Dugo sedenje, slaba cirkulacija: Novosadska doktorka objašnjava zašto nas bole noge

Gorica Nikolin

gorica@021.rs

Novi Sad

12.06.2023.

11:13 > 12:59

Bolovi u nogama dobro su poznata tegoba sve većeg broja građana kojima isti remeti kvalitet života.

Dugo sedenje, slaba cirkulacija: Novosadska doktorka objašnjava zašto nas bole noge

Foto: Pixabay

Ovaj bol može da izazove niz uzroka - na većinu mi možemo da utičemo, ali postoje problemi koje nasleđujemo i na koje teže možemo da utičemo.

Zato je ova tema vrlo bitna i o njoj za 021.rs u serijalu "Kod lekara opšte prakse" govori doktorka Marina Ristić Vranješ iz Službe opšte medicine Doma zdravlja "Novi Sad".

Kako će se bol manifestovati zavisi od uzroka bola i od osobe kod koje se javlja, tačnije od pola, starosne dobi, konstitucije, praga bola kao i od komorbiditeta te osobe. Dr Ristić Vranješ naglašava da je bol po prirodi subjektivan, ali da se u praksi pacijenti najčešće žale na akutni, jak bol koji se javlja neposredno nakon traume, preloma, uganuća i tromboze. Tu je i hroničan bol, koji pacijenti opisuju kao tup, potmuo, dugotrajan i posledica je hronične bolesti.

Bol se može intenzivirati, a može i da se udruži sa drugim manifestacijama poput otoka, grčenja mišića, crvenila, mravinjanja...

Zašto nas noge bole je vrlo komplesno pitanje. Naši lekari imaju posla sa različitim uzrocima, pa tako pacijenti neretko dolaze u ambulantu zbog fizičkih povreda, ali i zbog hitnih medicinskih stanja i težih oboljenja. Da bi se utvrdilo šta prouzrokuje bol, treba proceniti gde je bol, odnosno njegovu lokalizaciju i karakteristike bola. Dr Ristić Vranješ naglašava da bol može da zahvati kako celu nogu ili obe noge, tako i jedan ili više delova nogu.

"Ako dugo sedimo ili smo izloženi dugotrajnom stajanju, nosimo neadekvatnu obuću, mi time opterećujemo koštano-mišićni sistem. U ovakvim situacijama bol će se javiti na kraju dana i pacijenti ga opisuju kao umor nogu. Takođe, česta upotreba masne i presoljene hrane može dovesti do nakupljanja tečnosti u organizmu i posledično do otoka u nogama i do bola. Osim životnih navika, postoje uzroci na koje mi ne možemo da utičemo, kao što je infekcija - infekcija donjih ekstremiteta poput erizipela, celulitisa, tromboflibitisa, limfangitisa, koji zahtevaju primenu terapije poput antibiotika, antiinflamatornih lekova, antikoagulansa, sve zavisi od uzroka", počinje objašnjenje naša sagovornica.

Pacijenti se javljaju i zbog problema u zglobovima, koji su takođe vrlo bolni.

"Tu imamo artroze, što predstavlja propadanje hrskavice samog zgloba, a ova oštećenja najčešće se javljaju kod osoba starije životne dobi, dugo traju i uveliko ograničavaju kretanje što smanjuje i kvalitet života. Za razliku od degenerativnih promena, artritisi se mogu javiti i kod mlađih osoba i predstavljaju zapaljenje zglobova. Posebna vrsta artritisa koju mi viđamo u našoj ambulanti je giht, koji se manifestuje ponavljanim upalama zglobova koje su posledica taloženja kristala u zglobu i u tkivima oko zgloba. Kristali su soli mokraćne kiseline i njihovo nagomilavanje nastaje ili zbog povećanog stvaranja ili smanjenog izlučenja i takav napad počinje iznenada najčešće tokom noći ili u ranim jutarnjim časovima, a obuhvata jedan zglob, najviše zglob nožnog palca, a neretko su obuhvaćeni i drugi zglobovi. Ovde je osim terapije bola, kortikosteroidne terapije i lekova za smanjenje mokraćne kiseline, bitna dijeta sa smanjenim unosom proteina, ugljenih hidrata i zabranom konzumacije alkohola", pojašnjava naša sagovornica iz novosadskog doma zdravlja.

Ne možemo da ignorišemo jedan veliki problem koji se javlja u našoj populaciji i zadaje velike muke, a to je poremećaj cirkulacije. Oni koji dugo sede, ne kreću se, imaju problem sa kilažom i generalno neguju štetne životne navike mogu da očekuju problem s cirkulacijom, ali on se javlja i iz genetičkih razloga, odnosno u porodici.

Kod poremećaja cirkulacije bitno je da znamo za sve pojave - za perifernu arterijsku bolest i za hroničnu vensku insuficijenciju. Kod periferne arterijske bolesti, objašnjava dr Ristić Vranješ, arterije su sužene i smanjuje se protok krvi do nogu.

"A suženja su posledica nakupljanja plakova. Ovaj proces otežava krvi da prenosi kiseonik i hranljive materije do tkiva. Javlja se bol i tegobe pri hodanju i vežbanju, odnosno u situacijama kada je potreba mišića za kiseonikom veća. Periferna arterijska bolest može se javiti kod osoba sa poremećajem lipida, kod pušača, gojaznih osoba kao i pacijenata sa hroničnim bolestima kao što su hipertenzija i dijabetes. Što se tiče hronične venske isuficijencije, kao što i sam naziv kaže, to je hronično oboljenje, prouzrokuje oticanje nogu i stopala i to dovodi do stvaranja proširenih vena i bolnih nogu. Mogu biti praćeni promenom pigmentacije, svraba kože i pojavu ulkusa", predočava ona i dodaje da ljudi sa hroničnom venskom isuficijencijom nemaju vene dovoljno "sposobne" da prenose krv do srca.

Takođe, bolovi u nogama mogu biti posledica oštećenja živaca kao što je išijas ili dijabetična neuropatija, a u ambulantama se neretko pojavljuju pacijenti sa traumama - od jednostavnih ogrebotina, ubodnih rana, posekotina, ujednih rana pa sve do uganuća i preloma nogu.

Šta kad dođete kod lekara zbog bolova u nogama?

Svaki lekar najpre će detaljno i celovito sagledati pacijenta koji ulazi u ambulantu, što već daje dosta dobru sliku o njegovom opštem fizičkom stanju. Dr Marina Ristić Vranješ kaže da je bitno da lekar zna kako se pacijent kreće, da li je u prinudnom položaju ili koristi određena pomagala. Zatim se uzima anamneza.

"Detaljnim anamnestičkim podacima bliže određujemo vrstu oboljenja, kada se bol javio, koliko traje, da li se širi, kakav je intenzitet i da li je pacijent uzimao terapiju za bol. Nije svaki bol isti i mi detaljnim razgovorom i pregledom pacijenta bliži smo postavljanju dijagnoze. U tom slučaju mi primenjujemo i adekvatnu terapiju i dalje pratimo tok. Naravno, ukoliko određene tegobe traju ili ukoliko se ne reaguje na primenjenu terapiju adekvatno, šaljemo pacijenta na dalje ispitivanje u vidu laboratorije, ultrazvučnih pregleda, rendgen snimka, u zavisnosti od patologije na koju sumnjamo", kaže naša sagovornica u serijalu "Kod lekara opšte prakse".

Što se tiče same prevencije bola u nogama, dr Ristić Vranješ napominje da je najbitnije održavati zdrav stil života.

"To znači da vodite računa o normalnoj telesnoj težini, morate imati redovne zdrave obroke, nemojte da zaboravite na hidraciju, odmor i redovnu fizičku aktivnost. Moram da naglasim da je za prevenciju bola u nogama bitno nositi i adekvatnu, kvalitetnu obuću. Za kraj, nemojte ignorisati bol, bitno je blagovremeno se javiti izabranom lekaru radi započinjanja terapije", zaključuje dr Marina Ristić Vranješ.

Ukoliko sumnjate da imate problem, vrlo je bitno da ne ignorišete svoje bolove i da posetite lekare u svom najbližem domu zdravlja.

"Kod lekara opšte prakse" je serijal emisija realizovan i na Radiju 021. Sve emisije možete pronaći na JEDNOM MESTU.

------------

Serijal "Kod lekara opšte prakse" finansijski podržava Pokrajinski sekretarijat za zdravstvo APV. Stavovi izneti u serijalu nužno ne odražavaju stav organa.

OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!

Teme

kod lekara opšte prakse bol u nogama

Komentari 0

Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.