Godišnjica majskih tragedija: Da li je Srbija bezbednija u odnosu na 2023. godinu?
Drugi dan za redom, Srbija se priseća strašnih zločina koji su učinjeni prošlog maja.
Foto: FoNet
U noći između 4. i 5. maja U.B. (22) ubio je šestoro mladih ljudi u Malom Orašju, a još troje u susednom selu Dubona. Ranjeno je 13 mladih.
Srbija godinu dana kasnije nije bezbednija, a porodice žrtava i žrtve masakra i dalje su bez podrške, ocenjuju Predrag Petrović iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku i zamenica direktora organizacije "Evropska pomoć žrtvama" Aleksandra Ivanković, sagovornici N1.
Aleksandra Ivanković kaže da su stručna udruženja pokušala da reaguju adekvatno posle masakra, ali da ne može sve da ostane na njima, već odgovor mora da bude sistemski i institucionalan.
"Ono što u Srbiji nije postojalo 3. i 4. maja 2023, a ne postoji ni 4. maja 2024. jeste sveobuhvatan odgovor na potrebe žrtava. U toj podršci žrtvama masovnih ubistava postoje tri etape. Pre svega priprema i planiranje, jer su to stvari za koje nikada ne možemo da budemo sigurni da neće da se dogode, a onda je tu krizni odgovor, a onda dugoročni koji nastupa u roku od nekoliko dana. Mi smo u dugoročnom odgovoru, a nemamo ni pripremu, ni planiranje. Nije to bilo ni tad, a ne postoji ni sad. Nadam se da ćemo u saradnji sa institucijama uspeti da promenimo nešto za žrtve tragedija 2023. godine u toj nekoj dugoročnoj perspektivi", navodi ona.
Kako kaže, potrebe žrtava se posmatraju kroz pet osnovnih grupa.
"Pre svega su to priznanje i poštovanje, što zahteva da postoji sveobuhvatan registar žrtava, jer porodice ubijenih nisu jedine žrtve, iako su najviše patili, ali tu su potrebe i povređenih, onih koji su bili na licu mesta, u Duboni i Malom Orašju roditelji su bili prvi, a ne policija ili hitna pomoć. Komšije, prijatelji, rodbina, oni su takođe žrtve. Nema tog jedinstvenog registra, nismo uspeli da saznamo koji je broj žrtava u Srbiji uopšte na godišnjem nivou, jer se statistike ne vode po žrtvama, već po krivičnim delima. Žrtva ne postoji u srpskom zakonodavstvu, samo oštećeni", objašnjava ona.
Kako dodaje, tu su i podrška i informacije, a potom i pristup pravdi.
"Kako se vode istrage, kako se porodice drže informisanima, na koji način mogu da pristupe postupcima, to su stvari o kojima malo govorimo. Tu je zaštita, koja je ne samo fizička, jer je za to sad već kasno, već od sekundarne viktimizacije, za šta su mediji veoma odgovorni, jer produbljuju rane svojim neadekvatnim izveštavanjem i na kraju dolazi potreba za neku restituciju, kompenzaciju, materijalni odgovor za ono što se njima dogodilo. To ne znači da možemo da platimo novcem gubitak života, ali da na taj način odgovorimo na potrebu koja postoji u tom nekom smislu", ističe sagovornica N1.
Porast incidenata u 2023. godini
Posle masakra u Duboni i Malom Orašju pokrenuta je akcija razoružavanja, a Predrag Petrović kaže da je ona predstavljala uspeh jer je prikupljeno više od 80.000 komada oružja, četiri miliona komada municije.
"To je ponovljen uspeh u odnosu na operaciju Sablja, koja se desila posle ubistva premijera Zorana Đinđića. To prikupljanje oružja treba da spreči incidente u kojima je uključena upotreba oružja. Međutim, podaci pokazuju da nije došlo do smanjenja tih incidenta. Došlo je do povećanja u 2023. godini za nekih 20 procenata. Takođe, mladi se ne osećaju ništa bezbednije i smatraju da su izloženiji fizičkom nasilju više nego u 2022. godini, izloženiji su i nasilju na internetu. To su porasti od nekih 10 osto, i to je zabrinjavajuće. I dalje imamo u Srbiji jako veliku količinu neregistrovanog oružja", ističe Petrović.
Konstantna pretnja ratom
Dodaje da je potrebno, kako bi se postigao efekat, da postoji veoma snažna kampanja.
"Potrebna je i konstanta edukacija, ali to nije dovoljno, nije dovoljno da mi u emisiji pričamo, da se ljudi slože, pa se vrate kući i budu bombardovani non stop lošim vestima, pretnjom ratom. Ne znam da li postoji neka vrsta rata, a da nama nije prećeno od strane političkih vlasti, od hibridnog, specijalnog… Ljudi su izloženi stalnim bombardovanjem pretnjom ratom, ne osećaju se bezbedno, smatraju da će biti bezbedni ukoliko su svojim sposobnostima u stanju da zaštite, a ne zato što policija radi svoj posao i zato imamo toliko oružja", ističe on.
Posledice za ceo život
Aleksandra Ivanković navodi da je važno da najpre znamo ko su ljudi koji trpe posledice dva masakra koji su se dogodili 3. i 4. maja 2023.
"Vlada Republike Srbije je usvojila Strategiju o pravima žrtava i svedoka krivičnih dela 2020. godine i akcioni plan koji nije implemenetiran, sistemski odgovor na potrebe žrtava nemamo. To je nešto što treba da postoji za sve, pa da se određuje individualno za pojedinačne žrtve. Za žrtve u Duboni i Malom Orašju treba da se uspostavi nešto što se zove individualna procena potreba, na osnovu koje se pravi plan odgovora. Ne mogu da vam kažem šta vama treba dok ne razgovaram sa vama, treba pojedinačno da se odgovara, da znamo šta te porodice trebaju, u smislu pravne podrške. Nastupa period u kojem će ići krivični postupak, porodice ne znaju da li će biti saslušani kao svedoci, mnogo je neizvesnosti, a oni odgovore nemaju", ističe Ivanković, koja je u kontaktu sa porodicama ubijenih u Malom Orašju i Duboni.
Kako kaže, to što se njima dogodila posledice su koje se nose celi život.
"Mislim da kao društvo treba da se ujedinimo u empatiji i razumevanju, da je to moglo da se dogodi bilo kome od nas, i da u tom pogledu činimo ono što bismo voleli da se prema nama čini da se nama tako nešto dogodi. Ono što je porodicama bitno, i to mogu da kažem u njihovo ime, jeste da te žrtve ne budu uzalud. Da se društvo potrudi da te žrtve ne budu uzalu", dodaje ona.
Preplavljenost kriminalom i nasiljem
Posle dva masakra za dva dana u Srbiji, bile su najavljene i mere poput one da su uslovi za dobijanje dozvole držanja oružja rigorozniji, ali i polugodišnja provera.
"To podrazumeva promenu zakona, a to podrazumeva da postoji skupštinska većina, odnosno parlament koji funkcioniše. Imali smo različita lobiranja zaljubljenika u oružje, a Srbija već ima zakon iz 2015. godine koji je oštar i strog, ali je problem njegova dosledna primena", kaže Petrović.
Sagovornik N1 dodaje da smo imali i moratorijum na zabranu izdavanja za lovačko oružje, koja je Vlada ukinula, kao i da su formirani Savet za prevenciju vršnjačkog nasilja i radna grupa za bezbednost na internetu.
"Ali ne znam da postoje neki značajni rezultati u radu tih tela. Tu je i mera pristustva policije u školama, ali to daje samo ograničene rezultate, kako pokazuju naša istraživanja, jer njegovo prisustvo može da spreči da se neželjeni događaj desi u tom momentu na tom mestu. Ali oni ne mogu da borave na svakoj tački na svakom mestu u školi", objašnjava sagovornik N1.
Kako kaže, preplavljeni smo i drugim oblicima nasilja i kriminala, ne samo u školama.
"Radi se o merama koje su bile izrazito populističke, kao što je bilo da će biti zabranjen pristup dark vebu, što je bilo nemoguće. Dakle, nije do veličine kazne koja je predviđena, nego do izvesnosti da će ta osoba biti kažnjena, dakle opet dolazimo do primene zakona", dodaje.
Peticija za dane sećanja
Pokrenuta je peticija da 3. i 4. maj budu proglašeni za dane sećanja na sve žrtve masovnih ubistava, a Aleksandra Ivanković ističe da društvo na taj način može da pokaže da je uz porodice žrtava.
"Mnogi su u petak došli na Tašmajdan da odaju počast, mnogi su potpisali peticiju, ona je i dalje u toku. Sve bih pozvala da potpišu koja može da se nađe na sajtu Viktimološkog društva Srbije. Ideja je da 3. i 4. maj ostanu dani sećanja na žrtve masovnih ubistava. Ministarstvo prosvete je uputilo dopis svim školama u Srbiji da sledeća nedelja bude nedelja sećanja, sa obećanjem da će to biti praksa i deo školskog programa gde će se govoriti o žrtvama, empatiji, da doprinese i na taj način da ovo društvo bude humanije i saosećajnije", navodi Ivanković.
Pročitaj još
Srbija nije bezbednija
Petrović ističe da Srbija nije bezbednija u odnosu na prošlu godinu, kada su se dogodila dva masakra – u "Ribnikaru" i selima Malo Orašje i Dubona.
"Od 2012/2013. imamo porast tog problema, koji podrazumeva ubistva sa tri ili više žrtava, i očigledno je da s ovim društvom nešto nije u redu. Velika dostupnost oružja je bila i ranije, ali nije dolazilo do velikog povećanja masovnih, višestrukih ubistava. Radi se o sistematskom problemu, problemu sveprisutnog nasilja u društvu, potrebno je da ga insitucije prepoznaju i priznaju da postoji, a onda da priznaju gde su sve propusti i da se time bave. Vlasti su pokazale – ukoliko imaju jasan cilj koji žele da ostvare, oni će ga ostvariti. Sve može, ako se hoće", zaključuje Petrović.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Ukinuta vanredna situacija u Majdanpeku, na snazi još u tri opštine
17.01.2026.•
1
Štab za vanredne situacije Opštine Majdanpek ukinuo je danas vanrednu situaciju u toj opštini, proglašenu pre 10 dana nakon kvara na elektro-energetskoj mreži zbog snega i ledene kiše.
Otvaranje prijava za generalnog direktora RTS-a zakazano za 22. januar
17.01.2026.•
0
Upravni odbor Radio-televizije Srbije (RTS) saopštio je da će 22. januara biti održana sednica na kojoj će biti otvorene prijave pristigle na konkurs za generalnog direktora tog medija.
VIDEO Nemački državljanin "divljao" na putu Ruma-Šabac: Vozio 238 km/h, ograničenje 130 km/h
17.01.2026.•
14
Saobraćajna policija presretačem je oko podneva na području opštine Ruma zaustavila četrdesetjednogodišnjeg državljanina Nemačke koji se "BMW-om" kretao brzionom 238,9 km/h na putu Ruma-Šabac.
Niški studenti u blokadi sutra organizuju skup podrske profesorki Jeleni Kleut
17.01.2026.•
2
Studenti u blokadi niškog Univerziteta u nedelju, 18. januara, organizuju skup podrške "Ne pristajemo, ne ćutimo", u znak podrške profesorki novosadskog Filozofskog fakulteta Jeleni Kleut.
Delegacija EP razgovaraće s parlamentom, Vladom i civilnim sektorom
17.01.2026.•
4
Poslanici Evropskog parlamenta posetiće Beograd 23. januara kako bi razgovarali o tekućim naporima Srbije u procesu pristupanja Evropskoj uniji, objavljeno je na sajtu Spoljnopolitičkog odbora EP.
Nauru će učestvovati na Ekspu 2027
17.01.2026.•
11
Republika Nauru, ostrvska država u srcu Okeanije, potvrdila je učešće na specijalizovanoj izložbi Ekspo 2027, saopštilo je danas preduzeće Ekspo 2027 doo.
Monarhisti: Srbi na Kosovu postali stranci u rođenoj zemlji zahvaljujući režimu
17.01.2026.•
3
Savez Monarhisti - Pokret za Kraljevinu Srbiju upozorio je da primena Zakona o strancima na Kosovu i Metohiji stavlja Srbe u poziciju stranaca u sopstvenoj zemlji.
Izbori 2026: Vučić odugovlači, studenti jačaju kampanju
17.01.2026.•
22
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić odlaže izbore, ali je neizvesno koliko mu to ide u prilog. Studenti se bave jačanjem logistike, dok se izvesno spremaju još neke opozicione kolone. Da li je to dovoljno za pobedu?
Ministarstvo: Kvar na deponiji Duboko izazvao izlivanja procednih voda u Turski potok
17.01.2026.•
2
Ministarstvo zaštite životne sredine saopštilo je da je sinoć uspešno saniran kvar u sabirnom šahtu lagune na deponiji "Duboko" kod Užica, zbog kojeg je došlo do izlivanja procednih voda u Turski potok.
EPS produžio rok za ostvarivanje popusta za decembarske račune
17.01.2026.•
15
Kompanija "Elektroprivreda Srbije" (EPS) saopštila je da je do 24. januara produžila rok za ostvarivanje popusta od sedam odsto za decembarske račune.
Mrdić: "Zbog lošeg rada tužilaštva neke stvari moraju da se menjaju"
17.01.2026.•
1
Poslanik Srpske napredne stranke (SNS) Uglješa Mrdić, predlagač izmene seta pravosudnih zakona o kojima poslanici raspravljaju, rekao je danas da se nada promenama i u Zakonu o Tužilaštvu za organizovani kriminal (TOK).
Dolovac: Predložene izmene zakona urušavaju nezavisnost javnog tužilaštva
17.01.2026.•
4
Ambasadorka Nemačke u Srbiji, Anke Konrad, izrazila je zabrinutost zbog navedenih predloženih izmena i dopuna pravosudnih zakona.
Janjić: Ana Brnabić će biti u Srbiji tokom posete misije Evropskog parlamenta
17.01.2026.•
11
Poslanik stranke Srbija centar (SRCE) Stefan Janjić objavio je na društvenoj mreži Iks da će predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić ipak biti u Srbiji za vreme posete misije Evropskog parlamenta.
Osumnjičen za krađu novca iz crkve u Kragujevcu
16.01.2026.•
1
Kragujevačka policija uhapsila je B. M. (36) iz okoline Jagodine, koji je osumnjičen za krađu.
MUP: Saobraćajna policija će narednih dana pojačati kontrole
16.01.2026.•
2
MUP apeluje na vozače da dosledno poštuju saobraćajne propise, koriste propisanu zimsku opremu, prilagode brzinu stanju kolovoza i vremenskim uslovima i održavaju bezbedno odstojanje, kako bi se smanjio rizik od udesa.
Vlada Srbije: Bela tehnika za opštine koje su proglasile vanrednu situaciju
16.01.2026.•
0
Vlada Srbije je danas odlučila da lokalne samouprave koje su 12. januara imale proglašenu vanrednu situaciju zbog snežnih padavina, a prema spiskovima prijave štete, dobiju male kućne aparate i belu tehniku.
U Sopotu pronađeno beživotno telo muškarca
16.01.2026.•
0
Telo muškarca pronađeno je danas u šumi kod Ripnja, sela u beogradskoj opštini Sopot, javljaju mediji.
Direktor Srbijavoza: Otvaranje pruge do Budimpešte do 15. marta, osam polazaka dnevno, dva direktno za Beč
16.01.2026.•
40
Vršilac dužnosti direktora Srbijavoza Ljubiša Pejičić izjavio je da se puštanje u saobraćaj pruge između Beograda i Budimpešte očekuje između 20. februara i 15. marta.
Sindikat: Lončar kaže da je vlada dala novac za plate u Apoteci Beograd, zaposleni ih nisu dobili
16.01.2026.•
3
Predstavnica sindikata rekla je da je ministar Zlatibor Lončar na sastanku sa zaposlenima u "Apoteci Beograd" kazao da je iznenađen što im nije isplaćeno 500 miliona dinara koje je Vlada Srbije dala za njihove plate.
Komentari 2
Koja
Koja
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar