Zatočen u palati, izvršiće (navodno) samoubistvo, a ujedinjene snage kopnene vojske, vazduhoplovstva, mornarice i karabinjera okupiraće zemlju istog dana. Puč u Čileu, kao prekretnica u Hladnom ratu, dovešće na vlast jedan od najokrutnijih vojnih režima u modernoj istoriji, piše sajt
Nauka kroz priče.
Čini se da državni udari – kad regularna vojska ili kakva druga naoružana grupa mimo izbora preuzima vlast – u savremenom dobu uspevaju svaki drugi put. Prema podacima iz studije Global instances of coups koju su objavili Klajton Tin i Džonatan Pauel, u periodu od 1950. do 2010. u svetu se dogodilo 457 državnih udara, od čega je 49,7 odsto uspelo, a 50,3 odsto bilo neuspešno.
Pored Čilea, vojne hunte su tokom prethodnog veka uspele da preotmu vlast u čitavom nizu država, a u nekima i da utiču na istoriju ili vladaju više godina. Među poznatijim slučajevima su: Južna Koreja (1961-1963), Nigerija (1966-1979), Grčka (1967-1974), Peru (1968-1980), Brazil (1969), Bolivija (1970-1971), Portugal (1974-1975), Etiopija (1974-1987), Argentina (1976-1983), El Salvador (1979-1982), Poljska (1981-1983), Burma (1988-2011), Haiti (1991-1994), Tajland (2006-2008), ali i brojne druge.
U većini jezika se za nasilno preuzimanje vlasti koristi francuski izraz Coup d’Etat koji doslovno znači „državni udar“, dok je kod nas šire rasprostranjen naziv nemačkog porekla – puč. I mada su u značajnoj meri vojni udari uticali na istoriju Starog kontinenta, posebno u Nemačkoj i zemljama centralne Evrope, od okončanja Drugog svetskog rata, evropski pučevi su postali retkost – najmanje vojnih udara u savremeno doba dogodilo se u Evropi, samo 2,6 odsto. Dotle se u Aziji i na Bliskom istoku desilo 28,9 odsto pučeva, a najviše ih je bilo u Africi i u Južnoj i Srednjoj Americi, 36,5 i 32 odsto.
Upravo su česti državni udari oblikovali istoriju Latinske Amerike u 20. veku, a nakon što su gerilske snage Fidela Kastra 8. januara 1959. osvojile Havanu i preuzele vlast na Kubi, u jeku Hladnog rata, pučevi u ovom delu sveta postaju poluga u globalnoj politici.
U međuvremenu, dok su ostale države Južne Amerike u neprekidnim previranjima, u bakarnom rudom bogatom Čileu nema pobuna i vlada relativno blagostanje – od 1925. na snazi je demokratski ustav, a zemljom između Anda i Pacifika upravljaju predsednici koji se biraju na izborima.
Međutim, izborna pobeda socijaliste Salvadora Aljendea 1970. godine uvodi zemlju u krizu – zabrinute zbog širenja socijalizma, Sjedinjene Američke Države otvoreno vrše pritisak na novu vladu Čilea, a konzervativne snage su podstaknute da joj se suprotstave – zemlju potresaju štrajkovi, ekonomska i zakonodavna kriza. Nakon političkih pritisaka, SAD prelaze i na vojno rešenje kako bi uklonile Aljendea. Dokumentacija koju su američke agencije učinile dostupnom tokom devedesetih godina potvrdila je sumnje da su Amerikanci svojevremeno podsticali čileanske generale na puč.
Istorijska fotografija prikazuje detalj uličnih hapšenja nakon 11. septembra u Čileu. Nakon puča, na trgovima se spaljuju levičarske knjige i časopisi, zabranjuju se stranke i slobodna štampa, a hiljade ljudi se – pod optužbom da su komunisti – hapse, proteruju iz zemlje, odvode na zloglasni Stadion u Santjagu, ubijaju ili podvrgavaju mučenju.
Ironično, Čile posle 1973. doživljava veliki privredni rast – zemlju pod vladavinom Hunte reformišu ekonomisti iz slavne Čikaške škole, a njihovi rezultati su hvaljeni širom sveta. Sve do danas Čile ostaje ekonomski snažna država i jedna od najotvorenijih ekonomija na svetu.
Upravo na ovom paradoksu se temelji istraživanje Are coups good for democracy? iz januara 2016. koje se bavilo "pozitivnom" stranom državnih udara. Mada su u takvoj (neko bi rekao, ciničnoj) analizi ipak zanemarene ljudske žrtve, nesloboda i nepravda, statistika konstatuje da rast zapošljavanja i privrede nije neuobičajen u državama koje su preživele vojni puč.
U većini slučajeva, međutim, vojni udari produbljuju nestabilnost, što je posebno slučaj u Africi i na Bliskom istoku. Neki državni udari, kao što je diktatura generala Franka 1936. godine u Španiji ili Musolinijev "Marš na Rim" 1922. godine predstavljaju i mnogo više – deo su mračnih istorijskih procesa koji nadilaze okvir jedne države i utiču na čitav svet. Većina pučeva, zapravo, podrazumeva da oružane snage koje preuzimaju vlast imaju podršku neke vrste spoljnih faktora.
.jpg "Preturao po tuđoj kanti i pronašao zlato i dolare - pa ih vratio vlasniku")
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar