U Narodnoj banci Srbije zbog toga poručuju građanima da bi trebalo da ih koriste samo u krajnjoj nuždi i u kraćem vremenskom periodu. Prosečna kamata 25 banaka u Srbiji za dozvoljeno prekoračenje, prema podacima NBS, iznosila je u junu 28,93 odsto, a za nedozvoljeni minus 35,53 odsto.
Pozajmice po tekućem računu svuda predstavljaju najskuplju vrstu pozajmice, pre svega zbog toga što su vreme i obim njihovog korišćenja, kao i vraćanja neizvesni, rečeno je u NBS. Napominju da to, ipak, ne znači da građani ne treba da koriste tu vrstu pozajmice, već da odluku o korišćenju donose imajući u vidu koliko dozvoljeni minus košta, a zatim i kreditna kartica ili potrošački kredit.
Takođe, ističu da zbog dužeg roka i niže kamatne stope građani u Srbiji mnogo više koriste gotovinske kredite i kredite za refinansiranje postojećih obaveza, kupovinu trajnih dobara i drugo, nego pozajmice po tekućem računu.
Profesor Beogradske bankarske akademije Zoran Grubišić kaže za Tanjug da se generalno visina kamatnih stopa na razne bankarske proizvode određuje prema riziku i kreditnom rejtingu zemlje. Objašnjava da je kamata uvek odraz rizika i da banke moraju da ga zaračunaju, a posebno kada je reč o tzv. vrućem novcu i minusu.
"Tu banka nema instrument obezbeđenja i zaštite i mora da ima svoju cenu. Zato korisnici treba da budu svesni toga, kao i da su im na raspolaganju i drugi bankarski proizvodi poput gotovinskih kredita i slično", naveo je Grubišić.
Prema podacima centralne banke, u periodu od januara 2014. do juna 2020. godine prosečna kamatna stopa na dozvoljena prekoračenja smanjena je za 4,7 odsto, to jest sa 33,6 odsto na 28,9 odsto.
U NBS kažu da se u narednom periodu može očekivati dalje smanjenje kamatnih stopa na sve dinarske plasmane banaka, imajući u vidu da je Narodna banka Srbije počev od marta snizila referentnu stopu tri puta za ukupno jedan odsto, na 1,25 odsto.
Oko polovine dinarskih kredita privredi i stanovništvu vezano je za kretanje referentne kamatne stope, najčešće indirektno kroz kamatne stope na tržištu novca - BELIBOR stopa koje se koriste za obračun.
Kod kredita odobrenih po varijabilnoj kamatnoj stopi, ugovorom se definiše nivo kamate kao nivo referentne kamatne stope Narodne banke Srbije ili BELIBOR-a uvećan za odgovarajuću maržu. U tom smislu, promena referentne kamatne stope se direktno odražava i na kamatu tokom celog perioda otplate kredita.
Referentna kamatna stopa utiče i na cenu kredita odobrenih po takozvanoj fiksnoj kamatnoj stopi, jer predstavlja cenu izvora za kredite, tako da smanjenje referentne kamatne stope doprinosi i nižoj ceni izvora sredstava, a time i nižoj stopi po kojoj banke odobravaju nove kredite, objašnjavaju u NBS.
Komentari 11
Neven Stefancic
rajko
sasa
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar