Više od 100 afričkih nilskih konja koji potiču od nekoliko koje je kao egzotične ljubimce uvezao narkobos Pablo Eskobar, suočavaju se s neizvesnom budućnošću u Kolumbiji.
Foto: Pixabay
Nakon što je vlada u petak dodala Eskobarove takozvane "kokainske" nilske konje na popis "uvezenih, invazivnih vrsta", stručnjaci kažu da bi njihovo ubijanje mogla biti jedina održiva opcija.
Od nekoliko jedinki koje su nekada bili smeštene na Eskobarovom imanju Hacienda Napoles, broj nilskih konja je narastao, a sada ih 130 slobodno luta severno od Bogote oko reke Magdalene. Zvaničnici kažu da divovi, endemski u podsaharskoj Africi, prete lokalnim divljim životinjama i ljudima koji žive uz reku, s kojima su već došli u sukobe.
Bilo je pokušaja sterilizacije životinja koje mogu biti teške i do 1,8 tona, ali to je skupo i teško.
"Odstrel ostaje na stolu. To je neophodna opcija... to bi mogao biti jedini način da se spreči pogoršanje problema", rekao je Dejvid Ečeveri, čelnik državne agencije za zaštitu životne sredine Kornare zadužen za sterilizaciju.
Eskobar, nekada šef smrtonosnog medelinskog kartela, postao je jedan od najbogatijih ljudi na planeti, prema Forbsu, zahvaljujući trgovini drogom.
Nabavio je za svoj ranč niz životinja među kojima su i nilski konji, flamingosi, žirafe, zebre i kenguri. Nakon što ga je policija ubila 1993. godine, svi osim nilskih konja prodati su zoološkim vrtovima.
Nilski konji ostavljeni su da lutaju Eskobarovim imanjem i nastavili su da se razmnožavaju. Stvorenja su dugo izazivala glavobolju za vlasti suočene s glasnom kampanjom protiv ubijanja.
Prošlog petka vlada je službeno proglasila nilske konje invazivnom vrstom i objavila da ima plan za "upravljanje" njihovom populacijom, za koju su studije pokazale da bi se mogla učetvorostručiti u 10 godina. Iako detalji plana nisu otkriveni, bivši ministar zaštite životne sredine Manuel Rodrigez pozvao je vladu da se posluži svim sredstvima, uključujući dozvoljavanja lova na životinje.
"Očito se tome protive aktivisti za životinje, ali koja je alternativa?", rekao je. Kornare je do danas uspeo hirurški da steriliše 11 nilskih konja, a još 40 dobilo je kontraceptivna sredstva.
Napor je koštao više od 100.000 dolara, ali nije sprečio porast broja nilskih konja.
"Sve s nilskim konjima složeno je, skupo i opasno", rekao je Ečeveri za AFP.
Za Rodrigeza, životinje predstavljaju veliku pretnju ribarima i ostalim stanovnicima uz reku. Prošle godine Kornare je zabeležio dva napada nilskog konja na ljude, nijedan smrtonosan.
U Africi nilski konji ubijaju stotine ljudi svake godine. Nilski konji prete i morskim kravama, velikim morskim sisarima kojima je reka Magdalena dom, i raznim domaćim ribama. Biolog Natali Kastelblanko, stručnjakinja za morske krave, rekla je da bi lokalne životinje trebalo da imaju prednost.
"Domaće vrste imaju prioritet očuvanja u odnosu na invazivne vrste", napisala je na Tviteru.
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Darlen Fleur Dalmore Black, abisinska izložbena mačka iz Rusije, zauzela je prvo mesto u rangiranju "Najbolja mačka" za 2025. godinu koje izdaje Svetska mačja federacija.
Praćenje kretanja morske glavate kornjače po imenu Gumuš (Srebrna) pokazalo je potpuno nove migracione rute ikada zabeležene za ovu vrstu, nakon što je utvrđeno da je prešla 24.000 kilometara preko Mediterana.
Beli polarni medved leži na leđima leša tamnog kita ulješure, a oboje plutaju u lavirintu ispucalog morskog leda blizu 82 stepena severne geografske širine, daleko izvan uobičajenih turističkih ruta.
Najmanje 20 ljudi ubio je divlji slon u periodu od devet dana u istočnoj indijskoj državi Džarkand, saopštili su zvaničnici, dodajući da životinja još nije uhvaćena.
Malo mače pronašli su policajci i carinici u zadnjem delu kamiona, nakon što je preživeo gotovo nedelju dana dugo putovanje iz Turske u Nemačku bez hrane i vode, rekla je policija u četvrtak.
Neuobičajeno obilne snežne padavine u Mađarskoj izazvale su ozbiljne probleme u svakodnevnom funkcionisanju lokalnog stanovništva, ali su neke stanovnike Zoološkog vrta Šošto u Njiređhazi više nego obradovale.
Veliki kalifornijski crni medved težak 237 kilograma, koji je 37 dana živeo ispod kuće jednog čoveka u Los Anđelesu, konačno je napustio prostor nakon što je ispaljeno nekoliko pejntbol kuglica u njegovom pravcu.
Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije pozvalo je građane da se priključite Međunarodnom popisu ptica vodenih staništa (International Waterbird Census - IWC).
Psi odlično uče komande za akciju poput "Sedi!", "Lezi!" i "Uz nogu!", a manje su dobri u pamćenju naziva stvari, poput svojih pištećih i drugih igračaka za donošenje ili žvakanje.
Meduze prespavaju trećinu svakog dana, baš kao i mi, uprkos njihovoj neverovatno drugačijoj fiziologiji, pokazuje nova studija istraživača sa Univerziteta Bar-Ilan u Izraelu.
Mačka Flosi, Ginisova rekorderka iz Ujedinjenog Kraljevstva, nedavno je proslavila svoj 30. rođendan, čime je dodatno učvrstila svoj status najstarije žive mačke na svetu.
Za slonove, pande i druge životinje u Berlinskom zoološkom vrtu konačno je došlo vreme da raspakuju svoje božićne poklone, a upravo su jelke koje nisu pronašle svoj dom tokom praznika završile kod njih.
Nakon više od 1.000 dana provedenih u azilu, pas spasen sa trka konačno je dobio novi dom, nakon što je godinama bio zanemarivan prilikom udomljavanja.
Indijska vojska će se prvi put na paradi povodom Dana Republike 2026. godine u Nju Delhiju predstaviti sa posebnim kontingentom sastavljenim od životinja, saopštila je indijska vlada.
Finska će 2026. godine ponovo odobriti lov na vukove, sa kvotama, kako bi upravljala rastućom populacijom te životinje, čime će se ukinuti mere zaštite koje su na snazi od 1973. godine.
.jpg)
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar