.jpg "Veliki broj ljudi i danas čeka u Institutu da donira krv povređenima u pucnjavi u školi")
Kako smo došli dotle da đak ponese pištolj u školu i puca u drugove i drugarice?
Povodom tragedije u beogradskoj OŠ "Vladislav Ribnikar", postavlja se pitanje zašto tinejdžeri imaju osećaj da mogu da ponesu pištolj u školu i pucaju na ljude.
U školi je ubijeno osmoro đaka i jedan radnik obezbeđenja i ranjeno šestoro učenika i nastavnica, a osumnjičen je učenik sedmog razreda.
Dečja psihološkinja Nikolina Milosavljević ocenila je za Danas da je to simptom agresivnog društva, ali da nemaju svi tinejdžeri ovakve motive, već da je u pitanju redak slučaj, koji se, nažalost, desio.
"Tinejdžeri generalno imaju osećaj grandioznosti, neku vrstu velike sigurnosti u sebe koja nema osnovu ali to je negde i razvojno uobičajno da oni povremeno imaju takav osećaj. Zbog razvoja kroz koji prolaze ta vrsta samopouzdanja opada pa se podiže, pa opada, međutim to je uopšteno. Ovo što se desilo u ovoj školi ne bih rekla da je nešto što se dešava uobičajno", navela je ona.
Psiholog Leo Ivanišević smatra da većina tinejdžera nema osećaj da mogu da ponesu pištolj u školu i pucaju u ljude, zato što znaju da je to pogrešno, zabranjeno, kažnjivo i nedopustivo. Pritom, ovako nešto, kako kaže, nije i ne treba da bude lako izvodljivo.
"Da bi se ovakav postupak sproveo u delo, dete treba da dođe do pištolja (ako pištolj nije napunjen treba ga napuniti). Budući da je držanje i nošenje oružija zakonom regulisano, jedini način da maloletnik dođe do pištolja je da ga ilegalno nabavi ili da ga ukrade od nekog od članova porodice. Zatim, treba uneti pištolj u školu i izbeći bezbednosne mere. Na kraju, koliko tinejdžera uopšte ume da koristi pištolj i da puca iz njega? Nije neobičan slučaj da dete ponese oružije u školu (uglavnom nož, bokser ili tako nešto) kako bi se pokazalo, zastrašilo druge učenike, dobilo validaciju vršnjaka, bilo prepoznato kao 'opasan momak'. Ovakvi slučajevi su takođe alarmantni, no tu oružje služi za pokazivanje, ne i za stvarnu upotrebu. Ako pogledamo ono što je zajedničko za počinioce školskih pucnjava, koje u Americi nisu nikakva retkost, videćemo da su počinioci vrlo dobro znali da je to što rade neprihvatljivo i zabranjeno, ali u tom trenutku ih prosto nije bilo briga ni za zakon, ni za društvene norme, ni za druge, ni za posledice", navodi Ivanišević.
Govoreći o tome šta su okidači u ovakvim situacijama, Milosavljević kaže da je to simptom nečega što postoji od davnih dana. Ona nije htela da komentariše konkretni slučaj, ali je uputila veliki apel svim stručnjacima koji se bave decom, državi i celom sistemu, rekavši da je u pitanju simptom nefunkcionalnosti društva, visokog nivoa agresivnosti društva koji se plasira i na medije.
"To je jedan simptom vrlo agresivnog društva, uticaj sa svih strana koji je doveo do toga. I način na koji se izveštava o ovakvim stvarima, takođe, može uticati na to da neko dete napravi ovakav korak. Ne znamo sve šta se dešava sa adolescentima, ali imamo puno samoubistava, dakle, to je jedan društveni problem koji se dešava. Jedan od simptoma koji se dešava je da jedno dete koje se oseća loše, iz raznoraznih razloga, napravi takav neki korak. Tako da, ja bih to gledala kao problem u društvu, ne u pojedincu", istakla je ona.
Svaki ovakav slučaj, kako objašnjava Ivanišević je jedinstven i nije zahvalno praviti "profil tipičnog počinioca", ali da postoje stvari koje su zajedničke počiniocima ovakvih dela.
"Prema studiji Kovalskog iz 2021 većina počinilaca se uglavnom oseća marginalizovano, odbačeno, nebitno, zapostavljeno i često su takođe žrtve porodičnog ili vršnjačkog nasilja. Više od polovine njih imaju istoriju problema sa mentalnim zdravljem (depresija, suicidalne ideje, bipolarni poremećaj, psihotične epizode). Važno je naglasiti da mentalni poremećaji nisu presudan faktor i da većina ljudi koji imaju neki mentalni poremećaj nije sklona činovima masovnog nasilja", ističe Ivanišević za Danas.
Dugoročno odbacivanje od strane porodice ili zajednice je, kako dodaje ovaj psiholog, ono što čini da se unutar pojedinca akumuliraju ogorčenost, mržnja i agresija. Na tu akumuliranu frustraciju, prema njegovim rečima, najčešće dolazi neki događaj koji će biti okidač za nasilje, a taj događaj može biti bilo šta što pojedinac može da protumači kao pretnju, uvredu ili odbacivanje.
Naglašava da nijedan od ovih pojedinačnih faktora ne mora sam za sebe da znači da postoji rizik za nasilje.
"Više ovih faktora koji deluju zajedno, u paketu sa okolnostima (neko je došao do pištolja, ume da ga koristi i uneo ga je u školu) je ono što može dovesti do tragedije", zaključuje.
Pročitaj još
Suzdržati se od pretpostavki
Iz Odeljenja za psihologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu navode da razumeju ljudsku potrebu da se teški događaji brzo objasne, ali naglašavaju da u ovom trenutku nema dovoljno informacija o slučaju da bi psiholozi donosili zaključke o uzrocima događaja u školi.
Takođe dodaju da će iznošenje neutemeljenih pretpostavki o mogućim uzrocima neminovno dovesti do okrivljavanja i sukoba u javnom prostoru.
"Neposredno pogođenima će to pružiti suprotnu poruku od one koja im je potrebna. Danas, u fazi u kojoj se trenutno nalazimo, onima koji su pogođeni i koji su nekoga izgubili potrebno je da vide da je okruženje bezbedno i dobronamerno i da u njemu imaju vreme, prostor i dodatnu podršku u nošenju sa gubitkom i bolom", naglašavaju iz Odeljenja za psihologiju Filozofskog fakulteta.
Oni apeluju i na sve građane, bilo da su deo javnosti ili donose odluke u ime javnosti, da se suzdrže od deljenja pretpostavki o uzrocima ovog događaja, od širenja detalja, kao i neproverenih ili osetljivih informacija.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Pad nadstrešnice: Posle tragedije kineskim firmama plaćeno 70 miliona evra
23.10.2026.•
0
Umesto da Infrastruktura železnice i resorno ministarstvo aktiviraju garanciju do 116,3 miliona dolara i obustave dalja plaćanja, konzorcijumu CRIC–CCCC vlast je nastavila da isplaćuje novac iz budžeta.
Više javno tužilaštvo "pažljivo prati" situaciju u vezi sa izborima: Apeluju da se poštuju Ustav i zakoni
23.10.2026.•
0
Beogradsko Više javno tužilaštvo (VJT) je apelovalo na građane, institucije za sprovođenje izbornih radnji i državne organe da se striktno pridržavaju Ustava i zakona Srbije.
Duplo više saobraćajnih prekršaja u zonama škola u odnosu na prošlu godinu
23.10.2026.•
0
Policija je u okviru pojačane kontrole, tokom akcije "Škola", otkrila više od 44 i po hiljade saobraćajnih prekršaja u zonama osnovnih škola.
Muškarac iz Niške Banje osumnjičen za proganjanje
23.10.2026.•
0
Policija je uhapsila 55-godišnjeg muškarca iz Niške Banje koji se tereti za proganjanje.
Zaštitnik građana uvodi dežurstva povodom izbora
23.10.2026.•
1
Zaštitnik građana organizovaće 24-časovna dežurstva počev od 25. oktobra, kako bi građanima omogućio da ukažu na moguće povrede prava tokom izbornog i postizbornog procesa.
Manjak padavina i u oktobru: Kada bi reke mogle da se oporave?
23.10.2026.•
2
Manjak padavina, koji u Srbiji traje od proleća, nastavljen je i u oktobru, a velike reke i dalje imaju nizak vodostaj.
BROJ PO BROJ: Prvo jedan, pa dva, pa... iz početka
23.10.2026.•
1
Mi smo priredili još jedan zadatak.
Počela izborna tišina
23.10.2026.•
5
U nedelju, 25. oktobra, održavaju se vanredni parlamentarni izbori.
Arhiv javnih skupova objavio procenu broja ljudi na Slaviji
22.10.2026.•
2
Arhiv javnih skupova izneo je svoju procenu broja prisutnih na skupu Studentske liste u Beogradu.
MUP ne saopštava koliko ljudi je bilo na Slaviji
22.10.2026.•
21
Ministarstvo unutrašnjih poslova još uvek nije saopštilo proceno o broju okupljenih na skupu Studentske liste na Slaviji.
Više od 200 obolelih čeka lek za cističnu fibrozu: Centri samo u Novom Sadu, Kamenici i Beogradu
22.10.2026.•
1
Cistična fibroza je teška urođena bolest koja u Srbiji pogađa oko 400 ljudi.
Profesor Čupić zapevao na skupu: "Tama bledi, zora rudi, Srbija se budi"
22.10.2026.•
8
Na predizbornom studentskom skupu na Trgu Slavija profesor Saobraćajnog fakulteta u Beogradu Aleksandar Čupić zapevao je pesmu "Ajmo grade, svi uz naše mlade".
Odbrana struke: Ovlašćenja za otkrivanje krivičnih dela ne smeju se koristiti za zastrašivanje
22.10.2026.•
0
Neformalna grupa sudija i tužilaca "Odbrana struke" osudila je postupanje policije, tužilaštva i suda, kojim se bez ispunjenih zakonskih uslova, zadire u dom, privatnost i tajnost komunikacija građana.
"Magija" broja tri: Poznati brendovi kroz reklame daju podršku studentima
22.10.2026.•
7
Domaći internet preplavile su reklame u kojima se pojavljuje broj tri - upravo onaj broj pod kojim se nalazi Studentska lista na predstojećim izborima.
Ministar pravde podneo krivičnu prijavu zbog lažne odluke o pomilovanju Vesića i Tanasković
22.10.2026.•
42
Ministar pravde u tehničkom mandatu Nenad Vujić podneo je Osnovnom javnom tužilaštvu u Novom Sadu krivičnu prijavu protiv NN lica zbog falsifikovanja odluku o pomilovanju
Diplomate pitaju: Otkud zaposleni MSP u biračkim odborima u inostranstvu na predlog liste "Ujedinjena Srbija"
22.10.2026.•
4
Diplomate: Kako je moguće da pojedini zaposleni MSP budu u biračkim odborima u inostranstvu, na predlog "Ujedinjene Srbije"
Komentari 27
Jakov Popovic
milenko
Nisu hteli partizane, hteli su četnike.Mrska im je bila "komunistička" JNA, stvorili su zato Arkane, Bokane, "kapetane Dragane", "Srpske garde", "Tigrove", "Škorpione", "Bele orlove" i "Crvene beretke.Umesto "Nevena", "Vage za tačno merenje", "Muzičkog tobogana" i "Hita meseca", sada imaju "Zadrugu", "Parove", "Zvezde Granda" i "Ćirilicu".Umesto Branka Ćopića, Jove Zmaja i Milutina Milankovića, imaju Dejana Lučića, Acu Lukasa i Željka Mitrovića.
Etiopija, Gana i Sudan lansiraju satelite, oni grade crkve, krstače i jarbole.
Jedina
Možda je dečak jednostavno takav rođen, možda je vršnajčko nasilje pa je ubio njih umesto kao jadni mali Aleksa što je sebe ubio.
Da treba menjati stanje, treba. Najkrivlji su oni koji sve rade nepotizmom, kumstvom i slično. Oni upropaštavaju društvo.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar