Promena Ustava ili jačanje Vlade i predsednika: "Vučićevo oko" sa studenata prelazi na sudstvo?
Poslednjih dana sve češće se čuju najave predstavnika vlasti da bi nakon tri godine ponovo mogao da se menja Ustav.
Foto: 021.rs
Razlozi su različiti - od tvrdnji da je "strani faktor razorio sudsku vlast", pa Ustav mora da se menja, do toga da će se najviši pravni akt menjati kako izvršitelji ne bi mogli građanima da plene kuće i stanove.
Stručnjaci su saglasni oko toga da ovo nije dobar politički trenutak da se rešava tako krupno pitanje, a pojedini veruju i da vlast pričom o promeni Ustava pokušava da skrene pažnju sa drugih kriznih tema.
Inicijativa za novu promenu Ustava još nije zvanična, ali najava stiže iz, za to, nadležne institucije, piše Insajder.
Zvanično predlog može da podnese najmanje jedna trećina od ukupnog broja narodnih poslanika, sama Vlada, najmanje 150.000 birača, kao i predsednik Republike.
"Obojena revolucija i strani faktor"
Upravo je predsednik u nekoliko navrata pomenuo mogućnost promene Ustava. Govoreći o "obojenoj revoluciji i stranom faktoru" na Informer televiziji 12. juna ove godine, moglo se zaključiti da se promene ponovo planiraju u delu oko pravosuđa.
"Sudstvo se pokazalo kao grana u koju je strani faktor najviše zašao i razorio je u potpunosti i doveo nas dotle da ni pravo ni pravdu više ne možemo ni da očekujemo Borićemo se. Ako mislite da ne postoje zakonski načini, postoje, makar nas naterali da menjamo Ustav, menjaćemo Ustav i to ćemo sve da promenimo", rekao je tada predsednik.
Nekoliko dana kasnije, 21. juna, predsednik je najavio mogućnost promene Ustava kako bi se ograničili izvršitelji tako da više ne plene kuće i stanove.
"Mislim da bi siromašniji ljudi bili srećniji, sigurniji i to bi bila velika promena i mislim da sa tim možemo da idemo početkom sledeće godine", rekao je predsednik.
Pročitaj još
Pravosuđe "trn u oku"
Promene ustava u delu o pravosuđu usvojene su nakon referenduma u januaru 2022. godine, a o izmeni najvišeg pravnog akta izjasnlo se tada tek 30,65 odsto od ukupno upisanih birača.
Najvažnije promene odnosile su se na to da se sudije i tužioce više ne bira Skupština Srbije, već Visoki savet sudstva, odnosno Visoki savet tužilaštva.
Promene Ustava je tada podržao i predsednik Srbije, koji ovih dana najavljuje nove promene nezadovoljan odlukama sudova.
Pre nekoliko meseci je član Predsedništva Srpske napredne stranke i narodni poslanik Vladimir Đukanović u svom autorskom tekstu objavljenom u Politici izneo predlog da Ministarstvu pravde treba dati mogućnost smene i postavljanja tužilaca, kao i kontrole njihovog rada.
Profesor Pravnog fakulteta u Novom Sadu Slobodan Orlović za Insajder kaže da ne očekuje nove izmene u tom delu.
"Tužilastvo po prirodi stvari ima vezu sa izvršnom vlašću. Ono, na primer, sprovodi vladinu politiku suzbijanja kriminaliteta, borbu protiv korupcije. U kontinentalnom pravu, (drugačije je u anglosaksonskom), tužilaštvo je deo pravosuđa i uživa samostalnost dok su sudovi nezavisni. Ne očekujem ustavne promene ni u pogledu promene položaja tužilaštva", navodi Orlović.
Na pitanje o najavljenim promenama Ustava zbog ograničavanja izvršitelja, profesor Orlović kaže da za to nije potrebna promena najvišeg pravnog akta.
"Izvrsenje nije materija Ustava. Takvo ogranicenje bi se uredilo zakonom, konkretno Zakonom o izvrsenju i obezbedjenju", dodaje profesor Orlović.
On veruje da se iza najave promene Ustava kriju politički razlozi.
"Pominjanje promene Ustava mislim da ima dnevno-političku svrhu. Prosto, skretanje pažnje javnom mnjenju sa nekih drugih kriznih tema", navodi profesor Orlović.
Komplikovana procedura i društveni dijalog kao preduslov
"Razloga za promenu Ustava ima mnogo, ali to je komplikovana i duga procedura", kaže za Insajder profesor Ustavnog prava i sudija Ustavnog suda, Vladan Petrov.
On je i član Venecijanske komisije, tela Saveta Evrope čije mišljenje se uvažava na putu ka Evropskoj uniji.
Petrov dodaje "i zbog nas samih".
"Mi imamo inače i taj problem što vrlo često i samu inicijalizaciju promene Ustava vezujemo za određenu ličnost. Pa ako to potekne od predsednika, to će neko reći da je dobro, a neko će reći da nije", kaže sudija Petrov.
Na konstataciju da se čini se da političari biraju politički trenutak koji njima odgovara za pokretanje tako važnog pitanja, Petrov kaže da to jeste tačno.
"Moramo biti i svesni činjenice da i u proceduralnom smislu svaka promena Ustava zahteva ne samo jedan ozbiljan minimum društvenog konsenzusa, koji je zaista sada realno onako teško ostvariti u ovom momentu, ali ne kažem da ne treba nastojati da se radi na tome“, kaže Petrov.
Promena načina izbora predsednika
"Ne pada mi na pamet da menjam Ustav Srbije" - tim rečima je predsednik Srbije Aleksandar Vučić još 2022. godine odgovorio na tvrdnje političkih protivnika da mu je namera da promenom Ustava obezbedi sebi novi predsednički mandat, pošto po važećem Ustavu nakon dva uzastopna mandata ne može više da se kandiduje za tu funkciju.
Međutim, promena političkih okolnosti i najava nove izmene Ustava, ponovo su podstakla ove sumnje.
Izmena Ustava bi, prema ovim teorijama, išla u pravcu promene izbora predsednika tako što bi ga birao parlament a ne građani direktno na izborima. Profesor Orlović smatra da baš u tom delu izmene jesu potrebne.
"Po ovlašćenjima, predsedniku Republike bi odgovarao izbor u parlamentu a ne neposredni. Neposredni izbor šefa države karakterističan je za predsednički sistem (SAD) ili polupredsednički (Francuska). Gotovo svi naši predsednici su crpili moc iz direktnog načina izbora, izlazeći praktično van svojih nadležnosti. To im je omogućeno upravljanjem vladajućom strankom. Ne očekujem ni tu izmene Ustava, mada bi one u slučaju izbora predsednika Republike bile odgovarajuće", kaže profesor Orlović.
U ovom slučaju istog je mišljenja i sudija Vladan Petrov. On objašnjava da je u Ustav iz 2006. utkan sistem nasleđen iz '90-ih godina.
"To je jedan sistem koji je u velikoj meri anahroni i koji na neki način dosta šizoidno deli vlast između vlade i predsednika republike. Predsednika koji je neposredno izabran sa nekim ovlašćenjima koja nisu preterano jaka, ali nisu ni previše slaba kao što neki kritičari govore, iz s druge strane vladom koja zaista pre svega određuje i vodi politiku zemlje, ali koja je u neku ruku vrlo često u senci predsednika republike, kad god je, ne samo sada, predsednik republike najjača politička figura u sistemu", kaže sudija Petrov.
On takođe smatra da bi izmene trebalo da idu ka uspostavljanju veće moći parlamenta i Vlade.
"Da li bi to bio neki kancelarski princip kakav je u Nemačkoj ili nešto drugo, ali u svakom slučaju možda jačanje pozicije i stabilnosti Vlade na račun predsednika Republike koji, po meni, treba da bude više jedna ceremonijalna figura, ne u bukvalnom smislu, nego neko ko bi bio nosilac pre svega jednog šireg društvenog autoriteta koji ne proizlazi iz neposrednih izbora, koji je dakle širi od onog demokratskog političkog legitimiteta", kaže sudija Petrov.
Na pitanje da li je moguće ograničiti moć predsednika izborom u parlamentu ako je se njegova moć vezuje za najjaču političku stranku na vlasti, sudija Petrov kaže da nije realno očekivati da bi sama izmena Ustava donela promenu u političkom sistemu. Treba zato raditi na razvoju političke i pravne kulture, kaže on.
Komplikovana procedura promene većine delova Ustava, pored dvotrećinske većine u parlamentu zahteva i izjašnjavanje građana na referendumu.
Konkretno, one koje bi se ticale promene načina izbora predsednika, ili nove promene u delu o pravosuđu, zahtevale bi i novo izjašnjavanje građana.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
DNEVNI KVIZ: Deset pitanja - da vas vidimo
13.12.2025.•
14
Novih deset zanimljivih pitanja u 021.rs dnevnom kvizu je spremno.
Priznanja Vitez poziva dodeljena ispred Narodnog pozorišta u Beogradu
13.12.2025.•
0
Nagrada "Vitez poziva" uručena je večeras dobitnicima na Trgu republike, ispred Narodnog pozorišta u Beogradu.
AMSS upozorio vozače da budu oprezni zbog magle
13.12.2025.•
0
Auto-moto savez Srbije (AMSS) savetovao je vozačima da budu oprezni zbog magle.
Nobelovac Džozef Stiglic u Beogradu: Studentski pokret jedno od retkih mesta u kojima je primetan jak otpor
13.12.2025.•
3
Američki ekonomista i dobitnik Nobelove nagrade Džozef Stiglic primio je danas u Beogradu nagradu "Miladin Životić".
Oficir Vojske Srbije šef vojnih posmatrača na Bliskom istoku
13.12.2025.•
0
Pripadnik Vojske Srbije potpukovnik Dejan Milošević preuzeo je dužnost šefa Posmatračke grupe Golan–Damask u Posmatračkoj misiji Ujedinjenih nacija za nadgledanje primirja (UNTSO).
U Beogradu rekordnih 157 udesa za 24 sata
13.12.2025.•
1
Na teritoriji Beograda se u prethodna 24 časa dogodilo 157 saobraćajnih udesa što najveći registrovani broj u jednom danu, objavio je MUP.
Železnička infrastruktura u Srbiji ispod proseka zemalja EU: Koliko će nas koštati održavanje?
13.12.2025.•
3
Železnička infrastruktura u Srbiji je, i pored rekonstrukcije i izgradnje, i dalje ispod proseka zemalja članica EU, piše Forbs Srbija.
Četiri izabrana člana Saveta REM podneće ostavke ukoliko se do petka ne ponovi glasanje
13.12.2025.•
1
Četvoro izabranih članova Saveta REM-a najavili su da će u petak zvanično podneti ostavke ako Skupština Srbije dotad ne ponovi glasanje i izabere između dva legalno utvrđena kandidata saveta nacionalnih manjina.
VIDEO Tuča u Skupštini Čačka: Odbornik Ruske stranke napao odbornika Dveri
13.12.2025.•
4
Odbornik Ruske stranke u Skupštini Čačka Slobodan Jakšić prvo je verbalno, a potom i fizički, napao Bratislava Simovića iz Dveri.
Četvoro uhapšeno zbog pljačke žene u Guči: Biće joj vraćen novac
13.12.2025.•
0
Četiri osobe iz Valjeva uhapšene su zbog sumnje da su u Guči ukrale novac iz kuće 76-godišnje žene.
Urednik "Radara" Milan Ćulibrk dobitnik nagrade "Aleksandar Tijanić"
13.12.2025.•
0
Urednik ekonomije u nedeljniku "Radar" Milan Ćulibrk ovogodišnji je dobitnik nagrade "Aleksandar Tijanić".
VIDEO Teška saobraćajka kod Bora: Više povređenih, automobili u kanalu i na krovu
13.12.2025.•
1
Teška saobraćajna nezgoda dogodila se jutros u mestu Metovnica kod Bora, a više osoba je povređeno.
Određena dva kandidata za članove Saveta REM-a
13.12.2025.•
0
Odbor Skupštine Srbije za kulturu i informisanje utvrdio je listu od dva kandidata za člana Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM).
MUP: Oko 70 odsto mladih uznemiravano putem interneta, većina o tome ćuti
13.12.2025.•
0
Više od 90 odsto dece koristi internet, a sedam od 10 mladih doživelo je neku vrstu uznemirujućeg iskustva onlajn, objavilo je Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP).
Državni službenici i dalje bez konkursa "na određeno": Rok se pomera na januar 2027.
13.12.2025.•
2
Državni službenici, koji se zapošljavaju na određeno vreme, i dalje će ugovor dobijati bez javnog konkursa.
Prelević: Pomilovanjem u slučaju "Generalštab" Vučić bi uništio pravni sistem, njegova bahatost neće stati
13.12.2025.•
7
Advokat Božo Prelević ocenio je da, kada bi predsednik Aleksandar Vučić pomilovao okrivljene u slučaju "Generalštab", time bi potpuno uništio pravni sistem Srbije.
"Ćacilend velika sramota Vučićevog režima": Kako će pokušati da krije od Evropske unije svoje "lojaliste"?
13.12.2025.•
19
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je u Nišu, 11. decembra, dan nakon što se vratio iz Brisela, da se nada da će do kraja godine šatori ispred Doma Narodne skupštine u centru Beograda biti uklonjeni.
Profesor Petrović o uvođenju SPIRI sistema na fakultetima: Potpuni čin osvete i devastiranja obrazovanja
13.12.2025.•
26
Profesor sociologije na tri fakulteta Univerziteta u Beogradu Dalibor Petrović ocenjuje uvođenje novog sistema plaćanja ustanovama visokog obrazovanja kao potpuni čin osvete.
Nova sednica parlamenta u utorak
12.12.2025.•
0
Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić zakazala je za utorak, 16. decembar, novu sednicu parlamenta.
Pajvančić: Dobar uvid u razmere eventualne zloupotrebe daje glasanje van birališta koje je u porastu
12.12.2025.•
8
Za pobedu na budućim izborima biće potrebna velika izlaznost, dobro obučeni kontrolori birališta, zaštita izbornog prava tokom trajanja procesa, kao i odbrana izbornih rezultata, ocenila je profesorka Marijana Pajvačić.
Komentari 19
Temerinac
A te izbore za predsednika recimo imaju Hrvatska, Crna Gora, Makedonija, odnosno imaju svi !
Neće da može, a i neće do tada Vučić ni izdržati na vlasti, on je gotov
ČupakAntun
P
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar