U Srbiji prisutni svi oblici trgovine ljudima

Zajedničko delovanje policije, vladinih institucija i nevladinog sektora je najefikasniji način za borbu protiv trgovine ljudima, zaključak je tribine "Umreženi protiv trgovine ljudima" koja je protekle nedelje održana u Nišu, povodom 18. oktobra, Dana borbe protiv trgovine ljudima.

Cilj ove tribine bio je definisanje problema i uloge ovih organizacija u njegovom rešavanju. Prema podacima kojima raspolaže NVO Centar za devojke u Srbiji je od 2000. do 2013. godine registrovano 739 žrtava trgovine ljudima. Od toga, samo u 2013. godini otkrivene su 92 žrtve, dok je u prvoj polovini 2014. godine registrovano 88 slučajeva. Ovo su podaci koje NVO Centar za devojke ističe kao ozbiljno upozorenje i poziv na ozbiljan inetrsekorski rad.

Od 2000. godine, kada je u Srbiji pokrenuto pitanje intenzivne borbe protiv trgovine ljudima, ovo krivično delo dva puta je izazvalo promene u Krivičnom zakonu Srbije: prvi put 2003. godine, kada je kao krivično delo trgovine ljudima uvedeno u zakon, a zatim i 2006. godine kada je iz njega izdvojeno krivično delo nedozvoljenog prelaska državne granice i krijumčarenje ljudi. Ključnu ulogu u institucionalnom delovanju protiv trgovine ljudima ima policija.

"Naš zadatak je da otkrijemo krivično delo, da otkrijemo izvršitelje i da počinioce privedemo pravosudnm organima", kaže Dušan Klikovac, šef odeljenja za suzbijanje krijumčarenja ljudi PU Niš. "Mi u policijskoj upravi u Nišu u proteklih 10 godina susretali smo se sa skoro svim oblicima trgovine ljudima. Pored ostalih imali smo prosjačenje, seksualnu eksploataciju pa čak i krijumčarenje dece radi usvajanja", ističe je Klikovac i naglašava da su svi do sada otkriveni slučajevi trgovine ljudima predati pravosudnim organima i ušli u postupak rešavanja.

On kaže da se broj slučajeva trgovine ljudima povećava sa pojavom oglasa na kojima se traže radnici za neke poslove u inostranstvu, a pre svih to su građevinski radovi. "Najčešće smo imali radnju eksploataciju na području Ruske Federacije", kaže Klikovac. On ističe da je u poslednje vreme registrovan veći broj ilegalnih imigranata u Srbiji, ali naglašava da to ne spada u krivićno delo trgovine ljudima.

Osim policije, od 2000. godine aktivnu ulogu u borbi protiv trgovine ljudima imaju nevladine organizacije. Prvo je pokrenuta NVO ASTRA, kojoj se 2002. godine priključilo još petnaestak organizacija, a 2004. godine pojavila se i grupa TINA sa svojom mrežom organizacija. Tatjana Nikolić iz Centra za devojke ističe da je, s obzirom na činjenicu da je reč o organizovanom kriminalu, za njegovo suzbijanje najvažnije koordinisano delovanje.

"Na nivou države 2004. godine organizovana je služba za koordinisano delovanje a 2012. godine formiran je Centar za zaštitu žrtava trgovine ljudima, i sada smo svi u ovoj borbi", kaže Nikolić i napominje da se do skoro državne institucije nisu dovoljno oslanjale na NVO, ali je sada nevladin sektor sve više prisutan.

Ona ističe da je uloga nevladinih organizacija u borbi protiv trgovine ljudima veoma važna u procesu informisanja, edukacije i senzibilizacije javnosti, ali i da su one bitan faktor umrežvanja protiv ovog krivičnog dela. Centri za socijalni rad pre svega su uključeni u rad sa žrtvama trgovine i nihovim porodicama.

U Nišu je 2013. godine formirana lokalna mreža intersektorske saradnje u borbi protiv ove kompleksne pojave.