Kako smo došli od olovke i sveske do noža i sekire u đačkoj torbi?
Učenik osmog razreda doneo je nož u školu, istu onu u kojoj je sedmak u maju ubio devetoro dece i čuvara. Samo dan kasnije, u drugoj osnovnoj školi, učenica šestog razreda donela je u školu sekiru.
Foto: 021.rs
Ovo su samo dva poslednja u nizu incidenata nakon masakra u OŠ "Vladislav Ribnikar".
Upravo zbog svega ovoga postavlja se pitanje kada i kako su olovke, a sada i tablete i mobilne telefone, zamenili vatreno i hladno oružje, piše Euronews Srbija.
U izveštaju Zaštitnika građana navodi se da svaki 10. učenik skoro svakodnevno trpi nasilje u školi.
Nasilje među vršnjacima je čest i prepoznatljiv fenomen u školskom okruženju, s obzirom na to da se svaki četvrti učenik izjasnio da je nasilje deo školske svakodnevice, a da tek šest odsto đaka tvrdi da nisu svedočili nasilju u svojim školama.
U vršnjačkom nasilju, pokazalo je istraživanje Zaštitnika građana, u većem procentu učestvuju dečaci. Oni takođe imaju i negativnije stavove prema Romima, LGBTI+ osobama, starijim osobama, ali i prema devojčicama.
Istraživanje je sprovedeno u 18 osnovnih i srednjih škola u Srbiji i u njemu je učestvovalo 390 učenika i 158 nastavnika.
"Ako se nasilje toleriše kod dece, posle određenog broja godina dobićemo nasilnog pojedinca u društvu, i tako jedan krug nasilja otvara drugi krug nasilja. Škola mora da bude bezbedno i sigurno mesto za našu decu i zbog toga se u prevenciju nasilja moraju uključiti svi koji učestvuju u obrazovanju i vaspitanju dece - od roditelja, nastavnika i škola do nadležnih organa - centara za socijalni rad, tužilaštava i policije", naveo je Zaštitnik građana.
Psihološkinja Radmila Vujić Bojović navodi da je nasilja u obrazovnim ustanovama uvek bilo, ali nikada ovoliko.
"Ako vi u porodici odgajate decu kojima je sve podređeno, a mi to sada radimo, najveći broj roditelja se vodi time samo da je dete srećno. A niko od njih ne zna šta to znači. I onda se ta deca sretnu u jednom kontekstu koji je škola, gde ih ima puno. I svi oni očekuju da sve bude podređeno njima i da se svi prilagode njima, a to je nemoguće. Vi onda imate nasilje koje samo čeka da se desi. To je jedna stvar. Druga stvar, sistematski se u školama zapravo nasilje previđa i zataškava. Tek kad se desi nešto ekstremno i kad to postane senzacija i dođe u medije, onda mi o tome mislimo i pričamo. A zapravo, nasilje je počelo mnogo, mnogo, mnogo ranije. Pa nije donelo sekiru iz čista mira? Nešto je tome prethodilo", rekla je Vulić Bojović za Euronews Srbija.
Na pitanje kako smo došli dotle da đaci nose oružje u rančevima u školu, kaže da već decenijama živimo u jednoj prilično vandrednoj situaciji i atmosferi sveprisutnog nasilja.
"Što kada govorimo o ratnim dejstvima devedesetih, pa onda bombardovanje, pa onda kao u tom nekom mirnodopskom dobu, mi zapravo sve vreme živimo u stanju pojačane tenzije, napetosti, zabrinutosti, brige za egzistenciju itd. To je nešto što je prosto konstanta naših života koja kod svih ljudi rađa napetost, tenziju, anksioznost i depresiju i to sve češće vidimo kao pojavne oblike u praksi kada radimo sa ljudima. Deca, kao, da kažem uslovno rečeno najslabija karika, karika sa najmanje iskustva, sa najmanje proživljenog, doživljenog, nekako teže i kompleksnije izlazi na kraj sa tim teškim osećanjima, osećanjima neizvesnosti, teskobe, straha, napetosti", kaže Vulić Bojović.
I zbog toga, kako dodaje, u nedostatku boljih puteva za razrešenje te tenzije, u nedostatku sistemskih pristupa i "rešavanja međuljudskih najšire rečeno napetosti, oni pribegavaju tome da dobiju ideju neke samozaštite kroz naoružavanje i spremnost da naude nekome drugome".
"To, naravno nije opravdanje za takvo postupanje. To postupanje je u svakom kontekstu negativno. Ali, čini mi se da nekako najlakše bi bilo okriviti decu i patologizirati pojedinačne slučajeve. A zapravo mi govorimo o jednom ozbiljnom društvenom fenomenu gde se jedini vid komuniciranja i odnošenja prema drugima zapravo pretvara u nasilni vid", kaže sagovornica Euronews Srbija.
Poručuje da je danas u društvu veoma malo empatije, razumevanja i tolerancije. To su, ocenjuje, fenomeni koji su se u društvu izgubili.
"Mogu da se vide samo u izuzetnim pojedinačnim slučajevima kao neki tračci nade, ali na tome se sistemski ne radi bukvalno od vrtićkog uzrasta da se takva vrsta osećaja i osećanja razvija kod dece. Roditelji su prezauzeti, potpuno rastrzani između borbe za osnovnu egzistenciju i nekako sve je manje vremena koje porodica provodi zajedno u nekim aktivnostima koje nisu obaveza ili učenje. Tako da se period u kome se sa decom radi, pod znacima navoda radi, jer to se stvari ne radi, već se živi sa decom, se sve više i više skraćuje. I deca su nekako upućena i usmerena samo na sebe. Rezultat toga je ono što vidimo unazad, evo, sada već neko vreme", kaže Vulić Bojović.
Ona je izrazila bojazan da se bez odgovornog pristupa i sistemskoj promeni, pre svega obrazovnog sistema od najranijeg vrtićkog uzrasta neće videti pozitivni pomaci.
Prof. dr Kristina Brajović Car kaže da smo dugačak put kao društvo prešli od sekire, preko olovke, pa nazad.
"Zakazane tuče između škola osamdesetih godina sa napunjenim džepovima hladnog oružja, zatim ratovi devedesetih u kojima su deca prvo odrastala bez igračaka, pa odvođena pravo iz školskih klupa na ratište. U primirju između ratnih sukoba imali smo pucnjave po gradskim klubovima, brze vožnje, pljačke, udese tinejdžera, otmice, atentati... Ne znam odakle da krenem u pravljenju poređenja u odnosu na danas zatečeno pogoršanje", kaže ona, te dodaje da time podseća ukratko na kontekst odrastanja generacije roditelja koji danas predstavljaju vrednosne uzore.
"Oni se verovatno nikad neće osećati bezbedno, ali to je već tema za kliničku psihologiju. Ne treba zaboraviti da je majska tragedija zločin koja nema svoje uporište za poređenje u modernoj istoriji Srbije, pogotovo ne u mirnodopskim uslovima u okviru kojih dolaze na naplatu sve ratne traume, priče o ratu, neprijatelju i sredstvima borbe. Maj je mesec nenadoknadivog gubitka. Za sve nas", ističe Kristina Brajović Car.
Posledice, dodaje, su razarajuće i za pojedinca i za društvo, te da svaka analitika relativizuje odgovorne, a da to u ovim slučajevima niko ne želi.
"Puna odgovornost na počinioce i pomagače. Sudski epilog će dati usmerenje za budući pravac vaspitnih i bezbednosnih strategija", kaže ona.
Osvrnuvši se na pitanje autoriteta u školama, sagovornica Euronews Srbija, smatra da je odnos roditelja prema školi tu presudan i da doprinosi više od kaznenih mera koje bi škola preduzela:
"Ova institucija je urušavana decenijama i to je nemoguće reparirati bilo kakvom odlukom, rešenjem ili novim protokolom ponašanja. Roditelji smatraju školu obrazovnim 'servisom' i uglavnom nemaju vaspitna očekivanja od nastavnika svoje dece. Naprotiv u toj komunikaciji više energije i vremena posvete upravljanju utiskom nego što su zainteresovani da uvaže sugestije i da problem udruženo sa školom rešavaju. Ovde govorimo o trendu, ne o pojedinačnim slučajevima kod kojih saradnja sa školom i oslanjanje na autoritet nastavnika nikad nije ni bila upitna".
Pročitaj još
Dakle, kako objašnjava, moramo da uvažimo sve one svetle i dobre primere kada govorimo o negativnim fenomenima da bismo inspirisali promenu koju želimo. Nije, ističe, dovoljno ubadati prstom u anomalije i sistemske greške, bez nuđenja usmerenja šta da menjamo i na kojoj liniji komunikacije.
Za kraj poručuje roditeljima da u ovom društvu možda ima i pametnijih i stručnijih od njih i da to zapravo nije sramota, već uteha.
"Ponekad ti 'pametniji i stručniji' mogu da budu upravo vršnjaci vašeg deteta koji bolje prepoznaju i osete patnju, potrebe i rizike koji se javljaju kod vašeg deteta kojeg vi slepo volite. Treba uvažiti intuiciju dece i njihovu procenu, bez kontaminiranja sopstvenim interpretacijama onoga što vide i osećaju. Nekako bih odatle krenula", zaključuje prof. dr Brajović Car.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Vučić danas predstavlja ekonomske mere
24.08.2025.•
0
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić predstaviće danas u Palati "Srbija" paket novih ekonomskih mera.
Putnička vozila na Batrovcima čekaju šest sati da izađu iz Srbije
24.08.2025.•
0
Putnička vozila na graničnom prelazu Batrovci na izlazu iz Srbije čekaju šest sati, autobusi sat vremena.
Studenti u blokadi: Nikakva prelazna vlada ne dolazi u obzir
24.08.2025.•
2
Studenti koji stoje iza naloga "Blokada Politehnika" ponovili su svim političkim akterima da nikakva prelazna vlada ne dolazi u obzir.
Advokat: Velikom broju profesora beogradske gimnazije koji su podržali studente najavili otkaze
24.08.2025.•
2
Od trideset i tri ugovora na određeno u Petoj beogradskoj gimnaziji, prema podacima advokata roditelja đaka ove škole, možda se, tik pred početak školske godine, većina njih preinači - u rešenja o otkazu.
Državljanka Srbije u Hrvatskoj vozila pogrešnim smerom, ignorisala policiju i izazvala tri udesa
24.08.2025.•
0
Državljanka Srbije stara 33 godine uhapšena je u Hrvatskoj zbog bahate vožnje.
Slučaj Milorad Grčić: Pompezno uhapšen, pa pušten, a od optužnice ni traga
24.08.2025.•
2
Bivši direktor Elektroprivrede Srbije (EPS) i doskorašnji predsednik beogradske opštine Obrenovac Milorad Grčić uhapšen je 12. februara zbog sumnje da je zloupotrebio službeni položaj.
Koliki je minimalac u Srbiji u odnosu na region i zemlje EU?
24.08.2025.•
0
Iako minimalac u Srbiji raste brže nego u mnogim evropskim zemljama, on i dalje jedva uspeva da pokrije minimalnu potrošačku korpu i ostaje pri dnu evropske lestvice.
Kontramitinzi naprednjaka: Ozbiljan odgovor na blokade ili neozbiljan pokušaj vraćanja u igru
24.08.2025.•
2
Demonstracija nemoćni i dokaz organizacionog i idejnog rasula, umesto pokazivanja mišića. Tako sagovornici Danasa opisuju okupljanje naprednjaka pod radnim nazivom "narod protiv blokada".
Prosvetarima od oktobra povećanje zarada, a inflacija već izjeda tu povišicu
24.08.2025.•
0
Prosvetne radnike u Srbiji od oktobra ove godine očekuje povećanje plata od pet odsto.
VIDEO Studenti objavili snimak o Vučićevom "dijalogu": "Protivnik nije potreban nekome ko ovoliko laže"
23.08.2025.•
22
Video koji su objavili "Studenti Fakulteta dramskih umetnosti u blokadi" na društvenim mrežama opisuje kako se menjao narativ vlast i koliko puta je u prethodnih 9 meseci predsednik Aleksandar Vučić "menjao ploču".
Vučić: Služba unutrašnje kontrole će ispitati kako je policija postupala prema Nikolini Sinđelić
23.08.2025.•
14
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas da će služba unutrašnje kontrole u MUP-u ispitati kako je policija postupala prema studentkinji Nikolini Sinđelić.
VIDEO Protesti uporedo sa SNS skupovima: Podrška Nikolini u Obrenovcu, u Vrbasu održan "Blokadni korzo"
23.08.2025.•
7
U Vrbasu i Obrenovcu održana su dva skupa. Najpre su se u oba mesta okuple pristalice SNS, a nakon toga krenula su okupljanja srednjoškolaca i građana.
Direktor policije: Na kontramitinzima SNS po Srbiji oko 70.000 ljudi
23.08.2025.•
41
Direktor policije Dragan Vasiljević izjavio je večaras da je na današnjim javnim okupljanjima u 71 opštini i gradu učestvovalo 69.776 osoba, dodajući da je sve proteklo mirno i da nije bilo nikakvih incidenata.
FOTO, VIDEO Održani skupovi "protiv blokada": Vučić najavio nova okupljanja u 100 gradova i opština
23.08.2025.•
46
U oko 75 mesta u Srbiji održani su skupovi simpatizera Srpske napredne stranke protiv studentskih i građanskih protesta i blokada.
Cene u radnjama pre tri godine i danas: Kilogram jabuka skuplji 92 odsto
23.08.2025.•
24
Mleko, kafa, kulen - to su samo neke od namirnica za koje je predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio da će pojeftiniti nakon što trgovačke marže budu smanjene.
.jpg "Advokat Ninić: Produžen pritvor Novici Antiću i Ivanu Matoviću")
Advokat Ninić: Produžen pritvor Novici Antiću i Ivanu Matoviću
23.08.2025.•
0
Novici Antiću i Ivanu Matoviću koji su pritvoreni zbog optužbe da su od 21. do 25. juna 2025. godine pripremali nasilnu promenu vlasti u Srbiji produžen je pritvor do 18. septembra, potvrdio je advokat Ivan Ninić.
Tenzije pred lokalne izbore na KiM: Privođenja, poternica, 50 pokušaja konstituisanja Skupštine
23.08.2025.•
0
Centralna izborna komisija nije overila pravo Sprskoj listi i Srpskoj demokratiji da učestvuju na lokalnim izborima, raspisivanje poternice, Skupština Kosova nije konstituisana ni nakon 50 pokušaja - dešavanja su na KiM.
ANEM: Prijavljene pretnje upućene N1, Nova, Danas, Insajder i Brankica Stanković
23.08.2025.•
0
Predsednik Upravnog odbora Asocijacije nezavisnih elektronskih medija Veran Matić prijavio je danas Tužilaštvu sa društvene mreže "Iks" (X) upućene N1, Novoj, Danasu i urednici Brankici Stanković i televiziji Insajder.
Magacioneri najtraženiji u Srbiji: Pogledajte ostala tražena zanimanja
23.08.2025.•
10
Poslodavci u Srbiji su u julu, prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje tražili 11.767 radnika, a najviše radnih mesta nuđeno je magacionerima, za koje je raspisano 635 oglasa.
Zaplenjeno preko četiri tone marihuane tokom prošle godine: Sve više zavisnika u Srbiji
23.08.2025.•
18
Prethodne godine zaplenjeno je ubedljivo više marihuane nego bilo koje druge psihoaktivne supstance.
.jpg "Romska partija: Edukacija Roma za poslove u GSP-u je sistemska diskriminacija")
Romska partija: Edukacija Roma za poslove u GSP-u je sistemska diskriminacija
23.08.2025.•
1
Romska partija reagovala je na razmatranje edukacije Roma za rad u javnom prevozu i ocenila je kao "sistemsku diskriminaciju".
Komentari 20
Fića
Kako smo došli do toga da nam u Udarnom terminu na TV i to sa Nacionalnom frekvencijom (?!), pokazuje slike raskomadanih ljudskih tela, priča "o ćevapima od ljudskog mesa", šara po tabli, zadužuje već treću generaciju stanovništva...?!
"Crni biseri" se slave kao "heroji ulice i uzor potrebnog ponašanja"...?!
Stvarno "kako smo došli" ...?!
/
nisi ti profa.
nacionalizam i fasizam u srbiji su sada veci nego sto je bio 90ih.
sva deca su indoktrinisana u njega.
srpsko drustvo je bolesno
Дада
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar