Uniforme u školama ili veća pomoć učenicima iz siromašnih porodica: Šta je prioritet?
Ministarka za brigu o porodici Milica Đurđević najavila je predlog za uvođenje školskih uniformi. Međutim, dovodi se pitanje da li je to trenutno prioritet u školama.
Foto: Pixabay
Predsednik Foruma beogradskih gimnazija Aleksandar Markov za Danas kaže da je tema školskih uniformi "pomalo deplasirana".
"Imam utisak da svaki put kada se pojavi neki ozbiljniji problem u prosveti za koji nemamo rešenje ili ne postoji brzo rešenje, mi recikliramo ovo pitanje", kaže Markov komentarišući izjavu Milice Đurđević Stamenkovski, ministarke za brigu o porodici i demografiju, da će u dogovoru sa Ministarstvom prosvete predložiti vraćanje đačkih uniformi u škole.
Poslednji u nizu onih koji su se zalagli za ovu ideju bio je bivši ministar prosvete Mladen Šarčević, koji je još 2016. najavljivao povratak uniformi, a godinu dana kasnije isticao da će za njihovo uvođenje u svim obrazovnim ustanovama biti potrebno najmanje dve godine.
Školska 2017/18. godina počela je promocijom uniformi u OŠ "Sveti Sava" u Vrčinu koje je za đake prvake jednog odeljenja besplatno kreirala dizajnerka Dragana Ognjenović.
Od reklame se nije daleko odmaklo, a u međuvremenu su i retke škole koje su osmislile različite tipove uniformi, od njih odustale.
Glavni razlog je bio novac, koga za ovu namenu nije imalo ni samo Ministarstvo prosvete, o školama da i ne govorimo.
Na sajtu Ministarstva i danas se može naći obrazloženje da su đačke uniforme odavno deo obrazovnih sistema mnogih država, poput Velike Britanije, Japana i Kine i deo "svih svetski prestižnih škola, kako državnih tako i privatnih .
"Ta ideja preneta iz privatnih obrazovnih ustanova koje funkcionišu po ugledu na Zapad i stvar su prestiža, a roditeljima i deci je stalo da se vidi da idu u privatne škole. Time pokazuju svoj dobar društveni status", komentarisala je Šarčevićevu zamisao u to vreme Biljana Lajović, specijalista školske psihologije.
U obrazloženju Ministarstva piše da je jedan od glavnih razloga zbog koji se preporučuje nošenje unificirane školske odeće smanjenje razlika zasnovanih na socijalnom statusu učenika.
"Ukoliko su učenici isto obučeni veća je verovatnoća da će jedni od drugima sticati utisak na osnovu karaktera i uspeha u školi, a ne na osnovu socijalnog statusa. To za posledicu ima veću saradnju među njima i razvijanje kolektivnog duha i osećaja pripadnosti školi kao zajednici. Praksa je pokazala da nošenje unificirane školske odeće doprinosi smanjenju vršnjačkog nasilja, dok istovremeno povećava bezbednost učenika, jer postaju lakše uočljivi kako na putu do škole, tako i tokom boravka u školi", piše u tom obrazloženju Ministarstva.
Ministarka Đurđević Stamenkovski sada smatra da će se uvođenjem uniformi smanjiti rivalitet između dece i olakšati roditeljima koji izdvajaju velika sredstva za kupovinu garderobe.
"Postoji manjina koja je protiv toga jer misle da je škola modna pista i želi tamo da reprezentuje svoj materijalni status preko deteta. A ta manjina uvek bude glasna i stekne se utisak da ona predstavlja neku polovinu Srbije. Ne. Većinska Srbija jeste za to, zato što većinska Srbija želi da se ta deca druže i igraju, a ne da se gleda ko je kakve patike kupio. Nečiji roditelji naprosto to nemaju i nisu zbog toga njihova deca manje vredna, niti treba da nose nekakve komplekse i frustacije", kaže ministarka.
Nijedna od škola koje su u prethodnom periodu uvele uniforme nije kupovala komplete odeće i obuću za đake, već uglavnom majice i dukseve.
Pomenuta kreacija Dragane Ognjenović je u to vreme koštala oko 6.000 dinara po đaku, a pod pretpostavkom da se mora obezbediti letnja i zimska varijanta i najmanje po dva kompleta za svakog učenika da može da ih menja, jasno je da bi zamisao Đurđević Stamenkovski značajno opteretila državni budžet.
"Osim populističke izjave koju je ministarka za brigu o porodici dala za medije, ne očekujem da će aktuelna ministarka prosvete pokretati ovo pitanje, niti da će uniforme biti uvedene, jer i raniji ministri nisu uspeli da je realizuju. Ključno pitanje kada se aktuelizuje uvođenje đačkih uniformi je zapravo kakav efekat treba da proizvedemo. Ako je ideja da se na taj način uklone socijalne razlike, onda je pravo pitanje zašto to činiti, odnosno zašto veštački negovati ideju da smo svi jednaki kada zapravo to nismo i ne treba da budemo", komentariše Aleksandar Markov.
On napominje da škola ima vaspitnu ulogu i mora da nauči decu da nismo i nećemo kroz život svi biti jednaki, ali i da odelo i bogatstvo ne čini čoveka, već je čovek bogat onoliko koliko zna.
"Međutim, u društvu koje afirmiše primitivizam najlakše je govoriti o školskim uniformama koje će kao rešiti sve probleme. I umesto da društvenom i kulturnom siromaštvu suprotstavljamo znanje kao način da se iz njega izađe, mi ćemo se vraćati nekim rešenjima iz prošlosti koja ni tada nisu davala rezultate, a posledice svi vidimo", ističe Markov.
Pročitaj još
Psihološkinja Marina Videnović ukazuje da uniformisanje dece na prvi pogled može da deluje kao jednostavan način za poboljšanje lošijeg položaja u školi i vršnjačkoj grupi dece koja su iz porodica sa nižim materijalnim statusom.
"Međutim, ljudi koji su stručnjaci u ovoj oblasti i upoznati su sa problemima nejednakosti u školi dobro znaju da se radi o složenom fenomenu koji nije moguće uspešno rešiti kozmetičkom promenom. Prvo, razlike je nemoguće prikriti. Zamislimo da sva deca dođu u istim uniformama koju isto roditelji treba da plate. Verovatno i veći broj uniformi, pošto bi deca trebalo svaki dan da ih nose. Da li smo uspeli sada decu da ubedimo da su svi zapravo iz porodica koji imaju isti finansijski položaj? Naravno da nismo. Ostali znaci materijalnog statusa će ostati. Da li će svi imati mobilne telefone ili iste marke mobilnih? Da li će svi imati iste patike ili iste satove", pita Videnović.
Dodala je i da je možda rekreativna nastava mesto gde bi dva pomenuta ministarstva mogla uspešnije da sarađuju jer je pitanje mogu li roditelji sve dece da izdvoje više od pola prosečne plate za ovaj izdatak.
I ona potvrđuje da je u nekim zemljama uniforma statusni simbol jer je znak da je upisana škola koja je tražena i/ili dosta košta.
"Ako pretpostavimo da možemo da prikrijemo razlike, da li tako decu učimo jednakosti? Pa baš i ne. Učenici treba da nauče da neki drugari možda dolaze iz porodica koje imaju niže finansijskih mogućnosti, ali da to ne znači da su oni po bilo čemu manje vredni ili da će manje postići ili da su im porodice lošije od onih koji imaju više novca. Takođe, treba da nauče da nije u redu da deci čija porodica ima manje nešto bude uskraćeno i da svi treba da doprinesemo da se to ne desi", navodi Videnović.
Prema njenim rečima, učenicima iz siromašnijih porodica je potrebna veća pomoć ministarstava od poruke: "Evo vidiš sad ste svi isto obučeni, je l’ da da smo rešili problem i da se više ne osećaš loše jer vidiš da tvoji roditelji imaju manje".
"Da bismo u tome bili uspešniji moramo da kao zajednica (u medijama, izjavama, školi, porodici) vrednujemo, ističemo i verujemo u te druge vrednosti kao važne", kaže sagovornica Danasa.
Napominje da su istraživanja rađena u okviru Instituta za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu pokazala da neki učenici odustaju od školovanja na srednjoškolskom nivou jer porodica ne može finansijski da izdrži, ukoliko su iz manjeg mesta, plaćanje putnih troškova ili eventualno smeštaja.
"Njima je potreban organizovan prevoz čije bi troškove pokrila država. Takođe, nalazi ukazuju da je u nekim školama u kojima idu deca iz siromašnijih sredina smisleno uvesti besplatan obrok u školi jer učenici budu gladni, a nemaju novac za kupovinu užine. Uznemiravajući je i podatak iz PISA studije iz ciklusa 2018, da takozvani rezilijentni učenici (oni koji imaju visoko postignuće, a dolaze iz siromašnije porodica) češće upisuju stručne škole, nego gimnazije, čime im je upis fakulteta otežaniji. To ukazuje da je potrebna podrška u vidu stipendija", ističe Videnović.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Koliko se promenio ton Ursule fon der Lajen prema Vučiću: Od "dragi Aleksandre" do "gospodine predsedniče"
15.10.2025.•
7
Od pohvala do opomena u samo godinu dana - Srbija je u očima Brisela izgubila status "reformskog šampiona".
DNEVNI KVIZ: Deset pitanja - ima i poklon!
15.10.2025.•
7
Tu je novi 021.rs dnevni kviz, a tu je i nova književna poslastica za vas.
U avgustu izdato 1,3 odsto manje građevinskih dozvola nego pre godinu dana
15.10.2025.•
0
U Srbiji su u avgustu ove godine izdate 2.542 građevinske dozvole, što je manje 1,4 odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine, objavio je danas Republički zavod za statistiku.
Dani Moskve sledeće nedelje u Beogradu: Potpisaće se sporazum dva grada
15.10.2025.•
5
U Beogradu će 20. i 21. oktobra biti održani Dani Moskve.
Studenti Poljoprivrednog negiraju navode MUP-a: To nije nalog nijedne naše koleginice
15.10.2025.•
4
Studenti u blokadi Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu naveli su da nalog, sa kog je demantovano da je A.P. napadnuta od strane policije, nije nalog nijedne njihove koleginice.
Poslanici Skupštine više raspravljali o slučaju pretučene studentkinje nego o amandmanima
15.10.2025.•
3
Popodnevna rasprava u Skupštini Srbije protekla je uglavnom van tačaka dnevnog reda, uz izlaganja poslanika o slučaju pretučene studentkinje Poljoprivrednog fakulteta u i postavljanju novog rukovodstva televizije Nova S.
Novi direktori TV Nova i Sportkluba: Vladica Tintor, Timoti Linkoln Pedington i Žilber Mari Šrojen
15.10.2025.•
4
Vladica Tintor, Timoti Linkoln Pedington i Žilber Mari Šrojen danas su, upisani kao direktori kompanija United Media Production Serbia, United Cloud Serbia i Direct Media Serbia, pored već postojećih direktora.
ANEM: Novinarima Danasa prećeno preko komentara, nije prvi put
15.10.2025.•
0
Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM) prijavila je Tužilaštvu za visokotehnološki kriminal pretnje smrću zaposlenima u redakciji lista Danas.
Inspektor Ministarstva odbrane "nije uočio nezakonitosti i nepravilnosti" u radu VOA i VBA
15.10.2025.•
1
Generalni inspektor službi Ministarstva odbrane, tokom redovnih nadzora od 1. januara do 30. juna "nije uočio nezakonitosti i nepravilnosti" u radu Vojno-bezbednosne agencije (VBA) i Vojno-obaveštajne agencije (VOA).
Ministarstvo poljoprivrede negira da je povučen Nacrt zakona o dobrobiti životinja
15.10.2025.•
0
Ministarstvo poljoprivrede Srbije negiralo je da je iz procedure povučen Nacrt zakona o dobrobiti životinja.
Poverenik pokrenuo kontrolu MUP-a zbog objavljivanja imena povređene studentkinje
15.10.2025.•
2
Poverenik za informacije od javnog značaja pokrenuo je vanredni inspekcijski nadzor MUP-a zbog toga što su objavili puno ime devojke, koja je prema tvrdnjama studenata Poljoprivrednog fakulteta, doživela fizičko nasilje.
Opozicija kritikuje MUP zbog saopštenja o studentkinji zbog objave imena i prezimena, vlast drugačije tumači
15.10.2025.•
2
Poslanici dela opozicije kritikovali su MUP zbog saopštenja o studentkinji koja tvrdi da je pretučena u policiji, ukazujući na ranije slučajeve policijske brutalnosti na protestima.
Mreže profesora: Vlast pokušava da zastraši studente pred godišnjicu pada nadstrešnice
15.10.2025.•
0
Profesori sa više univerziteta u Srbiji smatraju da je policijska brutalnost strategija vlasti da se pred godišnjicu pada nadstrešnice studenti ućutkaju pretnjama i zastraše policijskom torturom.
MUP objavio stori kojim studentkinja demantuje da ju je pretukla policija
15.10.2025.•
4
Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić oglasio se saopštenjem u vezi sa slučajem studentkinje Poljoprivrednog fakulteta.
Politiko o Fon der Lajen u Srbiji: Beograd previše važan da se ignoriše, previše nepredvidljiv da mu se veruje
15.10.2025.•
3
Cilj posete šefice Evropske komisije Ursule fon der Lajen Zapadnom Balkanu je da podseti region da je Briselu do njega i dalje stalo.
Macut uverava Fon der Lajen da Srbija nije odustala od EU
15.10.2025.•
12
Predsednik Vlade Srbije Đuro Macut rekao je predsednici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen da je članstvo Srbije u EU strateški prioritet.
Zaposleni u kulturi u petak organizuju protest "Izađi Mali"
15.10.2025.•
0
Samostalni sindikat kulture Srbije i Granski sindikat kulture, umetnosti i medija "Nezavisnost" u petak, 17. oktobra u Beogradu organizuju protest pod nazivom "Izađi Mali".
Radnik u EPS Čačak uzimao novac kojim su građani plaćali račune: Prisvojio dva miliona dinara
15.10.2025.•
2
M. Z. (41) uhapšen je zbog pronevere u obavljanju privredne delatnosti.
Vučić o paravojnom kampu: Rusi bili prisutni, ali ne mogu da tvrdim za njihovu obaveštajnu službu
15.10.2025.•
7
Predsednik države Aleksandar Vučić izjavio je danas da su tri ruska državljanina bila prisutna u kampu "Sunčana reka", kraj Loznice, gde se spovodila paravojna obuka.
Fon der Lajen nakon sastanka sa Vučićem: "Pozivam srpski narod da se ujedini i osnaži temelje demokratije"
15.10.2025.•
65
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen pozvala je u Beogradu srpski narod da se okupi i zajedno bude uključen u reforme u okviru evrointegracija koje "menjaju državu nabolje".
Vučić: Zamolio sam Fon der Lajen da Srbija bude izuzeta od carina i kvota za čelik
15.10.2025.•
4
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je predsednici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen predao pismo sa molbom da Srbija bude izuzeta od carina i novih kvota oko čelika.
Komentari 11
Сима страхота
Vv
Uniforme kojima se niša ne rešava se uvek potežu kad dodje neko nesposoban.
A ova gospodja je besmislenošću izjava uspela da nadmaši sve prethodnike, što nije bilo lako.
/
nije ovde rec o potrebi uniformi vec kakvim i iz kakvih fasistickih pobuda su predlozene uniforme pre neki dan.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar