Osećaj gladi može da utiče na naš imunitet: Evo kako
Osećaj gladi nas ne tera samo da posegnemo za užinom - on može i da promeni naš imuni sistem.
Foto: Pixabay (ilustracija)
U nedavnoj studiji na miševima, Đuzepe D'Agostino, viši predavač na Odeljenju za dijabetes, endokrinologiju i gastroenterologiju i Džao Paulo Albukerki, istraživač iz oblasti fiziologije i metabolizma sa Univerziteta u Mančesteru, otkrili su da osećaj gladi može promeniti broj imunih ćelija u krvi, čak i kad životinje nisu bile u režimu minimalnog davanja hranljivih namirnica. Ovo pokazuje da čak i moždana interpretacija gladi može oblikovati kako se imunološki sistem prilagođava, piše RTS.
Njihovo novo istraživanje objavljeno u Science Immunology dovodi u pitanje dugogodišnju ideju da se imunitet oblikuje prvenstveno stvarnim, fizičkim promenama u ishrani, kao što su promene šećera u krvi ili nivo hranljivih materija. Umesto toga, pokazuje da sama percepcija (ono što mozak "misli" da se dešava) može da preoblikuje imunitet.
"Fokusirali smo se na dve vrste visoko specijalizovanih moždanih ćelija (AgRP neuroni i POMC neuroni) koje osećaju energetski status tela i stvaraju osećaj gladi i sitosti kao odgovor. AgRP neuroni promovišu glad kada je energija niska, dok POMC neuroni signaliziraju sitost nakon jela. Koristeći genetske alate, veštački smo aktivirali neurone gladi kod miševa koji su već pojeli dosta hrane. Aktiviranje ove male, ali moćne grupe moždanih ćelija izazvalo je intenzivnu želju za traženjem hrane kod miševa. Ovaj nalaz se zasniva na onome što je pokazalo više prethodnih studija", objašnjavaju naučnici.
Međutim, na njihovo iznenađenje, ovo "sintetičko" stanje gladi takođe je dovelo do značajnog pada specifičnih imunih ćelija u krvi, zvanih monociti. Ove ćelije su deo prve linije odbrane imunog sistema i igraju ključnu ulogu u regulisanju upalnih procesa.
Naši eksperimenti su nam pokazali da je percepcija mozga - da smo gladni ili siti, sama po sebi dovoljna da utiče na broj imunih ćelija u krvi, zaključili su istraživači.
Da bi bolje razumeli kako funkcioniše veza između mozga i imunog sistema, analizirali su kako mozak komunicira sa jetrom. Ovaj organ je važan za detekciju nivoa energije u telu. Istraživanja su takođe pokazala da jetra komunicira sa koštanom srži - mekim tkivom unutar kostiju gde se stvaraju krv i imune ćelije.
"Pronašli smo direktnu vezu između osećaja gladi i jetre preko simpatičkog nervnog sistema, koji igra široku ulogu u regulisanju funkcija poput otkucaja srca, protoka krvi i načina na koji organi reaguju na stres i energetske potrebe", kažu autori studije.
Rana zapažanja
Zanimljivo je da je pre više od jednog veka sovjetski psihijatar, A. Tapilski, izveo neobičan eksperiment u kome je hipnozom ukazivao pacijentima na osećaj gladi ili sitosti.
Zanimljivo je i da se broj imunih ćelija povećao kada je pacijentima rečeno da su siti i smanjio se kada im je rečeno (sugerisano) da su gladni.
Takva rana zapažanja su nagovestila snažnu vezu između uma i tela, daleko ispred današnjeg naučnog razumevanja i savremenih istraživanja.
Nalazi dalje sugerišu da mozak može uticati na to kako jetra tumači energetski status tela, suštinski "ubeđujući ga" da je nivo energije u telu nizak, čak i kada su stvarni nivoi hranljivih materija normalni. Ovo je, zauzvrat, dovelo do pada hemikalije zvane CCL2, a manje CCL2 znači i manje monocita koji cirkulišu kroz krv.
"Takođe smo primetili da signali gladi kod miševa izazivaju oslobađanje hormona stresa koji se zove kortikosteron (slično kortizolu kod ljudi). Ovaj hormon sam po sebi nije imao veliki uticaj na broj imunih ćelija, barem ne na nivoima koji bi se obično oslobađali tokom post", kažu naučnici.
Dodaju da su obično potrebni mnogo viši nivoi hormona stresa da bi direktno uticali na imuni sistem.
"Ali u ovom slučaju, skromni porast kortikosterona je više delovao kao pojačivač. Iako nije bilo dovoljno da samo po sebi pokrene imunološke promene, bilo je ključno za omogućavanje odgovora u kombinaciji sa signalima koji dolaze iz mozga", navode oni.
Sve navedeno dalje ilustruje kako su sistem stresa i imunološke promene u telu prilagodljivi, i kako se prilagođavaju u zavisnosti od prirode i intenziteta stresnog događaja.
Pročitaj još
Fina prilagođavanja za moguće nestašice
"Iako to nismo formalno testirali, mislimo da je jedna mogućnost da je ovaj složeni, višeorganski komunikacioni sistem evoluirao kako bi pomogao telu da predvidi i odgovori na potencijalne nestašice. Finim podešavanjem upotrebe energije i imunološke spremnosti na osnovu uočenih potreba, mozak bi bio u stanju da koordinira efikasan odgovor celog tela pre nego što počne prava kriza", tvrde naučnici sa Univerziteta u Mančesteru.
Ako mozak oseti da bi hrana mogla biti ograničena (na primer, tumačenjem ekoloških znakova koji su prethodno bili povezani sa nedostatkom hrane), on može preventivno delovati kako bi sačuvao energiju i unapredio funkciju imuniteta.
U slučaju da se ovi nalazi potvrde kod ljudi, takvi podaci bi u budućnosti mogli imati implikacije u stvarnom svetu za bolesti kod kojih imuni sistem postaje preaktivan - kao što su kardiovaskularne bolesti, multipla skleroza i sindrom iscrpljivanja kod pacijenata sa rakom.
Ovo je od daljeg značaja za metaboličke poremećaje i poremećaje u ishrani, kao što su gojaznost ili anoreksija. Ne samo da su ti poremećaji često praćeni hroničnom upalom ili komplikacijama u vezi sa imunitetom, oni takođe mogu promeniti način na koji se glad i sitost detektuju u mozgu.
Ako je mozak u stanju da pomogne u podizanju ili smanjenju imunološkog sistema, možda će biti moguće razviti nove pristupe usmerene na mozak da bi se pomoglo trenutnim imuno-modulatornim terapijama.
"Potrebno nam je više studija koje istražuju kako ovaj mehanizam funkcioniše kod ljudi. Te studije bi se mogle pokazati kao izazovne, jer još uvek nije moguće selektivno aktivirati specifične neurone u ljudskom mozgu sa istom preciznošću kao u eksperimentalnim modelima", slažu se naučnici.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Zdrava creva ključ za kvalitetan san: Mikrobiom utiče na raspoloženje i odmor
06.12.2025.•
1
Mnogi smatraju da se proces koji omogućava dobar i kvalitetan san dešava u mozgu, ali regenerativni san zapravo počinje nešto niže u telu: u crevima.
Svet se prvi put u ovom veku suočava sa porastom smrtnosti dece: Sprečiti ulaganjem u zdravstvo i vakcinaciju
04.12.2025.•
1
Ove godine smrtnost dece biće veća nego prošle godine, kada je u svetu 4,6 miliona dece umrlo pre navršene pete godine.
Šta sve možemo rešiti laserom u oftalmologiji?
04.12.2025.•
0
Upotreba lasera u oftalmologiji može se podeliti na primenu kod rešavanja problema na prednjem, kao i na zadnjem segmentu oka.
Naučnici u Teksasu uspeli da "podmlade" stare i oštećene ćelije
03.12.2025.•
1
Posebne nanočestice u obliku cveta mogu da podmlade oštećene ili ostarele ljudske ćelije.
SAD ukidaju obaveznu vakcinaciju novorođenčadi protiv hepatitisa B
03.12.2025.•
1
Članovi američkog Savetodavnog komiteta za imunizacije, koje je imenovao američki ministar zdravstva Robert F. Kenedi mlađi najavili su da će da glasaju za ukidanje obavezne vakcinacije novorođenčadi protiv hepatitisa B.
SZO preporučila upotrebu lekova za mršavljenje poput "ozempika"
02.12.2025.•
0
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) preporučila je upotrebu novih lekova za mršavljenje GLP-1 kako bi se suzbila rastuća pojava gojaznosti.
SZO: HIV u 2024. registrovan kod 1,3 miliona ljudi, umrlo 630.000
30.11.2025.•
0
Svetska zdravstvena organizacija (SZO), saopštila je, uoči Dana borbe protiv side, da je tokom 2024. godine HIV infekciju registrovana kod 1,3 miliona ljudi, dok je 630.000 ljudi umrlo od uzroka povezanih sa HIV-om.
Nova istraživanja pokazala: Pad estrogena povećava rizik od Alchajmera kod žena
30.11.2025.•
0
Lekari sve više ukazuju da bi hormonska terapija tokom perimenopauze mogla da pomogne u smanjenju rizika od Alchajmerove bolesti kod žena, koje obolevaju gotovo dvostruko češće od muškaraca, piše NBC njuz.
VIDEO: Naučnici otkrili prelomnu tačku kada se starenje tela ubrzava
30.11.2025.•
0
Prolazak vremena može biti linearan, ali tok ljudskog starenja to nije.
Super-retka "hibridna" krvna grupa otkrivena kod samo troje ljudi
30.11.2025.•
0
Istraživanje o tome zašto se krv ne ponaša uvek kako lekari očekuju dovelo je do otkrića izuzetno retke mutacije u vrlo neuobičajenoj varijanti krvne grupe.
Mozak Brusa Vilisa biće doniran nauci
30.11.2025.•
6
Mozak glumca Brusa Vilisa biće doniran nauci, odlučila je njegova porodica.
Nova studija: Ljudi sa jednom krvnom grupom pod većim rizikom od razvoja ozbiljnog oboljenja jetre
29.11.2025.•
0
Ljudi sa krvnom grupom A mogli bi biti pod većim rizikom od razvoja autoimune bolesti jetre, teškog oboljenja koje može dovesti do ozbiljnog oštećenja ovog organa.
Nova studija pokazuje: Da li su tetovaže povezane sa većim rizikom od raka kože?
28.11.2025.•
0
Nova studija istraživača sa Univerziteta Lund u Švedskoj ukazuje na moguću vezu između tetovaža i povećanog rizika od melanoma, odnosno najopasnijeg oblika raka kože.
Sutra počinje Božićni post: "Batut" izdao savete kako treba da izgleda ishrana u tom periodu
27.11.2025.•
6
Božićni post počinje sutra, 28. novembra, a Institut "Batut" objavio je savete za sve one koji će se pridržavati ovog običaja.
Mali mineral, velika uloga: Kako pravilan unos joda održava metabolizam u balansu
27.11.2025.•
0
Jod je sitan, ali ključan element za rad štitne žlezde i za celu hormonalnu sliku organizma.
Prvi put odobren lek protiv masne jetre u Evropi: Sve veći problem
26.11.2025.•
1
Otprilike svaka četvrta osoba u Nemačkoj pati od masne jetre, često uzrokovane načinom života. Sada je Evropska agencija za lekove prvi put odobrila jedan lek za masnu jetru u poodmakloj fazi.
Da li ste pod stresom? Antropolozi kažu da vaše telo misli da se svakog dana borite s lavovima
26.11.2025.•
1
Porast hroničnog stresa mogao bi da bude rezultat nesklada između savremenog života i naše biologije, navodi se u novoj studiji.
Naučnici otkrivaju: Visokointenzivna joga najefikasnija protiv nesanice
25.11.2025.•
0
Vežbe pred spavanje možda bi mogle da budu dobro rešenje za nesanicu.
Istraživanje: Dnevna doza kima može pomoći u snižavanju holesterola
25.11.2025.•
1
Crno seme, koje se od davnina koristi u kuvanju i tradicionalnoj medicini, pokazalo je potencijal u snižavanju nivoa holesterola u novom kliničkom ispitivanju.
Američka zdravstvena agencija meta kritika zbog povezivanja vakcina sa autizmom
23.11.2025.•
1
Američki Centri za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) izmenili su svoju internet-stranicu kako bi ukazali na moguću povezanost između vakcina za novorođenčad i autizma.
Evo kada bi trebalo večerati tokom zime
23.11.2025.•
1
Kada pomerimo sat unazad i mrak padne pre nego što mnogi od nas i napuste posao, ritam zime može delovati teže - kraći dani, duže večeri i često kasnije večere.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar