Cene stanova u Srbiji za deceniju skočile 35 odsto - hoće li "balon" ikad pući?

U poslednjih deset godina cene novih stanova u regionu najbrže su rasle u Srbiji i u tom periodu skočile su za 35 odsto.
Cene stanova u Srbiji za deceniju skočile 35 odsto - hoće li "balon" ikad pući?
Foto: 021.rs
Taj procenat nešto je niži od EU proseka, gde su cene od 2011. do 2021. godine porasle 42 odsto, podaci su analitičkog tima Bloomberg Adria. Cene stanova u novogradnji brže su rasle u Srbiji nego u Hrvatskoj i Sloveniji. U poslednjoj deceniji rast cene novih stanova u Hrvatskoj iznosio je 18 odsto, a u Sloveniji 14 odsto.
Načelnica Odeljenja za vođenje procene vrednosti nepokretnosti u Republičkom geodetskom zavodu (RGZ) Ivana Štrbac rekla je za Euronews Srbija da najveći rast cene kvadrata, već nekoliko kvartala beleži opština Savski venac, gde se prodaju kvadrati čija cena je oko 9.500 evra. Međutim, kako je istakla, i druge beogradske opštine beleže rast cena, pa je tako kvadrat na Paliluli skuplji 24 odsto u odnosu na prošlu godinu.
Analitički tim Bloomberg Adria navodi da je na rast cena stanova u Srbiji uticalo povećanje neto plata, koje su od početka 2018. godine međugodišnje porasle 49 odsto, povećanje stambenih kredita koji su od kraja 2011. porasli 102 odsto, pad kamatnih stopa i povećanje cena sirovina.
 
"Tržište nekretnina ne jenjava uprkos rastu cena. Građani verovatno ulaganje u nekretnine vide i kao dobru i sigurnu investiciju u smislu čuvanja novca od inflacije, a prilično slična situacija je i u Evropi. U drugom kvartalu tržište je vredelo dve milijarde evra. I broj kupoprodaja je porastao za jedan odsto. Najviše se kupuju stanovi. Oko 50 odsto novca izvdojenog za nepokretnosti je odvojeno za stanove. Više od milijardu evra je potrošeno za kupovinu stanova u prethodnom kvartalu, a od toga više od 700 miliona je u Beogradu", kaže Štrbac za Euronews Srbija.
 
Posle stanova, najveći udeo u prometu je građevinsko zemljište sa 18 odsto, a slede kuće, poljoprivredno zemljište i garažni prostor.
 
Tradicionalno se najviše trgovalo u Beogradu, ali i svi veći gradovi beleže blagi rast, dok je jedino u Nišu, kada posmatramo najveće gradove, došlo do stagnacije, odnosno blagog pada tražnje za 0,7 odsto. Novi Sad i Kragujevac takođe beleže rast prodaje nepokretnosti.
 
Od svih nepokretnosti 12 odsto je plaćeno na kredit, dok je udeo stanova kupljenih iz kredita 27 odsto, što je za osam odsto manje nego u istom kvartalu prošle godine.
 
"Razlozi mogu biti različiti. Moguće da je globalna kriza uslovila da su ljudi malo oprezniji, da se prosto ne tako smelo upuštaju u kredite, iako su oni i dalje prilično povoljni. Došlo je i do rasta kamatnih stopa i u Evropskoj uniji i u Srbiji i ne bi iznenadilo da to utiče na potražnju za kreditima u narednom periodu", objašnjava Štrbac.
 
Međutim, analitički tim Bloomberg Adria predviđa da bi nekoliko značajnih faktora u budućem periodu moglo da utiče na smanjenje potražnje za stanovima, a samim tim i na stabilizaciju ili čak pad njihovih cena.
 
Jedan od tih faktora jesu rastuće kamatne stope koje centralne banke primenjuju poslednjih nekoliko meseci kao odgovor na sve veću inflaciju. Taj rast kamatnih stopa čini zaduživanje putem stambenih kredita manje atraktivnim. Pored toga, anketa o bankarskim kreditima pokazala je zaoštravanje u kreditiranju, što je takođe faktor koji demotiviše građane da obezbede sebi novu nekretninu.
 
Beograd skuplji od Bukurešta i Sofije
 
Procenat građana koji poseduju nekretninu u Srbiji je visok i iznosi 86 odsto, što je iznad EU proseka, koji iznosi 70 odsto, i to će, smatraju analitičari Bloomberg Adria, negativno uticati na dalji rast cena.
 
S druge strane, faktori koji mogu pozitivno uticati na dalji rast cena nekretnina jesu nestašica energije, skokovi u troškovima sirovina, negativna kretanja na tržištu rada, kao i kamatne stope koje su i dalje niske i privlačne za kupce kuća.
 
Nekretnine u Beogradu skuplje su u odnosu na druge regionalne prestonice. Podaci Deloittea pokazali su da je prosečna cena novogradnje u 2020. godini u Beogradu iznosila 1.741 evro po metru kvadratnom. U Bukureštu je tada prosečna cena stana iznosila 1.440 evra po metru kvadratnom, u Sofiji 1.144 evra, a u Budimpešti 2.207 evra.
 
Međutim, ukoliko se uporede cene po metru kvadrantom u odnosu na BDP po glavi stanovnika, cene stanova u Beogradu u odnosu na širi region su prilično visoke. Vrednosti kvadrata merene kroz udeo u vrednosti BDP-a po glavi stanovnika iznose za Beograd 15 odsto, Bukurešt 5,5 odsto, Sofiju 5,8 odsto, Budimpeštu 7,8 odsto.
  • M. V

    29.08.2022 16:25
    M. V
    Na osnovu cega da pojeftini kada je sve otislo do djavola?!!! Nova gradnja u vecini slucajeva se gradi da ima sto manje rezije! Grejanje i hladjenje na pumpe,itd a to treba platiti! Mozda u starim stanovima po Limanima i N. Naseljima pojeftini jer oni nemaju sta ulagati!
  • @samo polako

    29.08.2022 15:02
    Ma kakvih 100 evra, nudice za 10 evra, a ti ces im onda ponuditi 5 evra i oni ce ti prodati i trljati ruke...
  • i Dunav je dodjos

    29.08.2022 14:48
    i Kosavu su nam zagadili
    da je bilo razuma i da m2 bude 4.000 e ili 8.000 maraka. Danas bi NS imao dusu ko nekad.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Srbija