FOTO: Korzo se vraća u Novi Sad

Novosadski Korzo se, zna se, protezao dužinom Bulevara Mihajla Pupina, koji se tih 60-ih i 70-ih godina zvao po maršalu Titu. Kasnije se okupljanje preselilo na Kej, ali je otvaranje kafića u širem centru grada dovelo do propasti Korzoa sredinom 80-ih. Ovog puta, kažu Novosađani koji će pokušati da vrate Korzo, on neće pasti pod naletom supkulture šunda i folka.

Jedan od inicijatora okupljanja je Mile Červenjak, koji je napravio Fejsbuk grupu za sve Novosađane željne starog Korzoa. Kako kaže za 021, planira se da okupljanja budu svakog petka u 20 časova, a cilj druženja je vraćanje titule grada kulture Novom Sadu, ali i obnavljanje nekih starih poznanstava.

"U principu, Korzoa nema 40 godina. On je zaživeo tokom 60-ih i 70-ih, kada je generacija rođena 50-ih bila u tinejdžerskom dobu. Okupljali smo se na delu 'štratfe' od apoteke do početka Dunavskog parka negde oko pola 8, ali smo imali ograničeno vreme za druženje. Već oko devet časova smo svi morali da budemo kod kuće, tako su nam roditelji odredili", priča Mile.

On dodaje da je Novi Sad tada bio jako mali grad, sa nekoliko kultnih mesta za društvo - Štrand, Korzo i kafići Bulevar, Mala Vojvodina i studentski restoran. Stariji su išli po klubovima - 'Gajba' na Trgu galerije, 'Tribina mladih', a potom su se otvorili disko klubovi na Tvrđavi. Sad to, priča Mile, izgleda malo smešno, ali ekipi je tada druženje na Korzou bilo neponovljiv doživljaj.

Foto: ZK Zadružne knjige

"Mi momci smo u našim grupama stajali u liniji od 'Malog likovnog salona' do 'trafike' na uglu. Svako je uglavnom stajao uvek na istom, odabranom mestu. Momci su uglavnom grickali semenke i pušili, a devojke - uglavnom iz  razreda, uhvate se po ruku i šetaju u krug. Prođe tako pola sata, bilo je tu svega. Padalo je i koketiranje, nova poznanstva, svako se tu nekom sviđao. Mi smo stajali sa strane, pa kad vidimo neku našu drugaricu sa njenom drugaricom koja se nekom od nas sviđa, mi pitamo drugaricu da nas upozna. Nekad dobijemo odgovor: 'Ma mani ga, budala', a nekad se tu zaista nešto i rodi", priseća se Mile i dodaje kako je muška ekipa kasnije lako dolazila do saznanja da se njihove simpatije, u stvari, interesuju za njih.

Tadašnji Bulevar maršala Tita bio je zatvoren za saobraćaj od oko šest do devet sati uveče. Oko devet bi se razilazili sa svih "štangla" na koje su se naslanjali, s obzirom na to da nije bilo klupa. Pričale su se svakakve priče da bi se impresioniralo društvo.

"Štangle tamo i dalje stoje, malo iskrivljene doduše. Tamo su se pričale morske, lovačke priče i vicevi, a sami smo pravili red i nije bilo tuča. Bilo je možda malo čarki i rivalstva kada dođe neka ekipa sa Detelinare, Podbare, Salajke i Telepa... ali uvek zbog neke devojke, naravno", priča uz osmeh Mile Červenka.

Sada su te devojke malo starije, neka osećanja možda i dalje postoje, a sve se to može osvežiti petkom na Keju – barem tako planiraju Mile i društvo. Prošlog petka je bilo prvo okupljanje na koje je došlo oko 400 građana, a susret je bio i više nego pozitivan.

"Mi starija generacija, koji već imamo i veliku decu i unučiće, osetili smo se malo otuđenim i zapostavljenim. Sada tražimo preko tog famoznog interneta staru ekipu, drugare i bivše ljubavi. Sve je krenulo od našeg drugara Mrče, koji je slao pisma starim prijateljima. Prošlog petka rešili smo da se okupimo na keju, a bilo je tu i suza radosnica, veselja i smeha. Pokrenuta je inicijativa da od toga napravimo nešto tradicionalno i probamo da se redovno okupljamo, a malo povučemo i mlađe generacije", kaže za 021 Mile.

Planira se da mlađi Novosađani usvoje neke starije običaje i, kako kaže Mile, novosadski manir, pošto je primetno da se na ulicama grada viđa sve više nekulture.

"To je bruka i sramota za ovaj grad, a mi ćemo pokušati da vratimo staru, urednu kulturu grada i kod mladih", zaključuje Mile.

Svi Novosađani koji žele da osete duh starog Korzoa pozvani su na Kej svakog petka u 20 časova. (Gorica Nikolin - gorica@021.rs)