Tabloidi godinama, uz prećutnu saglasnost nadležnih organa, uništavaju živote žrtava nasilja
Kodeks novinara Srbije, "zlatni standard" u izveštavanju, većina medija odavno ne poštuje. Posledice kršenja kodeksa nisu opasne samo u profesionalnom smislu - žrtve nasilja mogu da koštaju živote.
Foto: 021.rs
Gore od kršenja kodeksa je činjenica da u današnjim tabloidima rade medijski uposlenici, vlasnici i urednici, koji nemaju obzira prema ženama u situaciji nasilja.
U to smo mogli da se uverimo kad je bilo koja od žena poznatih u javnosti javno progovorila o pretrpljenom seksualnom nasilju ili bilo kom drugom obliku nasilja. Na televiziji se u jutarnjem programu, na nacionalnoj frekvenciji, u više navrata radila čitava rekonstrukcija određenog slučaja, sa traženjem krivaca i upiranjem prstiju, najčešće u smeru žrtve.
Na portalima i u štampi imate pravo lešinarenje žrtava i u slučajevima kad one nisu istaknute u javnosti, a pomoću konstrukcija da je razlog za femicid ljubomora, prevara ili svađa. Bez izuzetaka će se pojaviti kontrukcija "porodična tragedija" koja ublažava i humanizuje činjenicu da je reč o ubistvu ili nasilnom ponašanju.
Opisane situacije sve su gore kako je tabloidizacija izraženija. Kako je 021.rs izveštavao poslednjih meseci, i ono nasilje koje se prijavi ne procesuira se na predviđen način, što je dovoljno poznato da bi bilo koja žrtva razmislila pre nego što napusti nasilnika. Kada se na to doda medijsko okruženje koje obiluje tabloidnim unižavanjem žrtava, dobija se stanje u Srbiji.
Ali nije uvek bilo ovako. Kako za 021.rs u serijalu "Nisi sama" navodi docentkinja Odseka za medijske studije Filozofskog fakulteta u Novom Sadu dr Smiljana Milinkov, situacija u medijima sada je drastično gora u odnosu na neke godine koje su iza nas i pitanje je gde se ovaj problem završava.
"Stalno nam se čini da smo došli do nekog dna. Ali onda vidimo da može još dublje i iz dana u dan, kada pročitamo neke tekstove u medijima, pitamo se da li je moguće da nam se ovo dešava? Ubrzo shvatimo da jeste. Čini mi se da se ipak vodilo više računa pre nekoliko godina, pa i pre samo desetak godina, a da ne govorimo o onome što se dešavalo i kako se izveštavalo pre 20 godina. Nivo medijske kulture je bio zaista iznad onoga što se danas dešava. Vrlo je brutalno i ono što mislimo da se dešava samo u nečijoj mašti - i to vrlo pokvarenoj mašti, mi možemo svakodnevno da čitamo i gledamo", smatra dr Milinkov.
Ono što se nekada nikako nije moglo naći u izveštajima su vrlo intimni detalji iz života žrtava. Šta je žrtva nosila u noći ubistva, gde je bila uoči nasilja, s kim se viđala, šta su komšije čule da se govori u kući, iz kakve je porodice devojka koja je brutalno prebijena i veza njene porodice sa nasilnikom... Ovo su samo neki od primera koje viđamo u praksi.
Prva promena koja je nastala, a pratile su je ostale, jeste učestalost izveštavanja o nasilju, kaže dr Milinkov. To je, sa jedne strane, dobro jer je tema prisutnija u javnosti, ali je problem u načinu na koji se počelo izveštavati pre izvesnog perioda i što je faktički anuliralo svaki pokušaj da javnost shvati problem nasilja.
"Nekada nam se učini da je nasilja u društvu više, a naročito porodičnog nasilja. U stvari, njega nema više već se više izveštava, ali moj lični i profesionalni utisak je da način na koji se izveštava o porodičnom nasilju nije produktivan i u cilju rešavanja problema. Ono što je, na žalost, vrlo očita posledica je jedan nivo normalizacije nasilja u društvu uopšte, a i porodičnog nasilja. Takođe je prisutna banalizacija nasilja, zahvaljujući kojoj mi stičemo utisak kao da se svi ti problemi dešavaju negde daleko od nas, nekome drugom, da to ništa nije deo naše realnosti. Ali poslednjih nedelja imamo priliku da čitamo ispovesti žena na tviteru i na drugim mrežama i da se zapravo zgražavamo koliko je nasilje sveprisutno, ne možemo ni da zamislimo koliko je prisutno", pojašnjava naša sagovornica.
Kompletna tabloidizacija nasilja opasna je iz još jednog razloga. Kako naglašava aktivistkinja i članica Udruženja žena "Peščanik" iz Kruševca Slavica Stanojlović, obilje senzacionalizma služi kao svojevrsni okidač za činjenje krivičnih dela.
"To je model ili jedna vrsta podstreka počiniocima nasilja koja podrazumeva nimalo obzira prema žrtvi, a prikaz ili rekonstrukciju kompletne situacije koja ne ide u korist žrtvi, već samo na štetu. Mediji vrlo često preuzimaju ulogu institucija koje bi trebalo da rade svoj posao u sistemu zaštite, pa tako vrlo često imamo medije u ulozi policajca ili tužilaštva. Ja razumem da postoji tržište i prodaja, ali u ovoj situaciji imate jasnu štetu koju niko ne sprečava", mišljenja je Slavica Stanojlović.
Naša sagovornica naglašava da iz iskustva zna da bi pojedine žrtve rado izašle sa svojim primerima u javnost, ali su svesne činjenice koliko je to sada opasno i kontraproduktivno.
"Može da se dogodi da mediji svojim izveštavanjem, pa i nenamerno, na jedan način odaju ko je žrtva ili počinilac, da se sazna identitet. Čak i sitnice su nekad dovoljne da se određeni detalji prepoznaju i onda imate ženu u izuzetno opasnoj situaciji, životno ugroženu", dodaje ova dugogodišnja aktivistkinja.
Ko menja stvari?
Postoje profesionalni mediji, novinarke i novinari koji rade ozbiljan posao na pravi način. Posle nekog vremena oni nalete na zid, pojašnjava dr Smiljana Milinkov.
"Vi objavite nešto i to je to, sve staje, nadležni ćute i oni koji imaju nameru da nešto promene budu poraženi. To je način na koji sistem odgovara na sopstveno nedelovanje, ali je zapravo momenat kada mi moramo da skupimo snagu i da guramo dalje, da istrajemo u traženju odgovornih i insistiranju da nadležni rade svoj posao. Jedina institucija koja trenutno radi svoj posao je Savet za štampu, ali Savet samo ukazuje na kršenje kodeksa i njegova moć je tolika kolika jeste", naglašava naša sagovornica.
Kao što smo prethodno naveli, postoje profesionalci koji svoj posao u medijima, ali i u institucijama, rade izvrsno - ali to su pojedinci u ogromnom sistemu u kojem su "glasniji" oni koji ne rade valjano, ističe Slavica Stanojlović iz Udruženja žena "Peščanik".
Kompletan razgovor sa našim sagovornicama u serijalu "Nisi sama" poslušajte u nastavku.
Pročitaj još
Prijavi nasilje!
Nasilje, bez obzira na oblik, možete da prijavite direktno policiji (192 ili 0800-100-600), Centru za socijalni rad u vašem mestu (za Novi Sad 021/64-65-746) ili Osnovnom javnom tužilaštvu, pisanim putem, telefonom, mejlom ili lično. To može da učini i neko umesto vas.
Možete da pozovete SOS ženski centar na 021/422-740 u periodu od 17h do 21h ili na SOS broj Autonomnog žeskog centra 0800-100-007 radnim danima od 10h do 20h, kao i podršku organizacije "Iz kruga Vojvodina" na 021/447-040, 066/447-040 ili 0800-10-10-10 radnim danima od 09h do 16h.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Koliko se promenio ton Ursule fon der Lajen prema Vučiću: Od "dragi Aleksandre" do "gospodine predsedniče"
15.10.2025.•
1
Od pohvala do opomena u samo godinu dana - Srbija je u očima Brisela izgubila status "reformskog šampiona".
DNEVNI KVIZ: Deset pitanja - ima i poklon!
15.10.2025.•
6
Tu je novi 021.rs dnevni kviz, a tu je i nova književna poslastica za vas.
U avgustu izdato 1,3 odsto manje građevinskih dozvola nego pre godinu dana
15.10.2025.•
0
U Srbiji su u avgustu ove godine izdate 2.542 građevinske dozvole, što je manje 1,4 odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine, objavio je danas Republički zavod za statistiku.
Dani Moskve sledeće nedelje u Beogradu: Potpisaće se sporazum dva grada
15.10.2025.•
3
U Beogradu će 20. i 21. oktobra biti održani Dani Moskve.
Studenti Poljoprivrednog negiraju navode MUP-a: To nije nalog nijedne naše koleginice
15.10.2025.•
4
Studenti u blokadi Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu naveli su da nalog, sa kog je demantovano da je A.P. napadnuta od strane policije, nije nalog nijedne njihove koleginice.
Poslanici Skupštine više raspravljali o slučaju pretučene studentkinje nego o amandmanima
15.10.2025.•
2
Popodnevna rasprava u Skupštini Srbije protekla je uglavnom van tačaka dnevnog reda, uz izlaganja poslanika o slučaju pretučene studentkinje Poljoprivrednog fakulteta u i postavljanju novog rukovodstva televizije Nova S.
Novi direktori TV Nova i Sportkluba: Vladica Tintor, Timoti Linkoln Pedington i Žilber Mari Šrojen
15.10.2025.•
4
Vladica Tintor, Timoti Linkoln Pedington i Žilber Mari Šrojen danas su, upisani kao direktori kompanija United Media Production Serbia, United Cloud Serbia i Direct Media Serbia, pored već postojećih direktora.
ANEM: Novinarima Danasa prećeno preko komentara, nije prvi put
15.10.2025.•
0
Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM) prijavila je Tužilaštvu za visokotehnološki kriminal pretnje smrću zaposlenima u redakciji lista Danas.
Inspektor Ministarstva odbrane "nije uočio nezakonitosti i nepravilnosti" u radu VOA i VBA
15.10.2025.•
1
Generalni inspektor službi Ministarstva odbrane, tokom redovnih nadzora od 1. januara do 30. juna "nije uočio nezakonitosti i nepravilnosti" u radu Vojno-bezbednosne agencije (VBA) i Vojno-obaveštajne agencije (VOA).
Ministarstvo poljoprivrede negira da je povučen Nacrt zakona o dobrobiti životinja
15.10.2025.•
0
Ministarstvo poljoprivrede Srbije negiralo je da je iz procedure povučen Nacrt zakona o dobrobiti životinja.
Poverenik pokrenuo kontrolu MUP-a zbog objavljivanja imena povređene studentkinje
15.10.2025.•
2
Poverenik za informacije od javnog značaja pokrenuo je vanredni inspekcijski nadzor MUP-a zbog toga što su objavili puno ime devojke, koja je prema tvrdnjama studenata Poljoprivrednog fakulteta, doživela fizičko nasilje.
Opozicija kritikuje MUP zbog saopštenja o studentkinji zbog objave imena i prezimena, vlast drugačije tumači
15.10.2025.•
2
Poslanici dela opozicije kritikovali su MUP zbog saopštenja o studentkinji koja tvrdi da je pretučena u policiji, ukazujući na ranije slučajeve policijske brutalnosti na protestima.
Mreže profesora: Vlast pokušava da zastraši studente pred godišnjicu pada nadstrešnice
15.10.2025.•
0
Profesori sa više univerziteta u Srbiji smatraju da je policijska brutalnost strategija vlasti da se pred godišnjicu pada nadstrešnice studenti ućutkaju pretnjama i zastraše policijskom torturom.
MUP objavio stori kojim studentkinja demantuje da ju je pretukla policija
15.10.2025.•
4
Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić oglasio se saopštenjem u vezi sa slučajem studentkinje Poljoprivrednog fakulteta.
Politiko o Fon der Lajen u Srbiji: Beograd previše važan da se ignoriše, previše nepredvidljiv da mu se veruje
15.10.2025.•
3
Cilj posete šefice Evropske komisije Ursule fon der Lajen Zapadnom Balkanu je da podseti region da je Briselu do njega i dalje stalo.
Macut uverava Fon der Lajen da Srbija nije odustala od EU
15.10.2025.•
12
Predsednik Vlade Srbije Đuro Macut rekao je predsednici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen da je članstvo Srbije u EU strateški prioritet.
Zaposleni u kulturi u petak organizuju protest "Izađi Mali"
15.10.2025.•
0
Samostalni sindikat kulture Srbije i Granski sindikat kulture, umetnosti i medija "Nezavisnost" u petak, 17. oktobra u Beogradu organizuju protest pod nazivom "Izađi Mali".
Radnik u EPS Čačak uzimao novac kojim su građani plaćali račune: Prisvojio dva miliona dinara
15.10.2025.•
2
M. Z. (41) uhapšen je zbog pronevere u obavljanju privredne delatnosti.
Vučić o paravojnom kampu: Rusi bili prisutni, ali ne mogu da tvrdim za njihovu obaveštajnu službu
15.10.2025.•
7
Predsednik države Aleksandar Vučić izjavio je danas da su tri ruska državljanina bila prisutna u kampu "Sunčana reka", kraj Loznice, gde se spovodila paravojna obuka.
Fon der Lajen nakon sastanka sa Vučićem: "Pozivam srpski narod da se ujedini i osnaži temelje demokratije"
15.10.2025.•
63
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen pozvala je u Beogradu srpski narod da se okupi i zajedno bude uključen u reforme u okviru evrointegracija koje "menjaju državu nabolje".
Vučić: Zamolio sam Fon der Lajen da Srbija bude izuzeta od carina i kvota za čelik
15.10.2025.•
3
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je predsednici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen predao pismo sa molbom da Srbija bude izuzeta od carina i novih kvota oko čelika.
Komentari 7
asadadio
Nikola
Ja taj sajt pogledam ako zelim da izbegnem dorucak.
Podbarac
Kako?
Ljudi veruju (nadaju se) da će jednom živeti ili bolje ili kao nekada. Neće! To je fatamorgana, kao i što ke bila bivša država. S tom razlikom, što je prošla država imala druga pravila, a luksuz za kojima je većina težila - zamenjivala socijalnom i ličnom sigurnošču, pa ste na ulici bili zaštićeniji nego ikad.
Zato su svi pa i ovi poslednji, došli na vlast "poštujući" upravo te vrednosti ovog naroda, plus, balkaniše mentalitet. Šta je najgledanije kod nas? Rijaliti, seks. "ispovesti kriminalaca", pljuvačine...itd.
Daklem šta očekivati od tabloida i drugih medija koji "posluju" u takvom okruženju?
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar