In media res(et): Ima li spasa za medijsku scenu u Srbiji?
Kao posledica nepostojanja funkcionalnog medijskog sistema nastaje divlje informisanje preko društvenih mreža u kojima korisnici plivaju između tačnih i netačnih informacija.
Foto: 021.rs
O slobodnim medijima odavno se razgovara, a zvaničnici država se od nastanka štampe i medijske profesije staraju o tome kako će je kontrolisati.
Kada su Srpska napredna stranka i nekolicina stranaka iz opozicije potpisala Sporazum o izbornim uslovima, jedna od tačaka je bila i otvorenost medija i javnih servisa ka debati, a ovi uslovi se ponavljaju već godinama unazad.
Gavrilović: Posledica medijskog cepanja može biti i društveno cepanje
Izvršni direktor Biroa za društvena istraživanja (BIRODI) Zoran Gavrilović kaže za 021.rs da je jedan od glavnih osnova otvaranja medija ka debati rešavanje pitanja uloge RTS-a kao javnog medijskog servisa.
"Ako pogledate analize javnog servisa, on je za razliku od privatnih televizija povučen, samoisključiv i on pokušava da bude nevidljiv. Ono što je još jako bitno je i regulacija medija, odnosno Regulatorno telo za elektronske medije (REM). Da mi imamo drugačiji medijski servis i drugačiji REM - i medijska scena bi bila drugačija", navodi Gavrilović.
On dodaje kako je kroz istraživanja još utvrđeno i da građani prelaze od informisanja ka samoinformisanju, a uticaj društvenih mreža posebno raste među mlađim generacijama.
"Mlađi i obrazovaniji idu ka društvenim mrežama, a tu ima i proverenih i neproverenih informacija i mislim da je u stvari to neko 'divlje' informisanje reakcija na činjenicu da mi nemamo funkcionalni medijski informativni sistem, za šta odgovornost snose REM i RTS", kaže Gavrilović.
Nedavno je BIRODI napravio analizu Izveštaja REM-a o izveštavanju monitorisanih pružalaca medijskih usluga tokom izborne kampanje koji je, između ostalog, otkrio da je sama metodologija kojom je REM radio monitoring suprotna od one na koju su se pozivali kada su je pravili.
"REM je napravio metodologiju koja je u principu sakrila ključnog aktera ove izborne kampanje, a to je predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić. Naime, on je bio dominantan akter čak i po njihovim podacima, ali oni to u obrazloženju i analizi nisu elaborirali. Ono što smo još u analizi otkrili jeste da su mediji bili dominantno pozitivni ka akterima na vlasti, ali i da su opoziciji dali mogućnost da sebe predstave, odnosno da budu pozitivno predstavljeni, ali su i dalje nesrazmerno malo vremena dobili i u ovakvim emisijama", smatra Gavrilović.
On dodaje kako ni za vreme izbora publika nije imala nikakvu debatu, a posebno ne na nivou predsedničkih izbora.
"Mi nismo imali sučeljavanje kandidata i ono što su mediji trebali da urade u izbornom procesu, pre svega mislim na medije sa nacionalnom frekvencijom, čiji zadatak jeste da pitaju, da analiziraju, da propituju i podsećaju kandidate izborne liste, a oni prosto nisu to radili. Posle izbora se situacija vratila na staro", kaže Gavrilović.
Komentarišući odluku REM-a da obnovi dozvole za emitovanje na nacionalnim frekvencijama emiterima koji su ovu dozvolu već imali, Gavrilović smatra da su ti mediji u stvari nagrađeni za lojalnost Aleksandru Vučiću.
"Ono što mi vidimo iz naših monitoringa koje radimo već deset godina, a pre svega mislim od 2016. godine kada je počela da se uspostavlja situacija koju danas imamo jeste da one televizije koje su bile lojalne Aleksandru Vučiću kao glavnoj političkoj figuri da su one koje su ponovo dobile nacionalnu frekvenciju. Tu se prosto ništa ne menja i ti mediji su u stvari nagrađeni za lojalnost", dodaje on.
Naglašava da u Srbiji, prema istraživanjima, postoji asimetrična konfederacija dva medijska prostora – jedan koji se vezuje za korisnike usluga MTS-a kao kablovskog operatera, a druge SBB-a.
"Kablovski operater MTS pokriva šire i veće područje nego što to pokriva SBB. Ova podela uzrokuje stvaranje paralelnih stvarnosti koje utiču na društveni i politički život u Srbiji. Iz naših israživanja zaključujemo da su ovo dva različita medijska prostora gde neretko imate i različita viđenja o istim događajima. Kao posledica medijskog cepanja može doći i do društvenog cepanja", kaže Gavrilović.
Lazović: Kada nešto poredite sa nulom, sve je beskonačno veće
Narodni poslanik pokreta Ne davimo Beogra Radomir Lazović za 021.rs kaže da su javni servisi tokom izborne kampanje bili mnogo otvoreniji u odnosu na sada ili ranije.
"Ukoliko poredite sa nulom nešto, sve je beskonačno veće. Javni servisi su sada potpuno zatvoreni za kritiku vlasti ili uopšte društvenih pojava koje izazivaju potezi vlade ili odluke vlasti. Srpska napedna stranka se uvek trudi da rok izborne kampanje ostavi minimalni kako bi prostor koji opozicione partije dobijaju u medijima i koji je zakonski definisan i garantovan bio što manji", kaže Lazović.
On naglašava kako bi medije mogao da podeli na tri nivoa – na one koji odgovorno i profesionalno rade svoj posao, na one koji su kontrolisane od strane vlasti i na one koji su zloupotrebljeni od strane vlasti.
"Mediji koji su kontrolisani od strane vlasti oni zapravo ignorišu opoziciju, dok ovi koji su zloupotrebljeni ne ignorišu opoziciju nego vrše direktne napade, blaćenja i uništavanje života ljudi sa kojima se vlast ne slaže. Tako je u skladu sa ovom podelom bilo i za vreme kampanje, s tim što su oni koji inače ignorišu opoziciju im pružili neki prostor u svojim medijima. Oni koji su zloupotrebljeni, poput Pinka, Informera, Kurira, Hepija i ostalih su bili još žešći napadači na bilo koju reč koja je kritika rada vlade", ističe Lazović.
Pročitaj još
Pluralizam mišljenja i ideja kao nepostojeći ideal na medijskoj sceni
Radomir Lazović naglašava kako ne misli da svi mediji treba da rade isto, nego da je sasvim normalno da postoje različiti uglovi iz kojih dolaze neke vesti, kritike ili analize.
"Potrebno je da se čuju svi glasovi u jednom društvu ili što veći broj kako bi se obezbedio jedan pluralizam mišljenja i ideja i mislim da bi svako društvo trebalo tome da teži. Međutim, naše društvo teži da se taj pluralizam zapravo ukine i da se isključivo čuju stavovi vlasti, a opozicija tu nema šta da traži", kaže Lazović.
Predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije Željko Bodrožić je ranije za 021.rs rekao kako se većina medija danas u Srbiji ponašaju kao "desperadosi" sa Divljeg zapada, a da oni nisu klasični propagandisti koji ulepšavaju sliku vlasti, nego su i oružje sa obračun sa neistomišljenicima.
"Mi ovde imamo scenu gde se 80-90 odsto medija koji su pod manjom ili većom kontrolom vlasti ponašaju kao 'desperadosi' za Divljeg zapada koji su u najvećem broju revolveraški mediji koji ne paze ni na šta. Uništavaju medijsku scenu i ono krhko javno mnjenje koje je ovde nekako stvoreno posle 2000. godine. Mi još uvek nemamo u pravom smislu reči javnost, ne raspravljamo o mnogim stvarima nego se te stvari banalizuju zahvaljujući svim tim vučićevićevima, sarapama, marićima... To nisu samo klasični propagandisti koji ulepšavaju sliku vlasti, nego su i oružje u rukama te vlasti za obračun sa neistomišljenicima", rekao je Bodrožić.
Radomir Lazović smatra da bi za otvaranje medija u slobodnom društvu trebali da budu odgovorni oni koji vrše vodeće funkcije u određenim medijima, ali da to nije slučaj i sa Srbijom i da se, kako kaže, boji da je naše društvo ipak oteto od strane vlasti.
"Ne bi SNS trebalo da bude odgovoran za ponašanje RTS-a, već bi ono samo trebalo da ima svoje nezavisno uredništvo koje jednostavno sprovodi zakon, ali u našoj zemlji to nije slučaj. Jedine promene u ovom društvu u ovom trenutku vidim ukoliko postoji veliki pritisak građana i jasnosti da se oni ostvare. Što se tiče medija, čini mi se da je to dosta dobro preoteto od strane SNS-a i ne vidim neke pomake u tom smislu", zaključuje Lazović.
Zoran Gavrilović dodaje i da bi prvi zadatak nove skupštine trebalo da bude da osnuje odbor koji bi se bavio medijskom situacijom u Srbiji.
"Ovo je trend koji traje već deset godina, bez naznake da će se išta promeniti ukoliko parlament ne počne da obavlja svoju ulogu. Jer su to u stvaru stubovi - parlament, javnost i vladavina prava. Kada imate ličnu vlast koja je sve to suspendovala onda ovo o čemu mi pričamo o dijalogu i razgovoru to je sve dovedeno u pitanje", zaključuje Gavrilović.
Projekat se realizuje je u okviru Programa malih medijskih grantova koji finansira Ambasada SAD, a administrira Nezavisno udruženje novinara Srbije. Stavovi, mišljenja i zaključci izneseni u projektu nužno ne izražavaju stavove NUNS i Ambasade SAD već isključivo autora.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
U subotu i kalendarski stiže leto
16.06.2025.•
0
Leto počinje u subotu u 4.42 sata za stanovnike severne hemisfere, saopštilo je Astronomsko društvo "Ruđer Bošković".
Policija pojačano kontroliše da li su vozači pijani ili drogirani
16.06.2025.•
4
Saobraćajna policija će od danas, 16. juna do nedelje, 22. juna pojačano kontrolisati saobraćaj, pre svega da li vozači voze pijani ili drogirani.
Najavljene prijave zbog dešavanja u Zaječaru i Kosjeriću: "Bili paraposmatrači iz Vojvodine"
16.06.2025.•
9
Programski direktor organizacije CRTA Raša Nedeljkov najavio je da će ta organizacija narednih dana podneti krivične prijave zbog dešavanja tokom izbornog procesa u Kosjeriću i Zaječaru.
Poslanici Skupštine Srbije nastavljaju zasedanje: Na redu medijski zakoni
16.06.2025.•
0
Poslanici Skupštine Srbije će u 10 časova nastaviti raspravu po amandmanima na tri medijska zakona.
Stojković: Brnabić nije nadležna za profesorske zahteve
16.06.2025.•
4
Profesorka beogradskog Biološkog fakulteta Biljana Stojković izjavila je da predsednica parlamenta Ana Brnabić nije nadležna za zahteve profesora.
.jpg "Šabić o lokalnim izborima:")
Šabić o lokalnim izborima: "Brine odnos tužilaštva prema mnoštvu činjenica o neregularnostima"
15.06.2025.•
0
Advokat i pravni analitičar Rodoljub Šabić ocenio je da se, nakon lokalnih izbora u Kosjeriću i Zaječaru, pravosuđe Srbije suočava sa zadatkom koji je više od same zaštite izbornih prava građana.
U Beogradu uhapšen lažni "policijski" trojac: "Priveli" žrtvu, pretresli je i opljačkali
15.06.2025.•
0
Policija u Beogradu privela je tri osobe zbog razbojništva i lažnog predstavljanja.
Profesor Bakić o "studentima koji žele da uče" iz Pionirskog parka: Oni su oruđe u ruci režima
15.06.2025.•
24
Profesor Filozofskog fakulteta Jovo Bakić smatra da Studenti 2.0, odnosno, "studenti koji žele da uče" vode propagandu sličnu onoj koju vodi predsednik Srbije, predstavlljajući sebe kao žrtvu.
Opozicija u Kosjeriću priprema žalbu sudu, u Zaječaru protest u ponedeljak
15.06.2025.•
0
Gradska izborna komisija u Zaječaru odbila je sve prigovore povodom lokalnih izbora, a opozicija zbog toga radi na pripremanju žalbe Višem sudu i najavljuje protest za ponedeljak.
AMSS: Automobili na prelazu Preševo čekaju do 50 minuta, na Gostunu oko pola sata
15.06.2025.•
0
Auto moto savez Srbije (AMSS) apelovao je na vozače da budu oprezni na putevima ka turističkim destinacijama u Srbiji i ka Crnoj Gori, Bugarskoj i Severnoj Makedoniji.
Još jedan pripadnik MUP-a Srbije uhapšen na Končulju
15.06.2025.•
1
Pripadnik Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije iz Velikog Ropotova kod Kosovske Kamenice, uhapšen je jutros na administrativnom prelazu Končulj.
Od čega je Srbija umorna i kakav lider joj je potreban
15.06.2025.•
39
Profesor Pravnog fakulteta Zoran R. Tomić smatra da Srbija nije umorna od lidera, već je, kako kaže, "upropašćena od diktatora".
.jpg "Na ulasku u Srbiju uhapšen Krunoslav Fehir, ključni svedok na suđenju Branimiru Glavašu")
Na ulasku u Srbiju uhapšen Krunoslav Fehir, ključni svedok na suđenju Branimiru Glavašu
15.06.2025.•
7
Srpska policija rano jutros uhapsila je Krunoslava Fehira, koji je ključni svedok na suđenju Branimiru Glavašu osumnjičenom za ratne zločine u Osjeku 1991. godine.
Deo osnovaca od sutra na raspustu, za škole koje su bile u obustavi nadoknada traje do 20. juna
15.06.2025.•
3
U osnovnim školama koje tokom školske 2024/25. godine nisu imale obustavu nastave sutra počinje letnji raspust, dok za škole koje zbog obustave nisu ispunile plan, nadoknada traje do 20. juna.
Ministarstvo spoljnih poslova: Sa srpskim pasošem u 140 zemalja bez vize
15.06.2025.•
12
Srpski pasoš bez vize svojim nosiocima omogućava ulazak u 140 zemlja, a u toku su razgovori o uspostavljanju bezviznog režima sa još 30 zemalja.
Koliko su rasle penzije, a koliko cene hrane?
15.06.2025.•
11
Kao i u svakom predizbornom periodu u poslednjih sedam, osam godina, povećanje penzija je jedna od glavnih poruka vlasti.
Gajić: Za deset dana prikupljeno 15.000 potpisa građana za smenu Zagorke Dolovac
15.06.2025.•
1
Predsednik Narodne stranke Vladimir Gajić izjavio je da je u kampanji te stranke pod nazivom "U ime naroda! Za smenu Zagorke Dolovac!" prikupljeno više od 15.000 potpisa podrške građana.
Privredna komora Srbije: Poljoprivredni proizvođači testiraju tržište visokim cenama voća
15.06.2025.•
10
Visoke cene ranog voća i povrća na pijacama posledica su niskog roda prouzrokovanog vremenskim uslovima, a proizvođači testiraju tržište sa cenama po kojima nude svoje proizvode.
Već dva meseca pokušavaju, ali ništa: Ni iz 32. puta nije konstituisana Skupština Kosova
15.06.2025.•
1
Skupština Kosova na današnjem, 32. nastavku zasedanja, odnosno tačno dva meseca od početka konstituivne sednice, nije formirala izbornu komisiju, zbog čega je sednica prekinuta.
Šta su izbori u Kosjeriću i Zaječaru pokazali: Opada li Vučiću rejting?
15.06.2025.•
23
Izbori u Zaječaru i Kosjeriću pokazali su da Aleksandar Vučić jedva drži svoje glasačko telo na okupu, dok su se s druge strane apstinenti angažovali i izašli na izbore - da glasaju protiv njega.
Komentari 1
Konstrakta
Ovde smo konstatovali situaciju koja je svima poznata. Sta dalje? U kojim granicama je vasa zona komfora?
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar