Fudbalski klub Vojvodina ove godine slavi 55 godina od osvajanja titule šampiona države kojom je po prvi put "razbijena" dominacija "velike četvorke" jugoslovenskog fudbala, a jedan od najzaslužnijih prvotimaca ove šampionske ekipe Radivoj Mika Radosav kaže da je pored želje, iskustva i poslušnosti svih igrača koji su sarađivali na terenu, podrška navijača na gotovo svakoj utakmici nosila ekipu do trofeja.
"Stara dama" je te sezone od početka bila rešena da se po prvi put u klupskoj istoriji domogne trofeja, ali osim igračkog kvaliteta za prekid dominacije "velike četvorke" bilo je potrebno da se poklopi još toga.
Radivoj Mika Radosav član Vošine "šampionske generacije" i bivši reprezentativac Jugoslavije u svim mlađim kategorijama u svom najvećem usponu, a pred početak sezone iz snova doživeo je prelom noge te je zbog toga bio prinuđen da propusti veći deo prvenstva.
"Nedelju dana pre početka prvenstva zadesio me je peh. Doživeo sam tešku povredu, odnosno prelom noge. Postao sam prvotimac Vojvodine, bio sam u velikom usponu i u najtežem trenutku me je zadesila ta povreda. Sećam se, igrali smo u Mađarskoj neku pripremnu utakmicu. U povratku, usput smo svratili u Suboticu, gde nas je ugostio Spartak i na tom meču golman mi je polomio nogu. Umesto glavne uloge u šampionskom timu, ja sam dobio gips. Nisam odigrao nijednu jesenju utakmicu. Srećom, na proleće sam se oporavio i počeo da igram", priseća se Radosav.
On dodaje i da je te godine zaista ekipa jednostavno bila posebna, te i da je imala sve potrebno da postane prvak.
"Imali smo stamenu i iskusnu odbranu – Pantelića, Vučinića, Radovića, Nikolića, Sekereša, Brzića. Ispred smo bili Savić, Trivić i ja, a napred smo imali jednog Takača. Svi smo trčali i bili žestoki radnici, mladi i željni dokazivanja. Nas je krasila ta želja, ali i iskustvo i poslušnost svih igrača koji su sarađivali na terenu. Bili smo kao jedan."
Stvaranje najuspešnije Vošine generacije
Generacija koja je te sezone nastupala u crveno-belom dresu gledajući sa stanovišta rezultata kako u domaćim, tako i u evropskim takmičenjima nadmašila je rezultate svih onih koji su joj prethodili, ali i onih koji su nastupali u narednih 55 godina, sve do danas.
Kako potvrđuje Radosav čitav proces razvoja ove generacije išao je svojim prirodnim tokom i stvari su se vremenom postavljale na svoje mesto, a uspeh je došao kao posledica istog.
"Savić i Trivić su došli godinu dana ranije i tada je možda počela da se sklapa ta šampionska ekipa. Igrali smo nekoliko turnira po Mađarskoj i u Novom Sadu, ta ekipa se uigravala godinu dana da bi bila kompaktna na terenu. Jednostavno, igrali smo dominantno u odnosu na ostale ekipe. Nismo imali neke skakače, visoke igrače i nismo mogli da se oslonimo na igru glavom, ali smo imali odličnu kombinatoriku, znali smo da igramo drugačije nego što se igralo u to vreme. Imali smo veoma, veoma jak sastav", priseća se Radosav.
Radosav dodaje i da je posebno zanimljivo bilo pozicioniranje između Savića, Trivića i njega.
"Ja sam igrao devetku i na papiru najistureniji, ali na terenu je bilo drugačije. I Savić i Trivić i ja smo igrali i polutke i bili najistureniji, po potrebi. Kada jedan ostane gore, druga dvojica se vraćaju i zatvaraju."
U toj sezoni, kako kaže Radosav, Vojvodini niko nije mogao da stane na crtu. Pobeđeni su Zvezda i Partizan u Beogradu, Dinamo u Zagrebu, Hajduk u Splitu. U toj sezoni od osam mečeva protiv "velike četvorke" Vojvodina je poražena samo od Zvezde u Novom Sadu.
Na proslavi titule, u poslednjem kolu protiv Olimpije u Ljubljani Voša je slavila sa 0:6 i na taj način stavila tačku na najbolju sezonu u dotadašnjoj klupskoj istoriji.
Navijači "leteli" po Evropi prateći Vošu
Gotovo svaki put kada se pomene Vošina šampionska sezona, u toj rečenici neizostavna je novosadska publika koja je punila tribine kako domaćeg terena svog kluba, tako i ostalih klubova u jugoslovenskoj ligi, ali i u evropskim takmičenjima.
Neretko su igrači iz te generacije isticali da bez takve odanosti navijača osvajanje titule ne bi bilo moguče. Mika Radosav kaže da je igračima ta podrška i odanost navijača mnogo značila.
"Imali smo ogromnu podršku, stadion nas je uvek dočekivao pun. U onoj generaciji, sa Tozom i Vujketom, Novi Sad je očekivao titulu, ali je nije dobio. Kada smo se mi pojavili, nekako se osetilo u vazduhu da ćemo postati šampioni. Navijači su išli avionom kasnije sa nama na gostovanja u Kupu evropskih šampiona. Bio je to jedan lep period", kaže za sajt FK Vojvodina čuveni fudbaler.
Poput gotovo svih koji su imali priliku da sarađuju sa njima, i Radosav ističe značaj Vujadina Boškova i trenera Branka Stankovića za celokupan klub.
"U organizaciji kluba, Vujke je bio pravi. Na terenu i nije toliko, no to ni nije bio njegov zadatak. Na terenu je glavni bio Branko Stanković i on je najzaslužniji za naše uspehe. Stane nas je fizički pripremio na pravi način. Vujke je od Vojvodine napravio stabilan i veliki klub, ali je Stane napravio taj tim svojim žestokim radom i disciplinom."
Radosav čuva loptu iz četvrtfinala Kupa evropskih šampiona
Te sezone Vojvodina je igrala toliko dobar fudbal sa kojim ne samo da je bila spremna da pokori prvu ligu Jugoslavije, već je bila konkurentna i sa najjačim evropskim ekipama. U šesnaestini finala Kupa evropskih šampiona, Vojvodina je eliminisala bečku Admiru, a potom se u osmini finala sastala sa Atletiko Madridom, koga je u prvom meču u Novom Sadu pobedila rezultatom 3:1.
Radosav prisećajući se duela sa "Jorgandžijama" kaže da je taj tim zaista bio prejak, te i da čitava ekipa Vojvodine nije verovala da može da napravi čudo, koje se naposletku dogodilo.
"Taj tim Atletiko Madrida bio je prejak. Mendoza je bio njihov glavni igrač. Prvu smo ih dobili, ali i pored toga, niko nije mogao da veruje da možemo da izdržimo i u revanšu. Posle 2:0, igrala se i ta treća utakmica, a Vujke je verovatno računao na to da ćemo izgubiti, pa je zbog toga pristao da se igra u Španiji, umesto na neutralnom terenu u Holandiji. Vujke je prihvatio da igramo u Madridu, ali nam je Atletiko platio sve troškove tokom tih sedam dana do naredne utakmice. Niko nije verovao u prolaz. Međutim, desilo se čudo", navodi on.
Kada se Vojvodina plasirala među osam najboljih timova Evrope, jasno je bilo da je ova ekipa spremna za najviše domete. Rival u četvrtfinalu bila je škotska ekipa Seltika, koja je prošla Vošu golom u poslednjim minutima revanša. Seltik je posle relativno lako došao do trofeja prvaka Evrope, a Vošini navijači se i dan danas pitaju šta bi bilo da je Voša prošla Seltik.
"Misao da bismo mogli da postanemo prvaci nam nije bila ni na kraj pameti, zato je i bio šok sve što se dalje dešavalo. Samo smo uživali i igrali najbolje što umemo, ali sreća nije bila na našoj strani. Svi se dobro sećamo tog faula MekNila nad Pantom, sudija ga nije svirao. Ipak, i pored svega toga, naš uspeh je bio ogroman. Ispostaviće se do danas najveći u istoriji kluba", naglašava Mika Radosav.
Fudbaleri Seltika posle osvajanja titule evropskog prvaka rekli su da je Vojvodina bila ubedljivo najbolji tim protiv kojeg su igrali, čak mnogo bolji i od Intera kojeg je Seltik savladao u finalu prekinuvši njihovu seriju od dve uzastopne titule prvaka Evrope.
Radosav poručuje da kada su saznali da im je Seltik naredni rival, znali su da neče biti lako, ali su se uzdali u svoj kvalitet i u prvom meču su zasluženo slavili. On smatra da nije ni čudno što su u Seltiku smatrali Vojvodinu najopasnijim rivalom.
"U onoj velikoj Jugoslaviji, koja je imala strašne timove, bili smo duplo bolji od svih u tih godinu i po dana."
Da sačuva neke uspomene na najveći rezultat u istoriji Voše Radosav se potrudio se tako što je posle poslednjeg zvižduka sudije na utakmici protiv Seltika uzeo loptu koju pažljivo čuva i dan danas.
"Ta lopta kojom smo igrali u Novom Sadu je najlepša uspomena koju imam. Kada je sudija svirao kraj, neko je od sreće umalo mene pogodio. Ja sam potrčao i uzeo loptu, niko je nije tražio i ja sam je poneo sa sobom. I dan danas je čuvam, to je najlepša uspomena koju sam mogao da dobijem i ja je čuvam sve ove godine", zaključuje Mika Radosav uz napomenu da će rado poneti loptu sa utakmice sa Seltikom kada u junu bude zvanična ceremonija povodom obeležavanja 55 godina od istorijske titule.
Mikina škola fudbala i danas iznedrava prvotimce
Mika Radosav koji je za Vošu odigrao više od 25 mečeva u evropskim takmičenjima, pored toga što je ostavio neizbrisiv trag u najuspešnijem periodu Vojvodine nastavio je da služi svojoj "staroj dami" i narednih pet decenija.
Uz Stevana Sekereša i Veljka Aleksića, jedan je od trojice igrača iz prve šampionske generacije koji je doktorirao na katedri za fudbal.
Mika je po završetku karijere otvorio čuvenu školu fudbala "RMR" koja je i dalje aktivna, a do danas je iznedrila neka od najvećih imena novijih generacija Vojvodine, kao što su Željko Brkić, Gojko Kačar, Aleksandar Katai, Slobodan Medojević, Ognjen Mudrinski, Marko Poletanović, Dejan Meleg, sadašnji trener golmana Milan Jovanić i mnogi drugi.
Tada su fudbaleri Vojvodine bili uzor u ponasanju nama klincima iz Mise Dimitrijevica. Takac, Radosav, Nikolic, Veres...I, niko nije izigravao nekog "super stara". Znali su ponekad da dodji na nase igraliste iza zgrade i da sutnu loptu sa nama. Silvester nas je na svojoj "Vespi" ponekad vozio do stadiona i gledali smo utakmice sa autlinije, a Radosav bi nas odbacio koji put sa svojim plavim Audijem 60 do korza. Takvi su bili i glumci i operski pevaci iz komsiluka. Pravi ljudi.
Bilo je to vreme kad je Novi Sad imao mnogo vrhunskih i uzornih sportista, pored fudbala, stonog tenisa, boksera, dizaca tegova, veslaca, odbojkasa itd. Vrlo uzornih sportista na ponos gradu.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Trener fudbalera Vojvodine Božidar Bandović rekao je da je ekipa uprkos zgusnutom rasporedu i kadrovskim problemima pokazala karakter u pobedi nad TSC od 3:2 u 30. kolu Super lige Srbije.
Košarkaši Vojvodine su u 30. kolu Košarkaške lige Srbije u Kraljevu sa 99:91 savladali tim Sloge i tako pobedom, 26-om iz 30 ligaških susreta, obeležili osvajanje prvog mesta.
Košarkaši Vojvodine su u prvom meču prvog kola razigravanja za ABA ligu u Nikšiću savladali Sutjesku sa 89:84 i tako obezbedili odličnu poziciju pred revanš meč na Spensu za sedam dana.
Fudbaleri Vojvodine plasirali su se danas u polufinale Kupa Srbije, pošto su u gostima u Beogradu posle boljeg izvođenja penala pobedili Čukarički ukupnim rezultatom 5:4.
Komentari 6
Raja
Salajčanin
Simpatizer
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar