Odeljenje poljoprivrede u toj državi nedeljama je tragalo za stršljenovima, lovilo ih i koristilo konac za zube da poveže uređaje za praćenje azijskih džinovskih stršljenova čiji ujed može da bude jako bolan, ali i najveća su pretnja za pčele od kojih farmeri zavise jer oprašuju biljke.
Gnezdo veličine košarkaške lopte nađeno je u gradu Blejnu blizu kanadske granice a u njemu je bilo između 100 i 200 ovih insekata, prema naučnicima koji su u petak objavili da su ga pronašli.
Specijalno zaštićene ekipe usisale su juče te insekte iz rupe u drvetu u velike kanistere. Zaštitna odela sprečavaju da žaoke duge šest milimetara dotaknu radnike, koji su takođe nosili i zaštitu za lice jer uhvaćeni stršljenovi mogu da izbacuju otrov u oči.
Drvo će biti isečeno da bi se izvukli mogući mladi stršljenovi i da se vidi da li su kraljice već napustile košnicu, rekli su naučnici. Zvaničnici veruju da ima još košnica sa stršljenovima u toj oblasti i nastaviće da tragaju.
Uprkos njihovom nadimku i velikoj buci oko pronalaska gnezda najveći stršljenovi na svetu ubiju najviše nekoliko desetina ljudi godišnje u azijskim zemljama. Sa druge strane pčele i ose koje se redovno nalaze u SAD ubiju u proseku 62 osobe godišnje, naveo je Centar za kontrolu i prevenciju bolesti.
Najveća pretnja od džinovskih azijskih stršljenova, koji su dugi pet centimetara, predstavlja njihov razorni napad na pčele, koje su već pogođene drugim problemima kao što su bolesti, pesticidi i gubitak hrane.
Taj insekt se obično nalazi u Kini, Japanu, Tajlandu, Južnoj Koreji, Vijetnamu i drugim azijskim zemljama. Američka država Vašington i kanadska provincija Britanska Kolumbija su jedina mesta gde su ti stršljenovi nađeni na američkom kontinentu.
Neki ljudi nikako da shvate svoju ulogu na ovoj planeti. Imam vikendicu na obodima planine Jastrebac, u predivnoj prirodi, okruženu raznim životinjama, pticama, gmizavcima, insektima. Ovo je verovatno dovoljno da se čovek naježi i pobegne, ali svojoj deci i svakome ko dođe u vikendicu, najpre objasnim kako stoje stvari, gde se nalaze i da smo svi mi tamo u ulozi gostiju ( a ne obrnuto). Imamo čak i "naše" osice, koje su decenijama u jedom delu spoljašnje lamperije, sa kojima se čak i sudarimo ponekad, zastanemo kao da se jedni drugima izvinjavamo i nastavi svako svojim putem. Za ovih 35 godina, nikada niko nije bio ujeden, ugrižen ili ogreban, od strane bilo kojeg živog stvora. Od letos imamo i podstanarku u potkrovlju, vevericu Vecu. Poštujte i uvažavajte prirodu, vratiće vam čarolijom, kakvu već decenijama doživljavamo! Najlakše je ubijati i krčiti prirodu, za potrebe jedne jedine vrste, čoveka.
@ Istrebiti sve stršlj
možda tom logikom istrebiti i sve pčele kada jedna pčela ubode dete!? I ja sam bio na maratonu i bilo ih je mnogo. To je priroda, određene vrste su nekada aktivnije. Mi smo na njihovom terenu ne oni na našem. Ne znači da treba sve da potamanimo da bismo obezbedili naš komfor i sigurnost čak i u šumi. Čovek koji odluči da ide u prirodu (pa i da povede dete) treba da zna kako da se ponaša u određenim situacijama, kako da se zaštiti ali i da bude svestan da priroda nosi određene opasnosti.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Više od 3.000 tarantula zaplenjeno je na aerodromu u Limi, nakon što su pronađene u prljavim čarapama u tri kofera na putu za Nemačku, saopštile su peruanske vlasti.
Dok se Demokratska Republika Kongo bori sa najsmrtonosnijom epidemijom ebole u svojoj istoriji, druga bolest odnosi veliki broj životinjskih života u Nacionalnom parku Virunga, na istoku zemlje.
Naučnici su tokom terenskog istraživanja u Etiopiji slučajno otkrili neobičnu seksualnu vezu između bika i mužjaka magarca, koja je, prema njihovim zapažanjima, prevazilazila same seksualne odnose.
Džinovske pande Ping Ping i Fu Šuang prvi put su predstavljene javnosti u američkom zoološkom vrtu u glavnom gradu američke savezne države Džordžije, Atlanti, gde su oduševile posetioce.
Porodica od šest dabrova puštena je u vode oko škotskog jezera Loh Nes, čime je ova životinjska vrsta vraćena u to područje prvi put posle oko 500 godina.
Hobotnice su poznate po sposobnosti da menjaju oblik tela, što im omogućava da se provlače kroz izuzetno uske procepe i pronalaze skloništa na skučenim mestima.
Beloglavi sup Zora iz Srbije je tokom seobe stigla do Sirije i tamo je zarobljena, a za njeno oslobađanje "otmičari" traže novac, izjavio je Stefan Anđus iz Fondacije za zaštitu ptica grabljivica.
Naučnici su u Sjedinjenim Američkim Državama otkrili fosil dinosaurusa veličine ćurke, koji nije imao zube, a njegova ishrana zasnivala se na voću, što je prvi takav slučaj među dinosaurusima.
Šri Lanka je pokrenula akciju na celoj teritoriji zemlje čiji je cilj zaštita slonova i smanjenje sukoba između ljudi i ovih životinja, saopštilo je Ministarstvo životne sredine te zemlje.
Dva snimka na kojima se vidi kako turisti hvataju divlje jelene za rogove i pokušavaju da se sa njima fizički obračunaju na planinarskoj stazi u poljskim Tatrama izazvala su negodovanje.
Postoji rasprostranjen mit da su pseća usta čistija od ljudskih. Međutim, istina je da sadrže podjednako mnogo mikroorganizama kao i naša, a neke od njih čak i delimo.
Brazilske vlasti zaplenile su više od 17 tona peraja ajkula namenjenih izvozu u Maleziju, a procenjuje se da je za ovu pošiljku ubijeno oko 5.700 ajkula.
Dve vrane pokazale su bolje rezultate od ljudi i majmuna na klasičnom psihološkom testu koji ispituje kako mozak donosi odluke na osnovu vizuelnih informacija.
Džinovska panda u Bečkom zoološkom vrtu uživala je u sezonskoj aktivnosti, valjajući se i igrajući u jesenjem lišću koje je postavljeno u njen prostor.
Broj medveda i vukova u Srbiji porastao je u odnosu na 2023. godinu, a lov je zabeležio blagi pad, navodi se u Biltenu šumarstva u Republici Srbiji za 2025. koji je objavio Republički zavod za statistiku.
Komentari 4
Dejan
mrva
možda tom logikom istrebiti i sve pčele kada jedna pčela ubode dete!? I ja sam bio na maratonu i bilo ih je mnogo. To je priroda, određene vrste su nekada aktivnije. Mi smo na njihovom terenu ne oni na našem. Ne znači da treba sve da potamanimo da bismo obezbedili naš komfor i sigurnost čak i u šumi. Čovek koji odluči da ide u prirodu (pa i da povede dete) treba da zna kako da se ponaša u određenim situacijama, kako da se zaštiti ali i da bude svestan da priroda nosi određene opasnosti.
otrok
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar