In media res(et): Ima li spasa za medijsku scenu u Srbiji?
Kao posledica nepostojanja funkcionalnog medijskog sistema nastaje divlje informisanje preko društvenih mreža u kojima korisnici plivaju između tačnih i netačnih informacija.
Foto: 021.rs
O slobodnim medijima odavno se razgovara, a zvaničnici država se od nastanka štampe i medijske profesije staraju o tome kako će je kontrolisati.
Kada su Srpska napredna stranka i nekolicina stranaka iz opozicije potpisala Sporazum o izbornim uslovima, jedna od tačaka je bila i otvorenost medija i javnih servisa ka debati, a ovi uslovi se ponavljaju već godinama unazad.
Gavrilović: Posledica medijskog cepanja može biti i društveno cepanje
Izvršni direktor Biroa za društvena istraživanja (BIRODI) Zoran Gavrilović kaže za 021.rs da je jedan od glavnih osnova otvaranja medija ka debati rešavanje pitanja uloge RTS-a kao javnog medijskog servisa.
"Ako pogledate analize javnog servisa, on je za razliku od privatnih televizija povučen, samoisključiv i on pokušava da bude nevidljiv. Ono što je još jako bitno je i regulacija medija, odnosno Regulatorno telo za elektronske medije (REM). Da mi imamo drugačiji medijski servis i drugačiji REM - i medijska scena bi bila drugačija", navodi Gavrilović.
On dodaje kako je kroz istraživanja još utvrđeno i da građani prelaze od informisanja ka samoinformisanju, a uticaj društvenih mreža posebno raste među mlađim generacijama.
"Mlađi i obrazovaniji idu ka društvenim mrežama, a tu ima i proverenih i neproverenih informacija i mislim da je u stvari to neko 'divlje' informisanje reakcija na činjenicu da mi nemamo funkcionalni medijski informativni sistem, za šta odgovornost snose REM i RTS", kaže Gavrilović.
Nedavno je BIRODI napravio analizu Izveštaja REM-a o izveštavanju monitorisanih pružalaca medijskih usluga tokom izborne kampanje koji je, između ostalog, otkrio da je sama metodologija kojom je REM radio monitoring suprotna od one na koju su se pozivali kada su je pravili.
"REM je napravio metodologiju koja je u principu sakrila ključnog aktera ove izborne kampanje, a to je predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić. Naime, on je bio dominantan akter čak i po njihovim podacima, ali oni to u obrazloženju i analizi nisu elaborirali. Ono što smo još u analizi otkrili jeste da su mediji bili dominantno pozitivni ka akterima na vlasti, ali i da su opoziciji dali mogućnost da sebe predstave, odnosno da budu pozitivno predstavljeni, ali su i dalje nesrazmerno malo vremena dobili i u ovakvim emisijama", smatra Gavrilović.
On dodaje kako ni za vreme izbora publika nije imala nikakvu debatu, a posebno ne na nivou predsedničkih izbora.
"Mi nismo imali sučeljavanje kandidata i ono što su mediji trebali da urade u izbornom procesu, pre svega mislim na medije sa nacionalnom frekvencijom, čiji zadatak jeste da pitaju, da analiziraju, da propituju i podsećaju kandidate izborne liste, a oni prosto nisu to radili. Posle izbora se situacija vratila na staro", kaže Gavrilović.
Komentarišući odluku REM-a da obnovi dozvole za emitovanje na nacionalnim frekvencijama emiterima koji su ovu dozvolu već imali, Gavrilović smatra da su ti mediji u stvari nagrađeni za lojalnost Aleksandru Vučiću.
"Ono što mi vidimo iz naših monitoringa koje radimo već deset godina, a pre svega mislim od 2016. godine kada je počela da se uspostavlja situacija koju danas imamo jeste da one televizije koje su bile lojalne Aleksandru Vučiću kao glavnoj političkoj figuri da su one koje su ponovo dobile nacionalnu frekvenciju. Tu se prosto ništa ne menja i ti mediji su u stvari nagrađeni za lojalnost", dodaje on.
Naglašava da u Srbiji, prema istraživanjima, postoji asimetrična konfederacija dva medijska prostora – jedan koji se vezuje za korisnike usluga MTS-a kao kablovskog operatera, a druge SBB-a.
"Kablovski operater MTS pokriva šire i veće područje nego što to pokriva SBB. Ova podela uzrokuje stvaranje paralelnih stvarnosti koje utiču na društveni i politički život u Srbiji. Iz naših israživanja zaključujemo da su ovo dva različita medijska prostora gde neretko imate i različita viđenja o istim događajima. Kao posledica medijskog cepanja može doći i do društvenog cepanja", kaže Gavrilović.
Lazović: Kada nešto poredite sa nulom, sve je beskonačno veće
Narodni poslanik pokreta Ne davimo Beogra Radomir Lazović za 021.rs kaže da su javni servisi tokom izborne kampanje bili mnogo otvoreniji u odnosu na sada ili ranije.
"Ukoliko poredite sa nulom nešto, sve je beskonačno veće. Javni servisi su sada potpuno zatvoreni za kritiku vlasti ili uopšte društvenih pojava koje izazivaju potezi vlade ili odluke vlasti. Srpska napedna stranka se uvek trudi da rok izborne kampanje ostavi minimalni kako bi prostor koji opozicione partije dobijaju u medijima i koji je zakonski definisan i garantovan bio što manji", kaže Lazović.
On naglašava kako bi medije mogao da podeli na tri nivoa – na one koji odgovorno i profesionalno rade svoj posao, na one koji su kontrolisane od strane vlasti i na one koji su zloupotrebljeni od strane vlasti.
"Mediji koji su kontrolisani od strane vlasti oni zapravo ignorišu opoziciju, dok ovi koji su zloupotrebljeni ne ignorišu opoziciju nego vrše direktne napade, blaćenja i uništavanje života ljudi sa kojima se vlast ne slaže. Tako je u skladu sa ovom podelom bilo i za vreme kampanje, s tim što su oni koji inače ignorišu opoziciju im pružili neki prostor u svojim medijima. Oni koji su zloupotrebljeni, poput Pinka, Informera, Kurira, Hepija i ostalih su bili još žešći napadači na bilo koju reč koja je kritika rada vlade", ističe Lazović.
Pročitaj još
Pluralizam mišljenja i ideja kao nepostojeći ideal na medijskoj sceni
Radomir Lazović naglašava kako ne misli da svi mediji treba da rade isto, nego da je sasvim normalno da postoje različiti uglovi iz kojih dolaze neke vesti, kritike ili analize.
"Potrebno je da se čuju svi glasovi u jednom društvu ili što veći broj kako bi se obezbedio jedan pluralizam mišljenja i ideja i mislim da bi svako društvo trebalo tome da teži. Međutim, naše društvo teži da se taj pluralizam zapravo ukine i da se isključivo čuju stavovi vlasti, a opozicija tu nema šta da traži", kaže Lazović.
Predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije Željko Bodrožić je ranije za 021.rs rekao kako se većina medija danas u Srbiji ponašaju kao "desperadosi" sa Divljeg zapada, a da oni nisu klasični propagandisti koji ulepšavaju sliku vlasti, nego su i oružje sa obračun sa neistomišljenicima.
"Mi ovde imamo scenu gde se 80-90 odsto medija koji su pod manjom ili većom kontrolom vlasti ponašaju kao 'desperadosi' za Divljeg zapada koji su u najvećem broju revolveraški mediji koji ne paze ni na šta. Uništavaju medijsku scenu i ono krhko javno mnjenje koje je ovde nekako stvoreno posle 2000. godine. Mi još uvek nemamo u pravom smislu reči javnost, ne raspravljamo o mnogim stvarima nego se te stvari banalizuju zahvaljujući svim tim vučićevićevima, sarapama, marićima... To nisu samo klasični propagandisti koji ulepšavaju sliku vlasti, nego su i oružje u rukama te vlasti za obračun sa neistomišljenicima", rekao je Bodrožić.
Radomir Lazović smatra da bi za otvaranje medija u slobodnom društvu trebali da budu odgovorni oni koji vrše vodeće funkcije u određenim medijima, ali da to nije slučaj i sa Srbijom i da se, kako kaže, boji da je naše društvo ipak oteto od strane vlasti.
"Ne bi SNS trebalo da bude odgovoran za ponašanje RTS-a, već bi ono samo trebalo da ima svoje nezavisno uredništvo koje jednostavno sprovodi zakon, ali u našoj zemlji to nije slučaj. Jedine promene u ovom društvu u ovom trenutku vidim ukoliko postoji veliki pritisak građana i jasnosti da se oni ostvare. Što se tiče medija, čini mi se da je to dosta dobro preoteto od strane SNS-a i ne vidim neke pomake u tom smislu", zaključuje Lazović.
Zoran Gavrilović dodaje i da bi prvi zadatak nove skupštine trebalo da bude da osnuje odbor koji bi se bavio medijskom situacijom u Srbiji.
"Ovo je trend koji traje već deset godina, bez naznake da će se išta promeniti ukoliko parlament ne počne da obavlja svoju ulogu. Jer su to u stvaru stubovi - parlament, javnost i vladavina prava. Kada imate ličnu vlast koja je sve to suspendovala onda ovo o čemu mi pričamo o dijalogu i razgovoru to je sve dovedeno u pitanje", zaključuje Gavrilović.
Projekat se realizuje je u okviru Programa malih medijskih grantova koji finansira Ambasada SAD, a administrira Nezavisno udruženje novinara Srbije. Stavovi, mišljenja i zaključci izneseni u projektu nužno ne izražavaju stavove NUNS i Ambasade SAD već isključivo autora.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Nauru će učestvovati na Ekspu 2027
17.01.2026.•
0
Republika Nauru, ostrvska država u srcu Okeanije, potvrdila je učešće na specijalizovanoj izložbi Ekspo 2027, saopštilo je danas preduzeće Ekspo 2027 doo.
Monarhisti: Srbi na Kosovu postali stranci u rođenoj zemlji zahvaljujući režimu
17.01.2026.•
0
Savez Monarhisti - Pokret za Kraljevinu Srbiju upozorio je da primena Zakona o strancima na Kosovu i Metohiji stavlja Srbe u poziciju stranaca u sopstvenoj zemlji.
Izbori 2026: Vučić odugovlači, studenti jačaju kampanju
17.01.2026.•
0
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić odlaže izbore, ali je neizvesno koliko mu to ide u prilog. Studenti se bave jačanjem logistike, dok se izvesno spremaju još neke opozicione kolone. Da li je to dovoljno za pobedu?
Ministarstvo: Kvar na deponiji Duboko izazvao izlivanja procednih voda u Turski potok
17.01.2026.•
0
Ministarstvo zaštite životne sredine saopštilo je da je sinoć uspešno saniran kvar u sabirnom šahtu lagune na deponiji "Duboko" kod Užica, zbog kojeg je došlo do izlivanja procednih voda u Turski potok.
EPS produžio rok za ostvarivanje popusta za decembarske račune
17.01.2026.•
0
Kompanija "Elektroprivreda Srbije" (EPS) saopštila je da je do 24. januara produžila rok za ostvarivanje popusta od sedam odsto za decembarske račune.
Mrdić: "Zbog lošeg rada tužilaštva neke stvari moraju da se menjaju"
17.01.2026.•
0
Poslanik Srpske napredne stranke (SNS) Uglješa Mrdić, predlagač izmene seta pravosudnih zakona o kojima poslanici raspravljaju, rekao je danas da se nada promenama i u Zakonu o Tužilaštvu za organizovani kriminal (TOK).
Dolovac: Predložene izmene zakona urušavaju nezavisnost javnog tužilaštva
17.01.2026.•
0
Ambasadorka Nemačke u Srbiji, Anke Konrad, izrazila je zabrinutost zbog navedenih predloženih izmena i dopuna pravosudnih zakona.
Janjić: Ana Brnabić će biti u Srbiji tokom posete misije Evropskog parlamenta
17.01.2026.•
2
Poslanik stranke Srbija centar (SRCE) Stefan Janjić objavio je na društvenoj mreži Iks da će predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić ipak biti u Srbiji za vreme posete misije Evropskog parlamenta.
Osumnjičen za krađu novca iz crkve u Kragujevcu
16.01.2026.•
1
Kragujevačka policija uhapsila je B. M. (36) iz okoline Jagodine, koji je osumnjičen za krađu.
MUP: Saobraćajna policija će narednih dana pojačati kontrole
16.01.2026.•
2
MUP apeluje na vozače da dosledno poštuju saobraćajne propise, koriste propisanu zimsku opremu, prilagode brzinu stanju kolovoza i vremenskim uslovima i održavaju bezbedno odstojanje, kako bi se smanjio rizik od udesa.
Vlada Srbije: Bela tehnika za opštine koje su proglasile vanrednu situaciju
16.01.2026.•
0
Vlada Srbije je danas odlučila da lokalne samouprave koje su 12. januara imale proglašenu vanrednu situaciju zbog snežnih padavina, a prema spiskovima prijave štete, dobiju male kućne aparate i belu tehniku.
U Sopotu pronađeno beživotno telo muškarca
16.01.2026.•
0
Telo muškarca pronađeno je danas u šumi kod Ripnja, sela u beogradskoj opštini Sopot, javljaju mediji.
Direktor Srbijavoza: Otvaranje pruge do Budimpešte do 15. marta, osam polazaka dnevno, dva direktno za Beč
16.01.2026.•
25
Vršilac dužnosti direktora Srbijavoza Ljubiša Pejičić izjavio je da se puštanje u saobraćaj pruge između Beograda i Budimpešte očekuje između 20. februara i 15. marta.
Sindikat: Lončar kaže da je vlada dala novac za plate u Apoteci Beograd, zaposleni ih nisu dobili
16.01.2026.•
2
Predstavnica sindikata rekla je da je ministar Zlatibor Lončar na sastanku sa zaposlenima u "Apoteci Beograd" kazao da je iznenađen što im nije isplaćeno 500 miliona dinara koje je Vlada Srbije dala za njihove plate.
Firma u vlasništvu izdavača tabloida Alo kupila užičku "Televiziju 5"
16.01.2026.•
0
Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM) saopštila je da je užičku "Televiziju 5" kupila firma u vlasništu preduzeća koje izdaje list "Alo".
Baro nakon sastanka sa Vučićem: Srbija i Francuska dele uverenje u snažnu Evropu
16.01.2026.•
1
Ministar spoljnih poslova Francuske Žan-Noel Baro objavio je danas posle sastanka sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem da Francuska i Srbija imaju zajedničko uverenje u snažnu i suverenu Evropu.
Evroparlamentarac Brandšteter: Ostajemo posvećeni demokratskim težnjama građana Srbije
16.01.2026.•
0
Evroparlamentarac Helmut Brandšteter iz poslaničke grupe Renew Europe izjavio je za 021.rs da će delegacija Evropskog parlamenta tokom predstojeće posete Srbiji razgovarati sa predstavnicima medija i različitim akterima.
Italijanski mediji: Policija pomešala srpskog konzula sa beguncem
16.01.2026.•
4
U Trstu je zamalo došlo, kako pišu italijanski mediji, do diplomatskog skandala u kom su učestvovali policija i srpski konzul.
Izmene pravosudnih zakona: "Cilj je multiplikacija malih 'Stefanovića' i 'Miloševića'"
16.01.2026.•
4
Izmene pravosudnih zakona u Skupštini Srbije nisu neke velike promene za režim, već "fino štelovanje", na osnovu "problema" koje je vlast uočila po sebe prethodnih godinu, dve, kaže advokat Jovan Rajić.
Komentari 1
Konstrakta
Ovde smo konstatovali situaciju koja je svima poznata. Sta dalje? U kojim granicama je vasa zona komfora?
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar