Do kraja godine još dva moguća poskupljenja struje: Kako će se to odraziti na inflaciju?
Građani Srbije već nekoliko meseci plaćaju znatno više račune za električnu energiju nego prošle godine, iako od početka 2026. nije bilo novog linearnog poskupljenja kilovat-sata.
Foto: 021.rs
Podaci Republičkog zavoda za statistiku iz publikacije Trendovi, prvi kvartal 2026 pokazuju da je cena električne energije za domaćinstva u prva tri meseca ove godine bila za 9,6 odsto viša nego u istom periodu prošle, dok se do kraja godine očekuju nove promene koje bi račune mogle dodatno da uvećaju, piše Insajder.
Podaci RZS otvaraju pitanje zbog čega su računi za struju već porasli gotovo 10 odsto, iako od početka godine nije bilo novog poskupljenja električne energije, ali i koliko bi domaćinstva mogla da plaćaju do kraja godine, kada se očekuje novo povećanje cena i moguće izmene blok tarifa.
Zašto su računi već veći?
Na prvi pogled deluje nelogično da je električna energija u prvom kvartalu poskupela gotovo 10 odsto kada ove godine nije bilo promene regulisane cene struje. Međutim, razlog nije novo poskupljenje već efekat prošlogodišnjih izmena.
Naime, od 1. oktobra 2025. godine povećana je cena električne energije za domaćinstva, a istovremeno je izmenjen i sistem blok tarifa. Granica za ulazak u najskuplju, crvenu zonu spuštena je sa 1.600 na 1.200 kilovat-sati mesečno, zbog čega je veći broj domaćinstava, posebno tokom grejne sezone, deo potrošnje plaćao po višim cenama.
Pošto RZS poredi prvi kvartal ove godine sa istim periodom 2025, kada ove izmene još nisu bile na snazi, međugodišnji rast cena električne energije dostigao je 9,6 odsto.
Novi rast do kraja godine?
Međutim, na tome povećanja računa verovatno neće stati. Prema obavezama koje je Srbija preuzela u okviru aranžmana sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF), do kraja avgusta planirana je revizija sistema blok tarifa, odnosno analiza postojećeg modela obračuna potrošnje električne energije. Iako detalji još nisu objavljeni, nije isključeno da će granice tarifa ponovo biti menjane.
Uz to, od oktobra se očekuje i novo povećanje regulisane cene električne energije. Visina poskupljenja još nije zvanično saopštena, ali je njegovo sprovođenje predviđeno u dokumentima koje je Vlada Srbije dostavila MMF-u. To znači da bi građani do kraja godine mogli da se suoče sa dva izvora povećanja računa - višom cenom kilovat-sata i eventualnim novim izmenama blok tarifa.
Ko će osetiti najveći rast računa?
Najveći teret novih promena mogli bi da snose građani sa većom potrošnjom električne energije, pre svega domaćinstva koja se tokom zime greju na struju. Ukoliko granice blok tarifa budu dodatno menjane, još veći deo njihove potrošnje mogao bi da bude obračunavan po višim cenama.
Koliko će računi zaista porasti zavisiće od konačne odluke o oktobarskom poskupljenju, ali i od toga da li će Vlada menjati sistem blok tarifa.
"Koliko para, toliko muzike"
Profesor Ekonomskog fakulteta Ljubodrag Savić smatra da se odluke o cenama električne energije ne mogu posmatrati odvojeno od stanja u državnim finansijama.
"To se malo poklapa sa povećanim izdacima države, vezano za akcizu zbog povećanja cene goriva, nafte i benzina, odnosno derivata nafte, koju je značajno smanjila. Ovih dana ona to vraća. Država mora malo voditi računa i o uravnoteženju državnog budžeta i finansiranja onoga što se iz budžeta finansira", ističe profesor.
Savić ipak ostavlja mogućnost da se takva procena promeni, ali ocenjuje da Vlada, prilikom odlučivanja o cenama električne energije, vodi računa o socijalnim posledicama koje poskupljenja mogu da imaju.
"Može se to promeniti, ali mi se čini da vlada dobro vodi računa o toj vrsti troškova, jer svako poskupljenje najviše pogađa one ljude koji najmanje troše. Istina, postoje tarife koje podrazumevaju različite cene električne energije za potrošene kilovate, ali svejedno mislim da se vodi računa, posebno zbog socijalne situacije u kojoj se nalaze najsiromašniji građani Srbije, koji, naravno, ne mogu da izbegnu da troše električnu energiju", ističe on.
Prema rečima profesora Savića, kada su u pitanju potencijalne nove blok tarife, verovatno će opet voditi računa o najsiromašnijim građanima, koji ne bi trebalo da imaju ozbiljnije povećanje cene električne energije.
"To će se, naravno, odnositi najviše na one koji najviše troše i koji ne vode mnogo računa da li troše po nižoj ili višoj tarifi, što je u smislu socijalnog ugla sasvim i u redu, jer oni najviše opterećuju sistem. I sam pripadam toj kategoriji, poprilično plaćamo za struju, ali najviše, u stvari, koristimo angažovanu snagu, tako da je to možda neko rešenje koje je prihvatljivo", objašnjava profesor.
Kako kaže, najniža tarifa se odnositi na one koji troše najmanje električne energije, što bi, u većini slučajeva, trebalo da se poklapa sa ljudima koji su najsiromašniji.
"Država će, zapravo, gledati nekako da to kompenzuje kod velikih potrošača, a oni su, po prirodi stvari i značajno bogatiji, bez obzira da li se radi o preduzećima ili pojedincima, u odnosu socijalno ugrožen sloj i takvu tarifnu politiku apsolutno podržavam", ističe profesor Savić.
Šta će biti s inflacijom?
Na pitanje da li bi promena tarifa i veći troškovi mogli da "poguraju" inflaciju i rast cena, odgovara da će one rasti nezavisno od toga da li se povećava cena električne energije ili ne.
"Uvek imamo ljude koji imaju legitimno pravo da zarade što mogu više. Živimo u tržišnoj privredi u kojoj je sasvim legitimno da svako vodi računa o tome. To je počelo od 5. oktobra. Nisam baš bio za tu koncepciju na takav način, ali tako je. Svi se, zapravo, nalazimo na tržištu i svako pokušava, i trgovac, i proizvođač, da maksimizira svoj položaj, odnosno zaradi što je moguće više. To je prirodno ponašanje ljudi. Sad, da li će to ugraditi u cene? Negde verovatno, hoće. Ali šta će se desiti onda? Onda će se verovatno smanjiti tražnja za tim proizvodima. I tako funkcioniše tržište", objašnjava profesor Savić.
Ipak, ponovo ukazuje na ulogu države, kada su u pitanju tržišna kretanja.
"Inače, ako bi država to samo posmatrala na takav način da zaustavi povećanje cena tako što neće povećavati cenu električne energije, gasa, akciza, ubiranja poreza, odakle bismo finansirali opštu potrošnju, ono što se odnosi na većinu ili jedan dobar deo građana Srbije? Odakle bismo imali investicije? Odakle bismo plaćali penzije i plate? Dakle, sve ima svoj početak i kraj", kaže on.
"Ponekad debelu gusku mažemo mašću"
Smatra da i prihodi i rashodi treba da funkcionišu bez mnogo upitanja države.
"Država Srbija treba da ide normalnim tokom - figurativno rečeno: koliko para, toliko muzike, ali ima i obavezu da siromašnim ljudima pomogne, i to je socijalna politika koja treba da bude još izraženija nego što jeste. A mi, ponekad, kako bi rekli stariji ljudi “debelu gusku mažemo mašću”, i ja nisam za tu vrstu politike. Ti ljudi moraju da nađu negde svoj interes, ali ne možemo štititi najbogatije ljude i najbogatija preduzeća", ističe Savić.
Pročitaj još
Kako dodaje, povećanje cena, dobiće odgovor na tržištu.
"Kupovaćemo manje, kao što se uostalom i dešavalo do sada, pri čemu, mi nismo slobodno tržište,i tog slobodnog tržišta više nema nigde. Videli smo ove četiri velike trgovine protiv kojih je država vodila spor. Ne znam kako se završilo, ali to je odnos najvećih i onih koji misle da su najveći. Država je jaka, ali očigledno postoje neki koji su ili jači ili jednako jaki kao oni, tako da je to jedna složena priča u kojoj bi narod rekao: "Hrani mi decu, štedi mi mast", što nije moguće", navodi profesor Savić.
Prema njegovim rečima, država pokušava da pronađe ravnotežu između očuvanja životnog standarda građana i potrebe da obezbedi sredstva za razvoj i funkcionisanje privrede.
"Država ipak pokušava da nađe neku srazmeru, da u stvari ne pretegne ni na jednu ni na drugu stranu, a da ne ugrozi životni standard najsiromašnijih građana Srbije i otvori prostor za razvoj onih koji se najbrže razvijaju. To je, naravno, teško uraditi, ali država tu treba da bude kao korektivni instrument, dok se ključni procesi odvijaju na tržištu", zaključuje profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Studenti u blokadi: Spremni smo za konstitutivnu sednicu Skupštine Srbije
08.11.2026.•
0
Studenti u blokadi, koji su sa Studentskom listom osvojili 140 poslaničkih mandata, saopštili su da su spremni za konstitutivnu sednicu Skupštine Srbije koja je zakazana za 17. novembar.
Bakić: Ozbiljno sam se pripremao za MUP, ali to je samo moja želja, jer još nije odlučeno
08.11.2026.•
2
Kandidat Studentske liste za poslanika Jovo Bakić izjavio je da bavljenje MUP-om nije u njegovoj struci, ali da se ozbiljno pripremao ukoliko bude izabran i ako mu bude ukazano poverenje da obavlja funkciju ministra.
Saslušani policajci zbog smrti Dalibora Dragijevića u policijskoj stanici
08.11.2026.•
0
Osmorica pripadnika Uprave kriminalističke policije (UKP) saslušana su zbog smrti Dalibora Dragijevića u policijskoj stanici u Boru 7. aprila 2024.
.jpg "Konstitutivna sednica Skupštine Srbije zakazana za 17. novembar: Na dnevnom redu šest tačaka")
Konstitutivna sednica Skupštine Srbije zakazana za 17. novembar: Na dnevnom redu šest tačaka
08.11.2026.•
2
Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić zakazala je prvu sednicu novog saziva Skupštine u utorak, 17. novembra.
Član Fiskalnog saveta: Investitori odlaze jer Srbija više nije destinacija jeftine radne snage kao pre
08.11.2026.•
3
Član Fiskalnog saveta Srbije Slobodan Minić ocenio je da je odlazak investitora pre svega posledica ekonomskih okolnosti, jer Srbija više nije destinacija sa obilnom i jeftinom radnom snagom, kakva je bila pre
Hiperaktivnost tužilaštva i policije nakon izbora: "Pokušaj opstanka, bacanje prašine u oči javnosti"
08.11.2026.•
5
U Srbiji se formalno gledano ništa još nije promenilo.
Tužilaštvo traži od policije da utvrdi ko je sa tribina Beogradske arene pretio smrću Brankici Stanković
08.11.2026.•
1
Više javno tužilaštvo u Beogradu uputilo je zahtev policiji za prikupljanje potrebnih obaveštenja povodom događaja od 6. novembra u Beogradskoj areni tokom košarkaške utakmice između Partizana i Makabija.
Nedeljkov: Hapšenje upravnika Zabele je tek prvi korak, mnogi putevi vode do ministra pravde
08.11.2026.•
0
Hapšenje upravnika KPZ Zabela Rodoljuba Rončevića zbog sumnje na zloupotrebu službenog položaja i davanje mita u vezi sa glasanjem je tek "prvi korak" u rasvetljavanju mogućih izbornih zloupotreba.
Plan Studentske liste za vojsku: Povećanje budžeta i plata, "ispravljanje nepravdi", prioriteti u nabavkama
08.11.2026.•
27
Predstavnik Studentske liste i nekadašnji oficir Vojske Srbije Luka Ponorac izjavio je da će ta politička opcija težiti budžetu od pet odsto BDP-a za sistem odbrane, odnosno uvećanje za tri procenta.
Bivši zaposleni Euronews Srbija: Minja Miletić i Dragana Pejović krive za urušavanje profesionalnih standarda
08.11.2026.•
4
Udruženju novinara Srbije (UNS) obratili su se potpisnici otvorenog pisma, nekada zaposleni na TV Euronews Srbija.
Automobil udario u drvo u Beogradu: Muškarac proleteo kroz šoferku, žena prošla sa lakšim povredama
08.11.2026.•
1
Automobil je protekle noći udario u drvo u Ulici gospodara Vučića u Beogradu.
Vučić računao na pomoć Trampa - ali ništa od toga
08.11.2026.•
11
Uoči i nakon pada vlasti u Srbiji delovalo je da se bivša politička elita maksimalno okrenula Americi, i da je tamo pokušala da nađe spasonosne saveznike.
Provere neregistrovanog "Niškog Informera" koji je hvalio Vučić, a koji je dobio milione iz bužeta
08.11.2026.•
2
Protiv Niš TV, neregistrovanog propagandnog glasila koje emituje kablovski program od maja prošle godine, kada je njen prvi gost bio predsednik Srbije i osnivač SNS Aleksandar Vučić, pokrenuti su postupci.
Lopandić: Srbija bi odmah posle Crne Gore mogla da bude sledeća članica EU
08.11.2026.•
10
Predsednik Foruma za međunarodne odnose Duško Lopandić ocenio je za N1 da su evropske integracije bile jedan od najvećih neuspeha prethodne vlasti i da je zemlja godinama bila "kao voz na sporednom koloseku".
Usvojena žalba tužilaštva: Kričku i Sekuloviću pritvor određen i da ne bi ponovili krivična dela
08.11.2026.•
1
Krivično vanpretresno veće Višeg suda u Beogradu usvojilo je žalbu Višeg javnog tužilaštva u Beogradu i preinačilo rešenje sudije za prethodni postupak za Marka Krička i Boška Sekulovića.
Danas se održavaju izbori za nacionalne savete nacionalnih manjina
08.11.2026.•
0
U Srbiji će se danas, 8. novembra održati izbori za članove nacionalnih saveta nacionalnih manjina, na kojima pravo glasa ima 481.789 birača upisanih u posebne biračke spiskove nacionalne manjine.
Nakon 14 godina: Voz Zvornik Novi - Beograd ponovo će saobraćati od decembra
08.11.2026.•
1
Međunarodna putnička železnička linija na relaciji Zvornik Novi - Beograd centar biće ponovo uspostavljena od decembra ove godine, nakon četrnaest godina pauze, saopšteno je posle sednice Vlade Republike Srpske.
Sindikati: Strane firme odlaze iz Srbije jer su ostale bez privilegija, a ne zbog Studentske liste
08.11.2026.•
6
Bivši predsednik Srbije Aleksandar Vučić, a sada član opozicione Srpske napredne stranke, poručio je da je za njega "najlošija i najtužnija vest činjenica da je Teklas u Vladičinom Hanu ukinuo treću smenu".
Komentari 22
Tomas
Pa mora da poskupljuje struja,za koju nas ubedjuju da je najniža u evropi,što je laž!
Profesore u Srbiji od 6,5 mil. stanovnika se vozi na desetine hiljada službenih automobila,više nego u jednoj Nemačkoj sa 90mil.stanovnika!
Zbog toga je Srbija jedna od najskupljih država u evropi,država troši previše novca,a ne zaradjuje ništa,sve plaća osirašeni narod!
ТАДИЈА ЗЕМУН
ова понашања власти и државе,
свакодневна поскупљења,
поготово струје и хране,су
окидач за протесте,ако треба и
нереде на улицама,ако се дода
и корупција и отимање народних пара,богаћења одабраних идиота....
Mislilac
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar