Kako smo došli od olovke i sveske do noža i sekire u đačkoj torbi?
Učenik osmog razreda doneo je nož u školu, istu onu u kojoj je sedmak u maju ubio devetoro dece i čuvara. Samo dan kasnije, u drugoj osnovnoj školi, učenica šestog razreda donela je u školu sekiru.
Foto: 021.rs
Ovo su samo dva poslednja u nizu incidenata nakon masakra u OŠ "Vladislav Ribnikar".
Upravo zbog svega ovoga postavlja se pitanje kada i kako su olovke, a sada i tablete i mobilne telefone, zamenili vatreno i hladno oružje, piše Euronews Srbija.
U izveštaju Zaštitnika građana navodi se da svaki 10. učenik skoro svakodnevno trpi nasilje u školi.
Nasilje među vršnjacima je čest i prepoznatljiv fenomen u školskom okruženju, s obzirom na to da se svaki četvrti učenik izjasnio da je nasilje deo školske svakodnevice, a da tek šest odsto đaka tvrdi da nisu svedočili nasilju u svojim školama.
U vršnjačkom nasilju, pokazalo je istraživanje Zaštitnika građana, u većem procentu učestvuju dečaci. Oni takođe imaju i negativnije stavove prema Romima, LGBTI+ osobama, starijim osobama, ali i prema devojčicama.
Istraživanje je sprovedeno u 18 osnovnih i srednjih škola u Srbiji i u njemu je učestvovalo 390 učenika i 158 nastavnika.
"Ako se nasilje toleriše kod dece, posle određenog broja godina dobićemo nasilnog pojedinca u društvu, i tako jedan krug nasilja otvara drugi krug nasilja. Škola mora da bude bezbedno i sigurno mesto za našu decu i zbog toga se u prevenciju nasilja moraju uključiti svi koji učestvuju u obrazovanju i vaspitanju dece - od roditelja, nastavnika i škola do nadležnih organa - centara za socijalni rad, tužilaštava i policije", naveo je Zaštitnik građana.
Psihološkinja Radmila Vujić Bojović navodi da je nasilja u obrazovnim ustanovama uvek bilo, ali nikada ovoliko.
"Ako vi u porodici odgajate decu kojima je sve podređeno, a mi to sada radimo, najveći broj roditelja se vodi time samo da je dete srećno. A niko od njih ne zna šta to znači. I onda se ta deca sretnu u jednom kontekstu koji je škola, gde ih ima puno. I svi oni očekuju da sve bude podređeno njima i da se svi prilagode njima, a to je nemoguće. Vi onda imate nasilje koje samo čeka da se desi. To je jedna stvar. Druga stvar, sistematski se u školama zapravo nasilje previđa i zataškava. Tek kad se desi nešto ekstremno i kad to postane senzacija i dođe u medije, onda mi o tome mislimo i pričamo. A zapravo, nasilje je počelo mnogo, mnogo, mnogo ranije. Pa nije donelo sekiru iz čista mira? Nešto je tome prethodilo", rekla je Vulić Bojović za Euronews Srbija.
Na pitanje kako smo došli dotle da đaci nose oružje u rančevima u školu, kaže da već decenijama živimo u jednoj prilično vandrednoj situaciji i atmosferi sveprisutnog nasilja.
"Što kada govorimo o ratnim dejstvima devedesetih, pa onda bombardovanje, pa onda kao u tom nekom mirnodopskom dobu, mi zapravo sve vreme živimo u stanju pojačane tenzije, napetosti, zabrinutosti, brige za egzistenciju itd. To je nešto što je prosto konstanta naših života koja kod svih ljudi rađa napetost, tenziju, anksioznost i depresiju i to sve češće vidimo kao pojavne oblike u praksi kada radimo sa ljudima. Deca, kao, da kažem uslovno rečeno najslabija karika, karika sa najmanje iskustva, sa najmanje proživljenog, doživljenog, nekako teže i kompleksnije izlazi na kraj sa tim teškim osećanjima, osećanjima neizvesnosti, teskobe, straha, napetosti", kaže Vulić Bojović.
I zbog toga, kako dodaje, u nedostatku boljih puteva za razrešenje te tenzije, u nedostatku sistemskih pristupa i "rešavanja međuljudskih najšire rečeno napetosti, oni pribegavaju tome da dobiju ideju neke samozaštite kroz naoružavanje i spremnost da naude nekome drugome".
"To, naravno nije opravdanje za takvo postupanje. To postupanje je u svakom kontekstu negativno. Ali, čini mi se da nekako najlakše bi bilo okriviti decu i patologizirati pojedinačne slučajeve. A zapravo mi govorimo o jednom ozbiljnom društvenom fenomenu gde se jedini vid komuniciranja i odnošenja prema drugima zapravo pretvara u nasilni vid", kaže sagovornica Euronews Srbija.
Poručuje da je danas u društvu veoma malo empatije, razumevanja i tolerancije. To su, ocenjuje, fenomeni koji su se u društvu izgubili.
"Mogu da se vide samo u izuzetnim pojedinačnim slučajevima kao neki tračci nade, ali na tome se sistemski ne radi bukvalno od vrtićkog uzrasta da se takva vrsta osećaja i osećanja razvija kod dece. Roditelji su prezauzeti, potpuno rastrzani između borbe za osnovnu egzistenciju i nekako sve je manje vremena koje porodica provodi zajedno u nekim aktivnostima koje nisu obaveza ili učenje. Tako da se period u kome se sa decom radi, pod znacima navoda radi, jer to se stvari ne radi, već se živi sa decom, se sve više i više skraćuje. I deca su nekako upućena i usmerena samo na sebe. Rezultat toga je ono što vidimo unazad, evo, sada već neko vreme", kaže Vulić Bojović.
Ona je izrazila bojazan da se bez odgovornog pristupa i sistemskoj promeni, pre svega obrazovnog sistema od najranijeg vrtićkog uzrasta neće videti pozitivni pomaci.
Prof. dr Kristina Brajović Car kaže da smo dugačak put kao društvo prešli od sekire, preko olovke, pa nazad.
"Zakazane tuče između škola osamdesetih godina sa napunjenim džepovima hladnog oružja, zatim ratovi devedesetih u kojima su deca prvo odrastala bez igračaka, pa odvođena pravo iz školskih klupa na ratište. U primirju između ratnih sukoba imali smo pucnjave po gradskim klubovima, brze vožnje, pljačke, udese tinejdžera, otmice, atentati... Ne znam odakle da krenem u pravljenju poređenja u odnosu na danas zatečeno pogoršanje", kaže ona, te dodaje da time podseća ukratko na kontekst odrastanja generacije roditelja koji danas predstavljaju vrednosne uzore.
"Oni se verovatno nikad neće osećati bezbedno, ali to je već tema za kliničku psihologiju. Ne treba zaboraviti da je majska tragedija zločin koja nema svoje uporište za poređenje u modernoj istoriji Srbije, pogotovo ne u mirnodopskim uslovima u okviru kojih dolaze na naplatu sve ratne traume, priče o ratu, neprijatelju i sredstvima borbe. Maj je mesec nenadoknadivog gubitka. Za sve nas", ističe Kristina Brajović Car.
Posledice, dodaje, su razarajuće i za pojedinca i za društvo, te da svaka analitika relativizuje odgovorne, a da to u ovim slučajevima niko ne želi.
"Puna odgovornost na počinioce i pomagače. Sudski epilog će dati usmerenje za budući pravac vaspitnih i bezbednosnih strategija", kaže ona.
Osvrnuvši se na pitanje autoriteta u školama, sagovornica Euronews Srbija, smatra da je odnos roditelja prema školi tu presudan i da doprinosi više od kaznenih mera koje bi škola preduzela:
"Ova institucija je urušavana decenijama i to je nemoguće reparirati bilo kakvom odlukom, rešenjem ili novim protokolom ponašanja. Roditelji smatraju školu obrazovnim 'servisom' i uglavnom nemaju vaspitna očekivanja od nastavnika svoje dece. Naprotiv u toj komunikaciji više energije i vremena posvete upravljanju utiskom nego što su zainteresovani da uvaže sugestije i da problem udruženo sa školom rešavaju. Ovde govorimo o trendu, ne o pojedinačnim slučajevima kod kojih saradnja sa školom i oslanjanje na autoritet nastavnika nikad nije ni bila upitna".
Pročitaj još
Dakle, kako objašnjava, moramo da uvažimo sve one svetle i dobre primere kada govorimo o negativnim fenomenima da bismo inspirisali promenu koju želimo. Nije, ističe, dovoljno ubadati prstom u anomalije i sistemske greške, bez nuđenja usmerenja šta da menjamo i na kojoj liniji komunikacije.
Za kraj poručuje roditeljima da u ovom društvu možda ima i pametnijih i stručnijih od njih i da to zapravo nije sramota, već uteha.
"Ponekad ti 'pametniji i stručniji' mogu da budu upravo vršnjaci vašeg deteta koji bolje prepoznaju i osete patnju, potrebe i rizike koji se javljaju kod vašeg deteta kojeg vi slepo volite. Treba uvažiti intuiciju dece i njihovu procenu, bez kontaminiranja sopstvenim interpretacijama onoga što vide i osećaju. Nekako bih odatle krenula", zaključuje prof. dr Brajović Car.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
VIDEO Protest ispred Rektorata u Beogradu: Sukobi i incidenti između policije i građana, obratio se i rektor
31.03.2026.•
25
Na Studentskm trgu i na Trgu Republike večeras je došlo do incidenata i sukoba policije i demonstranata.
Rektor Đokić: "Mogu da uzmu risivere i kompjutere, ali ne mogu da uzmu istinu"
31.03.2026.•
4
Rektor Univerziteta u Beogradu Vladan Đokić obratio se okupljenima sa balkona Rektorata, rekavši da su pripadnici UKP-a ušli u ovu zgradu bez prethodnog objašnjenja.
Direktor policije: UKP i dalje vrši pretres u Rektoratu
31.03.2026.•
0
Direktor policije Dragan Vasiljević izjavio je da pripadnici Uprave kriminalističke policije i dalje vrše pretres u zgradi Rektorata Univerziteta u Beogradu.
Janković: "Sukobi ispred Rektorata pokazuju produbljivanje polarizacije u društvu"
31.03.2026.•
7
Advokat i bivši zamenik zaštitnika građana Miloš Janković ocenio je da sukobi građana i policije ispred Rektorata ukazuju na produbljivanje polarizacije u društvu i zabrinjavajući odnos između građana i institucija.
Izvučena Loto sedmica: Više od pet miliona evra ide u Paraćin
31.03.2026.•
2
Prema najnovijem izveštaju Državne lutrije Srbije, u 26. kolu igre na sreću loto sedmica koja je iznosila 5.200.000 evra je izvučena.
Upis dece u prvi razred počinje sutra i traje do 31. maja
31.03.2026.•
0
Upis dece u prvi razred osnovne škole, u skladu sa zakazanim terminima, počinje sutra i trajaće do 31. maja.
AMSS: Na graničnim prelazima Srbije kamioni čekaju do šest sati, putnička vozila prolaze bez zadržavanja
31.03.2026.•
0
Na graničnim prelazima u Srbiji za putnička vozila trenutno nema zadržavanja, dok kamioni na izlazu iz zemlje čekaju i do šest sati, saopštio je večeras Auto-moto savez Srbije.
Branko Ružić socijalistima: "Pirove pobede" gde mi nestajemo nisu nam potrebne
31.03.2026.•
26
Potpredsednik Glavnog odbora Socijalističke partije Srbije Branko Ružić istakao je da je sada momenat da članovi te stranke iznesu stav, kako ne bi nestali u skladu sa "dobrovoljnom eutanazijom SPS".
VJT ispituje navode o zloupotrebi podataka članova SNS tokom izbora
31.03.2026.•
7
Posebno odeljenje za borbu protiv visokotehnološkog kriminala Višeg javnog tužilaštva u Beogradu zatražilo je od policije da ispita navode o neovlašćenom prikupljanju ličnih podaka više hiljada registrovanih članova SNS.
Antonijević: Visoka izlaznost pokazuje poverenje, ali incidenti traže promenu političke kulture
31.03.2026.•
5
Visoka izlaznost pokazuje poverenje u izborni proces, ali pritisci, incidenti i oštra retorika ukazuju na potrebu za promenom političke kulture, poručio je poverenik za zaštitu ravnopravnosti Milan Antonijević.
I vlast u Srbiji "lovi" glasove za Orbana - šta to veže premijera Mađarske i Vučića?
31.03.2026.•
19
Viktor Orban poziva glasače u Srbiji da učestvuju na parlamenarnim izborima 12. aprila u Mađarskoj, članici Evropske unije, ocenjući te izbore presudnim.
Slobodan univerzitet: "Univerzitet nije mesto sile, mora ostati prostor slobode"
31.03.2026.•
3
Akademska mreža Slobodan univerzitet Novi Sad ocenila je da je današnji ulazak policije u Rektorat Univerziteta u Beogradu "nova linija pritiska".
VJT u Beogradu: Naloženo oduzimanje snimaka kamera iz Rektorata i Filozofskog fakulteta
31.03.2026.•
9
Više javno tužilaštvo u Beogradu saopštilo je danas da je Uprava kriminalističke policije (UKP) ušla u zgradu Rekotorata radi prikupljanja informacija u predistražnom postupku o smrti studentkinje Filozofskog fakulteta.
Delegacija EU u Srbiji: Žalimo zbog incidenata i uslova na lokalnim izborima
31.03.2026.•
14
Delegacija Evropske unije (EU) u Srbiji saopštila je danas da žali zbog broja prijavljenih incidenata, nepravilnosti i neravnopravnih uslova na lokalnim izborima u 10 opština u Srbiji održanih 29. marta.
Umro jedan od osnivača SPS Radoš Smiljković
31.03.2026.•
1
Radoš Smiljković, univerzitetski profesor, političar, diplomata i jedan od osnivača SPS, preminuo je u 91. godini.
Protest zbog napada na novinare tokom izbora sutra kod Predsedništva u Beogradu
31.03.2026.•
0
Medijska udruženja u Srbiji pozvala su građane da sutra, 1. aprila dođu na protest kod zgrade Predsedništva u ulici Kralja Milana u Beogradu, zbog napada na novinare na dan izbora 29. marta.
Ništa od vozova od Beograda do Budimpešte pre leta
31.03.2026.•
53
Ne postoji šansa da putnički vozovi počnu da saobraćaju brzinom od 160 kilometara na sat na pruzi Beograd-Budimpešta pre 12. aprila, kada će biti održani izbori u Mađarskoj.
Prošle godine više od 1.600 građana uhapšeno zbog političkog aktivizma
31.03.2026.•
0
Beogradski centar za ljudska prava saopštio je da je prošle godine, u vreme pojačanog građanskog aktivizma, uhapšeno i procesuirano 1.636 građana.
MUP poziva građane da predlože lokacije za "Speed marathon" - rok do nedelje
31.03.2026.•
0
Saobraćajna policija će od 13. do 19. aprila pojačano kontrolisati saobraćaj, a sada poziva građane da daju predloge lokacija za "Speed marathon".
Novi predsednik Skupštine Niša socijalista Darko Nikolić, svi opozicioni odbornici bojkotovali sednicu
31.03.2026.•
0
Skupština grada Niša danas je tajnim glasanjem, sa 31 glasom u glasačkoj kutiji, za predesednika Skuštine izabrala odbornika Socijalističke partije Srbije Darka Nikolića.
Komentari 20
Fića
Kako smo došli do toga da nam u Udarnom terminu na TV i to sa Nacionalnom frekvencijom (?!), pokazuje slike raskomadanih ljudskih tela, priča "o ćevapima od ljudskog mesa", šara po tabli, zadužuje već treću generaciju stanovništva...?!
"Crni biseri" se slave kao "heroji ulice i uzor potrebnog ponašanja"...?!
Stvarno "kako smo došli" ...?!
/
nisi ti profa.
nacionalizam i fasizam u srbiji su sada veci nego sto je bio 90ih.
sva deca su indoktrinisana u njega.
srpsko drustvo je bolesno
Дада
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar