Višestruki silovatelj ponovo na slobodi: Koga i kako zakon štiti?

Autor: Euronews Srbija

Info

15.04.2023.

15:16 > 15:28

Više je pitanja nego dobijenih odgovora nakon što je slučaj Igora Miloševića (45), serijskog silovatelja i višestrukog povratnika, u septembru prošle godine dospeo u javnost.

Višestruki silovatelj ponovo na slobodi: Koga i kako zakon štiti?

Foto: 021.rs

Priča o njemu ponovo je aktuelna jer se on, nakon što završio u pritvoru zbog ugrožavanja sigurnosti novinarke koja je sa njim radila intervju prošle godine, od četvrtka, 13. aprila, ponovo slobodan, piše Euronews Srbija.

Iz Prvog osnovnog javnog tužilaštva raegovali su nakon što mu je pritvor ukinut i najavili su žalbu na poslednju odluku suda. Inače, iz tužilaštva navode da su tokom postupka Miloševiću određena dva psihijatrijska veštačenja, a komisije veštaka su utvrdile da je Milošević uračunljiv i da nije neophodna mera lečenja.

Šta se dešava kada prestupnik izađe na slobodu?

Stučnjaci smatraju da pitanje oko toga šta se dešava kada prestupnik odslužni kaznu i kada se nađe na slobodi nije nimalo jednostavno.

Sanja Ćopić iz Viktimološkog društva Srbije rekla je ranije za Euronews centar, kada je javnost bila uznemirena, da je MIlošević višestruki povratik i da to izaziva određen strah.

"Pitanje je kada se izdrži kazna šta onda sa licem koje izađe na slobodu", kazala je ona.

Kako je rekla, jedan od načina da se prevenira silovanje ili da se lakše otkriju počinici je da se silovatelji nakon izlaska iz zatvora stavljaju pod nadzor, i da imaju obavezu da se javljaju policijskoj stanici i upravi za izvršenje krivičnih sankcija.

Psiholog i novinar Dragan Ilić rekao je takođe za Euronews centar da je ovo pitanje kompeksno i izazov za sve - od samog prestupnika do društva u kojem se nalazi ali i države.

"Radi se o čoveku koji je bio osuđen za neke strašne stvari, nakon čega je završio u zatvoru i odslužio kaznu. Sve ostalo znači da postoje mnogi izazovi sa kojima i mi kao društvo, ali i same instuticije, treba da se suoče sa tim. Glavno pitanje je koliko su ovakvi ljudi spremni da se socijalizuju. Za teška krivična dela svuda u svetu postoji jedan proces vraćanja u društvo", rekao je on.

Kakav je aktuleni zakonski okvir u Srbiji?

Da osuđenik u Srbiji nakon što izađe na slobodu prolazi kroz određeni proces potvrdili su ranije iz Uprave za izvršenje krivičnih sankcija gde su za Euronews Srbija naveli da priprema za otpust osuđenika počinje već prvog dana kad on stupi na izdržavanje kazne. Kako su objasnili, za svako osuđeno lice tada se izrađuje individualizovani plan tretmana jer je cilj, kako kažu, da se "poboljšaju delovi ličnosti koji su ga doveli do krivičnih dela".

"Osuđenicima se pomaže da dobiju ličnu kartu, zdravstvenu knjižicu, smeštaj i posao. Iz tog razloga ih upućujemo na pomoć i podršku koju mogu da dobiju u nadležnim institucijama - policijskim upravama, Nacionalnoj službi za zapošljavanje, nadležnim centrima za socijalni rad, filijalama Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, prihvatilištima za odrasle, Crvenom krstu", objasnili su tada iz Uprave.

Što se tiče počinilaca krivičnih dela protiv polnih sloboda, Uprava za izvršenje krivičnih sankcija je uz podršku Saveta Evrope izradila sepcijalizovan program za rad sa ovim prestupnicima i kako su rekli, taj program je u fazi uvođenja i standarizovanja u svim zavodima. Naveli su i da na poboljšanju tretmana ovih osuđenika takođe sarađuju i sa nevladinim sektorom i državnim instiucijama.

"Pre početka tretmana seksualni prestupnici se dobrovoljno uključuju u realizaciju tretmana, znači samo ako oni to žele. Sva skorija istraživanja, u većoj meri rađena u SAD i Kanadi, pokazala su da tretmanski pristup ima veliki značaj. Stopa povrata kod seksualnih prestupnika koji su bili uključeni u specijalizovani tretman se razlikuje od istraživanja do istraživanja i kreće se u rasponu od 10 do 19 procenata osuđenih koji su bili učesnici specijalizovanih programa, a kod osuđenih koji nisu bili uključeni u tretman povrat se kreće od 27 do 40 procenata", kažu iz Uprave i navode da se ova istraživanja vezuju za različita krivična dela.

Iz Uprave takođe napominju da seksualni prestupnici nisu specijalni povratnici (prestupnici koji vrše jedno isto krivično delo), već po pravilu vrše raznovrsna krivična dela.

"U najvećem broju slučajeva seksualni prestupnici su ranije osuđivani za imovinska krivična dela. Rizik je veći ukoliko je učinilac prethodno bio osuđen za neko delo protiv polne slobode, ali seksualni povratnici imaju veći broj ranijih osuda za određena imovinska dela u poređenju sa onima koji su učinili samo jedno krivično delo protiv polne slobode", naveli su.

Ipak, postavlja se pitanje da li je to dovoljno i da li možda rešenja treba potražiti u nekim drugim zemljama i njhovim praksama. Ponuđena rešenja su raznolika i kreću se u rasponu od uvođenja registra silovatelja, izmene zakonskih regulativa, do toga se pominje i nemačka praksa koja ovakvim ljudima namenjuje "preventivni pritvor" koji, prema oceni stručnjaka, može da bude i doživotan.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Teme

Igor Milošević

Komentari 7

Hronološki Najpopularniji

Zebra

15.04.2023 • 20:09

SNS sudije, SNS zakoni, SNS glasači… Bitno je samo da si manijak i već si im iznad proseka.

5 5 0
Tja

15.04.2023 • 17:48

@Шоне

Ne znam gari, ja nikad nisam dosao u situaciju da ikome pozelim da bude silovan, makar ih mrzeo iz dna duse. To je za sociopate.

21 0 +21
B

15.04.2023 • 17:30

kakvo pitanje

Zakoni stite vladajucu kastu.
Od kad se zakoni pisu, tako ih pisu, za svoju decu...
A zatim i drugo pitanje, zasto se zakoni ovde ne sprovode ili se eventualno selektivno sprovode?
U cemu je svrha zakona koji se ne primenjuje?
Zasto podobni dobijaju kazne ispod minimuma?
I tako dalje...

17 14 +3

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.