Kako smo došli od olovke i sveske do noža i sekire u đačkoj torbi?
Učenik osmog razreda doneo je nož u školu, istu onu u kojoj je sedmak u maju ubio devetoro dece i čuvara. Samo dan kasnije, u drugoj osnovnoj školi, učenica šestog razreda donela je u školu sekiru.
Foto: 021.rs
Ovo su samo dva poslednja u nizu incidenata nakon masakra u OŠ "Vladislav Ribnikar".
Upravo zbog svega ovoga postavlja se pitanje kada i kako su olovke, a sada i tablete i mobilne telefone, zamenili vatreno i hladno oružje, piše Euronews Srbija.
U izveštaju Zaštitnika građana navodi se da svaki 10. učenik skoro svakodnevno trpi nasilje u školi.
Nasilje među vršnjacima je čest i prepoznatljiv fenomen u školskom okruženju, s obzirom na to da se svaki četvrti učenik izjasnio da je nasilje deo školske svakodnevice, a da tek šest odsto đaka tvrdi da nisu svedočili nasilju u svojim školama.
U vršnjačkom nasilju, pokazalo je istraživanje Zaštitnika građana, u većem procentu učestvuju dečaci. Oni takođe imaju i negativnije stavove prema Romima, LGBTI+ osobama, starijim osobama, ali i prema devojčicama.
Istraživanje je sprovedeno u 18 osnovnih i srednjih škola u Srbiji i u njemu je učestvovalo 390 učenika i 158 nastavnika.
"Ako se nasilje toleriše kod dece, posle određenog broja godina dobićemo nasilnog pojedinca u društvu, i tako jedan krug nasilja otvara drugi krug nasilja. Škola mora da bude bezbedno i sigurno mesto za našu decu i zbog toga se u prevenciju nasilja moraju uključiti svi koji učestvuju u obrazovanju i vaspitanju dece - od roditelja, nastavnika i škola do nadležnih organa - centara za socijalni rad, tužilaštava i policije", naveo je Zaštitnik građana.
Psihološkinja Radmila Vujić Bojović navodi da je nasilja u obrazovnim ustanovama uvek bilo, ali nikada ovoliko.
"Ako vi u porodici odgajate decu kojima je sve podređeno, a mi to sada radimo, najveći broj roditelja se vodi time samo da je dete srećno. A niko od njih ne zna šta to znači. I onda se ta deca sretnu u jednom kontekstu koji je škola, gde ih ima puno. I svi oni očekuju da sve bude podređeno njima i da se svi prilagode njima, a to je nemoguće. Vi onda imate nasilje koje samo čeka da se desi. To je jedna stvar. Druga stvar, sistematski se u školama zapravo nasilje previđa i zataškava. Tek kad se desi nešto ekstremno i kad to postane senzacija i dođe u medije, onda mi o tome mislimo i pričamo. A zapravo, nasilje je počelo mnogo, mnogo, mnogo ranije. Pa nije donelo sekiru iz čista mira? Nešto je tome prethodilo", rekla je Vulić Bojović za Euronews Srbija.
Na pitanje kako smo došli dotle da đaci nose oružje u rančevima u školu, kaže da već decenijama živimo u jednoj prilično vandrednoj situaciji i atmosferi sveprisutnog nasilja.
"Što kada govorimo o ratnim dejstvima devedesetih, pa onda bombardovanje, pa onda kao u tom nekom mirnodopskom dobu, mi zapravo sve vreme živimo u stanju pojačane tenzije, napetosti, zabrinutosti, brige za egzistenciju itd. To je nešto što je prosto konstanta naših života koja kod svih ljudi rađa napetost, tenziju, anksioznost i depresiju i to sve češće vidimo kao pojavne oblike u praksi kada radimo sa ljudima. Deca, kao, da kažem uslovno rečeno najslabija karika, karika sa najmanje iskustva, sa najmanje proživljenog, doživljenog, nekako teže i kompleksnije izlazi na kraj sa tim teškim osećanjima, osećanjima neizvesnosti, teskobe, straha, napetosti", kaže Vulić Bojović.
I zbog toga, kako dodaje, u nedostatku boljih puteva za razrešenje te tenzije, u nedostatku sistemskih pristupa i "rešavanja međuljudskih najšire rečeno napetosti, oni pribegavaju tome da dobiju ideju neke samozaštite kroz naoružavanje i spremnost da naude nekome drugome".
"To, naravno nije opravdanje za takvo postupanje. To postupanje je u svakom kontekstu negativno. Ali, čini mi se da nekako najlakše bi bilo okriviti decu i patologizirati pojedinačne slučajeve. A zapravo mi govorimo o jednom ozbiljnom društvenom fenomenu gde se jedini vid komuniciranja i odnošenja prema drugima zapravo pretvara u nasilni vid", kaže sagovornica Euronews Srbija.
Poručuje da je danas u društvu veoma malo empatije, razumevanja i tolerancije. To su, ocenjuje, fenomeni koji su se u društvu izgubili.
"Mogu da se vide samo u izuzetnim pojedinačnim slučajevima kao neki tračci nade, ali na tome se sistemski ne radi bukvalno od vrtićkog uzrasta da se takva vrsta osećaja i osećanja razvija kod dece. Roditelji su prezauzeti, potpuno rastrzani između borbe za osnovnu egzistenciju i nekako sve je manje vremena koje porodica provodi zajedno u nekim aktivnostima koje nisu obaveza ili učenje. Tako da se period u kome se sa decom radi, pod znacima navoda radi, jer to se stvari ne radi, već se živi sa decom, se sve više i više skraćuje. I deca su nekako upućena i usmerena samo na sebe. Rezultat toga je ono što vidimo unazad, evo, sada već neko vreme", kaže Vulić Bojović.
Ona je izrazila bojazan da se bez odgovornog pristupa i sistemskoj promeni, pre svega obrazovnog sistema od najranijeg vrtićkog uzrasta neće videti pozitivni pomaci.
Prof. dr Kristina Brajović Car kaže da smo dugačak put kao društvo prešli od sekire, preko olovke, pa nazad.
"Zakazane tuče između škola osamdesetih godina sa napunjenim džepovima hladnog oružja, zatim ratovi devedesetih u kojima su deca prvo odrastala bez igračaka, pa odvođena pravo iz školskih klupa na ratište. U primirju između ratnih sukoba imali smo pucnjave po gradskim klubovima, brze vožnje, pljačke, udese tinejdžera, otmice, atentati... Ne znam odakle da krenem u pravljenju poređenja u odnosu na danas zatečeno pogoršanje", kaže ona, te dodaje da time podseća ukratko na kontekst odrastanja generacije roditelja koji danas predstavljaju vrednosne uzore.
"Oni se verovatno nikad neće osećati bezbedno, ali to je već tema za kliničku psihologiju. Ne treba zaboraviti da je majska tragedija zločin koja nema svoje uporište za poređenje u modernoj istoriji Srbije, pogotovo ne u mirnodopskim uslovima u okviru kojih dolaze na naplatu sve ratne traume, priče o ratu, neprijatelju i sredstvima borbe. Maj je mesec nenadoknadivog gubitka. Za sve nas", ističe Kristina Brajović Car.
Posledice, dodaje, su razarajuće i za pojedinca i za društvo, te da svaka analitika relativizuje odgovorne, a da to u ovim slučajevima niko ne želi.
"Puna odgovornost na počinioce i pomagače. Sudski epilog će dati usmerenje za budući pravac vaspitnih i bezbednosnih strategija", kaže ona.
Osvrnuvši se na pitanje autoriteta u školama, sagovornica Euronews Srbija, smatra da je odnos roditelja prema školi tu presudan i da doprinosi više od kaznenih mera koje bi škola preduzela:
"Ova institucija je urušavana decenijama i to je nemoguće reparirati bilo kakvom odlukom, rešenjem ili novim protokolom ponašanja. Roditelji smatraju školu obrazovnim 'servisom' i uglavnom nemaju vaspitna očekivanja od nastavnika svoje dece. Naprotiv u toj komunikaciji više energije i vremena posvete upravljanju utiskom nego što su zainteresovani da uvaže sugestije i da problem udruženo sa školom rešavaju. Ovde govorimo o trendu, ne o pojedinačnim slučajevima kod kojih saradnja sa školom i oslanjanje na autoritet nastavnika nikad nije ni bila upitna".
Pročitaj još
Dakle, kako objašnjava, moramo da uvažimo sve one svetle i dobre primere kada govorimo o negativnim fenomenima da bismo inspirisali promenu koju želimo. Nije, ističe, dovoljno ubadati prstom u anomalije i sistemske greške, bez nuđenja usmerenja šta da menjamo i na kojoj liniji komunikacije.
Za kraj poručuje roditeljima da u ovom društvu možda ima i pametnijih i stručnijih od njih i da to zapravo nije sramota, već uteha.
"Ponekad ti 'pametniji i stručniji' mogu da budu upravo vršnjaci vašeg deteta koji bolje prepoznaju i osete patnju, potrebe i rizike koji se javljaju kod vašeg deteta kojeg vi slepo volite. Treba uvažiti intuiciju dece i njihovu procenu, bez kontaminiranja sopstvenim interpretacijama onoga što vide i osećaju. Nekako bih odatle krenula", zaključuje prof. dr Brajović Car.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
.jpg "Nemanja Matić podneo prijavu protiv Kokeze za ugrožavanje bezbednosti")
Nemanja Matić podneo prijavu protiv Kokeze za ugrožavanje bezbednosti
21.07.2026.•
0
Nemanja Matić, bivši kapiten fudbalske reprezentacije Srbije, podneo je krivičnu prijavu protiv bivšeg predsednika Fudbalskog saveza Srbije (FSS) Slaviše Kokeze za ugrožavanje bezbednosti.
Od danas dostupna internet kupovina karata za međunarodne vozove
21.07.2026.•
0
Vozne karte za međunarodne vozove prema Crnoj Gori, kao i za vozove koji saobraćaju na relaciji Subotica - Segedin - Subotica od danas se mogu kupiti putem interneta odnosno putem zvaničnog veb-sajta i mobilne aplikacije
Tužilac Lazić: Ako je zvučni top laž, šta je onda odavanje službene tajne?
21.07.2026.•
1
Krivično delo Odavanje tajnih podataka ponovo je u centru pažnje sa istragom koju je Više javno tužilaštvo u Beogradu prošle nedelje pokrenulo protiv vojnog analitičara i novinara Aleksandra Radića.
Vozača Hitne pomoći iz Vranja udario kamion nakon kvara na sanitetu dok je prevozio dete za Niš
21.07.2026.•
1
Vozač Službe hitne medicinske pomoći iz Vranja teško je povređen kada je na njega naleteo teretni kamion nakon što je zbog kvara na elektroinstalaciji zaustavio sanitetsko vozilo kojim je prevozio dete ka UKC Niš.
Srbin skoro isisan kroz prozor aviona, prethodni putnik preminuo: Koliko su rizični low cost letovi?
21.07.2026.•
5
Događaj kada je putnik Rajanera delimično izvučen kroz razbijeni prozor tokom leta iz Grčke za Nemačku jedan je od 56 incidenata i nesreća zabeleženih na putničkim letovima od početka 2026. godine globalno.
Dve osobe uhapšene u Požarevcu sa 17 kilograma droge
21.07.2026.•
1
P. I. (31) i I. J. (32), kod kojih je nađena veća količina materije za koju se sumnja da je droga uhapšeni su u Požarevcu.
Preminula Olivera Katarina
21.07.2026.•
5
Legendarna glumica Olivera Katarina umrla je posle kraće bolesti u 86. godini, saopštila je dans njena porodica.
Da li je GPS navigacija jedan od "krivaca" za vožnju u suprotnom smeru?
21.07.2026.•
15
Zbog vožnje u kontra smeru koja se može kvalifikovati kao "nasilnička vožnja", MUP je apelovao na građane da budu oprezniji u saobraćaju. Takva reakcija usledila je nakon većeg broja zabeleženih slučajeva.
RHMZ: Krupan grad i orkanski naleti vetra mogući na jugu Srbije
21.07.2026.•
0
Republički hidrometeorološki zavod (RHMZ) upozorio je danas na nevreme.
Skupština Pljevalja usvojila deklaraciju o nepriznavanju odluke Crne Gore o Kosovu
21.07.2026.•
1
Skupština Opštine (SO) Pljevlja usvojila je Deklaraciju o nepriznavanju odluke Crne Gore o priznanju jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova.
EU kritikovala Kosovo jer nije dozvolilo srpskim tužiocima da se vrate na posao
21.07.2026.•
1
EU je izrazila zabrinutost zbog odluke Kosovskog tužilačkog saveta da prihvati ostavke srpskih sudija, tužilaca i pomoćnog osoblja, kao i odluke kosovske predsednice u tehničkom mandatu da ih proglasi važećim.
Ekspo: Više od 1.000 kandidata iz inostranstva prijavilo se da volontira na izložbi
21.07.2026.•
5
Više od 7.400 kandidata prijavilo se za volenterski program na specijlizovanoj izložbi Ekspo 2027 u Beogradu, među kojima je 1.025 iz inostranstva, saopšteno je danas.
Sednica o nepoverenju Vladi u ponedeljak: Posle glasanja moguće raspisivanje vanrednih izbora
21.07.2026.•
15
Sednica Narodne skupštine na kojoj će se naći tačka dnevnog reda Predlog glasanja o nepoverenju Vladi biće održana u ponedeljak.
Srednjoškolci iz Srbije osvojili tri medalje i pohvalu na Međunarodnoj hemijskoj olimpijadi
21.07.2026.•
4
Srednjoškolci iz Srbije osvojili su tri medalje i pohvalu na 58. Međunarodnoj hemijskoj olimpijadi u Taškentu, glavnom gradu Uzbekistana.
U avgustu počinje podela 30.000 turističkih vaučera za odmor u Srbiji
21.07.2026.•
2
Ministar turizma i omladine Srbije Husein Memić najavio je danas da će 3. avgusta početi podela 30.000 turističkih vaučera za odmor u Srbiji.
Ništa od otvaranja Klastera 3 sa EU do kraja leta
21.07.2026.•
9
Srbija do kraja leta neće otvoriti Klaster 3, s obzirom da ovo pitanje nije na dnevnom redu poslednjih sastanaka tela Saveta EU pred letnju pauzu.
Rektor Đokić u Raškoj: Početak kampanje za premijera?
21.07.2026.•
12
Rektor Univerziteta u Beogradu Vladan Đokić posetio je Rašku, ali tom prilikom nije želeo da komentariše da li će biti nosilac studentske liste na predstojećim izborima.
.jpg "Obavljen uviđaj u smederevskom akvaparku u kojem se utopilo dete")
Obavljen uviđaj u smederevskom akvaparku u kojem se utopilo dete
21.07.2026.•
2
Tužilaštvo je obavilo uviđaj u akvaparku u kojem se juče dete utopilo u bazenu.
Komentari 20
Fića
Kako smo došli do toga da nam u Udarnom terminu na TV i to sa Nacionalnom frekvencijom (?!), pokazuje slike raskomadanih ljudskih tela, priča "o ćevapima od ljudskog mesa", šara po tabli, zadužuje već treću generaciju stanovništva...?!
"Crni biseri" se slave kao "heroji ulice i uzor potrebnog ponašanja"...?!
Stvarno "kako smo došli" ...?!
/
nisi ti profa.
nacionalizam i fasizam u srbiji su sada veci nego sto je bio 90ih.
sva deca su indoktrinisana u njega.
srpsko drustvo je bolesno
Дада
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar