Vulkan na Antarktiku izbacuje kristale zlata u atmosferu

Autor: 021.rs

Zabava

05.07.2026.

12:10 > 16:53

Lava. Pepeo. Strašna smrt. Sve su to dobro poznati i očekivani proizvodi aktivnog vulkana.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Ali jedan vulkan, duboko u najudaljenijim i zaleđenim predelima naše planete, radi po malo drugačijim pravilima.

Na Rosovom ostrvu, u Rosovom moru, velikom zalivu na Antarktiku, uzdiže se Erebus, oko 1.350 kilometara od geografskog Južnog pola. To je najjužniji aktivni vulkan na svetu, a u njegovom krateru neprekidno ključa stalno jezero užarene lave.

U gasovima koji neprestano izlaze iz ovog "ulaza u podzemni svet" naučnici su pronašli mikroskopske čestice kristalnog elementarnog zlata.

Prema istraživanju objavljenom 1991. godine u časopisu "Geophysical Research Letters", Erebus svakog dana izbacuje oko 80 grama mikroskopske zlatne prašine, koja se rasipa i do 1.000 kilometara od vulkana, a možda i dalje.

Do danas je to jedini vulkan na svetu za koji se zna da izbacuje kristalne čestice elementarnog zlata.

Prava misterija, međutim, jeste kako zlato uopšte uspeva da pobegne iz magme.

Zapravo, prisustvo zlata u vulkanskim gasovima nije toliko neobično.

Tragovi zlata hemijskim analizama pronađeni su u uzorcima sa vulkana Kīlauea na Havajima, Etne u Italiji, vulkana Avgustin na Aljasci i Čičona u Meksiku.

Kasniji teorijski radovi ukazali su da zlato može da se prenosi vrelim vulkanskim tečnostima, a verovatno i gasovima.

Vulkan je u suštini otvor u Zemljinoj kori kroz koji se rastopljeni materijal iz dubine probija ka površini. Mnogi elementi, poput bakra, srebra, žive, arsena, selena i sumpora, zajedno sa zlatom, nalaze se u toj ogromnoj prirodnoj "topionici", gde mogu da se povezuju sa drugim elementima i formiraju različita hemijska jedinjenja, piše ScienceAlert.

Zlato pritom ne isparava kao voda iz čajnika, jer je tačka ključanja čistog zlata mnogo viša od temperatura koje vladaju u vulkanima. Umesto toga, smatra se da ga do površine prenose isparljiva jedinjenja koja sadrže hlor ili sumpor i koja mogu da postoje u vrelim vulkanskim gasovima.

Međutim, prema timu koji je predvodila geohemičarka Kimberli Miker sa Nju Meksiko instituta za rudarstvo i tehnologiju, zlato iz vulkana Erebus ponaša se na način koji nije zabeležen ni kod jednog drugog vulkana.

U okviru istraživanja emisija vulkana Erebus, naučnici su prikupili uzorke snega oko vulkanskog kratera, uzorke iz oblaka gasova koji se uzdižu iz jezera lave, kao i uzorke iz antarktičke troposfere do udaljenosti od 1.000 kilometara od vulkana.

U sva tri skupa uzoraka pronašli su mikrometarske čestice čistog zlata.

Pod elektronskim mikroskopom čestice su izgledale kao složeni, višestrano oblikovani, gotovo savršeno geometrijski kristali, a pojedini su bili široki i do oko 60 mikrometara.

Procenjena dnevna količina od 80 grama zapravo je manja od procena za neke druge vulkane. Na osnovu tadašnjih merenja, smatra se da Kilauea dnevno izbacuje između 500 i 800 grama zlata, dok su procene za Etnu dostizale čak 2,4 kilograma dnevno.

Međutim, Erebus poseduje nešto jedinstveno što omogućava da se zlato izdvoji iz hemijskih jedinjenja koja ga prenose u vulkanskim gasovima.

Jedan od modela koji su istraživači predložili jeste da zlato iz lave izlazi vezano za isparljiva jedinjenja hlora. Kako se gasovi hlade, zlato se kristališe i odvaja se iz tih jedinjenja, da bi se na kraju taložilo na antarktičkom ledu.

Problem sa tim objašnjenjem jeste što gas sadrži veoma malo zlata, pa je u takvim uslovima veoma teško da se spontano formiraju tako lepo oblikovani kristali u vazduhu.

Drugo objašnjenje kasnije je predložio vulkanolog Filip Kajl, takođe sa Nju Meksiko instituta za rudarstvo i tehnologiju i član istraživačkog tima. Prema njegovoj hipotezi, zlato se postepeno formira u kori na površini jezera lave, odakle ga gasovi koji se uzdižu odnose u atmosferu.

Međutim, prošlo je više od 30 godina od ovog otkrića, a naučnici i dalje nemaju konačan odgovor.

Izgleda da nešto u vezi sa vulkanom Erebus - bilo njegova hemija, temperatura okoline, geologija ili neki drugi faktor - daje ovom vulkanu jedinstvenu sposobnost da poput nestašnog vilenjaka posipa antarktički sneg zlatnom prašinom.

Rad je objavljen u časopisu "Geophysical Research Letters".

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

zlato vulkani

Komentari 1

Hronološki Najpopularniji

Markox

06.07.2026 • 07:46

PDV

Odma da se oporezuje vulkan !! Nemoj da drzava to propusti , odma PDV ,prirez i porez na dobit !

0 0 0

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.