Zaštićena stogodišnja stabla i spomenici prirode u Novom Sadu: Da li znate za njih?
Novi Sad može da se pohvali mnogim dugovečnim stablima među kojima je devet zaštićeno. Uz drveće zaštićena su tri parka kao i park prirode Begečka jama.
.JPG "Zaštićena stogodišnja stabla i spomenici prirode u Novom Sadu: Da li znate za njih?")
Foto: 021.rs
"Zaštićeno drvo samo po sebi bi trebalo da je impozantnih dimenzija, da je dovoljno staro, bez obzira da li je domaća ili strana vrsta. Postoje različiti razlozi koji dovode do zaštite - da li je do toga da je baš zato što je domaća vrsta ili je neki varijetet određene vrste koji je specifičan, ili je nešto što je vezano za istorijske okolnosti, neki istorijski kontekst", kaže inženjer pejzažne arhitekture Luka Bajić.
Grad je ozelenjavan u Novom Sadu u prethodnih 200 godina korišćenjem domaćih, autohtonih vrsta, ali su u velikoj meri sađene i strane vrste alohtone (vrste koje su strane određenom geografskom području).
Bajić kao primere navodi zaštićene platane, zaštićen dud koji takođe nije domaća vrsta, ali s obzirom na to da su u jednom periodu postojali drvoredi duda i da se čak na ovim prostorima proizvodila svila, neki stari primerci predstavljaju nešto što je potrebno zaštiti, jer su narativ predela u kojem živimo, odnosno predstavljaju kontekst razvoja društva, dešavanja, aktivnosti koja je postojala pa je nestala (dud je bio potreban za proizvodnju svile. Gusenica svilene bube hrani se dudovim listom).
Tu je i Koprivić u ulici Modene kojeg je polomila prošlogodišnja oluja, a koji je takođe bio spomenik prirode. Više o tome pročitajte na OVOM LINKU. O tome da li treba saditi kopriviće u Novom Sadu i koje drveće je poželjno pročitajte OVDE.
"Od domaćih vrsta uglavnom je to hrast koji je tipičan za našu sredinu - hrast lužnjak. Prvenstveno zato što je dugovečno stablo, onda je i zato što mu je prirodno da raste u ovom podneblju često bude i drvo koje je zaštićeno, ne samo u Vojvodini nego u široj Srbiji. Naravno, radi se o različitim vrstama hrastova, ali za Vojvodinu je to obično hrast lužnjak", objašnjava Bajić.
Da bi se drvo, odnosno stablo proglasilo spomenikom prirode mora da se ispuni zakonski okvir, jer onda ono zahteva posebnu brigu.
"Tada se razmišlja o njemu, razmišlja se o strategiji očuvanja i unapređenja. Vrši se monitoring tih stabala i prati da li dolazi do nekih većih promena - najčešće jer su stabla stara i može da dođe do bolesti, do truljenja", ističe Bajić.
Za sva stabla koja su zaštićena postoji neki plan upravljanja od strane institucija.
Što se tiče parkova, nije svaki park zaštićen, ali ako jesu to je zato što predstavljaju kolekcije različitih vrsta.
"Većina gradskih parkova su u suštini ostaci nekih vrtova koji su se formirali da li za javnu upotrebu ili su bili deo nečijeg privatnog poseda. S obzirom na to da postoje dugi niz godina, u okviru njih postoji određeni broj primeraka koji su sami po sebi bitni i obično su to, bar je to tipično za naš kraj, kolekcije različitih vrsta koje su kako domaće, tako i strane. Značajni su baš zbog tog kontinuiteta i istorijskog značaja, u tom smislu pričamo o Dunavskom parku, pričamo o Futoškom parku, pričamo o Kameničkom parku - to su parkovi koji su imali svoje plansko uređenje", objašnjava Bajić.
Zaštitom parkova pokušava da se konzervira područje i obezbedi da ne bude ugroženo gradnjom.
"Zaštićena područja se više vrednuju po principu specifičnosti ili očuvanosti prirode i prirodnih ekosistema, pa i u slučaju Begečke jame. Begečka jama je posebno po tom principu značajna, odnosno specifična, jer u suštini predstavlja rukavac koji se povremeno puni vodom iz Dunava, tako da je ona mesto stajaće vode, kada je Dunav dovoljno visok", kaže Luka Bajić.
Ona predstavlja oazu kako vegetacije tako i faune, uglavnom ptica, što je tipično za Vojvodinu.
"Najviši nivoi biodiverziteta na području Vojvodine jesu u stvari obale reka, odnosno vodene površine koje se nalaze u okviru ravničarskih reka, gde se veliki broj ptica gnezdi i ta područja su značajna ne samo na nivou naše zemlje, nego su značajna na nivou Evrope i uopšte sveta, jer predstavljaju pojas, posebno za ptice selice, kao zone u kojima one staju na svojim putevima migracije. Tako da taj tip kao što je primer Begečke jame, sam po sebi je specifičan zbog tipa rukavca i načina kako ta vodena površina opstaje, a u isto vreme to prouzrokuje određeni tip ekosistema. Tako da je to prirodni sistem koji je manje više očuvan i čovek nema većeg uticaja na njega, te je baš zbog toga važan, značajan za nas i treba da se štiti" ističe Bajić.
Zaštita parkova, stabala i drugih spomenika prirode obuhvaćena je dosta striktnim zakonima, inspekcijama. Prisutan je i nemar građana oko ispuštanja fekalnih voda što potencijalno ugrožava ceo sistem.
Postoji druga strana medalje u vezi s zaštitom prirode. Sama zaštita površine podrazumeva da se u nju više ulaže novac nego što se dobija, da bude u suprotnosti u odnosu na "razvoj" grada, naročito u Novom Sadu koji "buja" u gradnji.
"Teško je doći do područja koje ima visoke kvalitete da bi se štitio. Zbog toga ne možete neke obične zelene prostore da štitite, jer nemate neku veću osnovu da ih dovedete pod zaštitu. Pri tome, sve što je zaštićeno zapravo predstavlja površine u koje se više ulažu pare nego što se od njih dobijaju pare. Zatim je tu opšti društveni konsenzus - ljudi koji se bave finansijama i davanjem para za te stvari, oni na neki način taj novac smatraju bačenim parama, odnosno ulagaće se u nešto što donosi profit. Naravno, ulažemo u prirodu, ulažemo u nešto što što treba da opstane i što nas drži na ovoj planeti, ali to je sad viši kontekst koji naravno "obični građani" i "obična vlast" ne mogu da shvate da prosto svako mora na svom nivou da odradi svoj posao kako treba. Tako da ja verujem da postoji dosta prostora u Novom Sadu koje bi trebalo zaštititi, ali više smatram da bi prostori u Novom Sadu trebali da imaju neku vrstu urbanističke zaštite. Znači, da to budu urbane celine koje imaju svoje granice i ostanu zaštićene tako da ne dođe sutra do promene namene. E, to je ono što kada se zaštiti zakonom o zaštiti prirode teško oboriti tu zaštitu da neki, recimo park, postane delom stambeno naselje", objašnjava Bajić.
S druge strane, zaštita može da koči unapređenje samog parka koji je zaštićen, jer moraju da se poštuju striktna pravila. Ipak, zeleni koridori, zaštitni pojasevi, bi trebalo da budu u sistemu zelenila grada.
"Potrebno je da ta područja imaju integritet u odnosu na gradnju, da se ti prostori ne smeju dirati", ističe Bajić.
Tri parka koja su pod zaštitom - Futoški, Kamenički i park Instituta u Sremskoj Kamenici su i nosioci rekreativnih aktivnosti građana u gradu. Zbog toga je potrebno stvarati nove parkove kako oni ne bi bili ugroženi korišćenjem.
Pročitaj još
Zaštićena stabla
Spomenici prirode su pored pomenutih parkova i Begečke jame devet stabala, kojih je bilo deset dok se nije slomio koprivić u centru grada.
Stablo tise u Miroslava Antića staro je oko 100 godina, visoko je tačno 12 metara, a površina koju projektuje koršnja je 75,4 metara kvadratnih. Stablo koprivića koje je takođe u Miroslava Antića staro je oko 90 godina, visoko 21 metar i projektuje krošnju na površinu od 380 metara kvadratnih. Kod hotela Park nalazi se stablo ginka čija krošnja zaseni 211 metara kvadratnih. Ovo stablo visoko je 14 metara i staro jedan vek.
Još jedno vekovno stablo nalazi se na Petrovaradinskoj tvrđavi, a to je pomenuti hrast lužnjak visok 26 metara i projektovanom površinom krošnje na 314 metara kvadratnih. Stogodišnji platan u dvorištu Osnovne škole "Miloš Crnjanski" ima zaštićenu površinu oko sebe koja iznosi oko 415 metara kvadratnih, a dostiže visinu od 17 metara.
Američki platan star preko 140 godina nalazi se u Futogu i ovaj spomenik prirode visok je 28 metara čiji prečnik krune je 23,7 metara.
Najstarije stablo duda u Novom Sadu je na Čenejskom salašu. Taj dud star je preko 210 godina, što je vreme Bečkog kongresa, ili period između Prvog i Drugog srpskog ustanka. Dud je visok 16 metara, a prečnik krune mu je 17,4 metra.
Javrolisni platan u krugu je kasarne na Futoškom putu "Dr Arčibald Rajs". Star je oko 140 godina, a visok 25 metara. Još jedan veteran, Američki platan nalazi se na Sajlovu u dvorištu letnjikovca Eparhije Bačke. Visina ovog platana je celih 28 metara, a obim debla je 1,3 metra.
Detalje o ovim stablima i drugim spomenicima prirode možete pročitati na sajtu Gradske uprave za zaštitu životne sredine na OVOM LINKU.
Na sajtu se mogu pročitati opisi stabala, parkova, njihove karakteristike i značaj za grad i širu zajednicu, ali i videti fotografije ovih spomenika prirode.
Detalje o ovim stablima i drugim spomenicima prirode možete pročitati na sajtu Gradske uprave za zaštitu životne sredine na OVOM LINKU.
Na sajtu se mogu pročitati opisi stabala, parkova, njihove karakteristike i značaj za grad i širu zajednicu, ali i videti fotografije ovih spomenika prirode.
Projekat "Zeleno blago Novog Sada" realizuje Centar za razmišljanje uz podršku Uprave za zaštitu životne sredine Grada Novog Sada.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Novi Sad - Vesti
Slučaj Ivana P. pritvorenog nakon protesta 5. novembra: Zatvorski pritvor zamenjen kućnim
28.05.2026.•
0
Ivan P, uhapšen nakon protesta 5. novembra 2024. godine u Novom Sadu, pušten je ponovo iz zatvorskog pritvora, koji mu je zamenjen kućnim uz primenu elektronskog nadzora.
U petak malo svežije
28.05.2026.•
0
U Novom Sadu će, u petak, nakon svežijeg jutra, tokom dana biti pretežno sunčano.
Novosadski naprednjaci: Pretučena dva člana stranke na Novom naselju
28.05.2026.•
32
Dva člana Srpske napredne stranke pretučena su u sredu uveče na Novom naselju, saopštio je gradski odbor vladajuće partije.
Teške optužbe Mirana Pogačara na račun JGSP-a, oglasili se preduzeće i Mićin
28.05.2026.•
24
Kvalitet i bezbednost gradskih autobusa ponovo su se našle u fokusu javnosti nakon lančanog sudara u kojem je lakše povređeno pet osoba.
Učenici Jovine gimnazije stupili u dvodnevni bojkot nastave
28.05.2026.•
22
Učenici Gimnazije "Jovan Jovanović Zmaj" stupili su u dvodnevni bojkot nastave zbog trenutne situacije u školi.
U Novom Sadu za jedan dan rođeno 14 beba
28.05.2026.•
0
U Novom Sadu je u protekla 24 časa rođeno 14 beba.
Danas sunčano, temperatura oko 28 stepeni
28.05.2026.•
0
U Novom Sadu će danas biti sunčano i toplo.
Besplatni časovi matematike za novosadske osnovce od ponedeljka u udruženju NS Blok
27.05.2026.•
0
Udruženje NS blok organizuje već dvanaestu godinu besplatne časove namenjene učenicima osmih razreda zbog pripreme za polaganje završnog ispita i upisa u srednju školu.
Novosađani, stiže četvrtak: Gde ići, šta raditi, za šta se pripremiti?
27.05.2026.•
1
Još jedan četvrtak je pred nama, a ovaj donosi različite događaje kao i sunčano vreme.
VIDEO, FOTO: Završen najmasovniji protest roditelja Jovine gimnazije, blokirali raskrsnicu kod Lutrije
27.05.2026.•
43
Protest roditelja učenika Jovine gimnazije, koji je započeo ispred Mašinske škole i nastavljen protestnom šetnjom uz blokadu raskrsnice kod Lutrije, završen je.
VIDEO: Urušio se zid na zgradi u Novom Sadu, beton se izlio porodici u stan
27.05.2026.•
92
Prilikom nalivanja betona obrušio se zid susedne zgrade u Ulici Stevana Sremca u Novom Sadu.
Edukacija roditelja za pružanje prve pomoći kod beba i male dece i u junu
27.05.2026.•
0
Tokom juna sprovode se besplatne edukativne radionice za roditelje odojčadi i male dece uzrasta do tri godine, na temu pružanja prve pomoći.
Počela sanacija klizišta na Puckarošu, trajaće do 31. jula
27.05.2026.•
5
Radovi u okviru VI faze na sanaciji klizišta Puckaroš, na deonici državnog puta Petrovaradin - Sremski Karlovci izvodiće se do 31. jula.
Zaposleni u Institutu BioSens održali štrajk, traže smenu nove v.d. direktorke
27.05.2026.•
5
Zaposleni u Institutu Biosens opet su održali jednočasovni štrajk upozorenja na kom su tražili da se smeni novopostavljena v.d. direktorka - Snežana Pajović.
Velike restrikcije vode u Beočinu - od Rakovca do Čerevića
27.05.2026.•
63
JKP Beočin uvodi restrikcije vode koje će trajati svakog dana od 20 časova do četiri sata ujutru.
U četvrtak oko 28 stepeni
27.05.2026.•
0
U Novom Sadu će u četvrtak ujutro biti promenljivo oblačno, a u toku dana sunčano uz umeren do pojačan severozapadni vetar.
FOTO: U Kini otvoren park prijateljstva Novog Sada i Đinana
27.05.2026.•
11
Gradonačelnik Novog Sada Žarko Mićin je sa članom Stalnog odbora i generalnim sekretarom KPK grada Đinana Hanom Veijem otvorio park prijateljstva Novog Sada i Đinana.
Uvredljiva poruka ispisana na rodnoj kući bana Jelačića u Petrovaradinu
27.05.2026.•
33
"I Zagreb će jedne noći u četničke ruke doći" ispisano je tokom noći na rodnoj kući hrvatskog bana Josipa Jelačića u Petrovaradinu.
Doktor iz Novog Sada kandidat za direktora Lekarske komore Srbije, govorio na protestu na Slaviji
27.05.2026.•
27
Profesor doktor Ilija Srdanović, kardiolog iz Novog Sada, kandidat je za direktora Lekarske komore Srbije.
Roditelji učenika Jovine gimnazije pozvali na novi protest ispred Mašinske
27.05.2026.•
11
Roditelji učenika Jovine gimnazije su za danas, 27. maj, najavili protest pod sloganom "Jovina je naša".
Šta kaže KCV o tvrdnjama da deo Betanije nema upotrebnu dozvolu?
27.05.2026.•
19
Iako su radovi na rekonstrukciji lamela B i C porodilišta "Betanija" završeni još pre pet godina, u javnosti se nedavno pojavila informacija da porodilište navodno funkcioniše bez upotrebne dozvole.
Komentari 2
Hm
Zemlja čudesa
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar