Kako smo došli od olovke i sveske do noža i sekire u đačkoj torbi?
Učenik osmog razreda doneo je nož u školu, istu onu u kojoj je sedmak u maju ubio devetoro dece i čuvara. Samo dan kasnije, u drugoj osnovnoj školi, učenica šestog razreda donela je u školu sekiru.
Foto: 021.rs
Ovo su samo dva poslednja u nizu incidenata nakon masakra u OŠ "Vladislav Ribnikar".
Upravo zbog svega ovoga postavlja se pitanje kada i kako su olovke, a sada i tablete i mobilne telefone, zamenili vatreno i hladno oružje, piše Euronews Srbija.
U izveštaju Zaštitnika građana navodi se da svaki 10. učenik skoro svakodnevno trpi nasilje u školi.
Nasilje među vršnjacima je čest i prepoznatljiv fenomen u školskom okruženju, s obzirom na to da se svaki četvrti učenik izjasnio da je nasilje deo školske svakodnevice, a da tek šest odsto đaka tvrdi da nisu svedočili nasilju u svojim školama.
U vršnjačkom nasilju, pokazalo je istraživanje Zaštitnika građana, u većem procentu učestvuju dečaci. Oni takođe imaju i negativnije stavove prema Romima, LGBTI+ osobama, starijim osobama, ali i prema devojčicama.
Istraživanje je sprovedeno u 18 osnovnih i srednjih škola u Srbiji i u njemu je učestvovalo 390 učenika i 158 nastavnika.
"Ako se nasilje toleriše kod dece, posle određenog broja godina dobićemo nasilnog pojedinca u društvu, i tako jedan krug nasilja otvara drugi krug nasilja. Škola mora da bude bezbedno i sigurno mesto za našu decu i zbog toga se u prevenciju nasilja moraju uključiti svi koji učestvuju u obrazovanju i vaspitanju dece - od roditelja, nastavnika i škola do nadležnih organa - centara za socijalni rad, tužilaštava i policije", naveo je Zaštitnik građana.
Psihološkinja Radmila Vujić Bojović navodi da je nasilja u obrazovnim ustanovama uvek bilo, ali nikada ovoliko.
"Ako vi u porodici odgajate decu kojima je sve podređeno, a mi to sada radimo, najveći broj roditelja se vodi time samo da je dete srećno. A niko od njih ne zna šta to znači. I onda se ta deca sretnu u jednom kontekstu koji je škola, gde ih ima puno. I svi oni očekuju da sve bude podređeno njima i da se svi prilagode njima, a to je nemoguće. Vi onda imate nasilje koje samo čeka da se desi. To je jedna stvar. Druga stvar, sistematski se u školama zapravo nasilje previđa i zataškava. Tek kad se desi nešto ekstremno i kad to postane senzacija i dođe u medije, onda mi o tome mislimo i pričamo. A zapravo, nasilje je počelo mnogo, mnogo, mnogo ranije. Pa nije donelo sekiru iz čista mira? Nešto je tome prethodilo", rekla je Vulić Bojović za Euronews Srbija.
Na pitanje kako smo došli dotle da đaci nose oružje u rančevima u školu, kaže da već decenijama živimo u jednoj prilično vandrednoj situaciji i atmosferi sveprisutnog nasilja.
"Što kada govorimo o ratnim dejstvima devedesetih, pa onda bombardovanje, pa onda kao u tom nekom mirnodopskom dobu, mi zapravo sve vreme živimo u stanju pojačane tenzije, napetosti, zabrinutosti, brige za egzistenciju itd. To je nešto što je prosto konstanta naših života koja kod svih ljudi rađa napetost, tenziju, anksioznost i depresiju i to sve češće vidimo kao pojavne oblike u praksi kada radimo sa ljudima. Deca, kao, da kažem uslovno rečeno najslabija karika, karika sa najmanje iskustva, sa najmanje proživljenog, doživljenog, nekako teže i kompleksnije izlazi na kraj sa tim teškim osećanjima, osećanjima neizvesnosti, teskobe, straha, napetosti", kaže Vulić Bojović.
I zbog toga, kako dodaje, u nedostatku boljih puteva za razrešenje te tenzije, u nedostatku sistemskih pristupa i "rešavanja međuljudskih najšire rečeno napetosti, oni pribegavaju tome da dobiju ideju neke samozaštite kroz naoružavanje i spremnost da naude nekome drugome".
"To, naravno nije opravdanje za takvo postupanje. To postupanje je u svakom kontekstu negativno. Ali, čini mi se da nekako najlakše bi bilo okriviti decu i patologizirati pojedinačne slučajeve. A zapravo mi govorimo o jednom ozbiljnom društvenom fenomenu gde se jedini vid komuniciranja i odnošenja prema drugima zapravo pretvara u nasilni vid", kaže sagovornica Euronews Srbija.
Poručuje da je danas u društvu veoma malo empatije, razumevanja i tolerancije. To su, ocenjuje, fenomeni koji su se u društvu izgubili.
"Mogu da se vide samo u izuzetnim pojedinačnim slučajevima kao neki tračci nade, ali na tome se sistemski ne radi bukvalno od vrtićkog uzrasta da se takva vrsta osećaja i osećanja razvija kod dece. Roditelji su prezauzeti, potpuno rastrzani između borbe za osnovnu egzistenciju i nekako sve je manje vremena koje porodica provodi zajedno u nekim aktivnostima koje nisu obaveza ili učenje. Tako da se period u kome se sa decom radi, pod znacima navoda radi, jer to se stvari ne radi, već se živi sa decom, se sve više i više skraćuje. I deca su nekako upućena i usmerena samo na sebe. Rezultat toga je ono što vidimo unazad, evo, sada već neko vreme", kaže Vulić Bojović.
Ona je izrazila bojazan da se bez odgovornog pristupa i sistemskoj promeni, pre svega obrazovnog sistema od najranijeg vrtićkog uzrasta neće videti pozitivni pomaci.
Prof. dr Kristina Brajović Car kaže da smo dugačak put kao društvo prešli od sekire, preko olovke, pa nazad.
"Zakazane tuče između škola osamdesetih godina sa napunjenim džepovima hladnog oružja, zatim ratovi devedesetih u kojima su deca prvo odrastala bez igračaka, pa odvođena pravo iz školskih klupa na ratište. U primirju između ratnih sukoba imali smo pucnjave po gradskim klubovima, brze vožnje, pljačke, udese tinejdžera, otmice, atentati... Ne znam odakle da krenem u pravljenju poređenja u odnosu na danas zatečeno pogoršanje", kaže ona, te dodaje da time podseća ukratko na kontekst odrastanja generacije roditelja koji danas predstavljaju vrednosne uzore.
"Oni se verovatno nikad neće osećati bezbedno, ali to je već tema za kliničku psihologiju. Ne treba zaboraviti da je majska tragedija zločin koja nema svoje uporište za poređenje u modernoj istoriji Srbije, pogotovo ne u mirnodopskim uslovima u okviru kojih dolaze na naplatu sve ratne traume, priče o ratu, neprijatelju i sredstvima borbe. Maj je mesec nenadoknadivog gubitka. Za sve nas", ističe Kristina Brajović Car.
Posledice, dodaje, su razarajuće i za pojedinca i za društvo, te da svaka analitika relativizuje odgovorne, a da to u ovim slučajevima niko ne želi.
"Puna odgovornost na počinioce i pomagače. Sudski epilog će dati usmerenje za budući pravac vaspitnih i bezbednosnih strategija", kaže ona.
Osvrnuvši se na pitanje autoriteta u školama, sagovornica Euronews Srbija, smatra da je odnos roditelja prema školi tu presudan i da doprinosi više od kaznenih mera koje bi škola preduzela:
"Ova institucija je urušavana decenijama i to je nemoguće reparirati bilo kakvom odlukom, rešenjem ili novim protokolom ponašanja. Roditelji smatraju školu obrazovnim 'servisom' i uglavnom nemaju vaspitna očekivanja od nastavnika svoje dece. Naprotiv u toj komunikaciji više energije i vremena posvete upravljanju utiskom nego što su zainteresovani da uvaže sugestije i da problem udruženo sa školom rešavaju. Ovde govorimo o trendu, ne o pojedinačnim slučajevima kod kojih saradnja sa školom i oslanjanje na autoritet nastavnika nikad nije ni bila upitna".
Pročitaj još
Dakle, kako objašnjava, moramo da uvažimo sve one svetle i dobre primere kada govorimo o negativnim fenomenima da bismo inspirisali promenu koju želimo. Nije, ističe, dovoljno ubadati prstom u anomalije i sistemske greške, bez nuđenja usmerenja šta da menjamo i na kojoj liniji komunikacije.
Za kraj poručuje roditeljima da u ovom društvu možda ima i pametnijih i stručnijih od njih i da to zapravo nije sramota, već uteha.
"Ponekad ti 'pametniji i stručniji' mogu da budu upravo vršnjaci vašeg deteta koji bolje prepoznaju i osete patnju, potrebe i rizike koji se javljaju kod vašeg deteta kojeg vi slepo volite. Treba uvažiti intuiciju dece i njihovu procenu, bez kontaminiranja sopstvenim interpretacijama onoga što vide i osećaju. Nekako bih odatle krenula", zaključuje prof. dr Brajović Car.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Glamočić: Mleko ispravno, krivične prijave protiv onih koji šire dezinformacije
15.12.2025.•
0
Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić rekao je da je kontrola mleka u mlekarama pokazala da je ispravno i da nije tačno da se proizvodi od mleka u prahu.
Volstrit žurnal: Kušner odustao od plana da izgradi Trampov hotel u Beogradu
15.12.2025.•
0
Džared Kušner se povukao iz planiranog projekta izgradnje hotela Tramp u Beogradu nakon što je projekat izazvao proteste i optužnicu protiv visokog srpskog političara, piše danas Volstrit žurnal.
Žena ubijena na ulici u Leskovcu
15.12.2025.•
0
Jedna žena ubijena je danas, oko 16.30 sati, u Leskovcu, na Bulevaru Nikole Pašića, potvrđeno je u policiji.
Niko nije dobio potreban broj glasova za direktora RTS, konkurs se ponovo raspisuje
15.12.2025.•
1
Upravni odbor Radio-televizije Srbije (RTS) doneo je odluku o ponovnom raspisivanju konkursa za imenovanje generalnog direktora RTS-a.
Kamioni na Batrovcima čekaju 12 sati
15.12.2025.•
0
Kamioni na graničnom prelazu Batrovci na izlazu iz Srbije ka Hrvatskoj čekaju 12 sati, saopštio je večeras Auto-moto savez Srbije (AMSS).
Zagorka Dolovac i Branko Stamenković podnose tužbe protiv Mrdića
15.12.2025.•
2
Vrhovna javna tužiteljka Zagorka Dolovac će podneti tužbu zbog povrede časti i ugleda protiv poslanika i predsednika Odbora za pravosuđe Uglješe Mrdića, saopšteno je danas.
Upali u kuću, ženu pretukli i njenog supruga primorali da joj bonsekom iseče kosu
15.12.2025.•
2
Policija je uhapsila D. A. (41), M. M. (45) i J. A. (38), koji su osumnjičeni za prinudu i ugrožavanje sigurnosti.
Evropska unija odobrila još 134 miliona evra za modernizaciju pruge Niš-Dimitrovgrad
15.12.2025.•
1
Evropska unija opredelila je još 134 miliona evra za modernizaciju, rekonstrukciju i elektrifikaciju železničke pruge Niš-Dimitrovgrad, saopšteno je danas.
Ministar najavio pet odsto veće plate prosvetara - od oktobra 2026.
15.12.2025.•
6
Ministar prosvete Dejan Vuk Stanković saopštio je da će plata prosvetnim radnicima biti povećana za pet odsto od 1. oktobra 2026. godine.
Prognoze za tržište nekretnina u sledećoj godini: "Cene bi mogle da dođu na realan nivo"
15.12.2025.•
22
Tržište nekretnina se u ovoj godini stabilizovalo, u manjoj meri čak i posustalo, iako je država uz pomoć kredita za stanove za mlade pokušala da ga pogura.
Ministar Vuk Stanković: Spasili smo nastavu u Jovinoj gimnaziji tako što je prebačena u druge dve škole
15.12.2025.•
22
Ministar prosvete Dejan Vuk Stanković saopštio je da će cilj za to ministarstvo sledeće godine biti odvajanje obrazovanja od dnevne politike.
Dačić: Zvučne uređaje policija nije niti će koristiti, kao ni gumene metke
15.12.2025.•
9
Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić izjavio je da zvučni uređaji kojima raspolaže policija "nisu niti će biti korišćeni" jer je, kako je rekao, "zapečatio" korišćenje tog dela tehnike MUP-a.
Mrdić podneo krivičnu prijavu protiv Zagorke Dolovac, Branka Stamenkovića i još dvoje tužilaca
15.12.2025.•
3
Uglješa Mrdić podneo je danas Višem javnom tužilaštvu u Beogradu krivične prijave protiv vrhovne javne tužiteljke Zagorke Dolovac, javnog tužioca Vrhovnog javnog tužilaštva Branka Stamenkovića i još dvoje tužilaca.
Podignut optužni predlog protiv Nikole Selakovića i još troje zbog Generalštaba
15.12.2025.•
30
Javno tužilaštvo za organizovani kriminal podiglo je danas Optužni predlog protiv ministra kulture Nikole Selakovića.
Zaštitnik građana početkom 2026. podnosi Skupštini zakon o zabrani mobilnih u školama
15.12.2025.•
2
Zaštitnik građana Zoran Pašalić izjavio je da će najkasnije početkom naredne godine Skupštini Srbije biti predat predlog zakona koji predviđa zabranu upotrebe mobilnih telefona u osnovnim i srednjim školama.
Ukrali "porše" kod Zaječara, a onda ubili radnika stovarišta pri pokušaju krađe sefa s novcem
15.12.2025.•
0
M.K. (18), M.Đ. (23) i L.L. (28) iz okoline Zaječara uhapšeni su zbog ubistva.
Zemljotres jačine tri stepena pogodio deo Srbije
15.12.2025.•
0
Zemljotres jačine tri stepena Rihterove skale registrovan je jutros oko 7.20 časova u regionu Gnjilana.
Izaberite Laž godine: Deset spornih izjava funkcionera koje su obeležile 2025.
15.12.2025.•
8
Sajt Istinomer pokrenuo je izbor za Laž godine, gde građani imaju priliku da glasaju za ono što misle da je najveća laž koju je 2025. izgovorio neki funkcioner.
Počela pojačana kontrola saobraćaja: Policija proverava da li vozači voze pijani i/ili drogirani
15.12.2025.•
9
Saobraćajna policija od danas, 15. decembra do nedelje, 21. decembra pojačano kontroliše i kažnjava one vozače koji voze pijani i/ili drogirani.
Krstić: Sporni donor iz Danske nikada nije bio u sistemu u Srbiji
15.12.2025.•
0
Vest britanskog javnog servisa BBC da donor sperme iz Danske nosi gensku mutaciju za rak, a ima 197 dece munjevito se proširila Evropom i izazvala paniku kod onih koji su prošli kroz vantelesnu oplodnju.
Komentari 20
Fića
Kako smo došli do toga da nam u Udarnom terminu na TV i to sa Nacionalnom frekvencijom (?!), pokazuje slike raskomadanih ljudskih tela, priča "o ćevapima od ljudskog mesa", šara po tabli, zadužuje već treću generaciju stanovništva...?!
"Crni biseri" se slave kao "heroji ulice i uzor potrebnog ponašanja"...?!
Stvarno "kako smo došli" ...?!
/
nisi ti profa.
nacionalizam i fasizam u srbiji su sada veci nego sto je bio 90ih.
sva deca su indoktrinisana u njega.
srpsko drustvo je bolesno
Дада
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar