Odbornici Skupštine grada su krajem januara, kao vanrednu tačku sednice, odlučili da Grad uđe u javno-privatno partnerstvo u slučaju Apotekarske ustanove, koja je ranije okarakterisana kao jedan od najvećih problema u gradu. U ovom partnerstvu Grad će učestvovati sa 33,3 odsto, a privatnik sa 66,7.
Kako se navodi u Predlogu javno-privatnog partnerstva (JPP), u koji je 021.rs imao uvid, dalje otežano poslovanje Apoteke ili prestanak njenog rada, značajno bi uticao na snabdevenost stanovništva lekovima, medicinskim pomagalima, a posebno u mestima sa manjim brojem stanovnika, u kojima privatne apoteke nemaju interes da otvore objekte.
Prema podacima Ministarstva finansija, Apoteka dobavljačima duguje više od 385 miliona dinara, dok je račun ustanove blokiran već 137 dana. Uz to, kako se može videti u dokumentaciji projekta JPP, na kraju trećeg kvartala dugovanja prema zaposlenima su iznosila 92 miliona dinara.
Apoteka trenutno ima 32 lokala, od kojih je polovina u gradskoj sredini, a ostatak u prigradskim naseljima. Tu su i četiri poslovna prostora, Galenska laboratorija, devet stanova. Vrednost zakupa ovih nepokretnosti na 10 godina, kako je procenjeno, iznosi 248 miliona dinara. Osim toga, broj zaposlenih u Apoteci se od 2013. godine kontinuirano smanjuje, pa je u 2017. ustanova imala 180 zaposlenih, a onda je krajem oktobra taj broj umanjen za 52 radnika.
Prihodi sada i kako se planiraju u JPP
Apoteka svoje prihode ostvaruje iz marže pri snabdevanju stanovništva lekovima. Problemi nastaju 2013. godine kada Republički fond za zdravstveno osiguranje (RFZO) počinje da zaključuje ugovore sa apotekama koje nisu u Planu mreže, što je dovelo do toga da privatne ne moraju da sprovode javnu nabavku lekova, a državne moraju.
Od tada prihodi Apoteke strmoglavo opadaju. Od prodaje robe sa 689 miliona u 2013. prihodi padaju na 175 miliona u 2016, da bi u prvih osam meseci 2017. iznosili svega 92,5 miliona. Istovremeno, opadali su i prihodi od RFZO, sa 1,39 milijardi u 2013. na 896 miliona u 2016, odnosno na 469 miliona na kraju avgusta 2017. Zavisnost Apoteke od RFZO je uvećana, jer upravo ova institucija obezbeđuje 83 odsto prihoda novosadskoj ustanovi. Ukoliko se situacija ne bi promenila, pod sadašnjim uslovima, predviđa se dalje smanjenje prihoda Apoteke, a treba dodati i to da je u prvih osam meseci ustanova ostvarila deficit od 26,7 miliona dinara.
Foto: Predlog projekta JPP/ Printscreen
Čitavu situaciju trebalo bi da spase privatni partner. On bi se ugovorom obavezao da unese novac u iznosu od 247,83 miliona dinara, ali i da dodatno uloži oko 70 miliona u zalihe robe. Sredstva bi bila iskorištena za izmirenje zaostalih obaveza prema dobavljačima, zaposlenima, nabavku obrtnih sredstava, čime bi se, kako se navodi, obezbedio kontinuitet poslovanja Apoteke.
Privatni partner bi se fokusirao na prihode od prodaje robe, a ne na prihode od RFZO, zbog čega bi oni u prvoj imali rast od pet odsto, a zatim dva, pa od jedan odsto.
S druge strane, prihodi od prodaje bi narasli višestruko. Preciznije za 358 odsto u odnosu na ono što je planirano u 2017. godini. To bi značilo da će dolaskom partnera prihodi od prodaje robe skočiti sa planiranih 46,2 miliona u 2017, na 635,7 miliona u prvoj godini projekta JPP. Ukupni prihodi Apoteke u prvoj godini bi iznosili 1,37 milijardi dinara, što predstavlja povećanje od skoro 60 odsto u odnosu na 2017.
Ovaj broj bi se povećao kako godine odmiču, pa u petoj godini javno-privatnog partnerstva planirani prihodi iznose 1,86 milijardi, da bi u desetoj godini prešli dve milijarde. Najvećeg udela u tome bi imali prihodi od prodaje, a ne od RFZO kako je to sada slučaj. Ono što ne bi značajno raslo u JPP jeste kategorija ostalih tekućih prihoda koja bi iznosila oko dva miliona dinara. Osim prihoda, rasli bi i rashodi koji bi se u desetoj godini JPP popeli na 1,73 milijarde dinara.
Foto: Predlog projekta JPP/ Printscreen
U projekciji bilansa uspeha Grad planira da će Apoteka u prvoj godini JPP, nakon projektovano neuspešne 2017. godine i minusa od devet miliona, ostvariti neto dobit (nakon poreza) od 9,9 miliona dinara. U drugoj godini ta bi dobit porasla već na 137 miliona, pa u narednoj na 167, nastavljajući da raste do 230 miliona u desetoj godini javno-privatno partnerstva.
Od ovoga bi, barem kako se planira, koristi imao i sam Grad. Predviđa se priliv sredstava u gradski budžet od 163 miliona dinara na osnovu poreza i doprinosa na zarade od zaposlenih koji će biti angažovani po realizaciji JPP, ušteda na osnovu smanjenih izdvajanja za kapitalna ulaganja u iznosu od 174 miliona, kao i priliv na osnovu poreza na dobit koji bi Apoteka ostvarila u 10 godina godina, a koji se predviđa na 194 miliona dinara.
Takođe, sa revitalizacijom Apotekarske ustanove doći će i do porasta broja zaposlenih, kao i novčanih izdvajanja za zarade.
Ulaskom u JPP preuzeli bi se i rizici u vrednosti od 1,3 milijarde dinara, od čega bi gotovo 900 miliona palo na teret privatnog partnera, a ostatak na javnog. Neki od rizika koje preuzima privatni partner predviđaju finansiranje Apoteke u slučaju da obaveze ne mogu da se izmir eiz redovnog poslovanja, ispunjenje uslova za rad tokom trajanja ugovora, rizik zastarele tehnologije, obezbeđivanja stručnog kadra... Zajednički rizik su promene u tražnji i tržišnoj ceni, konkurenciji, uvećanje troškova zbog sudskih sporova. U pesimističkom scenariju uočena je mogućnost smanjenja prihoda od prodaje robe za 30 odsto u odnosu na planirano.
Obaveze koje privatni partner preuzima na sebe su uvećanje zaliha, proširivanje asortimana robe, kontinuirano snabdevanje lekova, isplaćivanje zaostalih zarada, preuzimanje preostalih dugovanja prema komercijalnim poveriocima, ali i obezbeđivanje odgovarajuće kadra za rad. Cenu lekova će utvrđivati uz prethodnu saglasnost javnog partnera, odnosno Grada.
Kako se došlo do ovoga?
"Problemi u poslovanju Apoteke nastali su zbog promena na tržištu distribucije lekova prouzrokovanih izmenama propisa, po osnovu koji je RFZO stekao pravo da zaključuje ugovore sa apotekama koje nisu u Planu mreže, radi pružanja usluge izdavanja lekova i određenih vrsta pomagala koji se propisuju na lekarski recept osiguranim licima RFZO. Privatne apoteke koje su od 2013. godine ušle u sistem distribucijem lekova na recept nisu bile u obavezi da sprovode javne nabavke, za razliku od onih čiji je osnivač Grad, Pokrajina ili Republika", navodi se u predlogu projekta JPP.
Problemi u Apoteci "Novi Sad" buknuli su na leto 2016. godine, kada je zbog tadašnjih 233 miliona dinara duga, rad ustanove
doveden u pitanje. Zaposleni su organizovali i
proteste, pozivajući na odgovornost Grad Novi Sad, koji je osnivač Apoteke.
Posle načelnih obećanja o rešavanju problema, ozbiljniji pregovori o sudbini Apoteke počeli su u 2017. Formirana je
radna grupa za sanaciju poslovanja, a u međuvremenu su radnici ukazivali na sve lošiju situaciju u ustanovi, upozoravajući da
nedostaju lekovi.
Komisija je dala saglasnost na projekat javno-privatnog partnerstva, a u dodeljivanju ugovora ne može se odstupiti od uslova i rizika koji su predviđeni projektom.
"Apoteka neće menjati mesto i način obavljanja delatnosti, osim njegovog unapređenja i osavremenjivanja u skladu sa odredbama ugovora", dodaje se u predlogu projekta.
Iako je prema projektu odlučivanje o JPP bilo predviđeno za neku od sednica u februara, odbornici su tu
odluku izglasali kao vanrednu tačku. Početak realizacije ugovora javno-privatnog partnerstva planiran je za jun 2018. godine.
.jpg "Novosadska opozicija: Godinu dana nakon tragedije, nasilje je još prisutnije u društvu")
.jpg "Novi Sad izdvojio više od 25 miliona za verske zajednice")
.jpg "Vučević: Do kraja godine biće završeni radovi u Kliničkom centru Vojvodine")
1.jpg "Novosadska opozicija: Novosađanima potrebna promena, oni koji nisu u SNS-u su građani drugog reda")
Komentari 22
Crni
Nema drugog rešenja. Dosta su nas muzli i ovi i oni.
Zapošljavajte se u privatnom sektoru, krajnje je vreme da živite od svoga rada.
Beli
Farmaceut
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar