Osnov za oštrije sankcionisanje plagijatora, "dopisivača" na radove i drugih profesora, studenata i zaposlenih na fakultetima je relativno novi Kodeks o akademskom integritetu, koji je stupio na snagu krajem januara 2017. godine. Njegov smisao je da štiti i čuva dostojanstvo profesije, unapređuje moralne vrednosti i podiže svest o odgovornosti svih članova akademske zajednice - uključujući ne samo nastavno osoblje i studente, već i sve zaposlene u visokoškolskoj ustanovi. Predviđa postojanje prvostepene komisije na samoj ustanovi s koje dolazi plagijator, ali i drugostepene komisije na Univerzitetu, uključivanje članova iz Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje i drugih ljudi koji nisu direktno povezani s plagijatorom, pa samim tim ne bi trebalo da mu olakšaju da se izvuče iz akademske prevare.
Međutim, kako za 021 kaže prorektorka za nastavu Univerziteta u Novom Sadu, prof. dr Biljana Abramović, do sada je pokrenuto šest postupaka pred drugostepenom komisijom, a Senat je doneo tri odluke. Nijedna od njih nije osuđujuća.
"U jednom slučaju je bio u pitanju plagijat, u dva pristrastnost, u jednom neakademsko ponašanje, a dva su pokrenuta iz više osnova. Do sada je Senat doneo odluke u tri slučaja. U sva tri slučaja žalbe su odbijene. Shodno tome, nisu ni izrečene mere za povredu akademskog ponašanja. U toku je odlučivanje u tri postupka", poručuje prof. dr Abramović za naš portal. To znači da su prvostepene komisije na fakultetima protiv sumnjivih lica donele oslobađajuće odluke, a podnosioci zahteva potom su se žalili drugostepenom organu - koji je žalbe odbio i ustanovio da nema kršenja kodeksa.
Osim najgorih akademskih prekršaja, Kodeks se odnosi i na opšte pojave - poput obaveze međusobnog poštovanja i negovanja odnosa saradnje, uvažavanja i razumevanja, tolerancije, ali i imanje u vidu da je najviši cilj negovanje interesa akademske zajednice. Kodeks se poziva na negovanje akademskih sloboda, argumentovanu raspravu, kritički stav, savesnost, nepristrasnost, objektivnost, profesionalnost i akademsku čestitost (koja podrazumeva vlastiti rad i rezultate istraživanja, strogo poštovanje autorskih prava). Kodeks propagira i pravičan odnos prema studentima, savesno ocenjivanje i proveru radova, a studentima se zabranjuje da koriste bilo koja nemoralna sredstva kako bi ispunili predispitne i ispitne obaveze. Profesorima se zabranjuje da postavljaju dodatne zahteve za izlazak na ispit, a naročito one od kojih bi mogli da imaju materijalnu ili drugu korist (na primer, uslovljavanje studenata da kupuju određenu knjigu profesora kako bi izašli na ispit).
Vrste neakademskog ponašanja su: plagiranje, autoplagiranje, lažno autorstvo, izmišljanje ili krivotvorenje rezultata, što se odnosi na sve od seminarskih, do diplomskih, master i doktorskih disertacija, radova u časopisima, udžbenicima, zbornicima itd. Inače, lažno autorstvo je dopisivanje profesora na radove u čijoj izradi oni nisu učestvovali, ali i iskorišćavanje studenata za radove na kojima oni, po publikovanju, neće biti dopisani.
Autoplagiranje je na delu kad profesor svoj već publikovan rad ponovo objavljuje u celini ili u delovima kao originalni rad, a da pri tome ne naglasi da je rad negde već objavljen kao originalan.
Konkretno, ovaj kodeks se koristi za utvrđivanje plagijata, lažnog autorstva, izmišljanja ili krivotvorenja rezultata, a za ostale prekršaje već postoje akti na fakultetima.
Iako postojanje dve različite, naizgled odvojene komisije koje odlučuju o povredi kodeksa, rokovi za odlučivanje vrlo su dugački. Naime, prvostepena stručna komisija na fakultetu s kog je sumnjivi profesor ili student ima čak dva meseca da, većinom glasova, donese svoju odluku. Potom teče rok od dve nedelje da se o tome sastavi izveštaj i podnese najvišem organu fakulteta, a koji potom ima dve nedelje da izrekne meru povrede kodeksa. Ukoliko postoje žalbe na odluku prvostepene komisije, nastupa drugostepena komisija Univerziteta, a koja takođe odlučuje u roku od 60 dana (i može da usvoji ili odbije žalbu).
To su dogodilo u Novom Sadu, gde je drugostepena komisija odbila sve žalbe i stala na stranu prvostepene komisije. S obzirom na to da nije bilo povrede kodeksa, nije poznato koji profesor ili student je prijavljen kao plagijator, s koje je ustanove i koji rad je u pitanju.
Jedna kazna za plagiranje radova nedavno je izrečena u Beogradu, a na osnovu tamošnjeg kodeksa. Profesorka Biološkog fakulteta Lidija Radenović plagirala je i autoplagirala sopstvene radove, zbog čega joj je izrečena mera javne osude. Ova odluka javno je objavljena na više platformi i ući će u akademski dosije ove redovne profesorke iz Beograda.
Inače, zanimljivo je da je određena kršenja kodeksa neće ni na koji način nauditi profesorima i studentima. Pre svega, kodeks kaže da postoji zanemarljiv obim plagijata ili autoplagijata, koji se ne uzima u obzir, ali ga dalje ne objašnjava. Za sve "manje" nemoralne prekršaje, izriču se opomene, javne opomene i javne osude. Sama opomena uopšte neće ući u dosije profesora ili studenta, dok će javne opomene i osude biti evidentirane.
Zbog težih kršenja, profesorima se poništavaju diplome doktora nauka, magistarska teza, master, specijalistički ili diplomski rad, a može da se oduzme nastavničko ili saradničko zvanje.
Kodeks koji se odnosi na Univerzitet u Novom Sadu u celini čitajte
OVDE.
.jpg "Šta je Đurađ Jakšić pričao o SNS vlasti u Novom Sadu: Korumpirana, pljačkaška i najbahatija")
.jpg "Ko su kandidati SNS za Novi Sad: Od Turkulov do")
.jpg "Savez vojvođanskih Mađara i")
.jpg "Licitacija za zakup poslovnih prostora na Štrandu 29. aprila")
Komentari 23
Jelena D.
divljina
Koriolan
U mojoj kućnoj biblioteci su i Srpski mitološki rečnik, Rečnik grčke i rimske mitologije, Rečnik egipatske civilizacije, Rječnik rodbinskih naziva, Imenoslov, Leksikon hrišćanstva, judaizma i islama, Biblijski leksikon, Džepni kompjuterski rečnik, Rječnik ezoterizma, Sujeverice i druge reči, Rečnik srpskih narodnih verovanja o biljkama, Novi rečnik novih reči, Rečnik novih reči, Filozofski rečnik, Turcizmi u s/h jeziku, Rječnik pet najuglednijih evropskih jezika, Rečnik paganskih religija, Rečnik šatrovačkog govora...
Nabrajanje ima svrhu - Bio bih presrećan kad bi naš Radio 021 preuzeo ulogu posrednika između nas koji knjige želimo da poklanjamo i onih, pravih poštovalaca pisane reči kojima su mnoge knjige potrebne ili bi voleli da ih poseduju.
O temi: Ako kažem 250 poslanika sve sa predsednicom su - kese! Je li to govor mržnje? Jeste, ako mislim na najlon, štetočine nije govor mržnje; ako nisu najlon već papir, onda su štanicle.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar