Maloletnici sve češće čine krivična dela: Zašto je to tako?
Psiholozi smatraju da deca sve češće čine krivična dela zbog toga što se odrasli njima ne bave na dobar način.
Foto: Pixabay
Vest da je lažne dojave o bombama na Aerodromu "Nikola Tesla", kao i na adrese osnovnih i srednjih škola, slala maloletna osoba od 12 godina pokrenula je pitanje kako uopšte detetu tog uzrasta takve stvari padaju na pamet i zašto se sve češće dešava da deca čine krivična dela.
Dečija psihološkinja Nikolina Milosavljević kaže za Danas da je to na neki način normalno kada govorimo o testiranju granica kod tinejdžera.
"Oni kroz testiranje granica ispituju socijalno okruženje, traže svoj identitet i imaju tendenciju ka nezavisnosti. Postoje situacije kada dete prekrši zakon i to se dešava kada zbog socijalnog okruženja (vršnjaci koji mogu vršiti pritisak ili želja da se pred vršnjacima predstave u određenom svetu), tako i zbog radoznalosti i eksperimentisanja. Ali, veliki udeo ima porodična dinamika gde postoji određen nivo disfunkcionalnosti u odnosima ili se porodica nalazi u nekoj tranziciji. Pored toga, treba uzeti u obzir i individualni aspekt, a to je trenutni mentalni i emocionalni status deteta - što je lošiji, veći je rizik da dete pokazuje izazovno i rizično ponašanje", navodi Milosavljević.
Komentarišući činjenicu da se deca neretko odlučuju na loše ponašanje i izvršenje krivičnih dela Biljana Lajović, specijalistkinja školske psihologije u penziji ističe za Danas da je prva stvar što se ne bavimo decom na dobar način i ne nudimo im sadržaje kojima mogu da oplemene svoj život.
"Naprotiv, deca su zasuta sadržajima koji su destruktivni i negativni, koji ne podstiču pozitivan rad. Sve ono što ne valja, recimo, na televiziji dospe na društvene mreže i da negativan dodatak, na već postojeće negativne sadržaje na društvenim mrežama. Mi time kao društvo šaljemo negativne poruke i u stvari emitujemo jedan negativan sistem vrednosti. Deca, normalno, to usvajaju, jer učenje po modelu je najbolji način učenja, najbrži, najefikasniji", navodi sagovornica Danasa.
Ona ukazuje i na to što deca vide da nema nikakvih posledica, odnosno da onaj ko radi ružne stvari veoma često, kako napominje Lajović, prođe bez ikakvih posledica.
"Deca nemaju način da se istaknu nekako drukčije, a inače je lakše biti naopak nego dobar. Da biste bili dobri morate malo da se potrudite, a ovde samo pustite impulse da deluju i onda im je mnogo lakše da se ružno ponašaju", ističe ona.
Da bi se situacija promenila potrebno je, kaže ona, da se deci ponude sadržaji koji ne zavise od novca i vremena njihovih porodica, ističući značaj sportskih aktivnosti (razna druženja, folklor, ples…).
Sa druge strane, navodi da da je neophodno da se porodici pomogne da nauči kako izađe na kraj sa decom.
"Porodica nam je mnogo oslabila, jer su i roditelji ophrvani egzistencijalnim i drugim brigama i sadržajima. Važno je pomoći porodici. Imate mogućnost da kroz predškolske ustanove, škole organizujete različite aktivnosti za roditelje koji bi opet bile finasirane iz budžeta države, jer su mnogo skuplje posledice nego što je ulaganje u prevenciju", ističe ona.
Komentarišući najnovije istraživanje Centra za nestalu i zlostavljanu decu po kome 92 odsto ispitanika smatra da starosnu granicu za krivičnu odgovornost treba spustiti sa 14 na 12 godina, sagovornice Danasa ne misle da je to rešenje.
"Ja mislim da time mi samo prividno nešto radimo. Skloni smo rešenjima za koja mislimo da su odmah, sad – kratkoročna. Ovo o čemu pričam je ipak malo dugoročnije. Razlog zbog čega mislim da ne treba spuštati granicu krivične odgovornosti na mlađi uzrast jeste što deca mlađeg uzrasta ne razumeju na takav način posledice onoga što su učinila", ocenjuje Biljana Lajović.
Pročitaj još
Sa druge strane, država bi trebalo, ističe ona, da obezbedi čitavu podršku toj maloletnoj deci kako bi ona promenila ponašanje.
"Nije suština da vi dete stavite ili u neku ustanovu ili u neki dom ili u nešto drugo kako god se to zvalo a da ne obezbedite aktivnosti kojima se menja njegovo ponašanje. Jer u suštini je to važno. Šta znači da ga izolujete, ako mu ne pomognete da promeni ponašanje. A mi nemamo sistem podrške ni za odrasle, a kamoli za decu, na nivou države", ukazuje Lajović.
I Nikolina Milosavljević smatra da je ovim pitanjem jako važno da se bave stručnjaci koji poznaju dečiji razvoj i razvoj savesti kod deteta.
"Važno je mišljenje javnosti, ali ukoliko se mišljenje javnosti ne uklapa sa onim za šta se stručnjaci zalažu, jako je važna edukacija društva o dečijem razvoju, kao i kako vaspitavati decu u današnjem svetu", zaključuje ona.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Evropska komisija upozorila Srbiju zbog kupovine kineskih raketa
13.03.2026.•
2
Evropska komisija (EK) prenela je Srbiji da njen evropski put zahteva jasne strateške izbore i uključuje "izbegavanje strateških zavisnosti koje nisu u skladu s tim ciljem".
Đurđević Stamenkovski: Srbi na Kosovu dobiće podršku kroz socijalne programe i narodnu kuhinju
13.03.2026.•
3
Ministarka za rad, boračka i socijalna pitanja Milica Đurđević Stamenkovski ocenila je da bi potpuna primena Zakona o strancima na Kosovu ugrozilo položaj Srba koji nemaju kosovska dokumenta.
Vučić uporedio studentski pokret sa režimom Pola Pota i talibanima
13.03.2026.•
8
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić uporedio je danas, na predizornom skupu Srpske napredne stranke (SNS) u Aranđelovcu, studentski pokret sa režimom Pola Pota u Kambodži i avganistanskim talibanima.
Na srpskim putevima godišnje pogine oko 500 ljudi: Najčešći uzrok - neprilagođena brzina
13.03.2026.•
0
Neprilagođena brzina je glavni uzrok smrtonosnih udesa u domaćem drumskom saobraćaju, a svake godine na srpskim putevima pogine oko 500 ljudi, kaže pomoćnik direktora Agencije za bezbednost saobraćaja Mirko Koković.
Vujić o studentskom protestu 15. marta: "Svetla tačka novije srpske političke istorije"
13.03.2026.•
4
Veliki studentski protest 15. marta 2025. godine u Beogradu je jedna svetla tačka novije srpske političke istorije, a ne propuštena šansa, kaže docent na Fakultetu političkih nauka Marko Vujić.
Vučić: Veliki značaj što je Patrijarh Porfirije uputio pismo Vatikanu i svetskim liderima
13.03.2026.•
6
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da je veoma važno što je Patrijarh Srpske pravoslavne crkve Porfirije uputio pismo Vatikanu, kao i ostalim svetskim zvaničnicima, povodom primene Zakona o strancima na Kosovu.
MUP: Krivične prijave zbog falsifikovane robe vredne 8,7 miliona dinara
13.03.2026.•
0
Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije saopštilo je danas da će podneti krivične prijave protiv jedne osobe iz Loznice i dvoje bugarskih državljana, zbog sumnje da su prodavali falsifikovanu i robu zaštićenih robnih mar
Policija ušla u prostorije studentske liste u Aranđelovcu zbog dolaska Vučića
13.03.2026.•
15
Policijski inspektori su uz asistenciju službenih pasa danas popodne ušli u prostorije studentske liste u Aranđelovcu, zahtevajući od njih da ih napuste zbog prolaza "osobe visokog prioriteta" kroz tu ulicu.
Paketi solidarne pomoći penzionerima od 20. marta u udruženjima penzionera
13.03.2026.•
4
Podela paketa solidarne pomoći penzionerima u Srbiji počeće 20. marta u gradskim i opštinskim udruženjima penzionera, najavio je danas Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje.
Policija u Preševu zaplenila više od 4.600 elektronskih cigareta i aromatizovanih tečnosti
13.03.2026.•
0
Policija u Preševu zaplenila je od N.N. (35) 4.638 elektronskih cigareta i aromatizovanih tečnosti, vrednosti 5,5 miliona dinara.
Patrijarh u pismu svetskim liderima: Zakon o strancima ugrožava Srbe i pravoslavne svetinje na Kosovu
13.03.2026.•
20
Patrijarh srpski Porfirije uputio je pisma svetskim liderima i UN pozivajući ih da iskoriste autoritet kako bi Priština obustavila primenu diskriminatorskog zakona o strancima.
Zlatko Kokanović pušten da se brani sa slobode
13.03.2026.•
10
Aktivista udruženja "Ne damo Jadar" i poljoprivrednik Zlatko Kokanović pušten je iz Kazneno-popravnog zavoda Šabac da se brani sa slobode.
Lončar: Svi na listama čekanja biće operisani u narednih godinu i po dana
13.03.2026.•
23
Ministar zdravlja Zlatibor Lončar izjavio je da liste čekanja postoje u svim zdravstvenim sistemima, ali da Srbija ima plan da ih u značajnoj meri smanji u narednom periodu.
ANEM: Alo i Informer kupili i TV Kikinda i RTV Golija
13.03.2026.•
3
Ćerka firma izdavača tabloida Alo i Informer, Best Media Team, kupila je osmi i deveti lokalni medij od početka ove godine.
Vučić kaže da se Srbija "priprema za napad" Hrvatske, Albanije i Kosova: "Čekaće trenutak"
13.03.2026.•
141
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da se Srbija "priprema za napad" Albanije, Hrvatske i Kosova.
Mladić i devojka stradali u nesreći kod Ugrinovaca
13.03.2026.•
2
Dve osobe stradale su sinoć u saobraćajnoj nesreći kada je automobil sleteo sa puta kod Ugrinovaca.
Vučić: Otkad sam ja premijer i predsednik države - nema ratova, sukoba, destabilizacije
12.03.2026.•
56
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić kazao je da od kada je bio na poziciji premijera i sada kada je predsednik država nije ušla u rat, nema sukobe i nema destabilizaciju.
DNEVNI KVIZ: Deset pitanja - još jedna tura
12.03.2026.•
16
Još jedan 021.rs dnevni kviz je pred vama.
Muškarac uhapšen na ulazu u Srbiju: U vozilu mu pronašli "zolje"
12.03.2026.•
4
Tridesetšestogodišnji V. Ć. uhapšen je na graničnom prelazu Badovinci zbog posedovanja arsenala oružja.
Godinu dana od navodnog zvučnog topa u Beogradu: Dokle je stigla istraga?
12.03.2026.•
24
Tog 15. marta 2025. godine je u Beogradu održan studentski protest, a ostaće upamćen po navodnom korišćenju soničnog uređaja tokom odavanja pošte poginulima u Novom Sadu. Istraga se od tada do danas nije puno pomakla.
Komentari 26
===
Ove aktivnosti i te kako zavise od novca i vremena porodice.
.
Moler limanski
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar