Ko je Aida?

Zoran Strika

strika@021.rs

Info

10.11.2021.

09:37 > 09:50

Aida Ćorović došla je u žižu javnosti nakon što je jajima gađala mural posvećen komandantu Vojske Republike Srpske i osuđenom ratnom zločincu Ratku Mladiću, zbog čega je privedena.

"Ja sam godinama aktivistkinja za ljudska prava i moj stav je bio da stanem iza svih žrtava Srebrenice", rekla je Ćorović nakon privođenja.

Ova dobitnica nagrade "Osvajanje slobode", koju dodeljuje Fond "Maja Maršićević Tasić", godinama se bori protiv nacionalizma i fašizma, kao i za prava žena. Borba je to koja traje u nedogled, a osećaj da se borite protiv vetrenjača je sveprisutan.

Aida Ćorović je rođena 1961. godine, u Novom Pazaru. Studirala je arhitekturu i istoriju umetnosti umetnosti u Beogradu.

U Novom Pazaru je u drugoj polovini devedesetih osnovala Urban In, koji je relazivao desetine projekata, a kroz programe ove NVO prošlo je više od 3.000 mladih. Ova organizacija je predstavljala prvi i jedini građanski bunt koji se dogodio u Novom Pazaru. Organizaciju je napustila, jer je, kako je objasnila, "radila neke stvari za koje je smatrala da su časne i bez obzira na to koliko je cena bila visoka".

Učestvovala je u arheološkim i arhitektonskim istraživanjima u Novom Pazaru i okolini, likovnu kritiku je objavljivala u listu "Likovni život", a radila je i na RTV Politika, NTV Studio B i Trećem kanalu.

"Kraj osamdesetih je pored ostalog obeležila i ekspanzija malih TV i radio stanica, tražila su se nova, mlada lica i ja sam, prilično egzaltirano, uplovila i u te vode. Najpre počinjem sa radom na TV Politika, gde sam bila saradnica Milanu Langu u pravljenju zabavne emisije 'Noć sa zvezdama'. U to vreme intenzivno i strasno posećujem beogradske galerije i pišem likovnu kritiku za Likovni život, tada najrespektabilniji časopis posvećen savremenoj umetnosti u Srbiji. Dani su se slivali u nepreglednu i hiperproduktivnu pokretnu traku poslova, susreta, lica, dešavanja, a ja i moje šarenoliko i vrlo raznorodno društvo smo se provodili kao nikada do tada", rekla je za Danas, prenosi Istinomer u njenoj biografiji.

Foto: Beta

Osim toga, bila je zastupnica Urban in-a, do 2014. bila je predsednica nadzornog odobra JKP Vodovod i kanalizacija u Novom Pazaru, članica upravnog odbora AD Politika bila je do 2012, a danas je suvlasnica Fondacije Arka.

Do ratnih zbivanja na prostoru bivše SFRJ bavila se likovnom kritikom, arheološkim i arhitektonskim istraživanja, da bi potom postala mirovna aktivistkinja angažovana u Beogradskom krugu, Centru za antiratnu akciju i organizaciji Žene u crnom, navodi se na sajtu Otvorenog parlamenta. Na njen aktivistički život presudno su uticali događaji 9. marta 1991. godine.

"Devetog marta 1991. slučajno sam se našla u Ulici maršala Tita, kada je reka građana izašla na ulice Beograda da iskaže svoj bunt. Od tada, ulice Beograda, ali mnogih drugih gradova će postati neka vrsta moje alternativne kuće i porodice, gde ću, uz brojne ljude iskazivati neslaganja sa onim što su srpske političke elite radile. Nacionalizam postaje skoro opipljiv i vidljiv kao da je od granita, odjednom je postalo važno kako se zoveš i odakle dolaziš, postalo je važno sve ono šta je pripadalo opozitu mojih životnih vrednosti. Već tokom martovskih demonstracija, počinjem da radim na Studiju B, televizijskoj i radio-stanici koja je, u to vreme, jedina bila slobodna i jedina izveštavala o stvarnim dešavanjima u Beogradu i Srbiji", poručila je Ćorović u intervjuu za Danas.

Bila je članica Građanskog saveza, a potom i Socijaldemokratske unije, stranke koja je učestvovala u formiranju Demokratske opozicije Srbije i koja se borila protiv nacionalizma u Srbiji, insistirajući na uspostavljanju prijateljskih odnosa sa zemljama iz bivše SFRJ.

Kao nestranačka ličnost ulazi u Demokratsku stranku 2013. godine. Od aprila 2014. do juna 2016. bila je narodna poslanica u Skupštini Srbije.

Na jednom od skupštinskih zasedanja rekla je da je u svom aktivističkom radu bila izložena veoma brutalnim medijskim zlostavljanjima, pretnjama smrću, te da je svoju porodicu i prijatelje dovela u ozbiljnu opasnost.

"Prosto smatram da svako od nas negde treba da pogleda sebe u oči jednog dana i da kaže – da, ja se zalažem za nešto i nije mi važna ni plata ni funkcija itd. Ja sam jako mnogo stvari naučila za ove nepune dve godine u parlamentu. Ono što sam negde shvatila prosto jeste da nekako da je biti političarka u Srbiji je jedno dosta teško breme i nekada to znači boriti se protiv vetrenjača, a nekada treba govoriti neke stvari koje ne mislite i za koje se ne zalažete, ali smatram da prosto postoji crta dokle može da se ide", rekla je u Skupštini Srbije januara 2016.

Početkom 2020. godine na svom Fejsbuk profilu objavila je da je trenutno nezaposlena i da traži posao. Kako je potom objavila u nedeljniku NIN, ubrzo je dobila ponudu iz kabineta predsednika Srbjie Aleksandra Vučića, koju je odbila. U tekstu se zahvalila Vučiću što joj je ponudio pomoć, ali je dodala da tu ponudu smatra uvredljivom, koliko god dobronamerna bila. Navela je i da u Srbiji šansu dobijaju ne najbolji, već stranački poslušni.

U utorak, 9. novembra, na Međunarodni dan borbe protiv fašizma, antisemitizma i ksenofobije, Aida Ćorović je jajima gađala mural posvećen ratnom zločincu Ratku Mladiću, koji je obezbeđivala policija. Nakon toga je privedena, zajedno sa aktivistkinjom Jelenom Jaćimović.

Po njenim rečima, njeno privođenje je nazvala "brukom", koja je "lice predsednika Srbije Aleksandra Vučića i greh na njegovu dušu".

"I naša reakcija je bila potpuno spontana, nismo mnogo razmišljale, bilo mi je žao da budemo tu i da mediji odu. Danas je važan dan i nosi mnogo simbolike i tu smo priliku propustili. To je bio simbolički čin, znamo da mural neće biti oštećen (jajima)", zaključila je ona.

Teme

Komentari 46

Hronološki Najpopularniji

EU standard

18.11.2021 • 09:43

Istinu nećete utišati cenzurom

Mogu vam i ja reći ko je: u pitanju je osoba kojoj je posao da skreće pažnju isključivo na srpske zločine, istovetno ponašanju nekih zemalja regiona, a sve u nastojanju da se održava i uvek u medijima čuje za zločine Srba i Srbije a nikada za zločine drugih naroda i država i time stvori i održi atmosfera i podmetnuto verovanje da su Srbi jedini koji su činili zločine i da su Srbi krivi za sve. Zato danas imamo ovakav "aktivizam" u Srbiji, dok u susednoj Hrvatskoj se po EU standardu a kao državni nacionalni praznik slavi masovno ubistvo više od 2.000 i proterivanje više od 200.000 hrvatskih građana srpske nacionalnosti.
Videli smo sinoć da se na protestu podrške pojavila i gospođa koja je taj isti posao dovela na još viši nivo, time što je pride tako posećivala i proteste proteranih Srba sa KiM koji traže nestale članove svojih porodica da im objasni kako su u stvari oni zločinci jer su krivi za zločin protiv čovečnosti "biti Srbin na KiM", pa je jednog čak i fizički napala, a sve u svom plemenitom cilju da odbrani osnovno ljudsko pravo Albanaca da kolju Srbe i vade im organe.
Interesantno je kako je takav "aktivizam" bezmalo nepostojeći u okolnim "demokratskim", a istovremeno apsurdno etnički očišćenim zemljama. Uistinu, Srbiji niko nije kriv što odbija pravu demokratiju, što odbija da pobije i etnički očisti pojedine nacionalne grupe i time stekne pravo na prijem u EU a što smo naučili na primeru suseda.

37 4 +33
@Marko

13.11.2021 • 21:41

Vaše mišljenje nije novo, to se čuje poslednjih više od 20 godina. I sve što je iz takvog mišljenja proisteklo je da se jedino Srbija povremeno tome priklonila pa i izvinjavala po regionu dok su svi ostali radili potpuno suprotno, svoje zločine slavili i danas ih slave kao zvanične, državne nacionalne praznike a svoje zločince proglašavali herojima a svaki i do jednog takvog gesta Srbije upotrebljavali protiv nas i podmetali narativ da je to dokaz da su zločine činili samo Srbi i da su Srbi i Srbija krivi za sve. E pa dosta je bilo, više je nego jasno da je takvo mišljenje pogrešno i da nije potrebno da prođe još 50 godina takvog ponašanja ostalih da to naučimo.

30 5 +25
Marko

13.11.2021 • 19:45

Posteno

Mislim da svako treba da pogleda na sebe i kaze o zločinima iz svog nacionalno korpusa. Srbi o zločinima koji su napravili Srbi, Hrvati o svojim a Muslimani o svojim zlocinima. To bi vodilo pomirenju a upiranje prsta u drugog vodi u gradjsnski rat.

23 27 -4

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.