Menu 021

Klimatske promene uništavaju leptire

Sposobnost leptira da krilima apsorbuju ili odbiju sunčevu svetlost moglo bi da bude pitanje života i smrti za te hladnokrvne insekte u uslovima globalnog zagrevanja, prema britanskom istraživanju objavljenom u četvrtak.
Život 25.09.2020. | 22:58
Klimatske promene uništavaju leptire
Foto: Pixabay
Naučnici zato pozivaju da se u baštama, parkovima i farmama stvore senovita područja kako bi te životinje mogle da se sklone i ohlade. Leptiri nisu toplokrvna bića i ne mogu da stvaraju i regulišu svoju telesnu temperaturu.
 
Istraživanje je utvrdilo da hladnokrvne vrste koje se bore da održe telesnu temperaturu često zavise od toga da li mogu da se sklone od jakog sunčevog svetla u senovitu mikroklimu kako bi preživele. Leptiri imaju najveće izglede da pate zbog klimatskih promena i gubitaka staništa, kaže rukovodilac istraživanja Endru Blejdon sa odeljenja za zoologiju Univerziteta Kembridž.
 
Naučnici kažu da su se, s gubitkom i fragmentiranjem staništa, smanjila područja u kojima su se leptiri hladili što je dovelo do gubitka populacije u dve trećine vrsta leptira u Velikoj Britaniji.
 
To je pojačano ekstremnim vremenskim promenama i fluktuacijama temperature što je rezultat klimatskih promena. Kako bi merili kako se leptiri nose s promenama temperature naučnici su uhvatili 4.000 divljih leptira iz 29 vrsta širom Britanije 2009, pa 2018 godine.
 
Beležili su njihovo ponašanje i merili im temperaturu minijaturnim toplomerom. Studijom je utvrđeno da veći leptiri bledih boja imaju bolju termoregulaciju zbog toga što mogu bolje krilima pod određenim uglom da odbiju sunčevu svetlost ili da je usmeravaju prema telu kako bi zadržali pravu temepraturu.
 
Prema njihovim rezultatima, te su vrste imale stabilnu populaciju ili je ona bila u porastu u posmatranom razdoblju. Ali vrste manjih leptira i oni šarenijih krila imaju manje izglede, posebno oni koje se više oslanjaju na hlad. Te vrste beleže veliki pad broja tokom proteklih 40 godina, prema studiji čiji su rezultati objavljeni u časopisu Journal of Animal Ecology.
Autor: Hina
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.

    Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar



Preostalo 1500 Karaktera


* Ova polja su obavezna
O nama Oglašavanje Kontakt Impresum Uslovi i pravila korišćenja Pošalji vest