Ljudi u Andima razvili su neobičnu digestivnu "supermoć"
Uprkos svom uspehu kao vrste na vrhu lanca, čovečanstvo verovatno nikada neće prestati da evoluira.
Foto: Pixabay
Od pasivnih selekcionih pritisaka do onih koje sami izazivamo, sile koje oblikuju naše kontinuirano evolutivno putovanje podjednako su fascinantne koliko i raznovrsne.
Sada je novo istraživanje otkrilo ranije nepoznat način na koji ljudi koji žive visoko u Andima možda nastavljaju da evoluiraju, a pokretač je iznenađujuće skroman.
Ova populacija bila je među prvima koja je pripitomila danas sveprisutni krompir pre više hiljada godina, što bi moglo da objasni zašto njihova tela pokazuju dokaze poboljšane sposobnosti varenja skroba.
"Visoki Andi poznati su kao bogat region za razumevanje ljudske evolutivne adaptacije, na primer, hipoksije, stanja u kojem tkiva ne dobijaju dovoljno kiseonika. Ovo novo istraživanje pokazuje koliko su Andi korisni za razumevanje ljudske evolutivne adaptacije na druge selekcione pritiske iz okruženja, poput ishrane", kaže antropološkinja Ejbigejl Bigam sa Univerziteta Kalifornije u Los Anđelesu, prenosi ScienceAlert.
Evolucija je proces koji kombinuje vreme sa stalnom izloženošću selekcionom pritisku, koji neka tela podnose bolje od drugih. To može uključivati ekstremne uslove, poput nesnosne vrućine, potpunog nedostatka kiseonika ili opasnih nivoa zračenja, ali i blaže pritiske, poput stalne izloženosti niskim nivoima toksina ili vrste hrane na koju se ljudi oslanjaju.
Pre nekoliko godina, tim istraživača među kojima je bila i Bigam, otkrio je da autohtone populacije koje žive u peruanskim Andima izgleda imaju genetska poboljšanja povezana sa varenjem skroba u poređenju sa populacijama koje su mnogo kasnije usvojile krompir.
Sada je tim proširio istraživanje na genome iz celog sveta, i otkrio da su Kečua ljudi autohtonog andskog porekla iz planinskih oblasti bolje prilagođeni za varenje skroba nego gotovo bilo koja druga populacija na Zemlji.
"Biolozi već dugo sumnjaju da su različite grupe ljudi razvile genetske adaptacije kao odgovor na svoju ishranu, ali postoji veoma malo slučajeva gde su dokazi ovako snažni", kaže evolutivni antropolog Omer Gokdžumen sa Univerziteta u Bafalu.
Trag se nalazi u genu nazvanom AMY1, koji postoji kod praktično svih ljudi na svetu. Ovaj gen učestvuje u proizvodnji enzima amilaze u pljuvački, koji pomaže razgradnju skroba na samom početku digestivnog procesa - u ustima.
Pojedinci obično imaju od dve do 20 kopija ovog gena po diploidnoj ćeliji; globalni medijan, prema podacima iz nove studije, iznosi sedam kopija.
Nakon analize genoma 3.723 osobe iz 85 populacija širom sveta, istraživači su otkrili da autohtoni Kečua ljudi iz Perua imaju medijan od 10 kopija ovog gena. Istraživači procenjuju da im je to donosilo prednost u preživljavanju ili reprodukciji od 1,24 odsto po generaciji.
"Evolucija kleše skulpturu, a ne gradi zgradu. Nije kao da su autohtoni Andi odjednom dobili dodatne kopije AMY1 gena kada su počeli da jedu krompir. Umesto toga, oni sa manjim brojem kopija vremenom su nestajali iz populacije, možda zato što su imali manje potomaka, dok su oni sa većim brojem kopija opstali", objašnjava Gokdžumen.
Koristeći metode genetskog datiranja i modelovanja, istraživači su zatim pratili porast ove promene. Njihove metode pokazale su da je gen postojao pre pripitomljavanja krompira, ali da je broj kopija počeo da raste pre oko 10.000 godina.
Poznato je da je pripitomljavanje krompira u Andima počelo pre između 10.000 i 6.000 godina - vremenski okvir koji se poklapa sa povećanjem broja kopija gena koji pomaže varenje krompira.
U međuvremenu, druge populacije poreklom od Maja, koje nemaju dugu istoriju uzgoja krompira, nemaju istu adaptaciju. Zbog toga taj vremenski sled verovatno nije slučajnost.
Pročitaj još
"Ovo direktno poređenje jedan je od glavnih razloga zbog kojih mislimo da veliki broj kopija AMY1 gena kod Peruanaca nije nastao slučajno, već je povezan sa njihovom dugom istorijom konzumiranja krompira", kaže evolutivna genetičarka Luane Landau sa Univerziteta u Bafalu.
Rezultat pokazuje da je genetska adaptacija na promene u ishrani moguća u relativno kratkom vremenskom periodu, dodajući novu dimenziju raspravi o takozvanoj paleo ishrani.
Pored toga, neki naučnici izneli su snažan argument da tehnologija postaje dominantna sila koja pokreće ljudsku evoluciju. Ovo istraživanje predstavlja zanimljiv aspekt te ideje.
U ne tako davnoj prošlosti, svi su manje-više jeli lokalnu hranu. Danas je uobičajeno jesti hranu koja je ili direktno uvezena ili uzgajana od uvezenih vrsta.
"Veći deo ljudske istorije ljudi su jeli isto ono što su njihovi preci jeli hiljadama godina. Bukvalno ste morali da migrirate na drugi kraj sveta da biste promenili ishranu. Pa šta sada znači to što jedemo hranu iz celog sveta? A sada kada smo pokazali sile prirodne selekcije povezane sa jedenjem krompira, šta znači to što ceo svet jede pomfrit?", kaže evolutivna genetičarka Kendra Šir sa Univerziteta u Bafalu.
Istraživanje je objavljeno u časopisu "Nature Communications".
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Zabava - Zanimljivosti
Bebe se rađaju sa 100 kostiju više nego što imaju odrasli: Ovo su razlozi
24.05.2026.•
0
Rođeni ste sa skoro 100 kostiju više nego što ih imate danas. Do odraslog doba, većina njih se spojila - ne slučajno, već zahvaljujući preciznom biološkom planu.
VIDEO: "Vrata pakla" u Turkmenistanu gore već 40 godina - i niko ne zna zašto
24.05.2026.•
0
Zašto "Vrata pakla" u pustinji Karakum u Turkmenistanu i dalje gore?
Naučnici možda konačno znaju zašto je T. reks imao tako male ruke
24.05.2026.•
0
Verovatno mu to ne biste rekli u lice, ali čuveni zastrašujući Tiranosaurus reks dugo je bio predmet šala o sićušnim rukama. Ali novo istraživanje moglo bi da objasni njegove smešne ručice.
Naučnici su ljudima dali krila u virtuelnoj stvarnosti - to je izazvalo promene u mozgu
24.05.2026.•
0
Uranjanje u virtuelnu stvarnost (VR) može izazvati čudne stvari u mozgu, što pokazuje nova studija.
Dva drevna traga možda objašnjavaju zašto je 90 odsto ljudi desnoruko
24.05.2026.•
0
Nije važno odakle ste ili kakvo kulturno poreklo imate - oko 90 odsto ljudi je desnoruko. Da li ste se ikada zapitali zašto?
Biolog objašnjava zašto ljudi plaču - koja je prava svrha suza
24.05.2026.•
1
U delu "The Expression of the Emotions in Man and Animals", objavljenom 1872. Čarls Darvin proglasio je čin emocionalnog plakanja ljudi "besmislenim", opisujući ga kao epifenomen, odnosno biološku fusnotu.
Deo stepeništa Ajfelovog tornja prodat za više od 450 hiljada evra
23.05.2026.•
0
Spiralni segment originalnog stepeništa Ajfelovog tornja prodat je za više od 450 hiljada evra na aukciji u Parizu u četvrtak.
Danas je Međunarodni dan Šerloka Holmsa
22.05.2026.•
1
Od zgrade u Ulici Bejker 221B u centru Londona, do vodopada na litici u Švajcarskim Alpima, generacije "detektiva iz fotelje" danas slave Međunarodni dan Šerloka Holmsa.
Oboren rekord: Na Mont Everest se u jednom danu popelo 274 planinara
21.05.2026.•
0
Stotine planinara popelo se na Mont Everest u jednom danu, čime je postavljen novi rekord sa 274 uspešna uspona na taj vrh, saopštili su zvaničnici.
Radio stanica greškom objavila da je kralj Čarls umro
21.05.2026.•
0
Radio stanica koja je slučajno objavila da je kralj preminuo izvinila se zbog "uznemirenosti koju je izazvala".
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar