Stojanović: Lek za gojaznost "munhara" možda uskoro i u Srbiji
Profesor Medicinskog fakulteta i farmakolog Radan Stojanović rekao je da se lekovi za gojaznost dobijaju preko recepta lekara i upozorio građane da ih ne poručuju preko interneta.
Foto: Pixabay
On je to rekao povodom obaveštenja Američkog zdravstvenog regulatornog tela da nova verzija leka za dijabetes "munhara" može da se prodaje i kao lek za mršavljenje, i ocenio je da postoji mogućnost da se novi lek nađe i na našem tržištu.
"Ozempik je popularnost stekao, zbog zloupotrebe, odnosno korišćenja za lečenje gojaznosti, iako postoji ista supstanca u nešto većoj dozi koja je registrovana za lečenje gojaznosti. 'munhara' je sada najsjajnija zvezda. U kliničkim ispitivanjima, pokazan je da najviše utiče na gubitak telesne mase, ali je pitanje da li će u realnom životu dovoditi do istih tih efekata", naveo je Stojanović.
On je dodao da je taj lek, kao i drugi lekovi za lečenje gojaznosti, prošao "utabani put" od ispitivanja do odobrenja.
"Većina novijih lekova je registrovano za lečenje dijabetesa tip 2, a onda su klinička ispitivanja pokazala da se mogu koristiti i za lečenje gojaznosti, iako nemate dijabetes. Iz kliničkih ispitivanja proizilaze dokazi da je ovaj lek koristan kod pacijenata", rekao je Stojanović.
On je izjavio da lek još nije registrovan u našoj zemlji, ali postoji mogućnost da se to dogodi u doglednoj budućnosti.
"Trenutno je dobio FDA dozvolu za primenu u Americi i Velikoj Britaniji, pitanje je dana kada će i Evropska agencija za lekove dati zeleno svetlo za primenu, tako da u nekoj doglednoj budućnosti, ako proizvođač bude imao interesa, naći će se i u našoj zemlji", rekao je Stojanović.
On je naveo da lek "munhara" deluje tako što potencira sekreciju insulina, smanjuje osećaj gladi i usporava pražnjenje želuca, pa pacijenti imaju duži osećaj sitosti i samim tim manje uzimaju hranu.
Stojanović je istakao da se lekovi dobijaju od doktora posle pregleda i da nikako pacijenti ne treba da idu putem poručivanja lekova preko interneta.
"U našoj zemlji lekove protiv gojaznosti mogu da prepišu doktori različite specijalnosti, od endokrinologa, internista, kliničkih farmakologa do psihijatra. Kod nas postoje dva registrovana leka, to su 'liraglutid', lek koji se daje u obliku potkožne injekcije svaki dan i drugi lek je kombinacija dve aktivne supstance 'naltrekson' i 'bupropion', to su tablete koje se piju", rekao je on.
Dodao je da konačan izbor mora da napravi lekar i da zavede u zdravstveni karton, posebno ukoliko postoje neka oboljenja.
Prema njegovom mišljenju, za ljude koji imaju hipertenziju ili preddijabetes je uglavnom "liraglutid", dok je "naltrekson i bupropion" više za ljude koji su depresivni, imaju žudnju za hranom, za pušače, ali on dodaje da su to su samo opšte smernice.
Stojanović je naglasio da se od lekova očekuje da smanje telesnu masu, da ne dođe do jo jo efekta, kao i da smanje ukupnu vrednost holesterola, vrednost LD holesterola, triglicerida.
"Konačno da svi efekti koje ti lekovi prave dovedu do nečega dobrog, a to je da se smanje pre svega ti neželjeni kardiovaskularni događaji, koji su uglavnom posledica gojaznosti, a to je iznenadna srčana smrt, akutni koronarni sindrom, akutni infarkt miokarda. Od lekova se sve više očekuje, ali to nisu magični lekovi. Gojaznost je hronična bolest", rekao je Stojanović.
Pročitaj još
On je podsetio da su pravilna ishrana i redovna fizička aktivnost osnovne komponente zdravog načina života i prvi koraci u kontroli gojaznosti, međutiim, kaže da kod određenog broja pacijenata ove mere ne dovode do dovoljnog smanjenja telesne mase.
"Zato kod tih pacijenata moramo primeniti i farmakoterapiju. S druge strane, svi ti lekovi za gojaznost moraju da se stave na pravo mesto i da nas klinička ispitivanja i rezultati dovedu na sigurnu granu, kako za propisivače leka, tako i za pacijenta. Kada se pojavi lek na tržištu, tu se ne zaustavlja praćenje leka. Neki lekovi su zbog neželjenih dejstava izgubili dozvole posle nekoliko godina primene na tržištu", rekao je Stojanović.
Govoreći o neželjnim destvima novog leka, Stojanović je otkrio da su to mučnina, gađenje, dijareja...
"Vremenom, tokom uzimanja leka, ti neželjeni efekti su postajali sve manji i lakši za pacijente. Postoje i pacijenti koji nisu mogli da tolerišu te efekte, pa su odustali od leka. Tek po dolasku leka na tržište videćemo njegovu pravu vrednost u nekim godinama koje dolaze", naveo je Stojanović.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Godišnje oko 6.500 ljudi oboli od karcinoma pluća, devet od 10 obolelih su pušači
30.05.2026.•
1
Godišnje oko 6.500 ljudi oboli od karcinoma pluća, devet od 10 obolelih su pušači, a gotovo trećina stanovništva u Srbiji puši, rečeno je povodom Svetskog dana borbe protiv duvanskog dima.
Test krvi mogao bi da otkrije Alchajmerovu bolest decenijama pre simptoma
29.05.2026.•
0
Jednostavan krvni test koji meri karakteristične proteine povezane s razvojem Alchajmerove bolesti mogao bi da otkrije bolest decenijama pre pojave simptoma, pokazalo je novo istraživanje.
Novi lek protiv hepatitisa B smanjio virus do nivoa koji imuni sistem može da kontroliše
28.05.2026.•
0
Novi, eksperimentalni lek za hepatitis B omogućava nekim pacijentima da prekinu lečenje bez pokazivanja znakova tog opasnog virusa jetre, što se naziva "funkcionalnim lekom", objavili su danas istraživači.
Šire se staništa komaraca u Evropi: Pretnja od novih žarišta
28.05.2026.•
1
Rast globalnih temperatura mogao bi da proširi područja pogodna za život komaraca i poveća rizik od širenja virusa širom sveta, pokazuje novo istraživanje.
Kako jod pomaže organizmu u smanjenju celulita?
28.05.2026.•
0
Celulit nije samo estetski problem - njegov nastanak povezan je sa usporenom cirkulacijom, zadržavanjem tečnosti, hormonalnim disbalansom i načinom života.
Od septembra u Kliničkom centru Srbije počinje da radi prvi Centar za multiplu sklerozu
27.05.2026.•
3
Srbija dobija Centar za multiplu sklerozu i srodne bolesti u Univerzitetskom Kliničkom centru Srbije, koji bi trebalo da počne da radi do septembra ove godine, a reč je o prvom centru takvog tipa u regionu.
Više od 50 odsto karcinoma se mogu sprečiti: Pušenje jedan od glavnih uzroka
25.05.2026.•
5
Nova istraživanja su identifikovala nekoliko načina na koje se može smanjiti rizik od nastanka raka.
Srbija na prvom mestu u Evropi po smrtnosti od raka kože
25.05.2026.•
2
Srbija po broju obolelih od melanoma zauzima između 10. i 15. mesta u Evropi, ali da je po smrtnosti od te bolesti na prvom mestu izjavio je Predsednik Udruženja obolelih od melanoma Savo Pilipović.
Raste potrošnja antidepresiva i sedativa u Srbiji
25.05.2026.•
6
Lekovi za smirenje i antidepresivi u Srbiji su postali svakodnevni alat za suočavanje sa stresom, anksioznošću i emocionalnim pritiscima.
Batut: Za nedelju dana oko 4.400 slučajeva oboljenja sličnih gripu
24.05.2026.•
0
Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" saopštio je da je na teritoriji Srbije od 11. do 17. maja zabeleženo 4.441 slučaja oboljenja sličnih gripu.
"Magične pečurke" pomažu u lečenju zavisnosti od kokaina
24.05.2026.•
0
Jedna doza psilocibina, psihoaktivne supstance iz halucinogenih pečuraka, mogla bi da bude efikasan tretman za zavisnost od kokaina, pokazali su rezultati kliničkog istraživanja objavljenog u časopisu "Jama Network Open"
Posebna grupa matičnih ćelija štiti zube od karijesa i propadanja
24.05.2026.•
0
Oružje za borbu protiv prirodnog starenja zuba, koje ih s vremenom čini sve krhkijim i podložnijim oštećenjima izazvanim karijesom, nalazi se u posebnoj grupi matičnih ćelija smeštenih unutar zubne pulpe.
Plastična kuvala oslobađaju gotovo tri milijarde plastičnih čestica u šolju vode
24.05.2026.•
3
U decembru 2025. godine, istraživači sa Univerziteta Kvinslend objavili su studiju čiji bi nalazi mogli naterati potrošače da dvaput razmisle o korišćenju plastičnog kuvala sledeći put kada požele lepu šolju čaja.
Mnogi imaju dlake na nožnim prstima: Da li je to normalno?
24.05.2026.•
0
Dlake na nožnim prstima često su normalna pojava i mogu biti znak dobre cirkulacije, ali njihov iznenadni rast ili opadanje ponekad može ukazivati na zdravstveni problem ili nuspojavu lekova.
Koliko dugo bi trebalo da možete da sedite uza zid
24.05.2026.•
0
U svetu vežbi za donji deo tela, sedenje uza zid često pada u drugi plan, zanemareno u korist drugih osnovnih vežbi poput mrtvog dizanja i čučnjeva.
Razvijena nova metoda za dijagnostikovanje bolesti materice pomoću analiza krvi
23.05.2026.•
0
Dijagnostiku bolesti endometrijuma (unutrašnje sluzokože materice) razvili su ruski naučnici analizom krvi uz korišćenje minimalno invazivne metode koja se zove Ramanova spektroskopija (SERS).
Šta vaš rukopis govori o zdravlju mozga i riziku od demencije?
22.05.2026.•
4
Kada je grupa starijih ljudi u Portugalu radila testove pisanja, naučnici su pronašli vezu između načina na koji pišu i zdravlja njihovog mozga.
Polno prenosive bolesti u porastu širom Evrope
21.05.2026.•
2
Polno prenosive bolesti su u porastu širom Evrope, a broj slučajeva gonoreje i sifilisa dostigao je rekordan nivo u 2024. godini, pokazuju najnoviji zvanični podaci.
Konzervansi u hrani povećavaju rizik od hipertenzije i srčanog udara
21.05.2026.•
1
Uobičajeni konzervansi koji se koriste u mnogim industrijski proizvedenim namirnicama povezani su sa 29 odsto većim rizikom od povišenog krvnog pritiska i 16 odsto većim rizikom od srčanog i moždanog udara.
FOTO: MR prostate - ko i kada treba da uradi ovaj važan pregled
21.05.2026.•
0
Karcinom prostate je jedan od najčešćih maligniteta kod muškaraca, a rana i precizna dijagnostika ima ključnu ulogu u pravovremenom lečenju i boljoj prognozi bolesti.
Najsavremeniju terapiju za porfiriju prima samo sedam pacijenata u Srbiji, a to oboljenje ima bar 500 ljudi
21.05.2026.•
1
Nacionalno udruženje porfirija Srbije (NUPS) je upozorilo da najsavremeniju terapiju za porfiriju prima svega sedam pacijenata, iako obolelih ima između 500 i 700.
Komentari 1
Pljeskavica
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar