Dva drevna traga možda objašnjavaju zašto je 90 odsto ljudi desnoruko
Nije važno odakle ste ili kakvo kulturno poreklo imate - oko 90 odsto ljudi je desnoruko. Da li ste se ikada zapitali zašto?
Foto: Pixabay
Prema novom istraživanju, ta sklonost potiče još od naših davnih homininskih predaka. Više koristimo jednu ruku od druge zato što hodamo na dve noge - a naši veći mozgovi odlučili su da desna ruka bude favorizovana.
To znači da nismo samo mi Homo sapiensi ti koji imaju sklonost. Tim je procenio da su i neandertalci uglavnom bili desnoruki, a što ste dalje od nas na porodičnom stablu, ta sklonost uglavnom postaje slabija.
"Ovo je prva studija koja testira nekoliko glavnih hipoteza o ljudskoj dominantnoj ruci u jedinstvenom okviru. Posmatranjem mnogih vrsta primata možemo početi da razumemo koji aspekti dominantne ruke su drevni i zajednički, a koji su jedinstveno ljudski", kaže Tomas Pišel, evolucioni antropolog sa Univerziteta Oksford u Velikoj Britaniji.
Prethodna istraživanja pokazala su da je levorukost ili desnorukost uglavnom određena genetikom, a fetusi pokazuju sklonost već sa osam nedelja u materici.
Ali to ide mnogo dalje od vašeg oca. Arheološki dokazi, prvi put prijavljeni 2016. godine, sugerišu da su hominini favorizovali desnu ruku još pre 1,8 miliona godina, piše ScienceAlert.
Za novu studiju, naučnici sa Oksforda i Univerziteta Reding u Velikoj Britaniji krenuli su da istraže kako, kada i zašto je ta sklonost nastala. Pretpostavljalo se da je desnorukost možda počela kada su naši preci počeli da koriste alatke, ili sišli sa drveća, ili počeli da hodaju uspravno, ili otprilike u vreme bioloških promena poput telesne mase ili veličine mozga.
Za početak, tim je sproveo meta-analizu podataka koji uključuju više od 2.000 jedinki iz 41 vrste majmuna i čovekolikih majmuna, uključujući ljude. Zatim su oni analizirani korišćenjem modela koji uzimaju u obzir evolutivne odnose između vrsta.
Istraživači su tražili znakove pristrasnosti prema jednoj ruci u odnosu na drugu, kao i snagu te sklonosti.
Bilo je malo dokaza o bilo kakvoj pristrasnosti kod većine vrsta, ali ljudi su se izdvojili kao anomalija, sa snažnom sklonošću prema desnoj ruci.
Samo istočnojavanski langur (Trachypithecus auratus) imao je jaču sklonost ka desnoj strani, a zanimljivo je da su orangutani i prćastonosi majmuni pokazali blagu sklonost ka levoj ruci.
Kada su istraživači ispitali koji od pretpostavljenih faktora izgleda igraju ulogu, otkrili su da su najsnažnije veze sa dominantnom rukom povezane sa veličinom mozga i relativnom dužinom naših ruku i nogu.
Iz toga je tim zatim mogao da primeni model na naše izumrle rođake, poput neandertalaca, kako bi video da li su možda imali sklonost ka jednoj ili drugoj ruci.
Iz podataka se pojavio fascinantan obrazac, pri čemu se H. sapiens uklopio u jasan evolutivni trend.
Naši stariji preci, poput Australopithecus afarensis, pokazivali su samo blagu sklonost prema desnoj ruci. Ali do trenutka kada se pojavio rod Homo, ta pristrasnost je rasla.
H. ergaster i H. erectus pokazivali su sve veću sklonost ka desnoj strani u modelu, a neandertalci, naši najbliži rođaci, pokazali su još jaču pristrasnost, odmah iza nas.
Jedan neobični mali rođak mogao bi biti izuzetak koji potvrđuje pravilo. H. floresiensis, takozvani "hobiti" iz Indonezije, imali su samo veoma blagu sklonost ka bilo kojoj ruci, otprilike na nivou savremenih šimpanzi (Pan troglodytes).
To bi moglo podržati hipotezu istraživača da su veliki mozgovi i dvonožnost pokrenuli dominantnu ruku. Na kraju krajeva, ti hobiti su i dalje imali relativno male glave i nisu potpuno odustali od penjanja po drveću.
Zajedno, nalazi sugerišu da se osobina snažnog favorizovanja jedne ruke dogodila u dve faze.
Prvo su naši preci počeli da hodaju uspravno, što je oslobodilo njihove prednje udove za druge poslove i omogućilo rukama da evoluiraju u osetljive instrumente fine motorike na koje se danas oslanjamo.
Druge životinje mogu imati sklonosti prema očima ili udovima jedne strane u odnosu na drugu, a istraživanja pokazuju da one koje to imaju obično bolje obavljaju zadatke preživljavanja. Možda su i rani ljudski preci stekli prednost zahvaljujući toj ranoj vrsti "oslobođene" pristrasnosti.
Ali zašto je onda 90 odsto nas "izabralo" desnu ruku, u nečemu što bi suštinski trebalo da bude "bacanje novčića"?
Pročitaj još
To bi moglo zavisiti od načina na koji su naši veliki mozgovi povezani, tako da je svaka hemisfera specijalizovana za različite zadatke. Kako se ta neuronska efikasnost razvijala, a mozgovi postajali veći, sklonost ka desnoj ruci mogla je postati ukorenjena - označavajući drugu fazu u ovom razvoju dominantne ruke.
"Početna promena kretanja izazvana dvonožnošću može se posmatrati kao pružanje ekoloških i anatomskih prilika za manuelnu specijalizaciju, dok je encefalizacija možda kasnije učvrstila i dodatno usmerila obrasce lateralizacije na nivou populacije. Pored toga, kultura je možda delovala istovremeno sa ili pojačala efekte ovog nastajućeg trenda homininske desnorukosti", pišu istraživači.
Naučnici sugerišu da i dalje postoje otvorena pitanja na koja treba odgovoriti, poput toga zašto uopšte još postoje levoruki ljudi i da li se slični evolutivni obrasci mogu videti kod drugih životinja sa dominantnim udovima, poput papagaja i kengura.
Istraživanje je objavljeno u časopisu "PLOS Biology".
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Zabava - Zanimljivosti
Biolog objašnjava zašto ljudi plaču - koja je prava svrha suza
24.05.2026.•
1
U delu "The Expression of the Emotions in Man and Animals", objavljenom 1872. Čarls Darvin proglasio je čin emocionalnog plakanja ljudi "besmislenim", opisujući ga kao epifenomen, odnosno biološku fusnotu.
Deo stepeništa Ajfelovog tornja prodat za više od 450 hiljada evra
23.05.2026.•
0
Spiralni segment originalnog stepeništa Ajfelovog tornja prodat je za više od 450 hiljada evra na aukciji u Parizu u četvrtak.
Danas je Međunarodni dan Šerloka Holmsa
22.05.2026.•
1
Od zgrade u Ulici Bejker 221B u centru Londona, do vodopada na litici u Švajcarskim Alpima, generacije "detektiva iz fotelje" danas slave Međunarodni dan Šerloka Holmsa.
Oboren rekord: Na Mont Everest se u jednom danu popelo 274 planinara
21.05.2026.•
0
Stotine planinara popelo se na Mont Everest u jednom danu, čime je postavljen novi rekord sa 274 uspešna uspona na taj vrh, saopštili su zvaničnici.
Radio stanica greškom objavila da je kralj Čarls umro
21.05.2026.•
0
Radio stanica koja je slučajno objavila da je kralj preminuo izvinila se zbog "uznemirenosti koju je izazvala".
Zlatna poluga vredna 73.000 evra pronađena u cipeli na granici sa Grčkom
19.05.2026.•
3
Zlatna poluga vredna oko 73.000 evra pronađena je u cipeli putnika na graničnom prelazu Bogorodica, saopštila je Carina Severne Makedonije.
Bili Džin King diplomirala sa 82 godine: Ostvarila san posle šest decenija
19.05.2026.•
2
Legendarna američka teniserka Bili Džin King je sa 82 godine ispunila svoju davnašnju želju i diplomirala na Univerzitetu u Kaliforniji, koji je zbog sportske karijere napustila pre više od šest decenija.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar