Osećaj gladi može da utiče na naš imunitet: Evo kako
Osećaj gladi nas ne tera samo da posegnemo za užinom - on može i da promeni naš imuni sistem.
Foto: Pixabay (ilustracija)
U nedavnoj studiji na miševima, Đuzepe D'Agostino, viši predavač na Odeljenju za dijabetes, endokrinologiju i gastroenterologiju i Džao Paulo Albukerki, istraživač iz oblasti fiziologije i metabolizma sa Univerziteta u Mančesteru, otkrili su da osećaj gladi može promeniti broj imunih ćelija u krvi, čak i kad životinje nisu bile u režimu minimalnog davanja hranljivih namirnica. Ovo pokazuje da čak i moždana interpretacija gladi može oblikovati kako se imunološki sistem prilagođava, piše RTS.
Njihovo novo istraživanje objavljeno u Science Immunology dovodi u pitanje dugogodišnju ideju da se imunitet oblikuje prvenstveno stvarnim, fizičkim promenama u ishrani, kao što su promene šećera u krvi ili nivo hranljivih materija. Umesto toga, pokazuje da sama percepcija (ono što mozak "misli" da se dešava) može da preoblikuje imunitet.
"Fokusirali smo se na dve vrste visoko specijalizovanih moždanih ćelija (AgRP neuroni i POMC neuroni) koje osećaju energetski status tela i stvaraju osećaj gladi i sitosti kao odgovor. AgRP neuroni promovišu glad kada je energija niska, dok POMC neuroni signaliziraju sitost nakon jela. Koristeći genetske alate, veštački smo aktivirali neurone gladi kod miševa koji su već pojeli dosta hrane. Aktiviranje ove male, ali moćne grupe moždanih ćelija izazvalo je intenzivnu želju za traženjem hrane kod miševa. Ovaj nalaz se zasniva na onome što je pokazalo više prethodnih studija", objašnjavaju naučnici.
Međutim, na njihovo iznenađenje, ovo "sintetičko" stanje gladi takođe je dovelo do značajnog pada specifičnih imunih ćelija u krvi, zvanih monociti. Ove ćelije su deo prve linije odbrane imunog sistema i igraju ključnu ulogu u regulisanju upalnih procesa.
Naši eksperimenti su nam pokazali da je percepcija mozga - da smo gladni ili siti, sama po sebi dovoljna da utiče na broj imunih ćelija u krvi, zaključili su istraživači.
Da bi bolje razumeli kako funkcioniše veza između mozga i imunog sistema, analizirali su kako mozak komunicira sa jetrom. Ovaj organ je važan za detekciju nivoa energije u telu. Istraživanja su takođe pokazala da jetra komunicira sa koštanom srži - mekim tkivom unutar kostiju gde se stvaraju krv i imune ćelije.
"Pronašli smo direktnu vezu između osećaja gladi i jetre preko simpatičkog nervnog sistema, koji igra široku ulogu u regulisanju funkcija poput otkucaja srca, protoka krvi i načina na koji organi reaguju na stres i energetske potrebe", kažu autori studije.
Rana zapažanja
Zanimljivo je da je pre više od jednog veka sovjetski psihijatar, A. Tapilski, izveo neobičan eksperiment u kome je hipnozom ukazivao pacijentima na osećaj gladi ili sitosti.
Zanimljivo je i da se broj imunih ćelija povećao kada je pacijentima rečeno da su siti i smanjio se kada im je rečeno (sugerisano) da su gladni.
Takva rana zapažanja su nagovestila snažnu vezu između uma i tela, daleko ispred današnjeg naučnog razumevanja i savremenih istraživanja.
Nalazi dalje sugerišu da mozak može uticati na to kako jetra tumači energetski status tela, suštinski "ubeđujući ga" da je nivo energije u telu nizak, čak i kada su stvarni nivoi hranljivih materija normalni. Ovo je, zauzvrat, dovelo do pada hemikalije zvane CCL2, a manje CCL2 znači i manje monocita koji cirkulišu kroz krv.
"Takođe smo primetili da signali gladi kod miševa izazivaju oslobađanje hormona stresa koji se zove kortikosteron (slično kortizolu kod ljudi). Ovaj hormon sam po sebi nije imao veliki uticaj na broj imunih ćelija, barem ne na nivoima koji bi se obično oslobađali tokom post", kažu naučnici.
Dodaju da su obično potrebni mnogo viši nivoi hormona stresa da bi direktno uticali na imuni sistem.
"Ali u ovom slučaju, skromni porast kortikosterona je više delovao kao pojačivač. Iako nije bilo dovoljno da samo po sebi pokrene imunološke promene, bilo je ključno za omogućavanje odgovora u kombinaciji sa signalima koji dolaze iz mozga", navode oni.
Sve navedeno dalje ilustruje kako su sistem stresa i imunološke promene u telu prilagodljivi, i kako se prilagođavaju u zavisnosti od prirode i intenziteta stresnog događaja.
Pročitaj još
Fina prilagođavanja za moguće nestašice
"Iako to nismo formalno testirali, mislimo da je jedna mogućnost da je ovaj složeni, višeorganski komunikacioni sistem evoluirao kako bi pomogao telu da predvidi i odgovori na potencijalne nestašice. Finim podešavanjem upotrebe energije i imunološke spremnosti na osnovu uočenih potreba, mozak bi bio u stanju da koordinira efikasan odgovor celog tela pre nego što počne prava kriza", tvrde naučnici sa Univerziteta u Mančesteru.
Ako mozak oseti da bi hrana mogla biti ograničena (na primer, tumačenjem ekoloških znakova koji su prethodno bili povezani sa nedostatkom hrane), on može preventivno delovati kako bi sačuvao energiju i unapredio funkciju imuniteta.
U slučaju da se ovi nalazi potvrde kod ljudi, takvi podaci bi u budućnosti mogli imati implikacije u stvarnom svetu za bolesti kod kojih imuni sistem postaje preaktivan - kao što su kardiovaskularne bolesti, multipla skleroza i sindrom iscrpljivanja kod pacijenata sa rakom.
Ovo je od daljeg značaja za metaboličke poremećaje i poremećaje u ishrani, kao što su gojaznost ili anoreksija. Ne samo da su ti poremećaji često praćeni hroničnom upalom ili komplikacijama u vezi sa imunitetom, oni takođe mogu promeniti način na koji se glad i sitost detektuju u mozgu.
Ako je mozak u stanju da pomogne u podizanju ili smanjenju imunološkog sistema, možda će biti moguće razviti nove pristupe usmerene na mozak da bi se pomoglo trenutnim imuno-modulatornim terapijama.
"Potrebno nam je više studija koje istražuju kako ovaj mehanizam funkcioniše kod ljudi. Te studije bi se mogle pokazati kao izazovne, jer još uvek nije moguće selektivno aktivirati specifične neurone u ljudskom mozgu sa istom preciznošću kao u eksperimentalnim modelima", slažu se naučnici.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Kilogram sala nije lako skinuti: Evo koliko je i koje aktivnosti potrebno za to
23.06.2025.•
5
Gubitak jednog kilograma masti možda zvuči kao jednostavan cilj, ali iza te brojke krije se ozbiljan trud i veliki kalorijski deficit.
Zaboravljena mahunarka koja snižava holesterol i pritisak i pomaže kod mršavljenja
22.06.2025.•
3
Bob je mahunarka koja je pomalo zaboravljena superhrana, a donosi mnogobrojne zdravstvene prednosti našem organizmu.
U Rusiji na dobrovoljcima testiraju vakcine protiv raka
22.06.2025.•
0
Rusija je započela kliničko ispitivanje nove onkolitičke vakcine "Enteromiks", u istraživanju je angažovano 48 dobrovoljaca, a do sada su zabeleženi minimalni toksični efekti nakon primene vakcine.
Koliko dugo i učestalo trenirati: Kraći treninzi takođe daju dobre rezultate
21.06.2025.•
0
Nedostatak vremena je često glavni razlog za preskakanje treninga, posebno kada se dnevne obaveze neočekivano nagomilaju.
Kako izabrati kvalitetan probiotik: Pomozite svojim dobrim bakterijama
21.06.2025.•
0
Probiotici su dobre bakterije koje u našim crevima predstavljaju odbranu od štetnih bakterija.
Kako nedostatak sna utiče na glad i izbor hrane?
20.06.2025.•
1
Ako ste u kasnim večernjim satima ostali budni, gledajući sadržaje na telefonu, kompjuteru ili ste ispratili neki TV sadržaj, probudićete se umorni i razdražljivi.
Da li koristite dovoljno kreme za sunčanje?
20.06.2025.•
2
Redovna i pravilna upotreba kreme za sunčanje, uz dodatnu fizičku zaštitu, ključna je za izbegavanje opekotina i dugoročnih oštećenja kože.
Što jednostavnija, to zdravija: Da li kafa može da produži život?
20.06.2025.•
0
Ljubitelji crne kafe imaju razloga za radost – nova naučna studija pokazuje da ispijanje kafe bez dodataka, poput mleka, pavlake ili šećera, može biti povezano s manjim rizikom od prerane smrti.
Parabeni u kozmetici: skriveni otrovi koje svakodnevno nanosimo
20.06.2025.•
0
Parabeni su hemijska jedinjenja – esteri para-hidroksibenzojeve kiseline – koja se masovno koriste kao konzervansi u kozmetičkim, farmaceutskim i prehrambenim proizvodima.
Prekomerno korišćenje veštačke inteligencije nas zaglupljuje
19.06.2025.•
9
Istraživanje je pokazalo da upotrebom četbotova rizikujemo da postanemo manje inteligentni i ugrozimo razvoj kritičkog mišljenja, pamćenja i jezičkih veština.
Jod je tu da pomogne u zaštiti od letnjih infekcija
19.06.2025.•
0
Letnji meseci često sa sobom donose i neželjene goste – virusne i bakterijske infekcije.
Akcija besplatnog testiranja muškaraca markerom specifičnim za prostatu do kraja juna
18.06.2025.•
6
Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" najavio je akciju besplatnog testiranja muškaraca markerom specifičnim za prostatu PSA.
Sada možete prepoznati i prijaviti prisustvo ambrozije preko aplikacije
18.06.2025.•
0
Pokrenuta je mobilna aplikacija AmbTrack koja građanima omogućava da prepoznaju i prijave prisustvo ambrozije.
Australija će dozvoliti gej muškarcima da doniraju krv i plazmu
18.06.2025.•
0
Australija će ukinuti dugo primenjivana pravila koja su zabranjivala homoseksualnim i biseksualnim muškarcima da doniraju krv i plazmu.
Biciklista koji je povređen kad ga je oborio pijani vozač prvi koji je dobio 3D štampano lice
17.06.2025.•
1
Biciklista koji je zadobio teške povrede lica nakon što ga je pijani vozač oborio sa bicikla, jedan je od prvih pacijenata koji su dobili 3D štampano lice.
Mapirane mutacije koje pokreću Alchajmerovu bolest
16.06.2025.•
0
Naučnici sa Instituta za bioinženjering Katalonije prvi put su detaljno opisali kako se tačno pokreće formiranje amiloidnih plakova u mozgu, što je ključna karakteristika Alchajmerove bolesti.
EU ima plan da drastično podigne cenu cigareta
15.06.2025.•
5
Pušačima u Evropskoj uniji preti značajan udar. Kako piše nemački Bild, Evropska komisija pod vođstvom Ursule fon der Lajen poziva zemlje članice da znatno povećaju poreze na duvan.
.jpg "Klima uređaji: Spas od vrućina ili rizik za zdravlje?")
Klima uređaji: Spas od vrućina ili rizik za zdravlje?
14.06.2025.•
4
Na vrhuncu epidemije tuberkuloze u 19. veku, lekari su počeli da savetuju ljude da izlaze napolje kako bi pobegli od "lošeg vazduha" u svojim domovima.
Zabrinjavajuća statistika: U Srbiji od raka pluća svaki dan umre 13 osoba
14.06.2025.•
8
Svaka treća punoletna osoba u Srbiji puši, a svaki deseti osnovac je aktivni pušač, a to su podaci Instituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut".
U Srbiji oko 400 obolelih od cistične fibroze: Novi inovativni lek stiže u avgustu
14.06.2025.•
0
U Srbiji trenutno ima oko 400 pacijenata obolelih od cistične fibroze, u avgustu bi trebalo da bude dostupan novi lek koji će, samo jednom tabletom dnevno, svesti simptome bolesti na minimum.
Pogledajte koje su razlike između netolerancije na gluten i celijakije
13.06.2025.•
0
Iako netolerancija na gluten i celijakija dele mnoge slične simptome, jedna može izazvati oštećenje creva i neuhranjenost. Dakle, koja je razlika?
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar