Tabloidi godinama, uz prećutnu saglasnost nadležnih organa, uništavaju živote žrtava nasilja
Kodeks novinara Srbije, "zlatni standard" u izveštavanju, većina medija odavno ne poštuje. Posledice kršenja kodeksa nisu opasne samo u profesionalnom smislu - žrtve nasilja mogu da koštaju živote.
Foto: 021.rs
Gore od kršenja kodeksa je činjenica da u današnjim tabloidima rade medijski uposlenici, vlasnici i urednici, koji nemaju obzira prema ženama u situaciji nasilja.
U to smo mogli da se uverimo kad je bilo koja od žena poznatih u javnosti javno progovorila o pretrpljenom seksualnom nasilju ili bilo kom drugom obliku nasilja. Na televiziji se u jutarnjem programu, na nacionalnoj frekvenciji, u više navrata radila čitava rekonstrukcija određenog slučaja, sa traženjem krivaca i upiranjem prstiju, najčešće u smeru žrtve.
Na portalima i u štampi imate pravo lešinarenje žrtava i u slučajevima kad one nisu istaknute u javnosti, a pomoću konstrukcija da je razlog za femicid ljubomora, prevara ili svađa. Bez izuzetaka će se pojaviti kontrukcija "porodična tragedija" koja ublažava i humanizuje činjenicu da je reč o ubistvu ili nasilnom ponašanju.
Opisane situacije sve su gore kako je tabloidizacija izraženija. Kako je 021.rs izveštavao poslednjih meseci, i ono nasilje koje se prijavi ne procesuira se na predviđen način, što je dovoljno poznato da bi bilo koja žrtva razmislila pre nego što napusti nasilnika. Kada se na to doda medijsko okruženje koje obiluje tabloidnim unižavanjem žrtava, dobija se stanje u Srbiji.
Ali nije uvek bilo ovako. Kako za 021.rs u serijalu "Nisi sama" navodi docentkinja Odseka za medijske studije Filozofskog fakulteta u Novom Sadu dr Smiljana Milinkov, situacija u medijima sada je drastično gora u odnosu na neke godine koje su iza nas i pitanje je gde se ovaj problem završava.
"Stalno nam se čini da smo došli do nekog dna. Ali onda vidimo da može još dublje i iz dana u dan, kada pročitamo neke tekstove u medijima, pitamo se da li je moguće da nam se ovo dešava? Ubrzo shvatimo da jeste. Čini mi se da se ipak vodilo više računa pre nekoliko godina, pa i pre samo desetak godina, a da ne govorimo o onome što se dešavalo i kako se izveštavalo pre 20 godina. Nivo medijske kulture je bio zaista iznad onoga što se danas dešava. Vrlo je brutalno i ono što mislimo da se dešava samo u nečijoj mašti - i to vrlo pokvarenoj mašti, mi možemo svakodnevno da čitamo i gledamo", smatra dr Milinkov.
Ono što se nekada nikako nije moglo naći u izveštajima su vrlo intimni detalji iz života žrtava. Šta je žrtva nosila u noći ubistva, gde je bila uoči nasilja, s kim se viđala, šta su komšije čule da se govori u kući, iz kakve je porodice devojka koja je brutalno prebijena i veza njene porodice sa nasilnikom... Ovo su samo neki od primera koje viđamo u praksi.
Prva promena koja je nastala, a pratile su je ostale, jeste učestalost izveštavanja o nasilju, kaže dr Milinkov. To je, sa jedne strane, dobro jer je tema prisutnija u javnosti, ali je problem u načinu na koji se počelo izveštavati pre izvesnog perioda i što je faktički anuliralo svaki pokušaj da javnost shvati problem nasilja.
"Nekada nam se učini da je nasilja u društvu više, a naročito porodičnog nasilja. U stvari, njega nema više već se više izveštava, ali moj lični i profesionalni utisak je da način na koji se izveštava o porodičnom nasilju nije produktivan i u cilju rešavanja problema. Ono što je, na žalost, vrlo očita posledica je jedan nivo normalizacije nasilja u društvu uopšte, a i porodičnog nasilja. Takođe je prisutna banalizacija nasilja, zahvaljujući kojoj mi stičemo utisak kao da se svi ti problemi dešavaju negde daleko od nas, nekome drugom, da to ništa nije deo naše realnosti. Ali poslednjih nedelja imamo priliku da čitamo ispovesti žena na tviteru i na drugim mrežama i da se zapravo zgražavamo koliko je nasilje sveprisutno, ne možemo ni da zamislimo koliko je prisutno", pojašnjava naša sagovornica.
Kompletna tabloidizacija nasilja opasna je iz još jednog razloga. Kako naglašava aktivistkinja i članica Udruženja žena "Peščanik" iz Kruševca Slavica Stanojlović, obilje senzacionalizma služi kao svojevrsni okidač za činjenje krivičnih dela.
"To je model ili jedna vrsta podstreka počiniocima nasilja koja podrazumeva nimalo obzira prema žrtvi, a prikaz ili rekonstrukciju kompletne situacije koja ne ide u korist žrtvi, već samo na štetu. Mediji vrlo često preuzimaju ulogu institucija koje bi trebalo da rade svoj posao u sistemu zaštite, pa tako vrlo često imamo medije u ulozi policajca ili tužilaštva. Ja razumem da postoji tržište i prodaja, ali u ovoj situaciji imate jasnu štetu koju niko ne sprečava", mišljenja je Slavica Stanojlović.
Naša sagovornica naglašava da iz iskustva zna da bi pojedine žrtve rado izašle sa svojim primerima u javnost, ali su svesne činjenice koliko je to sada opasno i kontraproduktivno.
"Može da se dogodi da mediji svojim izveštavanjem, pa i nenamerno, na jedan način odaju ko je žrtva ili počinilac, da se sazna identitet. Čak i sitnice su nekad dovoljne da se određeni detalji prepoznaju i onda imate ženu u izuzetno opasnoj situaciji, životno ugroženu", dodaje ova dugogodišnja aktivistkinja.
Ko menja stvari?
Postoje profesionalni mediji, novinarke i novinari koji rade ozbiljan posao na pravi način. Posle nekog vremena oni nalete na zid, pojašnjava dr Smiljana Milinkov.
"Vi objavite nešto i to je to, sve staje, nadležni ćute i oni koji imaju nameru da nešto promene budu poraženi. To je način na koji sistem odgovara na sopstveno nedelovanje, ali je zapravo momenat kada mi moramo da skupimo snagu i da guramo dalje, da istrajemo u traženju odgovornih i insistiranju da nadležni rade svoj posao. Jedina institucija koja trenutno radi svoj posao je Savet za štampu, ali Savet samo ukazuje na kršenje kodeksa i njegova moć je tolika kolika jeste", naglašava naša sagovornica.
Kao što smo prethodno naveli, postoje profesionalci koji svoj posao u medijima, ali i u institucijama, rade izvrsno - ali to su pojedinci u ogromnom sistemu u kojem su "glasniji" oni koji ne rade valjano, ističe Slavica Stanojlović iz Udruženja žena "Peščanik".
Kompletan razgovor sa našim sagovornicama u serijalu "Nisi sama" poslušajte u nastavku.
Pročitaj još
Prijavi nasilje!
Nasilje, bez obzira na oblik, možete da prijavite direktno policiji (192 ili 0800-100-600), Centru za socijalni rad u vašem mestu (za Novi Sad 021/64-65-746) ili Osnovnom javnom tužilaštvu, pisanim putem, telefonom, mejlom ili lično. To može da učini i neko umesto vas.
Možete da pozovete SOS ženski centar na 021/422-740 u periodu od 17h do 21h ili na SOS broj Autonomnog žeskog centra 0800-100-007 radnim danima od 10h do 20h, kao i podršku organizacije "Iz kruga Vojvodina" na 021/447-040, 066/447-040 ili 0800-10-10-10 radnim danima od 09h do 16h.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Paunović (DS): Prva kampanja posle mnogo vremena u kojoj će želja za promenama prerasti u euforiju
11.09.2026.•
0
Predsednik Izvršnog odbora Demokratske stranke (DS) Saša Paunović ocenio je da će predstojeća izborna kampanja biti prva posle mnogo vremena u kojoj želja za promenama prerasta u euforiju.
Početak kampanje: Studenti preduhitrili vlast
11.09.2026.•
0
Studenti su na početku predizborne kampanje preduhitrili sve druge aktere, uključujući i vlast, smatra politikolog Ognjen Gogić.
Dveri podržavaju studente: "Izbori za opstanak Srbije"
11.09.2026.•
0
Srpski pokret Dveri doneo je odluku o neizlasku na parlamentarne izbore, a podršku pruža Studentskom pokretu.
Stranka pravde i pomirenja izlazi samostalno na izbore
11.09.2026.•
0
Stranka pravde i pomirenja (SPP) samostalno će učestvovati na vanrednim parlamentarnim izborima.
Ambasada objavila do kada srpski državljani u Americi mogu da se prijave za glasanje
10.09.2026.•
0
Ambasada Srbije u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD) objavila je do kada se državljani Srbije u Americi mogu prijaviti za glasanje na izborima 25. oktobra.
Pokret za decentralizaciju Srbije podržao studentsku listu
10.09.2026.•
6
Pokret za decentralizaciju Srbije (PODES) i Grupa građana "Dr Dragan Milić" na predstojećim parlamentarnim izborima podržaće studente.
Profil: Da li bivši komesar EU Johanes Han ponovo trči u pomoć Vučiću?
10.09.2026.•
7
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić objavio je fotografiju na kojoj je u društvu "prijatelja iz Austrije i Nemačke", a među njima je i bivši komesar Evropske unije za proširenje Johanes Han.
DNEVNI KVIZ: Deset pitanja - bez premišljanja
10.09.2026.•
9
Još jedan 021.rs dnevni kviz je pred vama.
Zaplenjene dve automatske puške i 20 bombi
10.09.2026.•
0
Policija je u Beogradu zaplenila veću količinu oružja i municije i uhapsila jednu osobu.
Skup podrške Zoranu Kesiću: "Ovoj vlasti je verovatno mnogo teško kad ne može da istrpi ni '24 minuta'"
10.09.2026.•
5
Grupa novinarskih udruženja i nevladinih organizacija organizovala je u Beogradu skup u znak podrške autoru emisije "24 minuta" Zoranu Kesiću, nakon što su novi vlasnici televizije Nova S ukinuli tu satiričnu emisiju.
Goran Bogdan povodom preduzeća koje je imao sa Dubravkom Đedović: "Ja sam celim svojim bićem uz studente"
10.09.2026.•
14
Glumac Goran Bogdan rekao je da su njegovi politički stavovi dijametralno suprotni vladajućoj struji u Srbiji.
Uhapšeni 19-godišnjak i dvojica maloletnika, osumnjičeni za iznudu
10.09.2026.•
1
Policija je u Beogradu uhapsila tri osobe osumnjičene za iznudu.
Narodni pokret Srbije, Novo lice Srbije i Ekološki ustanak potpisali koalicioni sporazum
10.09.2026.•
17
Stranke Narodni pokret Srbije (NLS), Novo lice Srbije (NLS) i Ekološki ustanak, okupljene oko liste "Izbor naroda", danas su zvanično potpisale koalicioni sporazum za predstojeće parlamentarne izbore 25. oktobra.
Ponoš o izlasku na izbore: Odlučili smo da se borimo protiv huligana
10.09.2026.•
10
Predsednik stranke Srbija Centar (SRCE) Zdravko Ponoš još jednom je komentarisao odluku te partije da učestvuje na predstojećim vanrednim parlamentarnim izborima.
Objavljeno uputstvo kako se prijaviti za glasanje u inostranstvu
10.09.2026.•
2
Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave objavilo je obaveštenje za upravu i građane koji imaju boravište u inostranstvu o prijavljivanju za glasanje na vanrednim parlamentarnim izborima 25. oktobra.
Sindikati iz Srbije, Hrvatske i Slovenije traže dijalog sa novim rukovodstvom "Adrija njuz netvorka"
10.09.2026.•
3
Sindikalne i novinarske organizacije iz Srbije, Hrvatske i Slovenije uputile su otvoreno pismo vlasniku "Alpak kapitala", direktoru medija u sastavu "Adrija njuz netvorka" Pedru Vargasu i predstavnicima "Junajted grupe".
Marinković: RIK se nije sastao više od 24 sata od raspisivanja izbora, to je neuobičajeno i zabrinjavajuće
10.09.2026.•
12
Uprkos tome što je prošlo više od 24 sata od raspisivanja vanrednih parlamentarnih izbora, Republička izborna komisija se nije sastala i nema naznaka kada će do sastanka doći, izjavio je član RIK-a Tanasije Marinković.
Đedović Handanović: Prva faza nuklearnog programa u Srbiji biće završena polovinom 2027.
10.09.2026.•
11
Ministarka rudarstva i energetike u tehničkom mandatu Dubravka Đedović Handanović izjavila je da će prva faza nuklearnog programa u Srbiji biti završena sredinom 2027. godine.
Komentari 7
asadadio
Nikola
Ja taj sajt pogledam ako zelim da izbegnem dorucak.
Podbarac
Kako?
Ljudi veruju (nadaju se) da će jednom živeti ili bolje ili kao nekada. Neće! To je fatamorgana, kao i što ke bila bivša država. S tom razlikom, što je prošla država imala druga pravila, a luksuz za kojima je većina težila - zamenjivala socijalnom i ličnom sigurnošču, pa ste na ulici bili zaštićeniji nego ikad.
Zato su svi pa i ovi poslednji, došli na vlast "poštujući" upravo te vrednosti ovog naroda, plus, balkaniše mentalitet. Šta je najgledanije kod nas? Rijaliti, seks. "ispovesti kriminalaca", pljuvačine...itd.
Daklem šta očekivati od tabloida i drugih medija koji "posluju" u takvom okruženju?
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar