Pre 175 godina održana Majska skupština i proglašena Srpska Vojvodina

Pre 175 godina, tokom Majske skupštine u Sremskim Karlovcima, 15. maja 1848. godine, proglašena je Srpska Vojvodina, kao autonomna srpska jedinica na prostoru tadašnje Austrougarske.
Skupština predstavnika 175 crkvenih opština iz eparhija sa prostora Vojvodine, kao i austrijskih Srba uopšte, zajedno s delegatima iz tadašnje Kneževine Srbije (Knjažestvo Srbija), koja je dva dana ranije izabrala mitropolita Josifa Rajačića za patrijarha, a pukovnika, potonjeg generala Stevana Šupljikca za vojvodu - proglasila je Srpsku Vojvodinu.
Skupština je istakla pravo Srba u Austriji, odnosno na prostoru južne Ugarske, na autonomni politički i kulturni razvoj.
Tada proglašena Vojvodina obuhvatala je Srem, Vojnu vojnu granicu u Sremu, Baranju i Bačku s bečejskim i šajkaškim okruzima (takođe deo Granice) i Banat, sa Vojnom granicom na prostoru Banata, uključujući i Velikokikindski distrikt.
 
Godine 1848. politički buntovi, revolucije, zahvatili su niz zemalja Evrope, od Pariza i Brisela preko nemačkih zemalja, Italije, pa i zemlje kojima je vladala dinastija Habzburg, a unutar njih i onovremenu Ugarsku. Bilo je to vreme političkih, socijalnih namira, ali i vreme buđenja nacionalnih pokreta, među Nemcima, Italijanima, Slovenima unutar Austrougarskog carstva.
 
Revolucionarno nacionalni pokret u Ugarskoj, proklamovano liberalan, sadržao je takođe i oštru nacionalnu isključivost, usmerenu pre svega protiv bečkog dvora, ali i protiv manjinskih naroda Ugarske. Bila je to paradoksalna situacija imajući u vidu da su sami Mađari, i pored brojne aristokratije, ogromnom većinom do tada bili feudalni kmetovi, i nije ih bilo više od 40 odsto u Ugarskoj. Ostatak su činili Nemci, Rumuni, Slovaci, Srbi i drugi.
 
Međutim, Srbi su na prostoru Habzburških zemalja posedovali privilegije koje im je odredio car Leopold još od 1690. godine.
 
Iako je položaj Srba u Habzburškim zemljama prošao kroz razne faze, sećanje i svest o darovanim povlasticama sve vreme je trajalo.
 
Imajući u vidu pritisak revolucionarnih ugarskih vlasti, i njihov sukob, potom i rat, protiv Beča, prvaci Srba su te 1848. odabrali da zatraže podršku od carskih vlasti.
 
Lajoš Košut odlučio se tada da vojskom spreči rad legalnog Srpskog crkveno-narodnog sabora. Usledilo je okupljanje Srba na Majskoj skupštini, od 13. do 15. maja 1848. u Sremskim Karlovcima i proglašenje Srpske Vojvodine.
 
Vlada u Beču, ne želeći da podstiče nezadovoljstvo Ugarske, odbacila je u prvo vreme odluke Majske skupštine, proglasivši ih nezakonitim. Pošto su sledila ratna dejstva, stav Beča je docnije promenjen, tako da je bečki dvor priznao odluke Majske skupštine i potvrdio vojvodsko zvanje Stevanu Šupljikcu.
 
Oformljena je Srpska narodna vojska, sastavljena najviše od graničara, šajkaša, a potom i dobrovoljaca iz Srbije koje je predvodio Stevan Knićanin. Srbi su ratovali s promenljivim rezulatatima, u prvo vreme uspešnije. Bio je to period velikih stradanja i brojnih žrtava među Srbima na prostoru današnje Vojvodine.
 
Vojnim formacijama preimenovanim u Austro-srpski korpus komandovali su austrijski oficiri, među njima i Stevan Šupljikac, posle njegove smrti general Kuzman Todorović, a zatim Ferdinand fon Majerhofer, potonji podmaršal.
Pošto su ruske trupe pod generalom Paskijevičem tokom leta i rane jeseni 1849, konačno potukle mađarske revolucionarne snage, redovno stanje u Ugarskoj je postupno uspostavljeno.
 
Carskim patentom 18. novembra 1849. obrazovana je nova austrijska krunska zemlja - Vojvodstvo Srbija i Tamiški Banat, koja je obuhvata ceo Banat, Bačku i Srem, osim delova koji su bili u sastavu Vojne granice (što je u slučaju Srema podrazumevalo veći deo) sa središtem u Temišvaru. Od tada, sve vreme postojanja monarhije Habzburga, austrijski car nosio je i titulu velikog vojvode Vojvodstva Srbije. Na čelu Vojvodine u prvo vreme nalazio se Ferdinand fon Majerhofer, a potom Johan Koronini.
 
Iako je Vojvodstvo Srbija i Tamiški Banat, kao posebna krunska zemlja, ukinuto decembra 1860, čime se izašlo u susret zahtevima ugarskih predstavnika, težnja za autonomnom Vojvodinom zauvek je ostala živa među vojvođanskim Srbima sve vreme postojanja monarhije Habzburga.
  • 9

    15.05.2023 18:07
    Nema napretka
    I pre 175 god Vojvodina se borila za slobodu od
    okupatora , isto kao i danas .
  • neo

    15.05.2023 14:37
    Konačno
    Odličan tekst, ali ovaj put da preskočimo autonomije i republike i da se trsimo Beograda za sva vremena.
  • Trt

    15.05.2023 11:52
    @Лепо

    Koji ti je to jezik? Mora da ti je teško kad dođeš u tuđinu pa te niko ne razume...

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Novi Sad - Vesti