DRI: Sve što nije u redu sa upravljanjem opasnim otpadom (a mnogo toga nije u redu)
Srbija je druga evropska zemlja po količini opasnog otpada koji se u njoj generiše. Čak 30 odsto opasnog otpada na kontinentu dolazi iz Srbije.
Foto: 021.rs
Ovo je samo jedan od podataka iznet u izveštaju Državne revizorske institucije (DRI) zasnovanom na reviziji svrsishodnosti poslovanja upravlja opasnim otpadom u periodu od maja do novembra prošle godine.
U objavljenoj reviziji iznose se brojni zabrinjavajući nalazi, uključujući i taj da u celoj zemlji samo jedan operater odlaže i upravlja rudarskim otpadom na osnovu dozvole i plana upravljanja otpadom.
U objavljenoj reviziji iznose se brojni zabrinjavajući nalazi, uključujući i taj da u celoj zemlji samo jedan operater odlaže i upravlja rudarskim otpadom na osnovu dozvole i plana upravljanja otpadom.
Problemi se javljaju i kada je reč o tretiranju medicinskog otpada i odlaganju opasnog otpada iz domaćinstava. Nedostatak kvalitetnog i redovnog nadzora samo doprinosi održavanju ovakvog statusa.
Nepouzdano, nepotpuno i neodgovorno
Upravljanje opasnim otpadom u Srbiji nije dobro regulisano od prve karike u lancu. Kako navodi Državna revizorska institucija, nisu stvoreni mehanizmi za potpunu primenu postojećih zakonskih i podzakonskih akata za upravljanje opasnim otpadom.
Ne prate se ciljevi i stope sakupljanja i tretmana baterija i akumulatora, otpada od električne i elektronske opreme i otpadnih vozila.
"Postupak izdavanja dozvola za upravljanje opasnim otpadom nije dobro urađen, registar izdatih dozvola nije kompletan. Zato nije moguće utvrditi ukupne kapacitete postrojenja za tretman opasnog otpada", nalazi DRI.
Dodaje se i da podaci o količini i tretmanu nisu u potpunosti pouzdani.
Procene su, koje zbog nepotpunih podataka nisu potpuno pouzdana, da najmanje 20 operatera u Srbiji odlaže i upravlja potencijalno opasnim rudarskim otpadom bez izdate dozvole za ovakve radnje.
"Ne postoji elektronska ili druga baza podataka o ukupnim količinama rudarskog otpada i mineralnih sirovina. Od 674 odobrena eksploataciona polja, nadležnim organima su dostavljeni podaci o generisanim količinama rudarskog otpada sa 193 zbog čega postoji rizik od toga da podaci o ukupnoj količini rudarskog otpada ne budu sveobuhvatni", piše u izveštaju DRI.
Na teritoriji Srbije ne postoji nacionalno postrojenje za tretman opasnog industrijskog otpada, kao ni centralna regionalna skladišta opasnog otpada, iako je plansko rešenje dato u Prostornom planu Republike Srbije iz 2010. godine.
"U privatnom sektoru postoji nekoliko postrojenja koja vrše tretman opasnog otpada i postrojenja čija se izgradnja planira. Nedostaju kapaciteti za insineraciju organskog industrijskog i medicinskog otpada. Konačno, do sada nije uspostavljen sistem sakupljanja opasnog otpada iz domaćinstava. Dozvolu da prime određene vrste opasnog otpada imaju tri regionalne sanitarne deponije, koje primarno rade kao regionalne sanitarne deponije za neopasan otpad. Ove deponije imaju odvojene ćelije za prihvat otpada koji sadrže azbest, drugi opasan otpad od građenja i rušenja i solidifikovani opasan otpad", objašnjava se u izveštaju.
Dosta otpada generiše se i od odbačenih vozila. Procenjeno je da je reč o 40 hiljada tona godišnje. Međutim, prijavljene količine su oko 20 hiljada tona. Od toga se tretira samo oko dve hiljade tona, odnosno ponovo upotrebljava.
Najviše odbačene električne i elektronske opreme sakupljeno u Beogradu i Novom Sadu
Samo 12 odsto lokalnih samouprava predvidelo je planom upravljanja otpadom uspostavljanje sistema sakupljanja opasnog otpada iz domaćinstva.
Ne postoji posebno zakonodavstvo o odvojenom sakupljanju i upravljanju opasnim otpadom iz domaćinstava u Republici Srbiji. Određeni opasni otpad iz domaćinstava, poput otpada od električne i elektronske opreme i baterija, sakuplja se pod upravom opština i u kontekstu posebnih tokova otpada.
Za drugi opasni otpad iz domaćinstava, npr. otpadno ulje, farmaceutski otpad i hemijski otpad, do sada u Republici Srbiji nije uspostavljen redovan sistem sakupljanja.
Najviše sakupljene odbačene električne i elektronske opreme koja sadrži opasne komponente iz komunalnog otpada u 2021. godini sakupila su privredna društva i preduzetnici sa adresama u Beogradu, Novom Sadu i Pančevu, i to – u Beogradu 12 operatera je ukupno sakupilo 6.896t, u Novom Sadu četiri operatera su sakupila 3.298t i u Pančevu tri operatera su sakupila 2.003t.
Beograd i Novi Sad nisu davali saglasnost operaterima za sakupljanje odbačene električne i elektronske opreme koja sadrži opasne komponente iz komunalnog otpada na svojoj teritoriji, dok je Grad Pančevo dao saglasnost jednom operateru.
Oprema za tretiranje medicinskog otpada uglavnom nefunkcionalna
Jedan od najvećih problema je i neadekvatno upravljanje opasnim medicinskim otpadom, čije se količine procenjuju na 5.000 tona godišnje.
Otpad se najčešće ne razdvaja u zdravstvenim ustanovama, a postojeća infrastruktura za tretman nije u potpunosti funkcionalna. Na primer, čak 35 odsto drobilica nije u upotrebi, zbog zastarelosti opreme, čestih kvaraova, preopterećenosti uređaja i problema sa servisiranjem.
Neke od zabrinutosti koje su odgovorna lica u medicinskim ustanovama podelili sa Državnom revizorskom institucijom uključuju i rizik od povređivanja prilikom upravljanja neadekvatnom drobilicom, nekvalitetne kese za odlaganje iz kojih se može izliti opasan tečni sadržaj, neadekvatno razdvajanje otpada, i slično.
Kao problem identifikuju i komplikacije sa produženjem dozvola za tretman infektivnog medicinskog otpada.
"Zahtevi su kao za velika postrojenja za tretman, od studije o uticaju na životnu sredinu kojih su bolnice svojevremeno bile oslobođene, do upotrebne dozvole za objekat u kome se vrši tretman, što je vremenski i finansijski veoma zahtevno za bolnice i to teško mogu da ispune", tvrde odgovorni u medicinskim ustanovama.
I na višim instancama postoje nefunkcionalnosti. Na primer, većina ustanova nema saglasnosti na planove za upravljanje medicinskog otpada. U 2021. godini čak 97 odsto ustanova nije imalo ovakvu saglasnost.
Dolazimo do najviših instanci, gde nadzor potpuno izostaje, a nema ni koordinacije nadležnih organa kada je reč o rešavanju ovih problema.
Pročitaj još
.jpg "DRI: Novi Sad jedini grad u Srbiji u kojem je kvalitet vazduha značajno poboljšan - kako?")
Dve godine bez ikakvog nadzora
Tokom 2020. i 2021. nije bilo nadzora nad upravljanjem otpadom, ni od strane Ministarstva, a ni od strane inspekcije za zaštitu životne sredine Pokrajinskog sekretarijata.
Kako se navodi u izveštaju DRI, Sekretarijat je planirao nadzor nad primenom Zakona o upravljanju otpadom za 2020. i 2021. godinu, odnosno nadzor zdravstvenih ustanova koje vrše skladištenje i tretman medicinskog infektivnog otpada, ali je pregledom izveštaja o radu utvrđeno da ovo nije urađeno.
Iz Sekretarijata ovo pravdaju zdravstvenim razlozima, odnosno pandemijom koronavirusa.
Državna revizorska institucija dala je preporuke nadležnim organima koji su bili uključeni u nadzor.
Pokrajinskom sekretarijatu za energetiku, građevinarstvo i saobraćaj, na primer, preporučeno je da se postara da svi operateri koji upravljaju otpadom poštuju zakone i propisane kriterijume, da uspostavi bazu podataka o količinama iskopane sirovine i otpada, i slično.
Između ostalog, važna stavka koju DRI pominje je utvrđivanje za koja eksploataciona polja su se stekli uslovi za ukidanja odobrenja i, potom, nalaganje trajne obustave radova, sanacije i rekultivacije prostora.
Jedan od primera takvih eksploatacionih polja je i Kamenolom Rakovac (kop Kišnjeva glava) čija dozvola za eksploataciju je istekla pre više od dve godine, a o čemu je 021.rs pisao. Naime ovom operateru je naložena obustava radova, ali kako smo se uverili, to nije ispoštovano.
Izveštaj Državne revizorske institucije u celini možete čitati OVDE.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Reporteri bez granica: Veran Matić meta posebno jake kampanje klevetanja, čak i za Srbiju
12.02.2026.•
0
Međunarodna organizacija "Reporteri bez granica" pozvala je predsednika Srbije da se javno distancira od hajke na novinara Verana Matića.
Zidojče cajtung: Vučić kupuje vreme u nadi da će Evropa biti sve više nacionalistička
12.02.2026.•
0
U Briselu postoji sumnja da Aleksandar Vučić kupuje vreme i računa na to da će Evropa postajati sve više nacionalistička, piše Zidojče cajtung.
Počela isplata studentskih stipendija i kredita
12.02.2026.•
0
Isplata prve i druge mesečne rate studentskih stipendija i kredita, za ovu školsku godinu, počela je danas, a iznos mesečne rate je 13.000 dinara, saopšteno je iz Ministarstva prosvete.
Vučić i Erdogan: Odnosi Srbije i Turske dobri
12.02.2026.•
1
Predsednici Srbije i Turske, Aleksandar Vučić i Redžep Tajip Erdogan, ocenili su da su odnosi Srbije i Turske dobri i da se nadaju da će godišnja robna razmena Turske i Srbije dostići vrednost pet milijardi dolara.
Šefica informativnog programa RTS-a biće Bojana Mlađenović koja je studente nazvala ruljom
12.02.2026.•
3
Nenad Lj. Stefanović nije više urednik informativnog programa Radio-televizije Srbije (RTS), a na njegovo mesto dolazi njegova dosadašnja zamenica Bojana Mlađenović, prenose mediji.
Hoće li se predsednik ubuduće birati u Skupštini?
12.02.2026.•
8
Građani Srbije krajem godine izlaze na birališta, glasaće za novi saziv parlamenta, ali je i dalje otvoreno pitanje da li će možda doći i do spajanja izbora, pa da se, osim poslanika, glasa i za predsednika države.
Predstavljene nove sudije Ustavnog suda
12.02.2026.•
0
Predsednik Ustavnog suda Vladan Pretrov predstavio je danas na posebnoj sednici novoizabrane i novoimenovane sudije tog suda.
NDNV: Smatra li režim da je pravljenje spiska za odstrel novinara put ka EU?
12.02.2026.•
3
Prorežimski Centar za društvenu stabilnost objavio je spisak sa 45 imena, među kojima su uglavnom novinari, najavljujući da će njima biti posvećene epizode propagandno serijala "Zlo doba".
Zaštitnik građana kontroliše rad Ministarstva zdravlja zbog smrti još jednog pacijenta u Čačku
12.02.2026.•
5
Zaštitnik građana je danas saopštio da je pokrenuo "ispitni postupak ocene zakonitosti i pravilnosti rada" Ministarstva zdravlja.
Zbog praznika: Policija će od sutra pojačano kontrolisati saobraćaj
12.02.2026.•
0
Saobraćajna policija će od petka, 13. februara do nedelje, 22. februara pojačano kontrolisati saobraćaja na teritoriji Srbije.
Uhapšena bivša pomoćnica direktora u Upravi za sprečavanje pranja novca - odavala podatke medijima
12.02.2026.•
2
Bivša pomoćnica direktora u Upravi za sprečavanje pranja novca D.M. uhapšena je zbog sumnje da je u toku decembra 2024. godine i januara 2025. godine otkrila poverljive podatke medijima koji su ih objavili.
Poljoprivrednici proširili blokadu: "Frizerski salon iz Novog Sada uvozi sir i kajmak, katastrofa"
12.02.2026.•
27
Blokada Ibarske magistrale u Mrčajevcima kod Čačaka, koja je traje od juče popodne, danas je proširena. Blokiran je put u Vitanovci kod Kraljeva.
U Srbiji je od početka godine u udesima povređeno 1.218 osoba
12.02.2026.•
0
U Srbiji je od početka godine u udesima povređeno 1.218 osoba, upozorila je Agencija za bezbednost saobraćaja i apelovala na oprez s obzirom da se tokom predstojećih praznika očekuje pojačan intenzitet saobraćaja.
U prodavnici u Požarevcu koristio falsifikovanu novčanicu od 100 evra
12.02.2026.•
2
D. J. (43) iz okoline Bora uhapšen je zbog falsifikovanja novca.
Još jedna smrt u bolnici u Čačku: Muškarac preminuo posle operacije krajnika
12.02.2026.•
38
Muškarac star 38 godina preminuo je u postoperativnom toku nakon operacije trećeg krajnika u Opštoj bolnici Čačak, saopštilo je Ministarstvo zdravlja.
Izborna je godina, a istraživanja javnog mnjenja retka: "Da naprednjaci saopšte rejting, nastala bi bežanija"
12.02.2026.•
24
Objavljivanje istraživanja javnog mnjenja u Srbiji postalo je retkost, pa čak i u izbornoj godini.
U Beogradu uhapšen muškarac osumnjičen da je pregazio ženu u Skoplju
12.02.2026.•
0
U Beogradu je uhapšen Sait Saitov osumnjičen da je pregazio ženu u Skoplju, saopštilo je Ministarstvo unutrašnjih poslova Severne Makedonije.
Marta Kos: Nisam za sankcije pojedincima iz srpske vlasti, ali ćemo analizirati uslove za pomoć Srbiji
12.02.2026.•
46
Evropska komesarka za proširenje Marta Kos izjavila je da nije za uvođenje sankcija pojedincima iz srpske vlasti, ali da će analizirati da li Srbija ispunjava kriterijume za pretpristupnu finansijsku pomoć.
Direktor EPS-a: Proizvodnja je stabilna, ne uvozimo struju
12.02.2026.•
2
Generalni direktor Elektroprivrede Srbije (EPS) Dušan Živković izjavio je danas da ta kompanija ima stabilnu proizvodnju da ne uvozi struju.
Popović: Rusku vakcinu bismo u početku dobijali direktno od Rusije, a posle plan da je Torlak proizvodi
12.02.2026.•
5
Ministar bez portfelja Nenad Popović izjavio je da je ideja da u prvom periodu, krajem ove godine dobijamo direktno vakcinu iz Rusije, a da u drugoj polovini 2027. godine Institut Torlak počne sa proizvodnjom.
Komentari 7
Ledincanin
Smece u Ledincima stoji danima!!! Za čega imamo jkp i Mz?
Mile m
izzs
Stanje je kako je i napisano, ništa bolje.
Mito i korupcija - uništena Srbija.
Javlja vam se ovde jedan inženjer zžs koji se prekvalifikovao...
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar