Mreža "Pošumimo Vojvodinu" traži da se, umesto šumom za seču, pošumljava dugoživećim vrstama

Na obali Tise, naspram Sente, seče se šuma klonske topole na više od osam hektara, a mreža "Pošumimo Vojvodinu" pokrenula je inicijativu kod pokrajinskih institucija da se pri novom pošumljavanju zasade autohtone dugoživeće vrste.
Kako navode iz ove mreže, sečom šume na gradskoj plaži naspram Sente, koja je počela marta ove godine, uništen je prostor omiljenog kupališta. 
 
Građani su pokrenuli peticiju za obustavu seče i prikupili više od 1.200 potpisa. Ubrzo su osnovali i građanski pokret "Odbranimo našu okolinu – Védjük meg környezetünket".
 
Obratili su se nadležnom JVP "Vode Vojvodine", koje upravlja ovim područjem i dobili odgovor da je u pitanju šuma klonske topole, koja je tu veštački podignuta pre 34 godine, da je Osnovom gazdovanja šumama planirana čista seča na više od osam hektara, kao i sadnja iste vrste topola i vrba nakon seče.
 
Senćani su se pomirili da će ostati bez šume na plaži, ali traže da se posle toga posadi prava šuma, a ne plantaža tehničkog drveta, koja će se za 20-30 godina ponovo seći, što je podržala Mreža "Pošumimo Vojvodinu".
 
"Decenijama se u AP Vojvodini, za potrebe šumarstva, prirodne plavne šume zamenjuju plantažama stranih brzorastućih vrsta, koje ni približno ne mogu da ih zamene, ni po sastavu, ni po prostornoj i starosnoj strukturi. Ovakvom sadnjom su uništene prirodne šume duž naših velikih reka, osiromašen biodiverzitet, poremećen odnos šumskih, poljoprivrednih, livadsko-pašnjačkih i barskih staništa, narušene estetske vrednosti, smanjen turistički potencijal, uz druge negativne uticaje", saopštavaju iz mreže i dodaju da je plantažno pošumljavanje "ekološki bezvredno".
 
Kako objašnjavaju, prema EU nomenklaturi biotopa, ovakve plantaže topola i vrba beleže se kao poljoprivredne površine i ne mogu se smatrati šumama, kako se kod nas i dalje statistički prikazuju. Smatraju da o zdravom šumskom ekosistemu možemo govoriti ako imamo pet do sedam spratova, od prizemnih zeljastih biljaka, preko žbuna, do nižeg i višeg listopadnog drveća, različite starosti, od mladih do stabala starosti iznad sto godina. 
 
"Šuma nije zasađen niz drveća. Nju čine hiljade vrsta biljaka, životinja, gljiva, mikroorganizama. Ponovna sadnja klonskih topola na nekadašnjem istom takvom zasadu ne znači stvaranje funkcionalnog i stabilnog ekosistema", smatraju u ovoj organizaciji.
 
Tim povodom, uputili su inicijativu Pokrajinskom sekretarijatu za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo i JVP "Vode Vojvodine", kako bi bio pokrenut postupak za izmenu Osnove gazdovanja šumama u tom delu pokrajine. Cilj je da se, umesto ponovne sadnje klonske topole, s obzirom na zaštitu od vode, što je osnovna namena površine, ona pošumi odgovarajućim autohtonim, dugoživećim vrstama.
 
Ističu da je Vojvodina jedno od najmanje šumovitih područja u Evropi, ali zaključuju da je pored "pukog povećanja površina pod šumama", potrebno voditi računa i o kvalitetu i ekološkoj funkciji tih šuma.
 
Originalno saopštenje pročitajte OVDE.
  • Lufthansa

    20.06.2020 16:28
    @Inženjer šumarstva
    Jel to na megadensu uveden novi smer?
  • zlostavljati

    19.06.2020 19:33
    vojvodi u
    gde je kraj,ljude ste prome ili,priroda ce vi vrati
  • Inženjer šumarstva

    19.06.2020 17:21
    Pored reka mogu da rastu samo vrbe i topole. Kada se krene dalje od istih javljaju se, kako je neko naveo, poljski jasen, hrast luznjak, itd. Organizacije za zastitu suma, pre nego sto izdaju ovako neko besmisleno saopstenje, novinari, koji brze bolje trce da ga prenesu, te gradjani, koji jedva cekaju da komentarisu i kritikuju, iako pojma nemaju o sumarstvu, neka procitaju knjige iz fitocenologije i tipologije suma. Mnoge stvari ce im postati jasnije i nece se sramotiti svojim neznanjem.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Vojvodina

Prstenovani mladunci modrovrana u Vojvodini

Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije (DZPPS), prstenovalo je mladunce modrovrane, jedne od najlepših ptica u Srbiji, koju su ornitolozi u prethodne dve decenije spasili sa ruba nestanka.