Potonula nuklearna podmornica iz vremena Hladnog rata ispušta radioaktivni materijal u duboke, mračne vode na dnu Norveškog mora, pokazalo je istraživanje.
Sovjetska podmornica K-278 Komsomolec potonula je nakon požara na brodu u aprilu 1989. godine, noseći ne samo nuklearni reaktor koji ju je pokretao, već i dva nuklearna torpeda.
Sada rezultati posebnog istraživanja koje je vodio morski radioekolog Džastin Gvin iz Norveške uprave za radijacionu i nuklearnu bezbednost pri Fram centru pokazuju da stalno propadanje podmornice još nije izazvalo razaranje kakvo je moguće.
Dok torpeda ostaju zapečaćena, reaktor se raspada, povremeno ispuštajući vidljive oblake radioaktivnog materijala u vodu, navode Gvin i kolege u novom radu.
"Ispuštanja iz reaktora dešavaju se više od 30 godina, ali postoji malo dokaza o bilo kakvom nagomilavanju radionuklida u neposrednom okruženju podmornice, jer se oslobođeni radionuklidi brzo razblažuju u okolnoj morskoj vodi", pišu istraživači, prenosi ScienceAlert.
Olupina Komsomoleca bila je tragična katastrofa koja je dovela do smrti većine posade i ostavila dugoročnu radioaktivnu opasnost u trajnom mraku na 1.680 metara ispod površine Norveškog mora.
Kontinuirano praćenje olupine od 1990-ih ukazivalo je na povremena radioaktivna curenja. Rana istraživanja pokazala su da je podmornica značajno oštećena, trup je bio napukao, a morska voda je bila u kontaktu sa nuklearnim torpedima.
Veliki radovi sprovedeni su 1994. godine kako bi se zapečatio oštećeni torpedni odeljak, i nije bilo dokaza o curenju plutonijuma za oružje u okolinu.
Međutim, stalna godišnja istraživanja norveške vlade otkrila su radioaktivne izotope cezijuma u vodi oko podmornice.
Godine 2019. naučnici su sproveli veliko istraživanje koristeći daljinski upravljano vozilo (ROV) nazvano Ægir 6000 kako bi uzeli uzorke vode i živog sveta oko Komsomoleca i procenili oštećenja plovila.
U to vreme bilo je jasno da podmornica curi. Sada su Gvin i njegove kolege završili analizu prikupljenih podataka i kvantifikovali curenje, njegov izvor i njegove efekte na ekosistem morskog dna.
Tim je utvrdio da curenje nije konstantno, već se javlja u sporadičnim naletima sa određenih mesta duž trupa, uključujući ventilacionu cev i područje oko reaktorskog odeljka. ROV je zabeležio video snimke vidljivih oblaka koji izlaze u more.
Uzorci tih oblaka pokazali su prisustvo izotopa stroncijuma, cezijuma, uranijuma i plutonijuma. U neposrednoj blizini plovila nivoi stroncijuma i cezijuma bili su "400.000 i 800.000 puta veći, redom, od uobičajenih nivoa ovih radionuklida u Norveškom moru".
Povišeni nivoi i odnosi uranijuma i plutonijuma, navode istraživači, takođe ukazuju da nuklearno gorivo unutar reaktora aktivno korodira.
Međutim, već nekoliko metara od podmornice radioaktivna kontaminacija naglo opada, što sugeriše da se ovi izotopi brzo rasipaju.
Pored toga, uzorci sunđera, korala i morskih anemona koji žive i rastu na olupini pokazuju blago povišene nivoe radioaktivnog cezijuma - ali bez očiglednih znakova deformacija ili drugih oštećenja. Okolni sediment takođe pokazuje malo znakova kontaminacije.
U međuvremenu, raniji radovi na zaptivanju torpednog odeljka i dalje su stabilni.
Ovo je uznemirujući nalaz. Ukazuje da je stvarna šteta od olupine za sada minimalna, iako znamo veoma malo o morskom životu na tim dubinama.
Istovremeno, oštećena podmornica na dnu mora vremenom će samo gubiti strukturni integritet, pa budućnost Komsomoleca ostaje pomalo zabrinjavajuća.
Potopljeno plovilo leži u ledenim, ogromnim dubinama batipelagičkog mora - okruženju koje je veoma teško dostupno ljudima i u kom svaka popravka zahteva pažljivo planiranje i inženjering.
Ohrabrujuće je da prethodne popravke i dalje drže, ali olupina ostaje pretnja koja zahteva stalni nadzor, navode istraživači.
"Dalja istraživanja treba sprovesti kako bi se utvrdili mehanizmi iza uočenih ispuštanja, procesi korozije koji se odvijaju unutar reaktora i implikacije toga za buduća ispuštanja i sudbinu preostalog nuklearnog materijala u reaktoru. Komsomolec pruža jedinstvenu priliku da se razumeju rizici i posledice ispuštanja iz drugih potonulih ili odloženih reaktora na Arktiku, kao i rizici od budućih nesreća koje uključuju nuklearno pogonjena plovila i bilo koju drugu vrstu nuklearnih tehnologija korišćenih na moru. Zato je važno da se nastavi praćenje situacije i stanja podmornice", kažu istraživači.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Igra Bingo, plišane igračke "Mece dobrići", kao i kartaška igra Pokemon i dečji tobogan primljeni su u Nacionalnu kuću slavnih igračaka u američkom gradu Ročesteru.
Naučnici su uspeli da izdvoje ljudsku DNK staru približno 22.000 godina iz male količine zemlje pronađene u pećini El Miron u Španiji, iako u tom sloju nisu otkriveni nikakvi ljudski ostaci.
Verika, vladarka Britanije u gvozdenom dobu, bila je žena, a ne muškarac, kako se do sada verovalo, pokazuje najnovije arheološko istraživanje, preneo je časopis "Popular Science".
Rumunija je oborila rekord za najmasovniju sadnju drveća na svetu i ušla je u Svetsku knjigu rekorda nakon što je više od 2.500 volontera, među kojima je bilo mnogo dece, istovremeno posadilo po jedno drvo.
Glasači u američkoj saveznoj državi Ajdaho ubedljivo su podržali pušku Vinčester model 1873 kao zvanično državno oružje, dajući joj prednost u odnosu na pet drugih modela.
Arheolozi su u Pompeji rekonstruisali ormar zapečaćen skoro 2.000 godina, u kojem su pronađeni nakit, novčići, parfem, posude za kuvanje, pružajući uvid u svakodnevni život stanovnika grada pre erupcije Vezuva.
Olupina broda stara oko 4.700 godina, koja je otkrivena tokom podvodnih iskopavanja u blizini ostrva Kekova u južnoj turskoj provinciji Antalija, ušla je u Ginisovu knjigu rekorda kao najstarija olupina broda na svetu.
Papa Lav XIV primio je danas u Apostolskoj palati u Vatikanu američkog kantautora i pesnika Boba Dilana, dobitnika Nobelove nagrade za književnost, koji boravi u Rimu u okviru italijanskog dela svoje koncertne turneje.
Nakon što je učestvovao na mitinzima povodom predstojećih izbora za Kongres, američki predsednik Donald Tramp je prisustvovao zabavi povodom Noći veštica, održanoj na njegovom imanju Mar-a-Lago u Floridi.
Impresivan snimak planinskog masiva Alpštajn u švajcarskim Alpima otkriva kako vremenski uslovi mogu drastično da se razlikuju na dve strane iste planine, zahvaljujući prirodnom fenomenu poznatom kao "orografski efekat".
Olupina kanadskog parobroda "Kornvolis", koji je nemačka podmornica potopila u decembru 1944. godine, pronađena je na dubini od gotovo 120 metara, više od 80 godina nakon potonuća.
Brod SS United States, koji je decenijama bio usidren u Filadelfiji, biće potopljen 12. novembra u Meksičkom zalivu, gde će postati najveći veštački greben na svetu.
Aastrofizičar Darko Donevski odlučio je da jednu od 17 galaksija koje su on i njegov tim otkrili teleskopima ALMA i Džejms Veb nazove SL3, u čast studenata Srbije.
Retki skelet nanotiranusa, manjeg srodnika tiranosaurusa reksa, prodat je na aukciji u kući "Sotbi" u Njujorku za 47,3 miliona dolara, nakon dvanaestominutnog nadmetanja šest ponuđača, preneo je CNN.
Komentari 2
Душан
///
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar