Stojanović: Lek za gojaznost "munhara" možda uskoro i u Srbiji
Profesor Medicinskog fakulteta i farmakolog Radan Stojanović rekao je da se lekovi za gojaznost dobijaju preko recepta lekara i upozorio građane da ih ne poručuju preko interneta.
Foto: Pixabay
On je to rekao povodom obaveštenja Američkog zdravstvenog regulatornog tela da nova verzija leka za dijabetes "munhara" može da se prodaje i kao lek za mršavljenje, i ocenio je da postoji mogućnost da se novi lek nađe i na našem tržištu.
"Ozempik je popularnost stekao, zbog zloupotrebe, odnosno korišćenja za lečenje gojaznosti, iako postoji ista supstanca u nešto većoj dozi koja je registrovana za lečenje gojaznosti. 'munhara' je sada najsjajnija zvezda. U kliničkim ispitivanjima, pokazan je da najviše utiče na gubitak telesne mase, ali je pitanje da li će u realnom životu dovoditi do istih tih efekata", naveo je Stojanović.
On je dodao da je taj lek, kao i drugi lekovi za lečenje gojaznosti, prošao "utabani put" od ispitivanja do odobrenja.
"Većina novijih lekova je registrovano za lečenje dijabetesa tip 2, a onda su klinička ispitivanja pokazala da se mogu koristiti i za lečenje gojaznosti, iako nemate dijabetes. Iz kliničkih ispitivanja proizilaze dokazi da je ovaj lek koristan kod pacijenata", rekao je Stojanović.
On je izjavio da lek još nije registrovan u našoj zemlji, ali postoji mogućnost da se to dogodi u doglednoj budućnosti.
"Trenutno je dobio FDA dozvolu za primenu u Americi i Velikoj Britaniji, pitanje je dana kada će i Evropska agencija za lekove dati zeleno svetlo za primenu, tako da u nekoj doglednoj budućnosti, ako proizvođač bude imao interesa, naći će se i u našoj zemlji", rekao je Stojanović.
On je naveo da lek "munhara" deluje tako što potencira sekreciju insulina, smanjuje osećaj gladi i usporava pražnjenje želuca, pa pacijenti imaju duži osećaj sitosti i samim tim manje uzimaju hranu.
Stojanović je istakao da se lekovi dobijaju od doktora posle pregleda i da nikako pacijenti ne treba da idu putem poručivanja lekova preko interneta.
"U našoj zemlji lekove protiv gojaznosti mogu da prepišu doktori različite specijalnosti, od endokrinologa, internista, kliničkih farmakologa do psihijatra. Kod nas postoje dva registrovana leka, to su 'liraglutid', lek koji se daje u obliku potkožne injekcije svaki dan i drugi lek je kombinacija dve aktivne supstance 'naltrekson' i 'bupropion', to su tablete koje se piju", rekao je on.
Dodao je da konačan izbor mora da napravi lekar i da zavede u zdravstveni karton, posebno ukoliko postoje neka oboljenja.
Prema njegovom mišljenju, za ljude koji imaju hipertenziju ili preddijabetes je uglavnom "liraglutid", dok je "naltrekson i bupropion" više za ljude koji su depresivni, imaju žudnju za hranom, za pušače, ali on dodaje da su to su samo opšte smernice.
Stojanović je naglasio da se od lekova očekuje da smanje telesnu masu, da ne dođe do jo jo efekta, kao i da smanje ukupnu vrednost holesterola, vrednost LD holesterola, triglicerida.
"Konačno da svi efekti koje ti lekovi prave dovedu do nečega dobrog, a to je da se smanje pre svega ti neželjeni kardiovaskularni događaji, koji su uglavnom posledica gojaznosti, a to je iznenadna srčana smrt, akutni koronarni sindrom, akutni infarkt miokarda. Od lekova se sve više očekuje, ali to nisu magični lekovi. Gojaznost je hronična bolest", rekao je Stojanović.
Pročitaj još
On je podsetio da su pravilna ishrana i redovna fizička aktivnost osnovne komponente zdravog načina života i prvi koraci u kontroli gojaznosti, međutiim, kaže da kod određenog broja pacijenata ove mere ne dovode do dovoljnog smanjenja telesne mase.
"Zato kod tih pacijenata moramo primeniti i farmakoterapiju. S druge strane, svi ti lekovi za gojaznost moraju da se stave na pravo mesto i da nas klinička ispitivanja i rezultati dovedu na sigurnu granu, kako za propisivače leka, tako i za pacijenta. Kada se pojavi lek na tržištu, tu se ne zaustavlja praćenje leka. Neki lekovi su zbog neželjenih dejstava izgubili dozvole posle nekoliko godina primene na tržištu", rekao je Stojanović.
Govoreći o neželjnim destvima novog leka, Stojanović je otkrio da su to mučnina, gađenje, dijareja...
"Vremenom, tokom uzimanja leka, ti neželjeni efekti su postajali sve manji i lakši za pacijente. Postoje i pacijenti koji nisu mogli da tolerišu te efekte, pa su odustali od leka. Tek po dolasku leka na tržište videćemo njegovu pravu vrednost u nekim godinama koje dolaze", naveo je Stojanović.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Vlada Srbije: Zdravstvene ustanove koje rade na smanjenju lista čekanja da preraspodele radno vreme
26.12.2025.•
1
Članovi Vlade Srbije dogovorili su na današnjoj sednici da direktori zdravstvenih ustanova u kojima se sprovode poslovi u cilju smanjenja liste čekanja donesu odluku o preraspodeli radnog vremena.
Da li vitamin C pomaže kod simptoma prehlade?
26.12.2025.•
1
Neke studije pokazuju da vitamin C može pomoći u sprečavanju ili smanjenju simptoma prehlade i gripa. Međutim, ne pokazuju sve studije ovu korist, iako korist svakako postoji.
Nova analiza krvi mogla bi da otkrije rizik od najčešćeg srčanog oboljenja
25.12.2025.•
0
Naučnici rade na razvoju metode analize krvi koja bi mogla da predvidi stepen rizika od hipetrofične kardiomiopatije (HCM), najčešćeg srčanog oboljenja, prenosi "Gardijan".
Specijalista higijene ishrane: Rešenje problema gojaznosti nije u instant dijetama
25.12.2025.•
0
Gojaznost je postala globalni svetski problem koji je iz godine u godinu sve veći.
Gastroenterolog savetuje: Ove grickalice među obrocima izbegavati
24.12.2025.•
0
Većini ljudi se bar jednom tokom dana javi želja za nečim za grickanje, čak i kada su doručak i ručak bili obilni. Ponekad posežemo za užinom jer smo zaista gladni, a ponekad iz dosade, stresa ili navike.
Spinalna mišićna atrofija za dve godine otkrivena kod 20 beba u Srbiji
24.12.2025.•
1
Spinalna mišićna atrofija (SMA) danas se u Srbiji otkriva već na rođenju, a od uvođenja obaveznog neonatalnog skrininga u septembru 2023. godine testirano je 136.899 beba, a kod 20 je potvrđena dijagnoza SMA.
Nova godina, nova navika: Da li unosite dovoljno joda?
24.12.2025.•
0
Početak nove godine za mnoge je trenutak preispitivanja navika, od ishrane i fizičke aktivnosti do brige o zdravlju. Dok se najčešće govori o šećeru, mastima i kalorijama, jedan važan mineral često je van fokusa: jod.
Jedan vitamin mogao bi pomoći u zaštiti pluća od zagađenja vazduha
24.12.2025.•
0
Velike doze vitamina C mogu pružiti našim plućima određeni stepen zaštite od štetnih efekata sitnih čestica u vazduhu.
Apel lekara: Ne kupujte deci petarde
22.12.2025.•
15
Pomoćnik direktora Klinike za dečiju hirurgiju i ortopediju u Nišu Milan Bojanović apelovao je na roditelje, babe i dede da deci i unucima ne kupuju petarde i druga pirotehnička sredstva zbog opasnosti od povreda.
Ako ste u sredini sa zagađenim vazduhom: Objavljene preporuke kako da se hraniti u tom slučaju
22.12.2025.•
3
Tokom zimskih meseci, stanovnici urbanih sredina vrlo često su izloženi povišenim koncentracijama zagađujućih materija u vazduhu, što nepovoljno utiče prvenstveno na disajne i kardiovaskularne funkcije.
U domovima zdravlja veliki broj pacijenata sa respiratornim infekcijama
21.12.2025.•
2
Direktorka Instituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut" Verica Jovanović rekla je da se trenutna epidemijska situacija u Srbiji vidi u domovima zdravlja gde je veliki broj obolelih od respiratornih infekcija.
Predsednik Južne Koreje traži da javno osiguranje pokriva i tretmane protiv gubitka kose
21.12.2025.•
0
Južnokorejski predsednik Li Dže-mjung naložio je svojoj vladi da razmotri proširenje javnog zdravstvenog osiguranja kako bi pokrivalo tretmane gubitka kose.
Stručnjaci upozoravaju: Zbog ekrana imamo epidemiju kratkovidosti kod dece
20.12.2025.•
1
Deca koja provode više sati dnevno pred ekranima mobilnih telefona, tableta i računara imaju znatno veći rizik razvoja kratkovidosti koja poprima razmere epidemije, upozoravaju stručnjaci.
Teniski lakat ne muči samo tenisere: Zašto se javljaju bol i slabost u rukama i šakama?
19.12.2025.•
0
Kao posledica današnjeg načina života, primećuje se da sve više ljudi ima tegobe i bolove u vratu, ramenima i rukama.
Hrana za odojčad povučena sa tržišta u Hrvatskoj: Koliko je pronađena bakterija opasna za bebe?
18.12.2025.•
1
Tehnolog Srđan Đuričić kaže je da je bakterija Bacillus cereus, zbog koje je Hrvatska sa tržišta povukla hranu za bebe Aptamil AR1 i Ministarstvo zdravlja sprovelo hitnu proveru, poznata u prehrambenoj industriji.
"Batut": U Srbiji skoro 40 odsto više slučajeva oboljenja sličnih gripu i respiratornih infekcija
18.12.2025.•
1
U Srbiji je оd 8. dо 14. decembra registrovano 11.810 slučајеvа оbоljеnjа sličnih gripu i 15.691 slučај оbоlеvаnjа оd аkutnih rеspirаtоrnih infекciја.
Nova studija pokazala: Kod hospitalizovanih zbog kovida rizik od smrti za dve godine veći skoro 70 odsto
17.12.2025.•
2
Nova velika kohortna studija pokazala je da je kod odraslih pacijenata koji su preživeli hospitalizaciju zbog kovida, rizik od smrti u roku od dve godine znatno veći od njihovih vršnjaka koji nisu bili zaraženi.
Sezona gripa stigla ranije: Više obolelih i teže kliničke slike
16.12.2025.•
2
Grip je tu - jači, brži i nepredvidiviji nego ranijih godina.
Nedostatak joda zimi: Simptomi koje često zanemarujemo
16.12.2025.•
0
Tokom zimskih meseci se često kod ljudi uočavaju slične tegobe: konstantan umor, hladnoća, sporiji metabolizam i pad koncentracije.
Preuranjeni pubertet sve češći kod devojčica
15.12.2025.•
1
Epidemiološke studije pokazuju da se snižava granica početka puberteta, posebno kod devojčica, a mnoge studije upućuju na to da se taj trend dodatno ubrzao posle pandemije kovida.
VIDEO: Vaša krvna grupa utiče na rizik od ranog moždanog udara
15.12.2025.•
1
Istraživanja ukazuju na iznenađujuću vezu između krvne grupe i rizika od moždanog udara - ljudi sa jednom specifičnom krvnom grupom A imaju veću verovatnoću da dožive moždani udar pre 60. godine.
Komentari 1
Pljeskavica
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar