Kako smo došli od olovke i sveske do noža i sekire u đačkoj torbi?
Učenik osmog razreda doneo je nož u školu, istu onu u kojoj je sedmak u maju ubio devetoro dece i čuvara. Samo dan kasnije, u drugoj osnovnoj školi, učenica šestog razreda donela je u školu sekiru.
Foto: 021.rs
Ovo su samo dva poslednja u nizu incidenata nakon masakra u OŠ "Vladislav Ribnikar".
Upravo zbog svega ovoga postavlja se pitanje kada i kako su olovke, a sada i tablete i mobilne telefone, zamenili vatreno i hladno oružje, piše Euronews Srbija.
U izveštaju Zaštitnika građana navodi se da svaki 10. učenik skoro svakodnevno trpi nasilje u školi.
Nasilje među vršnjacima je čest i prepoznatljiv fenomen u školskom okruženju, s obzirom na to da se svaki četvrti učenik izjasnio da je nasilje deo školske svakodnevice, a da tek šest odsto đaka tvrdi da nisu svedočili nasilju u svojim školama.
U vršnjačkom nasilju, pokazalo je istraživanje Zaštitnika građana, u većem procentu učestvuju dečaci. Oni takođe imaju i negativnije stavove prema Romima, LGBTI+ osobama, starijim osobama, ali i prema devojčicama.
Istraživanje je sprovedeno u 18 osnovnih i srednjih škola u Srbiji i u njemu je učestvovalo 390 učenika i 158 nastavnika.
"Ako se nasilje toleriše kod dece, posle određenog broja godina dobićemo nasilnog pojedinca u društvu, i tako jedan krug nasilja otvara drugi krug nasilja. Škola mora da bude bezbedno i sigurno mesto za našu decu i zbog toga se u prevenciju nasilja moraju uključiti svi koji učestvuju u obrazovanju i vaspitanju dece - od roditelja, nastavnika i škola do nadležnih organa - centara za socijalni rad, tužilaštava i policije", naveo je Zaštitnik građana.
Psihološkinja Radmila Vujić Bojović navodi da je nasilja u obrazovnim ustanovama uvek bilo, ali nikada ovoliko.
"Ako vi u porodici odgajate decu kojima je sve podređeno, a mi to sada radimo, najveći broj roditelja se vodi time samo da je dete srećno. A niko od njih ne zna šta to znači. I onda se ta deca sretnu u jednom kontekstu koji je škola, gde ih ima puno. I svi oni očekuju da sve bude podređeno njima i da se svi prilagode njima, a to je nemoguće. Vi onda imate nasilje koje samo čeka da se desi. To je jedna stvar. Druga stvar, sistematski se u školama zapravo nasilje previđa i zataškava. Tek kad se desi nešto ekstremno i kad to postane senzacija i dođe u medije, onda mi o tome mislimo i pričamo. A zapravo, nasilje je počelo mnogo, mnogo, mnogo ranije. Pa nije donelo sekiru iz čista mira? Nešto je tome prethodilo", rekla je Vulić Bojović za Euronews Srbija.
Na pitanje kako smo došli dotle da đaci nose oružje u rančevima u školu, kaže da već decenijama živimo u jednoj prilično vandrednoj situaciji i atmosferi sveprisutnog nasilja.
"Što kada govorimo o ratnim dejstvima devedesetih, pa onda bombardovanje, pa onda kao u tom nekom mirnodopskom dobu, mi zapravo sve vreme živimo u stanju pojačane tenzije, napetosti, zabrinutosti, brige za egzistenciju itd. To je nešto što je prosto konstanta naših života koja kod svih ljudi rađa napetost, tenziju, anksioznost i depresiju i to sve češće vidimo kao pojavne oblike u praksi kada radimo sa ljudima. Deca, kao, da kažem uslovno rečeno najslabija karika, karika sa najmanje iskustva, sa najmanje proživljenog, doživljenog, nekako teže i kompleksnije izlazi na kraj sa tim teškim osećanjima, osećanjima neizvesnosti, teskobe, straha, napetosti", kaže Vulić Bojović.
I zbog toga, kako dodaje, u nedostatku boljih puteva za razrešenje te tenzije, u nedostatku sistemskih pristupa i "rešavanja međuljudskih najšire rečeno napetosti, oni pribegavaju tome da dobiju ideju neke samozaštite kroz naoružavanje i spremnost da naude nekome drugome".
"To, naravno nije opravdanje za takvo postupanje. To postupanje je u svakom kontekstu negativno. Ali, čini mi se da nekako najlakše bi bilo okriviti decu i patologizirati pojedinačne slučajeve. A zapravo mi govorimo o jednom ozbiljnom društvenom fenomenu gde se jedini vid komuniciranja i odnošenja prema drugima zapravo pretvara u nasilni vid", kaže sagovornica Euronews Srbija.
Poručuje da je danas u društvu veoma malo empatije, razumevanja i tolerancije. To su, ocenjuje, fenomeni koji su se u društvu izgubili.
"Mogu da se vide samo u izuzetnim pojedinačnim slučajevima kao neki tračci nade, ali na tome se sistemski ne radi bukvalno od vrtićkog uzrasta da se takva vrsta osećaja i osećanja razvija kod dece. Roditelji su prezauzeti, potpuno rastrzani između borbe za osnovnu egzistenciju i nekako sve je manje vremena koje porodica provodi zajedno u nekim aktivnostima koje nisu obaveza ili učenje. Tako da se period u kome se sa decom radi, pod znacima navoda radi, jer to se stvari ne radi, već se živi sa decom, se sve više i više skraćuje. I deca su nekako upućena i usmerena samo na sebe. Rezultat toga je ono što vidimo unazad, evo, sada već neko vreme", kaže Vulić Bojović.
Ona je izrazila bojazan da se bez odgovornog pristupa i sistemskoj promeni, pre svega obrazovnog sistema od najranijeg vrtićkog uzrasta neće videti pozitivni pomaci.
Prof. dr Kristina Brajović Car kaže da smo dugačak put kao društvo prešli od sekire, preko olovke, pa nazad.
"Zakazane tuče između škola osamdesetih godina sa napunjenim džepovima hladnog oružja, zatim ratovi devedesetih u kojima su deca prvo odrastala bez igračaka, pa odvođena pravo iz školskih klupa na ratište. U primirju između ratnih sukoba imali smo pucnjave po gradskim klubovima, brze vožnje, pljačke, udese tinejdžera, otmice, atentati... Ne znam odakle da krenem u pravljenju poređenja u odnosu na danas zatečeno pogoršanje", kaže ona, te dodaje da time podseća ukratko na kontekst odrastanja generacije roditelja koji danas predstavljaju vrednosne uzore.
"Oni se verovatno nikad neće osećati bezbedno, ali to je već tema za kliničku psihologiju. Ne treba zaboraviti da je majska tragedija zločin koja nema svoje uporište za poređenje u modernoj istoriji Srbije, pogotovo ne u mirnodopskim uslovima u okviru kojih dolaze na naplatu sve ratne traume, priče o ratu, neprijatelju i sredstvima borbe. Maj je mesec nenadoknadivog gubitka. Za sve nas", ističe Kristina Brajović Car.
Posledice, dodaje, su razarajuće i za pojedinca i za društvo, te da svaka analitika relativizuje odgovorne, a da to u ovim slučajevima niko ne želi.
"Puna odgovornost na počinioce i pomagače. Sudski epilog će dati usmerenje za budući pravac vaspitnih i bezbednosnih strategija", kaže ona.
Osvrnuvši se na pitanje autoriteta u školama, sagovornica Euronews Srbija, smatra da je odnos roditelja prema školi tu presudan i da doprinosi više od kaznenih mera koje bi škola preduzela:
"Ova institucija je urušavana decenijama i to je nemoguće reparirati bilo kakvom odlukom, rešenjem ili novim protokolom ponašanja. Roditelji smatraju školu obrazovnim 'servisom' i uglavnom nemaju vaspitna očekivanja od nastavnika svoje dece. Naprotiv u toj komunikaciji više energije i vremena posvete upravljanju utiskom nego što su zainteresovani da uvaže sugestije i da problem udruženo sa školom rešavaju. Ovde govorimo o trendu, ne o pojedinačnim slučajevima kod kojih saradnja sa školom i oslanjanje na autoritet nastavnika nikad nije ni bila upitna".
Pročitaj još
Dakle, kako objašnjava, moramo da uvažimo sve one svetle i dobre primere kada govorimo o negativnim fenomenima da bismo inspirisali promenu koju želimo. Nije, ističe, dovoljno ubadati prstom u anomalije i sistemske greške, bez nuđenja usmerenja šta da menjamo i na kojoj liniji komunikacije.
Za kraj poručuje roditeljima da u ovom društvu možda ima i pametnijih i stručnijih od njih i da to zapravo nije sramota, već uteha.
"Ponekad ti 'pametniji i stručniji' mogu da budu upravo vršnjaci vašeg deteta koji bolje prepoznaju i osete patnju, potrebe i rizike koji se javljaju kod vašeg deteta kojeg vi slepo volite. Treba uvažiti intuiciju dece i njihovu procenu, bez kontaminiranja sopstvenim interpretacijama onoga što vide i osećaju. Nekako bih odatle krenula", zaključuje prof. dr Brajović Car.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
RIK naložio Bogoljubu Kariću da u roku od 48 časova ispravi nedostatke na izbornoj listi
25.09.2026.•
0
Republička izborna komisija (RIK) naložila je večeras nosiocu liste "Bogoljub Karić - Pokret snaga Srbije - BK", preduzetniku Bogoljubu Kariću da u roku od 48 časova ispravi nedostatke radi proglašenja te izborne liste.
.jpg "AMSS upozorio vozače da budu oprezni zbog kiše")
AMSS upozorio vozače da budu oprezni zbog kiše
25.09.2026.•
0
Auto moto savez Srbije (AMSS) upozorio je danas vozače da hladnije vreme i promenljive prilike donose zahtevnije uslove za vožnju.
Uskoro kol-centar za informisanje građana o primeni Zakona o roditeljima-negovateljima
25.09.2026.•
0
Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja uspostaviće poseban kol-centar za informisanje građana o primeni Zakona o roditeljima-negovateljima koja će početi 1. oktobra, saopštio je taj resor.
Pet osoba u pritvoru zbog napada na policajce u Leskovcu
25.09.2026.•
0
Pet osoba iz Leskovca je uhapšeno i određeno im je do 30 dana pritvora zbog sumnje da su napale policijske službenike iz ovog grada, saopštio je danas lokalni Osnovni sud.
UNS: Od danas zabranjeno medijsko izveštavanje o funkcionerskoj kampanji
25.09.2026.•
0
Od danas je, prema Zakonu o elektronskim medijima, zabranjeno medijsko izveštavanje o funkcionerskoj kampanji, odnosno o određenim aktivnostima javnih funkcionera koji su kandidati na izborima, saopštio je UNS.
.jpg "Suđenje vlasnicima doma za stare u Barajevu: Svedok kaže da je objekat i ranije trebalo da se zatvori")
Suđenje vlasnicima doma za stare u Barajevu: Svedok kaže da je objekat i ranije trebalo da se zatvori
25.09.2026.•
0
Ispitivanjem svedoka u Višem sudu nastavljeno je suđenje odgovornim licima Doma za smeštaj starih i odraslih lica "Ivanović" u Barajevu, gde je u požaru u tom objektu 20. januara prošle godine poginulo 11 korisnika.
Studenti ETF: Mi nismo stranci, vratićemo se u Republiku Srpsku
25.09.2026.•
4
Povodom prekidanja u Republici Srpskoj (RS) akcije studenta iz Srbije pred vanredne poslaničke izbore 25. oktobra, studenti Elektrotehničkog fakulteta (ETF) Univerziteta u Beogradu saopštili su da će se vratiti u RS.
Pašalić: Policija će uvek negirati da je tukla nekog, oštećeni moraju navesti sve detalje
25.09.2026.•
4
Građani koji tvrde da su bili izloženi policijskom nasilju, trebalo bi da daju izjavu kako bi Zaštitnik građana mogao da postupa u njihovom slučaju, ali mora imati sve potrebne podatke.
Da li je dijaspora spremna za izbore?
25.09.2026.•
1
Birači iz dijaspore spremni su da izađu na izbore, a sada će biti veći broj onih koji će da se prijave i izađu da glasaju nego ranije.
Đedović: Odobren kredit Svetske banke za izgradnju prve faze gasne infrastrukture u Srbiji
25.09.2026.•
2
Odobren je kredit Svetske banke od 175 miliona evra za izgradnju prve faze gasne infrastrukture u Srbiji, objavila je ministarka rudarstva i energetike u tehničkom mandatu Dubravka Đedović Handanović.
Zakazan početak suđenja Veselinu Miliću
25.09.2026.•
1
Početak suđenja bivšem načelniku beogradske policije Veselinu Miliću zakazano je za 9. novembra u Prvom osnovnom sudu u Beogradu.
.JPG "Smrt u Knjaževcu: Muškarac stradao nakon pada, priveden maloletnik")
Smrt u Knjaževcu: Muškarac stradao nakon pada, priveden maloletnik
25.09.2026.•
2
Muškarac je preminuo u Knjaževcu nakon što ga je petnaestogodišnjak šutnuo, zbog čega je pao i preminuo na licu mesta.
Do kada može da se preuzme pomoć od 6.000 dinara: "Nema razloga za stvaranje gužvi na šalterima"
25.09.2026.•
12
Pošta Srbija obavestila je građane da 25. septembar nije kranji rok za podizanje predizborne državne pomoći od 6.000 dinara.
Osuđeni tetka i sestrić koji su za 1.000 evra zapalili automobil tužioca iz Valjeva
25.09.2026.•
14
Osnovni sud u Valjevu prihvatio je sporazume o priznanju krivičnog dela koje je Osnovno javno tužilaštvo u Ubu zaključilo sa Pavlom Ivezićem i Milicom Ivezić iz Kraljeva.
"Autentična desnica" najavljuje da, ukoliko dođe na vlast, neće voditi Srbiju ka članstvu EU, samo saradnja
25.09.2026.•
21
Izborna lista "Autentična desnica" saopštila je da na predstojećim vanrednim parlamentarnim izborima nastupa kao politička snaga koja se zalaže da Srbija nikada ne postane ničija kolonija.
Ana Brnabić v. d. predsednica Srbije kad Vučić podnese ostavku, evo kad će biti izbori
25.09.2026.•
25
Kandidat Srpske napredne stranke za premijera Aleksandar Vučić najavio da će ostavku na mesto predsednika Srbije podneti u nedelju, 27. septembar.
Primena sistema "eBolovanje - Poslodavac" od sledeće godine
25.09.2026.•
0
Poslednja faza primene softverskog rešenja "eBolovanje – Poslodavac", kojom će biti obuhvaćeni i preduzetnici koji zapošljavaju druga lica, počinje od januara iduće godine.
U Novom Sadu potpisana Deklaracija o evropskoj Srbiji: Cilj smena Vučićeve vlasti
25.09.2026.•
4
Nosioci liste "Evropska Srbija" Marinika Tepić i Zdravko Ponoš, prvi na listi Dragan Đilas i kandidat za poslanika Goran Ješić potpisali su u Novom Sadu Deklaraciju o Evropskoj Srbiji.
Macut traži plan za visoko obrazovanje: Otkud briga za univerzitete, posle polarizacije?
25.09.2026.•
2
Premijer Srbije u tehničkom mandatu Đuro Macut organizovao je sastanak sa predstavnicima svih državnih univerziteta na kojem su teme bile njihovo međunarodno rangiranje i unapređenje kvaliteta.
Komentari 20
Fića
Kako smo došli do toga da nam u Udarnom terminu na TV i to sa Nacionalnom frekvencijom (?!), pokazuje slike raskomadanih ljudskih tela, priča "o ćevapima od ljudskog mesa", šara po tabli, zadužuje već treću generaciju stanovništva...?!
"Crni biseri" se slave kao "heroji ulice i uzor potrebnog ponašanja"...?!
Stvarno "kako smo došli" ...?!
/
nisi ti profa.
nacionalizam i fasizam u srbiji su sada veci nego sto je bio 90ih.
sva deca su indoktrinisana u njega.
srpsko drustvo je bolesno
Дада
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar