Osećaj gladi može da utiče na naš imunitet: Evo kako
Osećaj gladi nas ne tera samo da posegnemo za užinom - on može i da promeni naš imuni sistem.
Foto: Pixabay (ilustracija)
U nedavnoj studiji na miševima, Đuzepe D'Agostino, viši predavač na Odeljenju za dijabetes, endokrinologiju i gastroenterologiju i Džao Paulo Albukerki, istraživač iz oblasti fiziologije i metabolizma sa Univerziteta u Mančesteru, otkrili su da osećaj gladi može promeniti broj imunih ćelija u krvi, čak i kad životinje nisu bile u režimu minimalnog davanja hranljivih namirnica. Ovo pokazuje da čak i moždana interpretacija gladi može oblikovati kako se imunološki sistem prilagođava, piše RTS.
Njihovo novo istraživanje objavljeno u Science Immunology dovodi u pitanje dugogodišnju ideju da se imunitet oblikuje prvenstveno stvarnim, fizičkim promenama u ishrani, kao što su promene šećera u krvi ili nivo hranljivih materija. Umesto toga, pokazuje da sama percepcija (ono što mozak "misli" da se dešava) može da preoblikuje imunitet.
"Fokusirali smo se na dve vrste visoko specijalizovanih moždanih ćelija (AgRP neuroni i POMC neuroni) koje osećaju energetski status tela i stvaraju osećaj gladi i sitosti kao odgovor. AgRP neuroni promovišu glad kada je energija niska, dok POMC neuroni signaliziraju sitost nakon jela. Koristeći genetske alate, veštački smo aktivirali neurone gladi kod miševa koji su već pojeli dosta hrane. Aktiviranje ove male, ali moćne grupe moždanih ćelija izazvalo je intenzivnu želju za traženjem hrane kod miševa. Ovaj nalaz se zasniva na onome što je pokazalo više prethodnih studija", objašnjavaju naučnici.
Međutim, na njihovo iznenađenje, ovo "sintetičko" stanje gladi takođe je dovelo do značajnog pada specifičnih imunih ćelija u krvi, zvanih monociti. Ove ćelije su deo prve linije odbrane imunog sistema i igraju ključnu ulogu u regulisanju upalnih procesa.
Naši eksperimenti su nam pokazali da je percepcija mozga - da smo gladni ili siti, sama po sebi dovoljna da utiče na broj imunih ćelija u krvi, zaključili su istraživači.
Da bi bolje razumeli kako funkcioniše veza između mozga i imunog sistema, analizirali su kako mozak komunicira sa jetrom. Ovaj organ je važan za detekciju nivoa energije u telu. Istraživanja su takođe pokazala da jetra komunicira sa koštanom srži - mekim tkivom unutar kostiju gde se stvaraju krv i imune ćelije.
"Pronašli smo direktnu vezu između osećaja gladi i jetre preko simpatičkog nervnog sistema, koji igra široku ulogu u regulisanju funkcija poput otkucaja srca, protoka krvi i načina na koji organi reaguju na stres i energetske potrebe", kažu autori studije.
Rana zapažanja
Zanimljivo je da je pre više od jednog veka sovjetski psihijatar, A. Tapilski, izveo neobičan eksperiment u kome je hipnozom ukazivao pacijentima na osećaj gladi ili sitosti.
Zanimljivo je i da se broj imunih ćelija povećao kada je pacijentima rečeno da su siti i smanjio se kada im je rečeno (sugerisano) da su gladni.
Takva rana zapažanja su nagovestila snažnu vezu između uma i tela, daleko ispred današnjeg naučnog razumevanja i savremenih istraživanja.
Nalazi dalje sugerišu da mozak može uticati na to kako jetra tumači energetski status tela, suštinski "ubeđujući ga" da je nivo energije u telu nizak, čak i kada su stvarni nivoi hranljivih materija normalni. Ovo je, zauzvrat, dovelo do pada hemikalije zvane CCL2, a manje CCL2 znači i manje monocita koji cirkulišu kroz krv.
"Takođe smo primetili da signali gladi kod miševa izazivaju oslobađanje hormona stresa koji se zove kortikosteron (slično kortizolu kod ljudi). Ovaj hormon sam po sebi nije imao veliki uticaj na broj imunih ćelija, barem ne na nivoima koji bi se obično oslobađali tokom post", kažu naučnici.
Dodaju da su obično potrebni mnogo viši nivoi hormona stresa da bi direktno uticali na imuni sistem.
"Ali u ovom slučaju, skromni porast kortikosterona je više delovao kao pojačivač. Iako nije bilo dovoljno da samo po sebi pokrene imunološke promene, bilo je ključno za omogućavanje odgovora u kombinaciji sa signalima koji dolaze iz mozga", navode oni.
Sve navedeno dalje ilustruje kako su sistem stresa i imunološke promene u telu prilagodljivi, i kako se prilagođavaju u zavisnosti od prirode i intenziteta stresnog događaja.
Pročitaj još
Fina prilagođavanja za moguće nestašice
"Iako to nismo formalno testirali, mislimo da je jedna mogućnost da je ovaj složeni, višeorganski komunikacioni sistem evoluirao kako bi pomogao telu da predvidi i odgovori na potencijalne nestašice. Finim podešavanjem upotrebe energije i imunološke spremnosti na osnovu uočenih potreba, mozak bi bio u stanju da koordinira efikasan odgovor celog tela pre nego što počne prava kriza", tvrde naučnici sa Univerziteta u Mančesteru.
Ako mozak oseti da bi hrana mogla biti ograničena (na primer, tumačenjem ekoloških znakova koji su prethodno bili povezani sa nedostatkom hrane), on može preventivno delovati kako bi sačuvao energiju i unapredio funkciju imuniteta.
U slučaju da se ovi nalazi potvrde kod ljudi, takvi podaci bi u budućnosti mogli imati implikacije u stvarnom svetu za bolesti kod kojih imuni sistem postaje preaktivan - kao što su kardiovaskularne bolesti, multipla skleroza i sindrom iscrpljivanja kod pacijenata sa rakom.
Ovo je od daljeg značaja za metaboličke poremećaje i poremećaje u ishrani, kao što su gojaznost ili anoreksija. Ne samo da su ti poremećaji često praćeni hroničnom upalom ili komplikacijama u vezi sa imunitetom, oni takođe mogu promeniti način na koji se glad i sitost detektuju u mozgu.
Ako je mozak u stanju da pomogne u podizanju ili smanjenju imunološkog sistema, možda će biti moguće razviti nove pristupe usmerene na mozak da bi se pomoglo trenutnim imuno-modulatornim terapijama.
"Potrebno nam je više studija koje istražuju kako ovaj mehanizam funkcioniše kod ljudi. Te studije bi se mogle pokazati kao izazovne, jer još uvek nije moguće selektivno aktivirati specifične neurone u ljudskom mozgu sa istom preciznošću kao u eksperimentalnim modelima", slažu se naučnici.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Počinje istraživanje o zdravlju građana: "Batut" objavio kako će se odvijati anketiranje
01.10.2025.•
1
Istraživanje zdravlja stanovništva Srbije počeće danas, 1. oktobra i trajaće do 30. decembra, najavio je Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut".
Vakcinacija protiv gripa počinje u ponedeljak: Na raspolaganju nešto više od 332.000 doza vakcine
01.10.2025.•
0
Vakcinacija protiv sezonskog gripa počeće u Srbiji u ponedeljak, 6. oktobra a u svrhu imunizacije planirano je 332.340 doza, saopštio je Institut "Milan Jovanović Batut".
Jod u trudnoći: Mineral koji čuva i mamu i bebu
30.09.2025.•
0
Trudnoća je period kada su organizmu potrebne sve hranljive materije do kojih može da dođe, a posebno jod.
Godišnje od bolesti srca u Srbiji umre 47 hiljada ljudi
29.09.2025.•
0
Godišnje od kardiovaskularnih bolesti u Srbiji umre 47.000 ljudi, što je 132 osobe dnevno.
Uskoro istraživanje o zdravlju stanovništva Srbije
28.09.2025.•
9
Istraživanje zdravlja stanovništva Srbije 2025. godine, uključujući i terenski deo, biće sprovedeno od oktobra do decembra, objavio je Republički zavod za statistiku (RZS).
Istraživanje pokazalo koja je tajna dugovečnosti žene koja je živela 117 godina
28.09.2025.•
6
Do sada najobimnija studija jednog izuzetno dugovečnog života ukazuje da mozak i organizam u poodmaklim godinama ne moraju nužno patiti od klasičnih bolesti starosti.
Migrena nije samo bol: Poremećaj neuroloških funkcija koji prekida karijere i remeti porodični život
26.09.2025.•
1
Neurološki stručnjaci upozoravaju na potrebu boljeg razumevanja migrene, tog kompleksnog neurološkog stanja koje pogađa više od milijarde ljudi širom sveta, saopštila je Migren asocijacija Srbije.
U Srbiji 57 obolelih od groznice Zapadnog Nila, mahom starijih muškaraca
25.09.2025.•
0
U Srbiji je ove godine registrovano je 57 slučајеvа оbоljеvаnjа оd grоznicе Zаpаdnоg Nilа, objavio je Institut zа јаvnо zdrаvljе Srbiје "Dr Milаn Јоvаnоvić Bаtut".
Jod: Saveznik štitne žlezde i zdravlja
25.09.2025.•
0
Jod je mali, ali moćan mineral bez kog ni štitna žlezda ne bi mogla da proizvodi hormone koji regulišu rast, razvoj i energiju. Upravo zato se naziva i "čuvarom hormona".
Lončar: Građani Srbije moći će o trošku države na transplantaciju organa u Belorusiju
24.09.2025.•
6
Ministar zdravlja Zlatibor LonČar razgovarao je danas u Minsku sa ministrom zdravlja Belorusije Aleksandrom Hodžajevim o mogućoj saradnji dve države u oblasti transplantacije organa.
Poziv za učešće u istraživanju: Kako prirodna ishrana utiče na anemiju
24.09.2025.•
0
Departman za hemiju, biohemiju i zaštitu životne sredine PMF-a sprovodi projekat o uticaju prirodne ishrane na anemiju.
Povučena uticajna studija koja je tvrdila da jabukovo sirće pomaže u mršavljenju
24.09.2025.•
1
Povučena je uticajna studija prema kojoj svakodnevno konzumiranje manje količine jabukovog sirćeta pomaže ljudima da smršaju, nakon što je istragom otkriveno da sadrži višestruke greške.
Olakšanje za sve sklone alergijama: Mnogo manje polena u vazduhu, sledi povoljan period
24.09.2025.•
1
Svi alergeni poleni u vazduhu su u padu, rekla je Mirjana Mitrović, rukovoditeljka grupe za monitoring alergenog polena pri toj agenciji.
EMA i SZO demantuju Trampa: Nema veze između paracetamola u trudnoći i autizma
23.09.2025.•
1
Evropska medicinska agencija (EMA) saopštila je da nema dokaza koji bi zahtevali izmenu važećih preporuka o upotrebi paracetamola za vreme trudnoće.
Duga šetnja šumom će biti deo obrazovnog sistema jednog grada u Sloveniji
23.09.2025.•
3
Terapija šumom, praksa koja podrazumeva duge šetnje u prirodi i za koju se smatra da pomaže u smanjenju stresa, snižavanju krvnog pritiska i jačanju imuniteta, uvodi se u slovenački obrazovni sistem u gradu Naklo.
Smrtonosne posledice klimatskih promena: Više od 24.000 Evropljana preminulo usled ekstremnih vrućina
22.09.2025.•
3
Novo istraživanje evropskih naučnika pokazuje da su klimatske promene odgovorne za čak dve trećine smrtnih slučajeva tokom ovogodišnjih toplotnih talasa.
Jovanović: eBolovanje jedan od najvažnijih koraka u digitalizaciji zdravstvenih i elektronskih usluga
22.09.2025.•
3
Direktor Kancelarije za IT i eUpravu Mihailo Jovanović izjavio je da je uvođenje sistema eBolovanja jedan od najvažnijih koraka u digitalizaciji zdravstvenih i elektronskih usluga u Srbiji.
SZO: Alkoholna, duvanska i prehrambena industrija koče zdravstvene reforme
21.09.2025.•
2
Pritisak kompanija koje proizvode duva, alkohol i ultraprerađenu hranu sprečava vlade da uspostave zdravstvene politike koje spasavaju živote, objavila je Svetska zdravstvena organizacija.
Senzori za merenje šećera o trošku RFZO i za starije od 18 godina
21.09.2025.•
6
Osobama sa dijabetesom koje su do sada kao maloletnici koristile senzore za merenje šećera u krvi o trošku RFZO, omogućeno je da to nastave i nakon navršenih 18 godina.
Studija: Ukidanje pomeranja kazaljki moglo bi da spreči stotine hiljada moždanih udara
21.09.2025.•
9
Naučnici sa Stenford univerziteta objavili su studiju u kojoj se navodi da bi prelazak na stalno standardno vreme, bez pomeranja sata na letnje i zimsko računanje, mogao da donese značajne zdravstvene koristi.
Svetski dan ginekološke onkologije: Pokrenuta kampanja "Ne bez nje"
20.09.2025.•
0
Svetski dan ginekološke onkologije (WorldGO Day), 20. septembar, obeležen je u Srbiji pokretanjem kampanje "Ne bez nje" posvećene prevenciji raka dojke i ginekoloških karcinoma.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar