Turska protiv švedskog stola - Zbog bacanja skoro 9 miliona tona hrane

Hoteli su svesni koliko je ta raznovrsnost primamljiva, pa veb stranice ukrašavaju fotografijama restorana, kako bi potencijalne goste uverili u kulinarske veštine.

Mnogi se zato odlučuju za all-inclusive aranžmane, gde se gotovo neprekidno nude jela za svaki ukus i uzrast. To je posebno privlačno za porodice.

Istovremeno, švedski sto za mnoge goste postaje mala avantura – žele da probaju što više, pa pune tanjire više puta. Veliki deo hrane na kraju završi u smeću.

Turske dnevne novine sada izveštavaju da savetnici predsednika Redžepa Tajipa Erdogana žele detaljnije da se pozabave švedskim stolovima u restoranima i hotelima. Kao članovi Veća za poljoprivredu i ishranu, u narednim mesecima oni planiraju koncept za smanjenje bacanja hrane.

Preko sto kilograma po osobi

U Turskoj se godišnje baci oko 8,7 miliona tona hrane. Ova brojka dolazi iz najnovijeg izveštaja provladine "Fondacije za sprečavanje rasipanja" (TISVA), koja se oslanja na podatke Programa UN za životnu sredinu.

Prema TISVA, smanjenje otpada za samo dva odsto bilo bi dovoljno da se 360.000 porodica snabde osnovnim namirnicama tokom cele godine.

Pročitaj još

U Turskoj uhapšeni vlasnik i izvođač radova na zgradi koja se srušila u zemljotresu

Turski aktivista uhapšen posle govora u Savetu Evrope

Turska počela da isporučuje azerbejdžanski prirodni gas Siriji

Posebno je uočljivo rasipanje u svakodnevnom životu: prosečna osoba u Turskoj godišnje baci 102 kilograma hrane – ogromna količina za zemlju koja se godinama suočava s ekonomskim problemima i visokom inflacijom.

Ramazan Bingol, član Veća za poljoprivredu i ishranu pri predsedništvu, posebno kritikuje sve popularniji koncept doručka poznat kao Serpme Kahvaltı. Svakom gostu se servira 15 do 20 činijica sa sirom, kobasicama, džemom, medom, kajmakom, puterom i ukiseljenim povrćem.

Uz to dolaze tave sa pomfritom, burekom, jajima i regionalnim specijalitetima. Sto brzo postane toliko pun da jedva ima mesta za tanjir.

Razmatraju se novi koncepti doručka

Bingol, koji je i predsednik Udruženja ugostiteljskih i turističkih objekata (TÜRES), oštro kritikuje ovaj koncept. Po njegovom mišljenju, polovina posluženih jela završi u smeću, pa bi ponudu trebalo regulisati.

U budućnosti bi svaki gost trebalo da ima mogućnost da sam sastavi svoj Serpme doručak od dostupnih proizvoda. „Dijabetičar ne može pojesti tri ili četiri činije džema. Ipak, one se automatski serviraju – i završe u smeću“, kaže Bingol.

Takođe traži veću fleksibilnost u naplati u restoranima. Trenutno je obavezno da se plaća po osobi, pa se i količina hrane servira po toj logici. Troje ljudi bi se moglo zasititi doručkom za dvoje – i tako bi bilo znatno manje ostataka.

Za Bingola se ne radi samo o hrani, već i o sirovinama, energiji, radnom vremenu i šteti po okolinu. Zato je, kako naglašava, ovo pitanje stvar nacionalne bezbednosti.

Foto: Pixabay

All-inclusive hoteli pod lupom

Švedski stolovi u hotelima takođe će biti predmet ispitivanja. Bingol smatra da bi hoteli trebalo da pređu sa samoposluživanja na à-la-carte ponudu. Tako bi gosti sami birali šta i koliko žele da jedu.

Uprkos tome što se ciljaju hoteli, najveći uzročnici bacanja hrane su, prema zvaničnim podacima, privatna domaćinstva širom sveta.

Ona uzrokuju oko 60 odsto otpada. Preostalih 40 odsto dolazi iz sektora usluga i maloprodaje. To važi i za Tursku.

Prema raznim izveštajima, savetnici turskog predsednika, poput Bingola, žele nacrt koji će predstaviti predsedniku Erdoganu. Da li će iz toga proizaći zakoni, još nije poznato.

Samo najava tog plana već je izazvala pažnju u Rusiji i Nemačkoj, odakle dolazi većina turista u Turskoj, kao i iz Velike Britanije.

Udruženje ruskih turističkih agencija (ATOR) brzo je i jasno reagovalo: radi se samo o predlozima Bingola, člana savetodavnog tela bez konkretnih ovlašćenja. Hoteli su slobodni u kreiranju ponude za goste.

ATOR takođe ukazuje na sukob interesa u Bingolovim izjavama: on je istovremeno predsednik Udruženja ugostiteljskih objekata (TÜRES).

Ugostiteljski objekti imaju manje gostiju, dok hoteli nude izdašne pakete. Osim toga, kako navodi ATOR, ministar turizma Mehmet Ersoj poseduje nekoliko velikih i međunarodno poznatih hotela koji rade po ultra-all-inclusive sistemu. Bilo bi naivno verovati da bi on to ukinuo, dodaje ATOR.

Prema podacima iz kabineta predsedništva, prihod turističkog sektora u 2024. porastao je za 8,3 posto i iznosio više od 61 milijardu američkih dolara.

Sa 9,6 miliona, najveći broj međunarodnih posetilaca činili su ljudi turskog porekla iz inostranstva. Slede 6,7 miliona turista iz Rusije, 6,6 miliona iz Nemačke i 4,4 miliona iz Velike Britanije.