Španija odustala od kontroverznog plana za prvu farmu hobotnica na svetu
Planovi za izgradnju prve komercijalne farme hobotnica na svetu u Španiji su odbačeni.
Dok je ovaj kontroverzni projekat propao, nekoliko država već je počelo da zabranjuje uzgoj hobotnica i pre nego što je on zaživeo.
U zatamnjenoj prostoriji čuo se samo tihi žubor vode dok su hobotnice polako plutale jedna preko druge u zatvorenim bazenima. U istraživačkom centru kompanije Nueva Pescanova, koja je planirala prvu komercijalnu farmu hobotnica u Španiji, zvaničnici su još 2022. godine tvrdili da ovakav prizor pokazuje kako su životinje potpuno mirne u zatočeništvu i da su pogodne za masovni uzgoj. Pre odlaska direktor centra čak je pomazio jednu hobotnicu po glavi.
Međutim, iza naizgled mirne slike krila se velika međunarodna kontroverza. Od kada je projekat predstavljen 2021. godine, širom sveta organizovani su protesti, sve dok prošle nedelje kompanija Nueva Pescanova nije saopštila da definitivno odustaje od projekta, piše BBC.
Odluka je usledila nakon petogodišnjeg pravnog spora sa lučkom upravom Las Palmasa na ostrvu Gran Kanarija, gde je trebalo da bude izgrađeno postrojenje vredno 65 miliona evra.
Kompanija je saopštila da je projekat obustavljen "isključivo iz poslovnih i regulatornih razloga", ali nije isključila mogućnost da u budućnosti pokuša da ga realizuje na nekoj drugoj lokaciji.
Na dodatna pitanja BBC-ja nisu želeli da odgovore.
Aktivisti, koji su vest o odustajanju proslavili u Las Palmasu, smatraju da je ovo istorijska pobeda i prvi korak ka sprečavanju širenja komercijalnih farmi hobotnica širom sveta.
Tokom poslednje dve godine američke savezne države Vašington i Kalifornija preventivno su zabranile uzgoj hobotnica, dok su slični zakonski predlozi podneti i u Španiji, Meksiku i Čileu.
Veliki posao, ali još veći otpor
Ekonomski potencijal projekta bio je značajan. Globalna trgovina svežim i rashlađenim mesom hobotnice procenjena je na oko 198 miliona dolara tokom 2024. godine.
Ipak, od samog početka izgledalo je da će projekat naići na ozbiljan otpor.
Kompanija je plan da godišnje proizvodi 3.000 tona mesa hobotnice predstavila samo godinu dana nakon izlaska Netfliksovog dokumentarca "Moja učiteljica hobotnica", koji je osvojio Oskara. Film je prikazao neobično prijateljstvo između ronioca i ženke hobotnice, naglašavajući inteligenciju ove vrste i učinivši ideju njihovog masovnog uzgoja mnogima moralno neprihvatljivom.
Prema planovima, oko milion hobotnica, koje su inače usamljene i noćne životinje, trebalo je da zajedno borave u bazenima pod stalnim osvetljenjem, a zatim budu usmrćene zamrzavanjem na temperaturi od minus tri stepena Celzijusa.
Prema rečima Lindzi Hamilton, profesorke sa Univerziteta u Jorku, takvi planovi predstavljaju "ozbiljno moralno pitanje".
"Sve više istraživanja pokazuje da hobotnice osećaju bol i patnju i da poseduju osnovne oblike svesti. Zato treba razmisliti o tome da zapravo utičemo na životinje koje mogu da osećaju i razumeju šta im se događa", kaže ona.
Njeno mišljenje dodatno je potvrđeno izmenama britanskog Zakona o osećajnosti životinja, kojim su 2022. godine glavonošci uvršteni među životinje koje se smatraju svesnim, kao i procenom iz 2026. godine u kojoj je zaključeno da postoje "snažni dokazi o osećajnosti hobotnica".
Stres, agresija i kanibalizam
Komercijalni uzgoj hobotnica otvara i druga pitanja.
Držanje većeg broja jedinki u zajedničkim bazenima izaziva stres i agresiju, navodi Hamilton.
U jednom istraživačkom centru u mestu Sisal u Meksiku zabeležen je čak i ozbiljan problem kanibalizma među hobotnicama.
Kada su predstavnici kompanije Nueva Pescanova 2022. godine odgovarali na kritike, tvrdili su da je rasprava o uzgoju hobotnica "veštački stvorena" i da niko ne protestuje zbog stotina hiljada tona druge ribe i morskih plodova koje industrija proizvodi svake godine.
Tokom obilaska njihovog Biomorskog centra, od sale za sastanke preko prodavnice suvenira do laboratorija sa ogromnim cevima punim algi, insistirali su da hobotnice nisu ništa manje pogodne za uzgoj od drugih morskih organizama. Takođe su tvrdili da bi razvoj akvakulture mogao da smanji pritisak na divlje populacije, iz kojih se danas godišnje ulovi oko 420.000 tona hobotnica.
Neka istraživanja zaista pokazuju da mali tradicionalni ribolov hobotnica može biti održiv.
Međutim, prekomerni izlov i destruktivne metode ribolova ozbiljno ugrožavaju njihove prirodne populacije. Koćarenje ima velike posledice po životnu sredinu, dok čak i lov udicom može biti štetan ako se ulove ženke koje čuvaju jaja.
Sve više zabrana širom sveta
Pokušaji uzgoja hobotnica za ishranu postojali su i u Japanu, Australiji, Kini i Čileu.
Međutim, kako su se razvijala istraživanja, tako je rasla i svest javnosti o negativnim posledicama ovakvog uzgoja, kaže Strom Piterson, poslanik iz savezne države Vašington koji je predložio zabranu uzgoja hobotnica. Njegov zakon usvojen je 2024. godine mnogo brže nego što je očekivao.
"Mislio sam da će biti potrebno nekoliko godina da ljudi prihvate tu ideju, ali vest se neverovatno brzo proširila i međunarodno", rekao je on.
Pročitaj još
Piterson kaže da su mu podršku pružali ljudi od Velike Britanije do Meksika i Portugala, a mnogi su čak prikupljali novac za njegovu kampanju.
"Sve se poklopilo sa periodom nakon uspeha filma 'Moja učiteljica hobotnica', pa je postojalo snažno osećanje da ove životinje zaslužuju zaštitu."
Kalifornija je šest meseci kasnije postala druga američka savezna država koja je zabranila uzgoj hobotnica, a zabrana je stupila na snagu u januaru 2025. godine.
Sličan zakon uskoro bi mogao da usvoji i Njujork, gde se čeka samo potpis guvernerke Keti Hokul.
O zabrani trenutno raspravljaju i druge američke savezne države, dok je u Kongresu predložen dvostranački zakon kojim bi uzgoj hobotnica bio zabranjen na nivou cele zemlje.
U martu je i Meksiko predložio zakon kojim bi se zabranio uzgoj glavonožaca na nacionalnom nivou, dok se slični predlozi razmatraju u Čileu i Španiji.
Iako je Nueva Pescanova kao razlog odustajanja navela regulatorne prepreke, sve snažniji talas zakonskih zabrana širom sveta mogao bi predstavljati ozbiljnu prepreku budućim projektima uzgoja hobotnica.
Hamilton kaže da pozdravlja odluku kompanije, ali upozorava da i dalje postoji mogućnost da neko drugi pokuša da realizuje sličan projekat.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Svet životinja
VIDEO: Hobotnice mogu da se provuku kroz neverovatno male otvore - naučnici su zadivljeni
08.11.2026.•
0
Hobotnice su poznate po sposobnosti da menjaju oblik tela, što im omogućava da se provlače kroz izuzetno uske procepe i pronalaze skloništa na skučenim mestima.
Beloglavi sup Zora iz Srbije uhvaćena u Siriji: Otmičari traže otkup
08.11.2026.•
0
Beloglavi sup Zora iz Srbije je tokom seobe stigla do Sirije i tamo je zarobljena, a za njeno oslobađanje "otmičari" traže novac, izjavio je Stefan Anđus iz Fondacije za zaštitu ptica grabljivica.
VIDEO Otkriven jedinstveni fosil "kokoške iz pakla" - vegetarijanke: Hranila se voćem
05.11.2026.•
0
Naučnici su u Sjedinjenim Američkim Državama otkrili fosil dinosaurusa veličine ćurke, koji nije imao zube, a njegova ishrana zasnivala se na voću, što je prvi takav slučaj među dinosaurusima.
Šri Lanka pokrenula nacionalnu akciju zaštite slonova
03.11.2026.•
0
Šri Lanka je pokrenula akciju na celoj teritoriji zemlje čiji je cilj zaštita slonova i smanjenje sukoba između ljudi i ovih životinja, saopštilo je Ministarstvo životne sredine te zemlje.
VIDEO: Turisti u Poljskoj hvatali jelene za rogove i rvali se s njima
03.11.2026.•
3
Dva snimka na kojima se vidi kako turisti hvataju divlje jelene za rogove i pokušavaju da se sa njima fizički obračunaju na planinarskoj stazi u poljskim Tatrama izazvala su negodovanje.
I morske ptice imaju svoj "džet-leg"
02.11.2026.•
0
Morske ptice selice mogu da skrenu sa kursa i do nekoliko stotina kilometara usled svojevrsne vremenske dezorijentacije, "džet-lega".
Svaki šesti pas možda nosi parazit koji se obično nalazi u ljudskim ustima
01.11.2026.•
0
Postoji rasprostranjen mit da su pseća usta čistija od ljudskih. Međutim, istina je da sadrže podjednako mnogo mikroorganizama kao i naša, a neke od njih čak i delimo.
VIDEO Prvi put dokazano: Paukovi nadoknađuju izgubljeni san kao i ljudi
01.11.2026.•
0
Naučnici su otkrili da paukovi ne samo da prolaze kroz fazu sna sličnu REM fazi kod ljudi, već i pokušavaju da je nadoknade kada im je uskraćena.
Brazil zaplenio 17 tona peraja ajkula
01.11.2026.•
0
Brazilske vlasti zaplenile su više od 17 tona peraja ajkula namenjenih izvozu u Maleziju, a procenjuje se da je za ovu pošiljku ubijeno oko 5.700 ajkula.
Zašto su tigrovi narandžasti?
01.11.2026.•
0
Boje i šare životinja imaju različite funkcije, od privlačenja partnera do upozoravanja predatora.
Dve vrane prošle psihološki test: Odluke donosile dvostruko brže od ljudi i majmuna
01.11.2026.•
0
Dve vrane pokazale su bolje rezultate od ljudi i majmuna na klasičnom psihološkom testu koji ispituje kako mozak donosi odluke na osnovu vizuelnih informacija.
VIDEO: Džinovska panda valja se i uživa u jesenjem lišću
01.11.2026.•
2
Džinovska panda u Bečkom zoološkom vrtu uživala je u sezonskoj aktivnosti, valjajući se i igrajući u jesenjem lišću koje je postavljeno u njen prostor.
U Srbiji sve više medveda, vukova i risova
31.10.2026.•
4
Broj medveda i vukova u Srbiji porastao je u odnosu na 2023. godinu, a lov je zabeležio blagi pad, navodi se u Biltenu šumarstva u Republici Srbiji za 2025. koji je objavio Republički zavod za statistiku.
Vuk napao dete u zoo vrtu u Nemačkoj
29.10.2026.•
1
Osmogodišnje dete povređeno je kada ga je napao vuk u Zoološkom vrtu u nemačkoj pokrajini Brandenburg, saopštila je policija.
U Turskoj pronađeni otisci psećih šapa stari četiri hiljade godina
28.10.2026.•
0
Tokom arheoloških iskopavanja u Turskoj pronađeni su otisci psećih šapa stari oko 4.000 godina, izjavio je turski ministar kulture i turizma Mehmet Nuri Ersoj.
Otkriven prvi vodozemac koji nije izlazio iz vode: Živeo pre 237 miliona godina
28.10.2026.•
0
Naučnici su otkrili fosile vodozemca koji je pre oko 237 miliona godina živeo isključivo u moru, što predstavlja prvi poznati dokaz o postojanju vodozemca prilagođenog životu u potpuno slanoj vodi, prenosi Rojters.
VIDEO: Medvedica Oso osvojila nagradu "Mama medvedica"
28.10.2026.•
0
Crna medvedica Oso, prepoznatljiva po karakterističnoj "mullet" frizuri, osvojila je nagradu "Mama medvedica" za 2026. godinu, koju dodeljuje američka Služba za šume.
VIDEO: Jedna vrsta zmije kotrlja se četiri puta brže nego što gmiže
26.10.2026.•
0
Sićušne zmije koje žive u jugoistočnoj Aziji razvile su neobičan način bekstva od predatora.
Pronađen otrovni primat za kog se strahovalo da je izumro pre skoro jedan vek
26.10.2026.•
0
Spori loris sa ostrva Bangka, jedan od najneobičnijih primata na svetu, ponovo je otkriven u Indoneziji nakon što gotovo čitav vek nije bio naučno dokumentovan.
Orangutani više vole hranu koju povezuju sa smehom
26.10.2026.•
0
Orangutani radije biraju hranu koju povezuju sa zvucima smeha drugih pripadnika svoje vrste.
Maženje psa može da nas zaštiti od stresa koji tek dolazi
26.10.2026.•
1
Maženje psa ne samo da može da poboljša raspoloženje već bi moglo i da ublaži reakciju organizma na stresne situacije koje tek predstoje.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar