Uniforme u školama ili veća pomoć učenicima iz siromašnih porodica: Šta je prioritet?
Ministarka za brigu o porodici Milica Đurđević najavila je predlog za uvođenje školskih uniformi. Međutim, dovodi se pitanje da li je to trenutno prioritet u školama.
Foto: Pixabay
Predsednik Foruma beogradskih gimnazija Aleksandar Markov za Danas kaže da je tema školskih uniformi "pomalo deplasirana".
"Imam utisak da svaki put kada se pojavi neki ozbiljniji problem u prosveti za koji nemamo rešenje ili ne postoji brzo rešenje, mi recikliramo ovo pitanje", kaže Markov komentarišući izjavu Milice Đurđević Stamenkovski, ministarke za brigu o porodici i demografiju, da će u dogovoru sa Ministarstvom prosvete predložiti vraćanje đačkih uniformi u škole.
Poslednji u nizu onih koji su se zalagli za ovu ideju bio je bivši ministar prosvete Mladen Šarčević, koji je još 2016. najavljivao povratak uniformi, a godinu dana kasnije isticao da će za njihovo uvođenje u svim obrazovnim ustanovama biti potrebno najmanje dve godine.
Školska 2017/18. godina počela je promocijom uniformi u OŠ "Sveti Sava" u Vrčinu koje je za đake prvake jednog odeljenja besplatno kreirala dizajnerka Dragana Ognjenović.
Od reklame se nije daleko odmaklo, a u međuvremenu su i retke škole koje su osmislile različite tipove uniformi, od njih odustale.
Glavni razlog je bio novac, koga za ovu namenu nije imalo ni samo Ministarstvo prosvete, o školama da i ne govorimo.
Na sajtu Ministarstva i danas se može naći obrazloženje da su đačke uniforme odavno deo obrazovnih sistema mnogih država, poput Velike Britanije, Japana i Kine i deo "svih svetski prestižnih škola, kako državnih tako i privatnih .
"Ta ideja preneta iz privatnih obrazovnih ustanova koje funkcionišu po ugledu na Zapad i stvar su prestiža, a roditeljima i deci je stalo da se vidi da idu u privatne škole. Time pokazuju svoj dobar društveni status", komentarisala je Šarčevićevu zamisao u to vreme Biljana Lajović, specijalista školske psihologije.
U obrazloženju Ministarstva piše da je jedan od glavnih razloga zbog koji se preporučuje nošenje unificirane školske odeće smanjenje razlika zasnovanih na socijalnom statusu učenika.
"Ukoliko su učenici isto obučeni veća je verovatnoća da će jedni od drugima sticati utisak na osnovu karaktera i uspeha u školi, a ne na osnovu socijalnog statusa. To za posledicu ima veću saradnju među njima i razvijanje kolektivnog duha i osećaja pripadnosti školi kao zajednici. Praksa je pokazala da nošenje unificirane školske odeće doprinosi smanjenju vršnjačkog nasilja, dok istovremeno povećava bezbednost učenika, jer postaju lakše uočljivi kako na putu do škole, tako i tokom boravka u školi", piše u tom obrazloženju Ministarstva.
Ministarka Đurđević Stamenkovski sada smatra da će se uvođenjem uniformi smanjiti rivalitet između dece i olakšati roditeljima koji izdvajaju velika sredstva za kupovinu garderobe.
"Postoji manjina koja je protiv toga jer misle da je škola modna pista i želi tamo da reprezentuje svoj materijalni status preko deteta. A ta manjina uvek bude glasna i stekne se utisak da ona predstavlja neku polovinu Srbije. Ne. Većinska Srbija jeste za to, zato što većinska Srbija želi da se ta deca druže i igraju, a ne da se gleda ko je kakve patike kupio. Nečiji roditelji naprosto to nemaju i nisu zbog toga njihova deca manje vredna, niti treba da nose nekakve komplekse i frustacije", kaže ministarka.
Nijedna od škola koje su u prethodnom periodu uvele uniforme nije kupovala komplete odeće i obuću za đake, već uglavnom majice i dukseve.
Pomenuta kreacija Dragane Ognjenović je u to vreme koštala oko 6.000 dinara po đaku, a pod pretpostavkom da se mora obezbediti letnja i zimska varijanta i najmanje po dva kompleta za svakog učenika da može da ih menja, jasno je da bi zamisao Đurđević Stamenkovski značajno opteretila državni budžet.
"Osim populističke izjave koju je ministarka za brigu o porodici dala za medije, ne očekujem da će aktuelna ministarka prosvete pokretati ovo pitanje, niti da će uniforme biti uvedene, jer i raniji ministri nisu uspeli da je realizuju. Ključno pitanje kada se aktuelizuje uvođenje đačkih uniformi je zapravo kakav efekat treba da proizvedemo. Ako je ideja da se na taj način uklone socijalne razlike, onda je pravo pitanje zašto to činiti, odnosno zašto veštački negovati ideju da smo svi jednaki kada zapravo to nismo i ne treba da budemo", komentariše Aleksandar Markov.
On napominje da škola ima vaspitnu ulogu i mora da nauči decu da nismo i nećemo kroz život svi biti jednaki, ali i da odelo i bogatstvo ne čini čoveka, već je čovek bogat onoliko koliko zna.
"Međutim, u društvu koje afirmiše primitivizam najlakše je govoriti o školskim uniformama koje će kao rešiti sve probleme. I umesto da društvenom i kulturnom siromaštvu suprotstavljamo znanje kao način da se iz njega izađe, mi ćemo se vraćati nekim rešenjima iz prošlosti koja ni tada nisu davala rezultate, a posledice svi vidimo", ističe Markov.
Pročitaj još
Psihološkinja Marina Videnović ukazuje da uniformisanje dece na prvi pogled može da deluje kao jednostavan način za poboljšanje lošijeg položaja u školi i vršnjačkoj grupi dece koja su iz porodica sa nižim materijalnim statusom.
"Međutim, ljudi koji su stručnjaci u ovoj oblasti i upoznati su sa problemima nejednakosti u školi dobro znaju da se radi o složenom fenomenu koji nije moguće uspešno rešiti kozmetičkom promenom. Prvo, razlike je nemoguće prikriti. Zamislimo da sva deca dođu u istim uniformama koju isto roditelji treba da plate. Verovatno i veći broj uniformi, pošto bi deca trebalo svaki dan da ih nose. Da li smo uspeli sada decu da ubedimo da su svi zapravo iz porodica koji imaju isti finansijski položaj? Naravno da nismo. Ostali znaci materijalnog statusa će ostati. Da li će svi imati mobilne telefone ili iste marke mobilnih? Da li će svi imati iste patike ili iste satove", pita Videnović.
Dodala je i da je možda rekreativna nastava mesto gde bi dva pomenuta ministarstva mogla uspešnije da sarađuju jer je pitanje mogu li roditelji sve dece da izdvoje više od pola prosečne plate za ovaj izdatak.
I ona potvrđuje da je u nekim zemljama uniforma statusni simbol jer je znak da je upisana škola koja je tražena i/ili dosta košta.
"Ako pretpostavimo da možemo da prikrijemo razlike, da li tako decu učimo jednakosti? Pa baš i ne. Učenici treba da nauče da neki drugari možda dolaze iz porodica koje imaju niže finansijskih mogućnosti, ali da to ne znači da su oni po bilo čemu manje vredni ili da će manje postići ili da su im porodice lošije od onih koji imaju više novca. Takođe, treba da nauče da nije u redu da deci čija porodica ima manje nešto bude uskraćeno i da svi treba da doprinesemo da se to ne desi", navodi Videnović.
Prema njenim rečima, učenicima iz siromašnijih porodica je potrebna veća pomoć ministarstava od poruke: "Evo vidiš sad ste svi isto obučeni, je l’ da da smo rešili problem i da se više ne osećaš loše jer vidiš da tvoji roditelji imaju manje".
"Da bismo u tome bili uspešniji moramo da kao zajednica (u medijama, izjavama, školi, porodici) vrednujemo, ističemo i verujemo u te druge vrednosti kao važne", kaže sagovornica Danasa.
Napominje da su istraživanja rađena u okviru Instituta za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu pokazala da neki učenici odustaju od školovanja na srednjoškolskom nivou jer porodica ne može finansijski da izdrži, ukoliko su iz manjeg mesta, plaćanje putnih troškova ili eventualno smeštaja.
"Njima je potreban organizovan prevoz čije bi troškove pokrila država. Takođe, nalazi ukazuju da je u nekim školama u kojima idu deca iz siromašnijih sredina smisleno uvesti besplatan obrok u školi jer učenici budu gladni, a nemaju novac za kupovinu užine. Uznemiravajući je i podatak iz PISA studije iz ciklusa 2018, da takozvani rezilijentni učenici (oni koji imaju visoko postignuće, a dolaze iz siromašnije porodica) češće upisuju stručne škole, nego gimnazije, čime im je upis fakulteta otežaniji. To ukazuje da je potrebna podrška u vidu stipendija", ističe Videnović.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Danas u Briselu novi pokušaj Beograda i Prištine da postignu dogovor
11.09.2025.•
0
Delegacija Beograda predvođena direktorom Kancelarije za Kosovo i Metohiju i glavnim pregovaračem na tehničkom nivou Petrom Petkovićem učestvovaće danas u Briselu u novoj rundi dijaloga sa Prištinom.
MUP ćuti: Huligani pred Žandarmerijom tukli ljude na utakmici, nadležni ni reč o tome
11.09.2025.•
0
Fudbaleri Srbije ubedljivo su poraženi na domaćem terenu od Engleske, rezultatom 5:0, a osim lošeg rezultata, meč je obeležilo i nasilje na tribinama. MUP i nadležni ćute o incidentu.
Da li je potrebna lustracija: Studentski pokret i akademska zajednica razmatraju ko i kako bi bio lustriran
11.09.2025.•
0
U okviru studentskog pokreta, plenuma i akademske zajednice, koja je uključena u protestni pokret, razmatra se tema lustracije, kažu izvori Danasa bliski studentskom pokretu.
Nemački dnevnik: Brisel polako gubi strpljenje sa Vučićem
11.09.2025.•
0
Posle teških uvreda na račun evroposlanika iz evropske Zelene partije, Brisel gubi strpljenje autoritarnim predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, a evropska komesarka Marta Kos našla je jasne reči da mu odgovori.
Hoće li ti izbori: Taktika iznurivanja i večita predizborna kampanja
10.09.2025.•
9
Koliko je Srbija u ovom trenutku daleko od vanrednih parlamentarnih izbora? Odgovor na ovo pitanje niti je izvestan, niti jednostavan, ali sigurno je jedan od onih koji bi većina građana Srbije želela da čuje.
DNEVNI KVIZ: Deset pitanja - tu je i nagrada!
10.09.2025.•
8
Kao i svakog dana, 021.rs dnevni kviz je pred vama. Danas je tu i nagrada.
Momčilo Trajković tužio Anu Brnabić
10.09.2025.•
0
Momčilo Trajković iz Srpskog nacionalnog veća Kosova tužio je predsednicu Skupštine Srbije Anu Brnabić zbog povrede časti, jer je 30. juna na Pinku rekla da je "zaradio milione na prodaji srpske zemlje Albancima".
Kamioni na prelazu Šid čekaju šest sati da izađu iz Srbije, na Batrovcima pet sati
10.09.2025.•
0
Auto moto savez Srbije (AMSS) je saopštio da automobili na graničnim prelazima čekaju od 30 do 50 minuta, a kamioni od 40 minuta do šest sati.
Briselski Centar za evropske politike otkazao brifing s Anom Brnabić zbog njenih izjava o EU
10.09.2025.•
4
Briselska neprofitna organizacija Centar za evropske politike (EPC) otkazala je brifing sa predsednicom Skupštine Srbije Anom Brnabić, koji je bio najavljen za 12. septembar u Briselu.
Protest roditelja OŠ "Pavle Savić": Policija izvela direktora koji se zaključao u toalet
10.09.2025.•
7
Roditelji učenika Osnovne škole "Pavle Savić" u Mirijevu traže da novopostavljeni direktor Nenad Tasić, inače SNS funkcioner, ode sa tog mesta.
Radnici iz Kine i Bangladeša na skupovima protiv blokada: Stručnjaci upozoravaju na kršenje ljudskih prava
10.09.2025.•
18
Na skupovima "Građani protiv blokada" koji su održani u nedelju primetno je bilo prisustvo većeg broja stranih radnika s Dalekog istoka.
Brnabić najavila: U petak idem u Brisel u ofanzivu za odbranu Srbije
10.09.2025.•
17
Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić najavila je da će u petak, 12. septembra biti u Briselu gde će, kako je navela, ići u "ofanzivu za odbranu Srbije i njenih nacionalnih interesa".
Zaposleni u Ministarstvu rada lažno unosio svoje podatke u spiskove za pogrebne troškove i uzeo 3,5 miliona
10.09.2025.•
3
Policija je uhapsila S. B, angažovanog u Ministarstvu rada po ugovoru, zbog sumnje da je prisvojio novac namenjen za pogrebne troškove.
Automobil naleteo na dete kod škole na Karaburmi: Prevezeno u Tiršovu
10.09.2025.•
0
Jedno dete povređeno je danas na Karaburmi kada je na njega naleteo automobil.
Uprkos obećanjima: Listama čekanja nema kraja, desetine hiljada ljudi i dalje čeka operacije
10.09.2025.•
14
Desetine hiljada ljudi čeka na operacije u Srbiji iako je prethodno bilo najavljeno da će liste čekanja biti ukinute do kraja godine.
Pobunjeni univerzitet traži od EK i EU da zaštite autonomiju univerziteta u Srbiji
10.09.2025.•
6
Inicijativa Pobunjeni univerzitet zatražila je danas od Delegacije Evropske komisije i ambasadora Evropske unije u Srbiji Andreasa fon Bekereta da zaštite autonomiju univerziteta, "koju vlast sistemski urušava".
Brnabić: U Srbiji sprečen nepalski scenario zahvaljujući pameti i političkoj mudrosti Vučića
10.09.2025.•
20
Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić izjavila je "da su blokaderi želeli scenario" kakav se sada vidi u Nepalu, kako je navela, apsolutno su isti simboli i apsolutno isti narativ.
Nakon 17 sati rasprave: Pavlović ostaje gradonačelnik Niša, iako je građane nazvao ustašama
10.09.2025.•
6
Gradonačelnik Niša Dragoslav Pavlović ostaje na toj funkciji posle maratonske sednice Skupštine grada, koja je završena posle ponoći, nakon više od 17 sati rasprave, pišu Južne vesti.
VIDEO: Huligani tukli ljude na meču protiv Engleske zbog "Ko ne skače, taj je ćaci"
10.09.2025.•
43
Fudbaleri Srbije ubedljivo su poraženi na domaćem terenu od Engleske, rezultatom 5:0. Osim katastrofalnog rezultata, meč su obeležile i scene nasilja na tribinama.
U proteklih nedelju dana 40 vozača vozilo pijano ili drogirano u blizini škola
10.09.2025.•
3
Za prvih nedelju dana akcije "Škola", koju sprovodi saobraćajna policija sa ciljem očuvanja bezbednosti dece u saobraćaju, otkriveno je 4.195 saobraćajnih prekršaja u zonama škola.
Zaključci diskusije u EP o Srbiji staju u šest tačaka: Kolike su izvesne sankcije Vučiću?
10.09.2025.•
20
Nakon održane panel diskusije u Evropskom parlamentu, koja se ticala stanja demokratije u Srbiji, zaključci do kojih su došli srpski opozicionari i evroposlanici sumirani su u šest tačaka.
Komentari 11
Сима страхота
Vv
Uniforme kojima se niša ne rešava se uvek potežu kad dodje neko nesposoban.
A ova gospodja je besmislenošću izjava uspela da nadmaši sve prethodnike, što nije bilo lako.
/
nije ovde rec o potrebi uniformi vec kakvim i iz kakvih fasistickih pobuda su predlozene uniforme pre neki dan.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar