Zašto su nam potrebne prestupne godine i kako su nastale?
Prestupne godine su godine s 366 kalendarskih dana umesto uobičajenih 365. Događaju se svake četvrte godine prema gregorijanskom kalendaru, kalendaru koji koristi većina sveta.
Foto: Pixabay
Na prvi pogled, sve ovo "skakanje" može izgledati kao glupa ideja. Ali prestupne godine su vrlo važne i bez njih bi naše godine na kraju izgledale sasvim drugačije.
Prestupne godine postoje jer je jedna godina u gregorijanskom kalendaru nešto kraća od solarne ili tropske godine, vremena koje je potrebno da Zemlja jednom u potpunosti obiđe Sunce.
Kalendarska godina ima tačno 365 dana, dok solarna godina ima otprilike 365,24 dana, odnosno 365 dana, 5 sati, 48 minuta i 56 sekundi.
Kad ne bismo uračunali ovu razliku, onda bi se za svaku godinu koja prođe razmak između početka kalendarske godine i solarne godine povećao za 5 sati, 48 minuta i 56 sekundi.
Vremenom bi to pomerilo vreme godišnjih doba. Na primer, ako bismo prestali da koristimo prestupne godine, onda bi za otprilike 700 godina leto na severnoj hemisferi počelo u decembru umesto u junu.
Dodavanje prestupnih dana svake četvrte godine uveliko uklanja ovaj problem jer je dodatni dan približno iste dužine kao i razlika koja se akumulira tokom tog vremena.
Međutim, sistem nije savršen: dobijamo oko 44 dodatne minute svake četiri godine ili dan svakih 129 godina. Da bismo rešili ovaj problem, preskačemo prestupne godine svake stote godine, osim onih koje su deljive s 400, kao što su 1600 i 2000. Ali čak i tada još postoji mala razlika između kalendarskih i solarnih godina.
Generalno, prestupne godine znače da gregorijanski kalendar ostaje usklađen s našim putovanjem oko Sunca.
Ideja o prestupnim godinama datira iz 45. godine pre nove ere, kada je Gaj Julije Cezar uveo julijanski kalendar, koji se sastojao od 365 dana odvojenih u 12 meseci koje još koristimo u gregorijanskom kalendaru. (Jul i avgust izvorno su se zvali Quintilis odnosno Sextilis, ali su kasnije preimenovani po Juliju Cezaru i njegovom nasledniku Avgustu).
Julijanski kalendar uključivao je prestupne godine svake četiri godine bez izuzetka i bio je usklađen s godišnjim dobima na Zemlji zahvaljujući "poslednjoj godini zbrke" 46. pre nove ere, koja je uključivala 15 meseci s ukupno 445 dana, prema Univerzitetu u Hjustonu, piše Live Science.
Vekovima se činilo da Julijanski kalendar savršeno funkcioniše. Međutim, sredinom 16. veka astronomi su primetili da godišnja doba počinju oko 10 dana ranije nego što se očekivalo kada se važni praznici, poput Uskrsa, više ne poklapaju s određenim događajima, poput prolećne ravnodnevice.
Kako bi to ispravio, papa Grgur XIII uveo je gregorijanski kalendar 1582. godine, koji je isti kao i julijanski kalendar, ali s izuzetkom prestupnih godina za većinu stogodišnjica (kao što je gore navedeno).
Vekovima su gregorijanski kalendar koristile samo katoličke zemlje, poput Italije i Španije, ali su ga na kraju prihvatile protestantske zemlje, poput Velike Britanije 1752. godine, kada su njihove godine počele znatno da odstupaju od katoličkih zemalja.
Zbog razlike između kalendara, zemlje koje su kasnije prešle na gregorijanski kalendar morale su da preskoče dane kako bi se uskladile s ostatkom sveta. Na primer, kada je Britanija zamenila kalendare 1752. godine, 2. septembar sledio je 14. septembar.
Pročitaj još
U nekom trenutku u dalekoj budućnosti, gregorijanski kalendar će možda morati da bude ponovo procenjen jer je neusklađen sa solarnim godinama. Ali potrebne hiljade godina da se to dogodi.
U osmom veku pre nove ere rimski kalendar je imao samo 10 meseci, počevši od marta i završavajući u decembru. Hladna zimska sezona bila je zanemarena, bez meseci koji bi to označili. Ali ovaj kalendar je imao samo 304 dana, pa su januar i februar na kraju dodati kraju verske godine. Februar je imao najmanje dana. Ali Rimljani su te mesece ubrzo počeli da povezuju s početkom građanske godine, a oko 450. godine pre Hrista januar se smatrao prvim mesecom nove godine.
Kada je papa Grgur XIII dodao prestupni dan gregorijanskom kalendaru 1582, odabrao je februar jer je bio najkraći mesec, što ga je u prestupnim godinama učinilo za jedan dan dužim.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Zabava - Zanimljivosti
Zašto lenjir ima prazan prostor pre nule? Odgovor je jednostavniji nego što mislite
27.05.2026.•
3
Možda o tome nikada niste razmišljali, ali veliki deo interneta aktivno se pozabavio jednim naizgled jednostavnim pitanjem: čemu služi ona prazna traka pre broja nula na početku lenjira?
Pedeset godina Ford Fijeste: Automobil koji je jednostavnošću osvojio Evropu
25.05.2026.•
0
Kada je Fordu trebala promenu, Lido Iakoka dobro je razumeo evropsko tržište koje ga je frustriralo činjenicom da Ford tamo nema adekvatnog predstavnika u mini segmentu automobila.
Američko ministarstvo odbrane objavilo nova dokumenta o NLO
24.05.2026.•
0
Američko ministarstvo odbrane objavilo je novu seriju prethodno poverljivih dokumenata o neidentifikovanim letećim objektima (NLO), odnosno neidentifikovanim anomalnim pojavama (UAP).
Ljudi u Andima razvili su neobičnu digestivnu "supermoć"
24.05.2026.•
0
Uprkos svom uspehu kao vrste na vrhu lanca, čovečanstvo verovatno nikada neće prestati da evoluira.
Bebe se rađaju sa 100 kostiju više nego što imaju odrasli: Ovo su razlozi
24.05.2026.•
0
Rođeni ste sa skoro 100 kostiju više nego što ih imate danas. Do odraslog doba, većina njih se spojila - ne slučajno, već zahvaljujući preciznom biološkom planu.
VIDEO: "Vrata pakla" u Turkmenistanu gore već 40 godina - i niko ne zna zašto
24.05.2026.•
1
Zašto "Vrata pakla" u pustinji Karakum u Turkmenistanu i dalje gore?
Naučnici možda konačno znaju zašto je T. reks imao tako male ruke
24.05.2026.•
0
Verovatno mu to ne biste rekli u lice, ali čuveni zastrašujući Tiranosaurus reks dugo je bio predmet šala o sićušnim rukama. Ali novo istraživanje moglo bi da objasni njegove smešne ručice.
Naučnici su ljudima dali krila u virtuelnoj stvarnosti - to je izazvalo promene u mozgu
24.05.2026.•
0
Uranjanje u virtuelnu stvarnost (VR) može izazvati čudne stvari u mozgu, što pokazuje nova studija.
Dva drevna traga možda objašnjavaju zašto je 90 odsto ljudi desnoruko
24.05.2026.•
0
Nije važno odakle ste ili kakvo kulturno poreklo imate - oko 90 odsto ljudi je desnoruko. Da li ste se ikada zapitali zašto?
Biolog objašnjava zašto ljudi plaču - koja je prava svrha suza
24.05.2026.•
1
U delu "The Expression of the Emotions in Man and Animals", objavljenom 1872. Čarls Darvin proglasio je čin emocionalnog plakanja ljudi "besmislenim", opisujući ga kao epifenomen, odnosno biološku fusnotu.
Deo stepeništa Ajfelovog tornja prodat za više od 450 hiljada evra
23.05.2026.•
0
Spiralni segment originalnog stepeništa Ajfelovog tornja prodat je za više od 450 hiljada evra na aukciji u Parizu u četvrtak.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar