Osećaj gladi može da utiče na naš imunitet: Evo kako
Osećaj gladi nas ne tera samo da posegnemo za užinom - on može i da promeni naš imuni sistem.
U nedavnoj studiji na miševima, Đuzepe D'Agostino, viši predavač na Odeljenju za dijabetes, endokrinologiju i gastroenterologiju i Džao Paulo Albukerki, istraživač iz oblasti fiziologije i metabolizma sa Univerziteta u Mančesteru, otkrili su da osećaj gladi može promeniti broj imunih ćelija u krvi, čak i kad životinje nisu bile u režimu minimalnog davanja hranljivih namirnica. Ovo pokazuje da čak i moždana interpretacija gladi može oblikovati kako se imunološki sistem prilagođava, piše RTS.
Njihovo novo istraživanje objavljeno u Science Immunology dovodi u pitanje dugogodišnju ideju da se imunitet oblikuje prvenstveno stvarnim, fizičkim promenama u ishrani, kao što su promene šećera u krvi ili nivo hranljivih materija. Umesto toga, pokazuje da sama percepcija (ono što mozak "misli" da se dešava) može da preoblikuje imunitet.
"Fokusirali smo se na dve vrste visoko specijalizovanih moždanih ćelija (AgRP neuroni i POMC neuroni) koje osećaju energetski status tela i stvaraju osećaj gladi i sitosti kao odgovor. AgRP neuroni promovišu glad kada je energija niska, dok POMC neuroni signaliziraju sitost nakon jela. Koristeći genetske alate, veštački smo aktivirali neurone gladi kod miševa koji su već pojeli dosta hrane. Aktiviranje ove male, ali moćne grupe moždanih ćelija izazvalo je intenzivnu želju za traženjem hrane kod miševa. Ovaj nalaz se zasniva na onome što je pokazalo više prethodnih studija", objašnjavaju naučnici.
Međutim, na njihovo iznenađenje, ovo "sintetičko" stanje gladi takođe je dovelo do značajnog pada specifičnih imunih ćelija u krvi, zvanih monociti. Ove ćelije su deo prve linije odbrane imunog sistema i igraju ključnu ulogu u regulisanju upalnih procesa.
Naši eksperimenti su nam pokazali da je percepcija mozga - da smo gladni ili siti, sama po sebi dovoljna da utiče na broj imunih ćelija u krvi, zaključili su istraživači.
Da bi bolje razumeli kako funkcioniše veza između mozga i imunog sistema, analizirali su kako mozak komunicira sa jetrom. Ovaj organ je važan za detekciju nivoa energije u telu. Istraživanja su takođe pokazala da jetra komunicira sa koštanom srži - mekim tkivom unutar kostiju gde se stvaraju krv i imune ćelije.
"Pronašli smo direktnu vezu između osećaja gladi i jetre preko simpatičkog nervnog sistema, koji igra široku ulogu u regulisanju funkcija poput otkucaja srca, protoka krvi i načina na koji organi reaguju na stres i energetske potrebe", kažu autori studije.
Rana zapažanja
Zanimljivo je da je pre više od jednog veka sovjetski psihijatar, A. Tapilski, izveo neobičan eksperiment u kome je hipnozom ukazivao pacijentima na osećaj gladi ili sitosti.
Zanimljivo je i da se broj imunih ćelija povećao kada je pacijentima rečeno da su siti i smanjio se kada im je rečeno (sugerisano) da su gladni.
Takva rana zapažanja su nagovestila snažnu vezu između uma i tela, daleko ispred današnjeg naučnog razumevanja i savremenih istraživanja.
Nalazi dalje sugerišu da mozak može uticati na to kako jetra tumači energetski status tela, suštinski "ubeđujući ga" da je nivo energije u telu nizak, čak i kada su stvarni nivoi hranljivih materija normalni. Ovo je, zauzvrat, dovelo do pada hemikalije zvane CCL2, a manje CCL2 znači i manje monocita koji cirkulišu kroz krv.
"Takođe smo primetili da signali gladi kod miševa izazivaju oslobađanje hormona stresa koji se zove kortikosteron (slično kortizolu kod ljudi). Ovaj hormon sam po sebi nije imao veliki uticaj na broj imunih ćelija, barem ne na nivoima koji bi se obično oslobađali tokom post", kažu naučnici.
Dodaju da su obično potrebni mnogo viši nivoi hormona stresa da bi direktno uticali na imuni sistem.
"Ali u ovom slučaju, skromni porast kortikosterona je više delovao kao pojačivač. Iako nije bilo dovoljno da samo po sebi pokrene imunološke promene, bilo je ključno za omogućavanje odgovora u kombinaciji sa signalima koji dolaze iz mozga", navode oni.
Sve navedeno dalje ilustruje kako su sistem stresa i imunološke promene u telu prilagodljivi, i kako se prilagođavaju u zavisnosti od prirode i intenziteta stresnog događaja.
Pročitaj još
Fina prilagođavanja za moguće nestašice
"Iako to nismo formalno testirali, mislimo da je jedna mogućnost da je ovaj složeni, višeorganski komunikacioni sistem evoluirao kako bi pomogao telu da predvidi i odgovori na potencijalne nestašice. Finim podešavanjem upotrebe energije i imunološke spremnosti na osnovu uočenih potreba, mozak bi bio u stanju da koordinira efikasan odgovor celog tela pre nego što počne prava kriza", tvrde naučnici sa Univerziteta u Mančesteru.
Ako mozak oseti da bi hrana mogla biti ograničena (na primer, tumačenjem ekoloških znakova koji su prethodno bili povezani sa nedostatkom hrane), on može preventivno delovati kako bi sačuvao energiju i unapredio funkciju imuniteta.
U slučaju da se ovi nalazi potvrde kod ljudi, takvi podaci bi u budućnosti mogli imati implikacije u stvarnom svetu za bolesti kod kojih imuni sistem postaje preaktivan - kao što su kardiovaskularne bolesti, multipla skleroza i sindrom iscrpljivanja kod pacijenata sa rakom.
Ovo je od daljeg značaja za metaboličke poremećaje i poremećaje u ishrani, kao što su gojaznost ili anoreksija. Ne samo da su ti poremećaji često praćeni hroničnom upalom ili komplikacijama u vezi sa imunitetom, oni takođe mogu promeniti način na koji se glad i sitost detektuju u mozgu.
Ako je mozak u stanju da pomogne u podizanju ili smanjenju imunološkog sistema, možda će biti moguće razviti nove pristupe usmerene na mozak da bi se pomoglo trenutnim imuno-modulatornim terapijama.
"Potrebno nam je više studija koje istražuju kako ovaj mehanizam funkcioniše kod ljudi. Te studije bi se mogle pokazati kao izazovne, jer još uvek nije moguće selektivno aktivirati specifične neurone u ljudskom mozgu sa istom preciznošću kao u eksperimentalnim modelima", slažu se naučnici.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Pet znakova da vaše telo ne podnosi dobro kafu i kofein
17.09.2026.•
1
Dok nekima prva jutarnja kafa daje energiju za početak dana, drugima može izazvati lupanje srca, nervozu ili probleme sa spavanjem.
Naučnici u genetski modifikovanim miševima uzgojili ljudsko moždano tkivo
17.09.2026.•
0
Istraživači su stvorili miševe sa mozgom koji sadrži ljudske ćelije u nastojanju da bolje razumeju i razviju nove tretmane za poremećaje kao što su šizofrenija, epilepsija, cerebralna paraliza i demencija.
VIDEO: Hajmlihov zahvat može da spasi život, a nauči se za samo nekoliko minuta
16.09.2026.•
2
Gušenje može da se dogodi iznenada, tokom običnog obroka, a tada je važno brzo reagovati.
Muškarac otišao u bolnicu zbog krvi u mokraći, lekari pronašli iglu u njegovom srcu
15.09.2026.•
0
Lekari u Kini opisali su izuzetno redak slučaj 35-godišnjeg muškarca kojem su pronašli iglu za šivenje dugu 36 milimetara zabodenu u levu komoru srca.
Kako zaštititi decu od stomačnog virusa?
14.09.2026.•
0
Nova školska godina tek je počela, a roditelji već prijavljuju izostanke dece zbog stomačnog virusa.
Telo tokom maratona neprestano proizvodi hemikalije slične onima iz kanabisa
13.09.2026.•
3
Tokom maratona telo proizvodi sve više prirodnih hemijskih glasnika koji se nazivaju endokanabinoidi.
Ženi su se creva bukvalno vezala u čvor nakon porođaja
13.09.2026.•
0
Tridesetogodišnja žena iz Etiopije završila je na hitnoj operaciji nakon što su joj se nekoliko dana posle porođaja delovi tankog i debelog creva doslovno vezali u čvor.
Ako vaši roditelji dožive 100 godina, znači li to da ćete i vi?
13.09.2026.•
1
Stogodišnjaci, ljudi koji dožive 100 godina, čine svega oko 0,01 odsto svetske populacije.
"Sindrom Zlatokose": Pojela toliko svoje kose da joj je klupko blokiralo probavni trakt
13.09.2026.•
0
Trihotilomanija je poremećaj kod kog ljudi kompulsivno čupaju sopstvenu kosu, a ako je i jedu, može da dođe do ozbiljnih komplikacija.
Naučnici ljudima tri meseca davali paradajz-pire: Evo šta su pokazali snimci njihovih mozgova
13.09.2026.•
1
Paradajz sadrži likopen, snažan antioksidans koji može da pređe krvno-moždanu barijeru i možda pomogne u smanjenju neuroinflamacije.
Znak upozorenja na srčani i moždani udar mogao bi da se pojavi na licu
13.09.2026.•
0
Ateroskleroza, nakupljanje masnih naslaga u arterijama koje ograničavaju protok krvi, odgovorna je za većinu srčanih i moždanih udara, ali se često razvija polako i bez simptoma.
Postoji li optimalno vreme za jedenje banana za maksimalnu apsorpciju kalijuma?
13.09.2026.•
0
Banane su omiljena užina s dobrim razlogom: praktične su, ukusne i pune hranljivih materija.
Šta se dešava sa krvnim pritiskom ako svakog dana jedete crnu čokoladu?
13.09.2026.•
0
Svakodnevno konzumiranje crne čokolade može da pomogne u snižavanju krvnog pritiska zahvaljujući visokom sadržaju flavanola.
VIDEO Psi u Indiji otkrivaju rak iz daha: Tačnost veća od 90 odsto
12.09.2026.•
1
Kujica Kloi iz azila jedna je od 15 pasa koje indijski startap Dognosis trenira da njušenjem ljudskog daha otkrivaju rak.
Britanija nije usvojila zakon o eutanaziji
12.09.2026.•
1
Britanski poslanici nisu usvojili zakon kojim bi neizlečivo bolesnim odraslim osobama u Engleskoj i Velsu bilo omogućeno da, pod određenim uslovima, izaberu potpomognutu smrt, odnosno eutanaziju.
Nova terapija za rak pluća dostupna građanima od 1. oktobra
11.09.2026.•
0
Oko 1.000 pacijenata sa karcinomom pluća u Srbiji od 1. oktobra dobiće novu mogućnost lečenja koja može da im produži život i pomogne da bolest duže bude pod kontrolom.
Počeo da radi prvi Centar za multiplu sklerozu i srodne bolesti u Beogradu
10.09.2026.•
1
U okviru novog dela Univerzitetskog kliničkog centra Srbije u Beogradu danas je počeo da radi prvi Centar za multiplu sklerozu i srodne bolesti, koji obolelima pruža multidisciplinarni pristup lečenju na jednom mestu.
Možda najgori period godine za alergične: Visoke vrednosti polena ambrozije na 27 lokacija u Srbiji
10.09.2026.•
4
Najviše koncentracije polena ambrozije, kako na dnevnom, tako i na nedeljnom nivou beleže se u ovom periodu godine.
Epidemija malih boginja u Bangladešu:Desetine hiljada zaraženih i gotovo 1.000 mrtvih
09.09.2026.•
0
Bangladeš je pogođen epidemijom malih boginja koja je odnela skoro 1.000 života, a situaciju otežava nedostatak vakcina i prenatrpanost bolnica, objavio je Američki centar za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC).
"Paradoks fizičke aktivnosti": Način na koji vežbate utiče na rizik od demencije
07.09.2026.•
5
Fizička aktivnost je dobra za mozak, ali veliko novo istraživanje pokazuje da bi za rizik od demencije moglo biti važno ne samo koliko se krećemo, već i gde i zašto smo fizički aktivni.
Stručnjaci otkrivaju da li skandinavski način spavanja zaista funkcioniše
06.09.2026.•
2
Zamena jednog velikog prekrivača sa dva odvojena može nekim parovima doneti kvalitetniji san.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar