Piše: Gorica Nikolin
Lični pratioci su ljudi koji rade sa decom sa smetnjama u razvoju i pružaju uslugu u oblasti socijalne zaštite. Rade na čist entuzijazam jer su uslovi rada loši - plate ličnih pratilaca su mizerne i nikada ne prelaze 29.000 dinara, ne vodi im se staž i niko suštinski ne brine o ostvarivanju njihovih zakonski garantovanih prava (a tih prava je malo). Takođe, zbog neuređene oblasti ove posebne vrste socijalne zaštite trpe i deca sa smetnjama u razvoju, a koje je iz godine u godinu sve više zbog malo ažurnije dijagnostike.
Aleksandra Baždar je lični pratilac već pet godina i jedna je od iskusnijih, a i retka koja je prošla akreditovanu obuku za ličnog pratioca u Novom Sadu. Već neko vreme radi sa devojčicom koju obožava i za 021 opisuje zbog čega se bavi poslom od kog suštinski ne živi, već preživljava.
"Mi radimo jer volimo tu decu i nije nam teško da im se posvetimo koliko se posvećujemo i svojoj deci. Zakon predviđa da mi moramo da budemo na evidenciji Biroa i da nam se ne vodi nikakav staž, iako svakog dana upisujemo osam sati rada, pa čak i kada radimo duže od toga. Često sa decom, zbog prirode posla i ove vrste dodatne usluge socijalne zaštite, provodimo pola dana, ali pišemo osam sati jer više ne smemo", priču počinje naša sagovornica.
Roditelji i/ili zaposleni u školi najčešće prvi primete da je detetu potrebna dodatna pomoć zbog specifičnog stanja. Procenu dalje donosi interresorna komisija pri svakoj opštini (ukoliko opština uopšte ima formiranu ovu komisiju), a Centar za socijalni rad donosi rešenje kojim se i zvanično uspostavlja saradnja ličnog pratioca i deteta. Zato što Novi Sad i dalje zvanično nema licenciranu ustanovu koja će voditi punu evidenciju o ličnim pratiocima i ceo postupak staviti pod "svoj krov", lični pratioci se suštinski pronalaze - na Fejsbuku.
"Postoji Fejsbuk grupa u kojoj se nalazimo roditelji i mi. Roditelji postavljaju 'oglas' da traže pratioca za svoje dete. Mi se upoznajemo i jedini kriterijum da postanete pratilac detetu je da se svidite roditeljima i mališanima. Pri tome, s obzirom na to da nemamo 'poslodavca' u vidu licencirane ustanove, otkaz može da nam da i roditelj, ukoliko odluči da mu više ne odgovaramo. Pre bilo kakvog početka rada, sa detetom se upoznajemo i po dve nedelje, a za to vreme nismo plaćeni", priča Aleksandra Baždar.
Svakog meseca, dok čeka platu, Aleksandra se pita koliko će joj tog meseca biti uplaćeno. Svakog meseca je, naime, drugačije i sve zavisi od sredstava koje Grad Novi Sad prebaci Centru za socijalni rad. Centar za socijalni rad celokupnu sumu koju dobije deli jednako na sve pratioce - nekad se uplati više, a nekad manje.
"A broj pratilaca je sve veći. Tako suma po svakom od nas postaje sve manja. Pričalo se da će nam osnovica konačno dostići nekih 180 dinara, što se nije održalo. Jednog meseca mi uplata bude 28.000 dinara, drugi put 29.000 dinara", navodi Aleksandra.
Prema informacijama koje je za 021 dostavila Gradska uprava za socijalnu i dečiju zaštitu, ličnim pratiocima za pun fond sati (40 sati nedeljno) sledi naknada od 29.272 dinara.
"U 2018. godini, Gradska uprava prenela je Centru za socijalni rad sredstva u ukupnom iznosu od 68.100.000 dinara, a Odlukom o budžetu Grada Novog Sada za 2019. godinu, planirana su sredstva u ukupnom iznosu od 80.000.000 dinara. U januaru 2018. godine preneta su sredstva za 253, a u decembru 2018. godine za 311 ličnih pratilaca", navode za naš portal u gradskoj upravi, potvrđujući da broj pratilaca, a samim tim i broj dece sa smetnjama u razvoju, raste.
Postoji generalna zabuna u razlici između ličnih pratilaca i personalnih asistenata. Dok lični pratioci rade sa decom na svakodnevnim aktivnostima van škole, pedagoški asistenti rade direktno sa decom u nastavi kao školsko osoblje. Aleksandra smatra da lični pratioci odavno rade i posao pedagoških asistenata, ali za dupli posao nisu plaćeni.
"Rad sa decom zahteva ogromnu pažnju, a često i obazrivost jer su pojedina deca zapuštena i roditelji ne primećuju da im treba više od pratioca. Dešavaju se slučajevi kad su deca agresivna, mi zadobijemo i telesne povrede, a nemamo gde da se lečimo. Često smo prepušteni na milost i nemilost roditelja koji su nam zapravo poslodavci", objašnjava naša sagovornica kako sistem zapravo ne štiti lične pratioce.
Zašto je sistem neefikasan?
Istraživanje Pokrajinskog zaštitnika građana iz 2014. godine pokazalo je da su najveći problemi u ovoj oblasti u vezi sa šturim zakonima. Da 99 odsto problema sa kojima se u istraživanju pomenute godine susreo ombudsman i dalje nisu rešeni, potvrđuje za 021 pomoćnik ombudsmana za prava deteta Milan Dakić.
Kako kaže, građani, škole i centri za socijalni rad i dalje se javljaju Pokrajinskom ombudsmanu sa pitanjima i žalbama, što ga navodi na utisak da se situacija suštinski nije promenila, a da je potreba za ovom vrstom usluge socijalne zaštite na teritoriji Vojvodine sve veća.
"Problem leži u normativnom okviru. Republički pravilnik kojim se uređuje ova oblast nedorečen je i tumačenje je prepušteno opštinama, koje često ili nemaju sopstvene akte, ili imaju dosta šture i nejasne propise. Mišljenja smo da je potrebno urediti akte prvo na republičkom, a potom i na nižim, neposrednijim nivoima kako bi deca sa smetnjama u razvoju mogla da ostvare svoja prava, ali i lični pratioci. Opštine se najčešće služe izgovorom da u budžetima nemaju dovoljno novca za ovakvu uslugu, koju smatraju fakultativnom, što je pogrešno shvatanje i suštinski postoji rešenje - svaka od opština ima mehanizam da traži dodatni novac u vidu namenskih transfernih sredstava od Republike ili da se posluži sopstvenim budžetom za socijalnu zaštitu. Ovo, ipak, jeste usluga koja je i zakonom definisana kao usluga od posebnog značaja za Republiku Srbiju", navodi Dakić.
Naš sagovornik iz institucije Pokrajinskog zaštitnika građana napominje da se Srbija odavno okrenula ispunjenju cilja inkluzije - koja podrazumeva prilagođavanje sistema pojedincu, a ne pojedinca sistemu.
"Ustanova socijalne zaštite može preko javnih nabavki da pronađe stručna lica za sprovođenje obuka i akreditacija ličnih pratilaca i tu nema izgovora. Čak i kratkoročna istraživanja i neka prva iskustva pokazuju da deca imaju vidan napredak u radu sa ličnim pratiocima, što je signal da nadležni moraju više pažnje da posvete ovoj oblasti", smatra Milan Dakić.
Naša sagovornica Aleksandra Baždar otkriva da svega desetak odsto pratilaca zapravo ima prave kvalifikacije za ovaj posao, te da je usaglašavanje normi i njihova primena ključ promena u ovoj oblasti. Nedavno je izmenjen Pravilnik o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podršci detetu, učeniku i odraslom, a kojim se definiše da lični pratioci pomažu deci i sa obavezama u školi (što ih suštinski približava ulozi pedagoškog asistenta). U Novom Sadu se konačno mogu očekivati neka poboljšanja, kažu u Gradu.
"S obzirom na navedeno, na nivou Grada Novog Sada se u narednom periodu planira donošenje pravilnika kojim će se urediti uslovi i način ostvarivanja usluge ličnog pratioca deteta i učenika, metodologija formiranja cene usluge i učešće korisnika u troškovima usluge i druga pitanja od značaja za realizaciju ove usluge", poručuju za 021 u Gradskoj upravi za socijalnu i dečiju zaštitu.
Do tada, Aleksandra i njene kolege čekaju kraj februara, kad će dobiti platu za januar od oko 29.000 dinara, s obzirom na to da se ista isplaćuje retroaktivno. Novac za decembar su, nekim čudnim okolnostima, dobili istog meseca.
.jpg "MUP demantuje snimak sa društvenih mreža: Državljani BiH se ne prijavljuju na adrese u Novom Sadu")
.jpg "Kreni-Promeni: Danilo Babić kandidat za gradonačelnika Novog Sada")
_nasl.jpg "Detalji o klizištu u Kameničkom parku: Zgrade deo problema, za opasnost se znalo i ranije")
.jpg "Juhas, novi predsednik Skupštine Vojvodine: Pokrajinska vlada najverovatnije do 9. maja")
.jpg)
Komentari 19
Cica
Aleksa tuovic
Tanja
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar