Naučnici izračunali kada će poslednje biljke na Zemlji izumreti

Autor: 021.rs

Zabava

12.07.2026.

12:50 > 05:39

Ako vam sobne biljke uvek uginu, može vas utešiti činjenica da će biljni svet kao celina verovatno opstati još veoma dugo.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Naučnici izračunali kada će poslednje biljke na Zemlji izumreti

Foto: 021.rs (ilustracija)

Zapravo, moguće je da će biljke i dalje postojati kada Sunce ispari okeane sa površine Zemlje.

Do tog zaključka došla su dvojica planetarnih naučnika koji su pomoću niza modela procenili maksimalni životni vek Zemljine vegetativne biosfere, odnosno biljnog sveta.

Njihove simulacije, objavljene u časopisu "Journal of Geophysical Research", pokazuju da bi poslednja biljka na Zemlji mogla da uvene tek za oko 1,87 milijardi godina. Do tada će Sunce sijati oko 20 odsto jače, što će najverovatnije ili spržiti biljke ili ih ostaviti bez uslova za opstanak, piše ScienceAlert.

Ipak, postoji mogućnost da se na kraju ove priče stavi zvezdica, odnosno da biljke, ali i drugi oblici života, opstanu i nakon tog trenutka.

Biljke čine oko 80 odsto ukupne biomase na Zemlji, pa je u interesu planete da im što duže obezbeđuje dovoljno sunčeve svetlosti, vode i ugljen-dioksida, piše ScienceAlert.

Ali koliko dugo je to moguće? I kada će biljke dostići svoju krajnju granicu?

Da bi odgovorili na ta pitanja, astrobiolog Džejkob Hak-Misra i planetarni klimatolog Erik Vulf iz neprofitnog istraživačkog instituta "Blue Marble Space", sa sedištem u Sijetlu, sproveli su niz simulacija.

Koristili su trodimenzionalni model kako bi izračunali šta će se dešavati sa Zemljinom klimom tokom naredne dve milijarde godina. Model uzima u obzir očekivano povećanje sjaja Sunca, ali i promene u koncentraciji ugljen-dioksida (CO₂) u atmosferi.

Ako se zanemare emisije ugljen-dioksida koje izaziva čovek, prirodni karbonatno-silikatni ciklus neprekidno uklanja CO₂ iz atmosfere i prenosi ga u okeane, gde se postepeno taloži na morskom dnu, pretvara u stene, a zatim se kroz vulkanske erupcije i pomeranje tektonskih ploča ponovo vraća u atmosferu.

Međutim, nije potpuno jasno koliko taj proces zavisi od temperature Zemljine površine, pa su istraživači simulirali i scenario sa snažnim i scenario sa slabim trošenjem stena.

U modelu sa snažnim trošenjem stena temperatura Zemljine površine ostaje relativno stabilna, ali količina ugljen-dioksida u atmosferi postepeno opada. U tom slučaju biljke bi ostale bez ugljenika, što bi dovelo do nestanka vegetativne biosfere za oko 1,84 milijarde godina.

U modelu sa slabijim trošenjem stena koncentracija CO₂ ostaje stabilna, ali temperatura nastavlja da raste. Na kraju prosečna temperatura na Zemlji dostiže oko 65 stepeni Celzijusa, što je granica iznad koje kopnene biljke više ne mogu da opstanu. Prema ovom scenariju, maksimalni životni vek biljaka na Zemlji iznosi oko 1,87 milijardi godina, što je duže nego što su pokazivala većina prethodnih istraživanja.

"To ukazuje na mogućnost da Zemljina fotosintetska biosfera može opstati u nekom obliku sve do trenutka kada Zemlja počne da gubi svoju vodu. Ako je to tačno, maksimalni životni vek Zemljine vegetativne biosfere približno je jednak životnom veku Zemljinih okeana", navode autori.

Ipak, postoji jedna veoma zanimljiva ograničavajuća okolnost.

Ove simulacije nisu uzele u obzir evoluciju biljaka niti eventualni tehnološki napredak ljudi ili neke druge inteligentne civilizacije koja bi mogla nastati u dalekoj budućnosti. Bilo koji od ta dva faktora mogao bi da produži opstanak biljaka na Zemlji, ali i van nje.

"Možemo zamisliti scenario u kojem biljke razvijaju sposobnost da same regulišu temperaturu i pritisak kao odgovor na klimatske promene. Kako Sunce bude postajalo sve sjajnije, biljke bi mogle da favorizuju život u višim slojevima atmosfere, prilagode se novim uslovima i prošire na velika nadmorska područja, u stratosferu, pa čak i dalje. Iz gornjih slojeva Zemljine atmosfere život bi mogao da se proširi na tela sa slabijom gravitacijom, poput kometa i Meseca, pa čak i u slobodan svemirski prostor", pišu istraživači.

Moguće tehnološke intervencije zvuče kao naučna fantastika.

Metode geoinženjeringa, poput raspršivanja reflektujućih aerosola u gornje slojeve atmosfere ili postavljanja ogromnih štitova u orbiti koji bi blokirali deo Sunčevog zračenja, mogle bi da rashlade Zemlju uprkos sve jačem Suncu.

Međutim, posledice takvih rizičnih rešenja još nisu dovoljno poznate.

Postoje i još spekulativnije ideje, poput pomeranja same Zemlje u udaljeniju orbitu ili promene mase Sunca kako bi ono nastavilo da sija istim intenzitetom.

Naravno, nemoguće je znati šta budućnost zaista donosi, ali je na neki način utešno pomisliti da bi Zemlja mogla ostati zelena i za više od milijardu godina.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

biljke

Komentari 0

Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.