Svaku treću nekretninu građani kupili na rizik: Milijarde evra za još nelegalizovane stanove
U prvoj polovini godine vrednost tržišta nepokretnosti Srbije iznosila je 3,3 milijarde evra, saopštio je Republički geodetski zavod.
Foto: Pixabay
Više od trećine, odnosno 34 odsto od ukupne vrednosti prometovanih nekretnina ili 1,1 milijardi evra, ostvareno je na delimično regulisanom tržištu. O kakvom tržištu je zapravo reč i zašto stručnjaci upozoravaju da građani upuštanjem u trgovinu na njemu pruzimaju na sebe veliki rizik?
Na tom tržištu su novoizgrađene zgrade, nepokretnosti u izgradnji i one koje nisu nikad korišćene, odnosno one koje se kupuju od investitora. Reč je uglavnom o zgradama koje imaju građevinsku dozvolu, ali nemaju upotrebnu dozvolu, odnosno nisu upisane u katastar.
Tako iz Republičkog geodetskog zavoda upozoravaju da kupovina na delimično regulisanom tržištu nosi brojne rizike čiji uzrok leži u tome da te nepokretnosti iz različitih razloga nisu upisane u katastar nepokretnosti. U zavodu navode da je vid zaštite kupaca i upis predbeležbe o kupoprodaji u Katastru nepokretnosti, na kojoj bi kupci trebalo da insistiraju.
Oni napominju da to donosi dodatnu sigurnost i garanciju upisa prava vlasništva u katastar nepokretnosti, što ima za krajnji cilj smanjenje broja transakcija na delimično regulisanom tržištu.
I advokati upozoravaju na rizike kupovine nekretnine koja nije upisana u katastar.
Koliki su rizici za kupca?
Čak 21.784 nekretnine koje su u Srbiji prodate tokom prošle godine nisu ispunjavale uslove da budu upisane u katastar nepokretnosti. Taj broj je za 119 odsto veći u odnosu na 2019. godinu. Od 7,5 milijardi evra, koliko su vredeli svi stanovi, kuće i ostali objekti prometovani prošle godine, 2,2 milijardi su plaćene nekretnine koje nisu imale sve neophodne papire. To pokazuje statistika Republičkog geodetskog zavoda, koji prikuplja podatke na osnovu kupoprodajnih ugovora.
Promet nekretnina odvija se paralelno u tri sistema tržišta nepokretnosti - regulisanom, delimično regulisanom i neregulisanom.
U regulisanom tržištu sve nepokretnosti su upisane u katastar, za razliku od delimično regulisanog tržišta koje je samo delimično regulisano zakonima i uredbama, dok neregulisani sistem obuhvata nekretnine koje nisu izgrađene u skladu sa zakonskim propisima kao ni sa pravnim okvirima koji regulišu tržište nepokretnosti, a koje nisu ni upisane u katastar.
Kada je reč o delimično regulisanom tržištu, u praksi im za upis uglavnom nedostaje dokumentacija. Najčešće je reč o stanovima u izgradnji ili stanovima koji su otkupljivani za vreme državnih i javnih preduzeća osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka.
Advokat Brane Krunić iz Subotice objašnjava da se to najčešće dešava kod stanova koji su otkupljivani za vreme državnih i javnih preduzeća osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka, gde najčešće nedostaje tačan opis nepokretnosti u tipskim ugovorima, opis parcela, objekat, broj stana i drugo. U takvim slučajevima ne postoje tačni rokovi koji bi mogli da budu utvrđeni radi rešavanja problematike ovakih predmeta, jer su ovo komplikovanije procedure za utvrđivanje prava vlasništva.
Mnogo veću grupu nekretnina na delimično regulisanom tržištu čine stanovi u izgradnji, za koje investitori zgrade imaju samo građevinsku dozvolu, ali nemaju upotrebnu dozvolu i kod kojih nije sproveden tehnički prijem. Advokat Krunić je za portal 4zida rekao da se najveći broj transakcija delimično regulisanog tržišta nepokretnosti odigrava na primarnom tržištu, koje predstavljaju novoizgrađene nepokretnosti, nepokretnosti u izgradnji i one koje nisu nikad korišćene, odnosno kupoprodaje od investitora.
Prvi rizik kupovine ovih nekretnina je teži dolazak do stambenog kredita. Svaka banka, da bi uspostavila založno pravo na nepokretnosti, mora imati potpuno legalnu nekretninu – sa uredno izdatom građevinskom i upotrebnom dozvolom.
"Poslovna banka mora biti sigurna da će investitor završiti izgradnju stana i zbog toga ne ulazi u proces odobrenja stambenih kredita ako stepen izgrađenosti zgrade nije na minimumu od 80 odsto. Kupovina nepokretnosti u ovom sistemu, faktički nema dovoljno jaku garanciju za kupce. Svakako da niko ne može da garantuje da će investitor, koji je najčešće osnovan kao DOO, završiti zgradu ili da njegova firma neće otići u stečaj ili u novačne blokade", navodi Krunić.
On ističe da kupac mora svesno da prihvati stepen tih rizika, osim ukoliko ne postoji neki drugi vid obezbeđenja od strane investitora, što je vrlo retko u praksi. To bi bila hipoteka na drugom izgrađenom stanu u vlasništvu investitora, ili lična menica investitora ili trećeg lica, koji garantuju završetak izgradnje stana/zgrade svom svojom ličnom imovinom, bankarska garancija ili slično.
Krunić napominje da je vid zaštite kupca da se predugovor ili kupoprodajni ugovor moraju overiti kod javnog beležnika, a kako bi kasnije sa punovažnim pravnim osnovom, pred sudom, mogao da zaštiti svoja prava.
Na šta treba obratiti pažnju pri kupovini
Advokatica Tatjana Simović kaže za Euronews Srbija da suštinski delimično regulisano tržište ne postoji, nego postoje legalni i nelegalni objekti.
Ona objašnjava da one nekretnine koje su u procesu ozakonjenja nisu legalne, s tim što u poslednje vreme neki notari overavaju i takve ugovore, ukoliko im se dostavi kompletna dokumentacija što podrazumeva da je parcela u redu, da ima kompletno sve priloženo za legalizaciju, odnosno da su uredni papiri.
Pročitaj još
Tu su, dodaje, i nekretnine sa građevinskom dozvolom gde se čeka dobijanje upotrebne dozvole, odnosno tamo gde je taj proces u toku.
"Sve što nije upisano u katastar je rizik, uvek izbegavam da radim takvu vrstu ugovora. Nema potrebe da kod kupovine nepokretnosti kupac ni 0,000 nešto rizikuje, ne vidim zbog čega bi. Pritom, cene nisu nešto niže nego kod legalnih nekretnina, odnosno katastarskih, ne vidim šta tu može da se dobije osim rizika", kaže Simović.
Mnogi građani koji nameravaju da reše stambeno pitanje odlučuju da kupe stan u izgradnji, a takvi ugovori se overavaju zato što postoji građevinska dozvola.
Ceo tekst Euronews Srbija čitajte OVDE.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
VIDEO Šesti dan blokade zgrade RTS-a: Građani pristižu sa hranom, praznična atmosfera u Takovskoj
20.04.2025.•
1
Studenti u blokadi i građani koji ih podržavaju nastavili su da blokiraju zgrade Radio televizije Srbije (RTS) u Takovskoj ulici i na Košutnjaku.
Policija podnela krivičnu prijavu protiv motocikliste: Jurio 200 na sat - nasilnička vožnja
20.04.2025.•
0
Policija je zaustavila i isključila iz saobraćaja P.M. koji je na motoputu Valjevo-Lajkovac vozio motocikl brzinom od 202,2 kilometra na čas, na delu puta gde je ograničenje 80 kilometara na čas.
AMSS: Mali broj vozila na putevima širom Srbije, na granicama nema gužvi
20.04.2025.•
0
Uslovi za vožnju su dobri, a na putevima je veoma slab intezitet saobraćaja što je uobičajeno za Vaskrs, saopštio je danas Auto-moto savez Srbije (AMSS).
Protesti zahvatili veći deo Balkana, pa utihnuli: Studenti u Srbiji najistrajniji u zahtevima
20.04.2025.•
4
Prvih nekoliko meseci ove godine na Balkanu, obeležili su masovni protesti građana i studenata.
Posle Uskrsa pojačan saobraćaj na svim putnim pravcima
20.04.2025.•
0
Javno preduzeće "Putevi Srbije" saopštilo je da se "nakon Vaskrsa očekuje pojačan intenzitet saobraćaja na svim putnim pravcima u zemlji".
Đukanović (SNS): Zatvoriti Pravni fakultet ako je istina da studenti traže izbore
20.04.2025.•
15
Narodni poslanik SNS Vladimir Đukanović smatra da Pravni fakultet u bepgradu "treba zatvoriti" ukoliko je tačno da je studentski plenum izglasao da je "neophodno održati parlamentarne izbore u junu".
Samo pet odsto studenata na onlajn nastavi Medicinskog fakulteta u Nišu
20.04.2025.•
3
Studenti u blokadi Medicinskog fakulteta u Nišu objavili su da je u onlajn nastavi na tom fakultetu učestvovalo "svega pet odsto studenata".
Politika se pridružila Juronjuzu i provladinim medijima u osudi blokade RTS
20.04.2025.•
4
Nakon provladinih medija i saopštenja Juronjuz-a (Euronews) u kojem osuđuju blokadu RTS-a, a od kojeg se drugim saopštenjem ogradila grupa novinara te televizije, blokadu RTS osudio je list Politika.
Zbor radnika RTS: Hitno raspisati konkurs za članove REM
20.04.2025.•
2
Radnici Radio televizije Srbije (RTS) zatražili su, nakon održanog zbora, hitno raspisivanje konkursa za članove Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM).
Ministar Bratina: Pad RTS-a bio bi državni udar
20.04.2025.•
7
Ministar informisanja i telekomunikacija Boris Bratina kaže da bi trebalo ispitati "sve okolnosti koje blokiranje njihovog funkcionisanja prate", navodeći da bi "pad RTS imao smisao državnog udara".
Doskorašnji predsednik SANU ispred RTS-a: Odnos vlasti prema akademskoj zajednici - autokanibalizam
20.04.2025.•
2
Doskorašnji predsednik Srpske akademije i umetnosti (SANU) Vladimir Kostić nazvao je danas "autokanibalizmom vlasti" njen odnos prema Univerzitetu i akademskoj zajednici.
Ko zapravo blokira RTS?
20.04.2025.•
13
Blokada zgrada RTS u Takovskoj i na Košutnjaku, koju studenti i građani sprovode već šesti dan, odraz je velikog nepoverenja u javni servis, kao i dugogodišnjeg neprofesionalnog i politički pristrasn
Rod pojedinih voćki skoro potpuno propao: Kojih i da li nas očekuje poskupljenje?
20.04.2025.•
2
U Srbiji bi prinosi kajsije, breskve, trešnje, rane sorte višnje i šljive zbog poznih prolećnih mrazeva i niske temperature mogli biti manji od 30 do 90 odsto, a negde čak i do 100 procenata,
DNEVNI KVIZ: 10 pitanja u danu odmora
20.04.2025.•
4
Nadamo se da odmarate, a 021.rs vam donosi dnevni kviz znanja.
"Pozdrav, bavimo se prodajom falš evra i dinara": Preko društvenih mreža trguju lažnim novcem
20.04.2025.•
7
Falsifikatori novca koriste društvene mreže kao što su Instagram i Telegram za prodaju lažnih novčanica ljudima u Srbiji.
VIDEO: Šesti dan blokade RTS-a - studenti i građani ne odstupaju
20.04.2025.•
7
Studenti u blokadi i građani nastavili su da blokiraju zgrade Radio-televizije Srbije (RTS) u Takovskoj ulici i na Košutnjaku.
Kardinal Nemet u poruci na Uskrs: Ne proglašavajmo jedni druge neprijateljima
20.04.2025.•
3
Kardinal Ladislav Nemet poručio je da je potrebno razgovarati, umesto da jedni druge proglašavamo neprijateljima, i pozvao sve da preispitaju svoje delovanje, misli i način govora.
Patrijarh Porfirije u Uskršnjoj poslanici: Duboki nesporazumi su zahvatili našu zemlju
20.04.2025.•
12
Poglavar Srpske pravoslavne crkve patrijarh Porfirije pozvao je "sve aktere društvenog života da, radi dobra i napretka naroda, grade mir, međusobno poštovanje i dijalog".
Vulina nema u novoj vladi: Vučićevo umiljavanje EU?
20.04.2025.•
19
Aleksandar Vulin, predsednik Pokreta socijalista i donedavni potpredsednik Vlade, neće biti deo novog kabineta u Nemanjinoj na čelu sa Đurom Macutom.
Kada oštetite vozilo zbog rupe na putu: Ko treba da nadoknadi štetu?
20.04.2025.•
7
Opasnosti koje vrebaju na putevima su brojne, a vozači najčešće strepe od drugih učesnika u saobraćaju. Međutim, postoje i one prepreke koje ne zavise od ljudskog faktora, a mogu biti i fatalne.
Vlada Srbije nabavila novi avion - ovo su detalji koji su poznati
20.04.2025.•
37
Poslovni avion Falkon 6X nova je letelica u vlasništvu avio-službe Vlade Srbije.
Komentari 10
Pera
VB
Zebra
Notari i malo digotalizacije malo poboljšavaju stvari. Ali činjenica je da je država sve uredno naplacivala svaku overu u sudu za nešto sto je bezvredno…
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar