Promena Ustava ili jačanje Vlade i predsednika: "Vučićevo oko" sa studenata prelazi na sudstvo?

Autor: Insajder, 021.rs

Info

27.06.2025.

08:30 > 08:26

Poslednjih dana sve češće se čuju najave predstavnika vlasti da bi nakon tri godine ponovo mogao da se menja Ustav.

Promena Ustava ili jačanje Vlade i predsednika: "Vučićevo oko" sa studenata prelazi na sudstvo?

Foto: 021.rs

Razlozi su različiti - od tvrdnji da je "strani faktor razorio sudsku vlast", pa Ustav mora da se menja, do toga da će se najviši pravni akt menjati kako izvršitelji ne bi mogli građanima da plene kuće i stanove.

Stručnjaci su saglasni oko toga da ovo nije dobar politički trenutak da se rešava tako krupno pitanje, a pojedini veruju i da vlast pričom o promeni Ustava pokušava da skrene pažnju sa drugih kriznih tema.

Inicijativa za novu promenu Ustava još nije zvanična, ali najava stiže iz, za to, nadležne institucije, piše Insajder.

Zvanično predlog može da podnese najmanje jedna trećina od ukupnog broja narodnih poslanika, sama Vlada, najmanje 150.000 birača, kao i predsednik Republike.

"Obojena revolucija i strani faktor"

Upravo je predsednik u nekoliko navrata pomenuo mogućnost promene Ustava. Govoreći o "obojenoj revoluciji i stranom faktoru" na Informer televiziji 12. juna ove godine, moglo se zaključiti da se promene ponovo planiraju u delu oko pravosuđa.

"Sudstvo se pokazalo kao grana u koju je strani faktor najviše zašao i razorio je u potpunosti i doveo nas dotle da ni pravo ni pravdu više ne možemo ni da očekujemo Borićemo se. Ako mislite da ne postoje zakonski načini, postoje, makar nas naterali da menjamo Ustav, menjaćemo Ustav i to ćemo sve da promenimo", rekao je tada predsednik.

Nekoliko dana kasnije, 21. juna, predsednik je najavio mogućnost promene Ustava kako bi se ograničili izvršitelji tako da više ne plene kuće i stanove.

"Mislim da bi siromašniji ljudi bili srećniji, sigurniji i to bi bila velika promena i mislim da sa tim možemo da idemo početkom sledeće godine", rekao je predsednik.

Pravosuđe "trn u oku"

Promene ustava u delu o pravosuđu usvojene su nakon referenduma u januaru 2022. godine, a o izmeni najvišeg pravnog akta izjasnlo se tada tek 30,65 odsto od ukupno upisanih birača.

Najvažnije promene odnosile su se na to da se sudije i tužioce više ne bira Skupština Srbije, već Visoki savet sudstva, odnosno Visoki savet tužilaštva.

Promene Ustava je tada podržao i predsednik Srbije, koji ovih dana najavljuje nove promene nezadovoljan odlukama sudova.

Pre nekoliko meseci je član Predsedništva Srpske napredne stranke i narodni poslanik Vladimir Đukanović u svom autorskom tekstu objavljenom u Politici izneo predlog da Ministarstvu pravde treba dati mogućnost smene i postavljanja tužilaca, kao i kontrole njihovog rada.

Profesor Pravnog fakulteta u Novom Sadu Slobodan Orlović za Insajder kaže da ne očekuje nove izmene u tom delu.

"Tužilastvo po prirodi stvari ima vezu sa izvršnom vlašću. Ono, na primer, sprovodi vladinu politiku suzbijanja kriminaliteta, borbu protiv korupcije. U kontinentalnom pravu, (drugačije je u anglosaksonskom), tužilaštvo je deo pravosuđa i uživa samostalnost dok su sudovi nezavisni. Ne očekujem ustavne promene ni u pogledu promene položaja tužilaštva", navodi Orlović.

Na pitanje o najavljenim promenama Ustava zbog ograničavanja izvršitelja, profesor Orlović kaže da za to nije potrebna promena najvišeg pravnog akta.

"Izvrsenje nije materija Ustava. Takvo ogranicenje bi se uredilo zakonom, konkretno Zakonom o izvrsenju i obezbedjenju", dodaje profesor Orlović.

On veruje da se iza najave promene Ustava kriju politički razlozi.

"Pominjanje promene Ustava mislim da ima dnevno-političku svrhu. Prosto, skretanje pažnje javnom mnjenju sa nekih drugih kriznih tema", navodi profesor Orlović.

Komplikovana procedura i društveni dijalog kao preduslov

"Razloga za promenu Ustava ima mnogo, ali to je komplikovana i duga procedura", kaže za Insajder profesor Ustavnog prava i sudija Ustavnog suda, Vladan Petrov.

On je i član Venecijanske komisije, tela Saveta Evrope čije mišljenje se uvažava na putu ka Evropskoj uniji.

Petrov dodaje "i zbog nas samih".

"Mi imamo inače i taj problem što vrlo često i samu inicijalizaciju promene Ustava vezujemo za određenu ličnost. Pa ako to potekne od predsednika, to će neko reći da je dobro, a neko će reći da nije", kaže sudija Petrov.

Na konstataciju da se čini se da političari biraju politički trenutak koji njima odgovara za pokretanje tako važnog pitanja, Petrov kaže da to jeste tačno.

"Moramo biti i svesni činjenice da i u proceduralnom smislu svaka promena Ustava zahteva ne samo jedan ozbiljan minimum društvenog konsenzusa, koji je zaista sada realno onako teško ostvariti u ovom momentu, ali ne kažem da ne treba nastojati da se radi na tome“, kaže Petrov.

Promena načina izbora predsednika

"Ne pada mi na pamet da menjam Ustav Srbije" - tim rečima je predsednik Srbije Aleksandar Vučić još 2022. godine odgovorio na tvrdnje političkih protivnika da mu je namera da promenom Ustava obezbedi sebi novi predsednički mandat, pošto po važećem Ustavu nakon dva uzastopna mandata ne može više da se kandiduje za tu funkciju.

Međutim, promena političkih okolnosti i najava nove izmene Ustava, ponovo su podstakla ove sumnje.

Izmena Ustava bi, prema ovim teorijama, išla u pravcu promene izbora predsednika tako što bi ga birao parlament a ne građani direktno na izborima. Profesor Orlović smatra da baš u tom delu izmene jesu potrebne.

"Po ovlašćenjima, predsedniku Republike bi odgovarao izbor u parlamentu a ne neposredni. Neposredni izbor šefa države karakterističan je za predsednički sistem (SAD) ili polupredsednički (Francuska). Gotovo svi naši predsednici su crpili moc iz direktnog načina izbora, izlazeći praktično van svojih nadležnosti. To im je omogućeno upravljanjem vladajućom strankom. Ne očekujem ni tu izmene Ustava, mada bi one u slučaju izbora predsednika Republike bile odgovarajuće", kaže profesor Orlović.

U ovom slučaju istog je mišljenja i sudija Vladan Petrov. On objašnjava da je u Ustav iz 2006. utkan sistem nasleđen iz '90-ih godina.

"To je jedan sistem koji je u velikoj meri anahroni i koji na neki način dosta šizoidno deli vlast između vlade i predsednika republike. Predsednika koji je neposredno izabran sa nekim ovlašćenjima koja nisu preterano jaka, ali nisu ni previše slaba kao što neki kritičari govore, iz s druge strane vladom koja zaista pre svega određuje i vodi politiku zemlje, ali koja je u neku ruku vrlo često u senci predsednika republike, kad god je, ne samo sada, predsednik republike najjača politička figura u sistemu", kaže sudija Petrov.

On takođe smatra da bi izmene trebalo da idu ka uspostavljanju veće moći parlamenta i Vlade.

"Da li bi to bio neki kancelarski princip kakav je u Nemačkoj ili nešto drugo, ali u svakom slučaju možda jačanje pozicije i stabilnosti Vlade na račun predsednika Republike koji, po meni, treba da bude više jedna ceremonijalna figura, ne u bukvalnom smislu, nego neko ko bi bio nosilac pre svega jednog šireg društvenog autoriteta koji ne proizlazi iz neposrednih izbora, koji je dakle širi od onog demokratskog političkog legitimiteta", kaže sudija Petrov.

Na pitanje da li je moguće ograničiti moć predsednika izborom u parlamentu ako je se njegova moć vezuje za najjaču političku stranku na vlasti, sudija Petrov kaže da nije realno očekivati da bi sama izmena Ustava donela promenu u političkom sistemu. Treba zato raditi na razvoju političke i pravne kulture, kaže on.

Komplikovana procedura promene većine delova Ustava, pored dvotrećinske većine u parlamentu zahteva i izjašnjavanje građana na referendumu.

Konkretno, one koje bi se ticale promene načina izbora predsednika, ili nove promene u delu o pravosuđu, zahtevale bi i novo izjašnjavanje građana.

OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!

Teme

promena ustava

Komentari 14

Hronološki Najpopularniji

Plaćač poreza

27.06.2025 • 11:01

Njemu je sano bitno da Evropa zatvori vrata Srbiji ka EU, da on ne mora sam da piše zahtev za prekid procesa pridruživanja i da ne bude kriv što EU ne šalje više pare. Nakon toga možete se buniti koliko god hoćete, proces je završen, ne podleže zakonima EU.

8 16 -8
Nada

27.06.2025 • 10:43

Neće da može.

22 38 -16
Joca

27.06.2025 • 10:31

Stetocina

Vucic nema druge opcije nego da sa racunanja na njegove korumpirane saradniike sada predje na nasilje i diktaturu. Za to mu je potrebno vanredno stanje, za sta ce dobiti logisticku i politicku pomoc iz EU i NATO. Posao za njih MORA da se zavrsi, i to je sve sto i treba, pa nece zaliti ni para ni energije da se to postigne.
Vucic u narodu nema vise podrsku, ali ono sto mi zovemo "narod" ne znaci nista okupatorima. Za njih smo samo gomila stakora koji samo smetaju Blekroku i ostalima da isplate svoje "investicije". Tako je prosla Ukrajna, tako treba da prodjemo i mi. E vala neces li ga majci!

26 47 -21

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.