Ljudi su jedini primati kojima je dovoljno sedam sati sna - ostali spavaju duže
Sedam sati zvuči kao razumna, čak i velikodušna količina noćnog sna. Brojka koju bi lekar verovatno odobrio, a umoran roditelj možda poželeo.
Ali među primatima, ljudi imaju najoskudniju "dozu" sna na svetu, a ne neku udobnu sredinu kako se na prvi pogled čini, piše Forbes Srbija.
Model zasnovan na veličini tela, veličini mozga i ishrani - istim faktorima koji prilično pouzdano predviđaju koliko je sna potrebno određenoj vrsti primata - pokazuje da bi vrsta građena poput nas trebalo da spava oko 9,5 sati dnevno.
Stvarni prosek kod ljudi je bliži sedam sati. Ta razlika između predviđanja i stvarnosti ima i svoj naziv u naučnoj literaturi. To je paradoks ljudskog sna. U direktnoj suprotnosti sa očekivanjem da bi veći i metabolički zahtevniji mozak trebalo da zahteva više sna kako bi se održavao.
Paradoks ljudskog sna - da li je dovoljno sedam sati
Od približno 30 vrsta primata koje su dovoljno detaljno proučavane za poređenje, ljudi se nalaze na poslednjem mestu po ukupnom vremenu spavanja.
Pavijani, lemuri i različite vrste majmuna, životinje koje imaju znatno manje mozgove od našeg i koje često spavaju u mnogo nesigurnijim i izloženijim uslovima, sve spavaju duže nego mi. Ponekad i znatno duže.
Ako bi veći mozak jednostavno zahtevao više sna za izgradnju i održavanje, kao što pretpostavlja standardna teorija, ljudi bi trebalo da spavaju najviše od svih primata na toj listi, a ne najmanje.
Upravo to čini ovu pojavu pravom zagonetkom, a ne jednostavnom potvrdom onoga što bismo očekivali na prvi pogled.
Očigledno postoji nešto drugo osim same veličine mozga što određuje koliko ljudi spavaju. Upravo je zato ovo pitanje dobilo svoje ime i postalo predmet posebnog pravca istraživanja.
Zašto ljudi spavaju manje, a ne više
Vodeće objašnjenje na koje se istraživači najčešće pozivaju zapravo nema mnogo veze sa veličinom mozga. Umesto toga, ono se odnosi na bezbednost i zaštitu. Detaljnije je predstavljeno u studiji iz 2018. objavljenoj u časopisu "American Journal of Physical Anthropology".
Većina primata spava na mestima koja su zaista rizična. Na drveću, duž grana, izloženi tokom cele noći svemu što ih može loviti u mraku.
Taj rizik utiče na to koliko ukupnog sna neka vrsta može bezbedno da priušti i pomalo paradoksalno, često ograničava mogućnost dužeg spavanja umesto da je povećava.
Mnogi primati koji spavaju na opasnim mestima odmaraju se često, ali isprekidano, upravo zato što im je ostanak delimično budnim tokom noći važniji za preživljavanje nego jedan dug, dubok i potpuno okrepljujući period sna.
Kako mirno da spavamo
Ljudi su krenuli potpuno drugačijim putem u rešavanju istog problema. Spavajući prvo u grupama, a kasnije u zaklonjenim prostorima i uz vatru, naši preci su dostigli nivo bezbednosti koji većina drugih primata nikada nije imala priliku da iskusi.
Ta sigurnost je omogućila da san postane koncentrisan. Takođe, dubok i efikasan na način koji nije bio moguć dok se spavalo izloženo na granama.
Vremenom se san pretvorio u čvrst, neprekinut period odmora kakav danas poznajemo. To je umesto kao niz kratkih, rasutih, opreznih i budnih dremki raspoređenih tokom noći, način odmora na koji se većina drugih primata i dalje oslanja.
Teorija ide dalje od same tvrdnje da nam je bezbednost omogućila da mirno spavamo. Ona tvrdi da je upravo ta ista sigurnost omogućila ljudskom snu da postane toliko efikasan da smo mogli da se zadovoljimo manjom ukupnom količinom sna, a da i dalje dobijemo sav oporavak koji nam je potreban za normalno funkcionisanje.
Šta su pokazale studije
Studija iz 2008. godine, objavljena u časopisu "Evolution", koja je analizirala više od 100 vrsta sisara u različitim ekološkim uslovima, pokazala je da se isti široki obrazac ponavlja. Struktura sna povezana je sa rizikom i metaboličkim zahtevima podjednako snažno kao i sa veličinom mozga. U nekim slučajevima čak i snažnije.
Deo te efikasnosti vidi se u jednoj posebnoj fazi sna. Ljudi provode primetno veći deo ukupnog vremena spavanja u REM fazi (fazi brzih pokreta očiju). Ona je najviše povezana sa sanjanjem i obradom emocionalnog pamćenja, nego bilo koji drugi proučavani primat.
Dakle, iako ukupno spavamo manje od svojih srodnika, nesrazmerno veliki deo sna koji ipak dobijamo posvećen je upravo ovoj fazi ciklusa koja zahteva intenzivnu obradu informacija.
Taj detalj se dobro uklapa u širu ideju da se ljudski san nije razvio tako da bude dug i lagodan, već kratak i koncentrisan. Odnosno da u manjem broju sati pruži veću korist, umesto da jednostavno radi manje iste stvari.
Pročitaj još
Zašto je obrazac ljudskog sna jedinstven
Ovo i dalje ostaje oblast nauke koja nije u potpunosti razjašnjena, a jedna važna komplikacija zaslužuje ozbiljno razmatranje. Kako je evoluciona ekološkinja Izabela Kapelini rekla u intervjuu za "Smitsonijan Magazin" 2022. godine, većina onoga što danas znamo o snu primata potiče od životinja koje žive u zoološkim vrtovima ili istraživačkim ustanovama.
U takvim okruženjima stvarna opasnost od predatora potpuno je uklonjena. Ipak, obrasci spavanja ne moraju se nužno promeniti kako bi odražavali tu novu i neuobičajenu bezbednost.
Ta nepodudarnost otežava da se sa sigurnošću utvrdi koliko izmereno vreme spavanja neke vrste odražava duboku evolutivnu istoriju, oblikovanu tokom miliona godina, a koliko je posledica veštačkih uslova zatočeništva.
Upravo to predstavlja stvarno ograničenje koje se nalazi u osnovi velikog dela ovog istraživanja.
Veličina tela i metabolizam dodatno komplikuju ovu sliku, i to na načine koji se takođe ne mogu jednostavno razrešiti.
Ceo tekst Forbes Srbija čitajte OVDE.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Zabava - Zanimljivosti
VIDEO: Jedan od tri retka skeleta rođaka Ti-reksa prodat za 47,3 miliona dolara
28.10.2026.•
1
Retki skelet nanotiranusa, manjeg srodnika tiranosaurusa reksa, prodat je na aukciji u kući "Sotbi" u Njujorku za 47,3 miliona dolara, nakon dvanaestominutnog nadmetanja šest ponuđača, preneo je CNN.
Sajt Dictionary.com za reč godine proglasio "maxxing"
27.10.2026.•
1
Reč "maxxing", koja označava nastojanje da se nešto maksimalno unapredi ili optimizuje, proglašena je za reč godine 2026. na sajtu "Dictionary.com".
Švajcarci na referendumu odlučuju o zabrani vatrometa
27.10.2026.•
5
Građani Švajcarske će 29. novembra na referendumu odlučivati o zabrani bučnih vatrometa, na inicijativu organizacija za zaštitu životinja i životne sredine.
Razgovor u sopstvenoj glavi menja zenice drugačije od govora naglas
26.10.2026.•
0
Oči mogu da otkriju mnogo više nego što mislimo. Promene veličine zenica mogu da pruže informacije o tome šta opažamo, da li udišemo ili izdišemo, pa čak i o stvarima koje samo zamišljamo.
Pelcmanov efekat: Objašnjava (lažnu) sigurnost koju vozači osećaju u automobilima
26.10.2026.•
0
Najveća opasnost na putevima nije nedostatak tehnologije. To je trenutak kada vozač počne da veruje da ga je tehnologija učinila nepobedivim.
Naučnici otkrili zašto ljudski mozak ima nabore, a mozak nekih majmuna je gladak
26.10.2026.•
1
Ljudski mozak ima izrazito naboranu površinu, dok je mozak običnih marmozeta, malih majmuna iz Južne Amerike, gotovo potpuno gladak.
Da li ljudi postaju manje kreativni kako stare?
26.10.2026.•
0
Ako petogodišnjem detetu kažete da naslika sliku, ono će gotovo instinktivno posegnuti za četkicom.
Efekat trule jabuke: Istraživanje pokazalo kako nas tuđe kršenje pravila podstiče da radimo isto
25.10.2026.•
0
Ljudi su skloniji kršenju pravila kada vide da to rade i drugi.
Šta su prestupna sekunda i prestupni sat?
25.10.2026.•
0
Posle više od 30 godina rasprava, međunarodni stručnjaci za merenje vremena odlučili su da prestupnu sekundu zamene prestupnim satom.
VIDEO: Hiljade ovaca i koza na ulicama Madrida
25.10.2026.•
1
Hiljade ovaca i koza preplavilo je danas ulice Madrida, privlačeći mnogobrojne turiste i stanovnike španske prestonice na godišnjem festivalu pastirske prakse premeštanja stoke na nove pašnjake.
Banka im greškom isplatila 100.000 evra, oni novac vratili i dobili - kesicu bombona
25.10.2026.•
2
Dvojica Gruzina su prilikom podizanja gotovine u poslovnici banke Šparkase u salcburškoj četvrti Gnigl dobila više od 120.000 evra umesto traženih 12.900 evra.
Prodao Pokemon karte koje je čuvao na tavanu i postao milioner
25.10.2026.•
1
Britanski penzionisani moler postao je milioner nakon što je njegova kolekcija Pokemon karata, koju je 15 godina čuvao na tavanu, prodata na aukciji za 1,56 miliona funti.
Obućari i krojači u SAD imaju sve više posla, a masovno se skraćuju i kaiševi, razlog - Ozempik
22.10.2026.•
1
Sve veća popularnost lekova za mršavljenje, poput Ozempika i Maunđara, donela je neočekivani rast poslovanja američkim obućarima i krojačima.
Nemačka podmornica iz Drugog svetskog rata pronađena posle 82 godine
22.10.2026.•
0
Nemačka podmornica U-672, koja je nestala tokom Drugog svetskog rata nakon napada britanske Kraljevske ratne mornarice, pronađena je posle 82 godine.
Zašto nove gume imaju obojene pruge na gaznoj površini?
21.10.2026.•
0
Jedna od karakteristika novih automobilskih guma jesu obojene pruge na gaznoj površini, međutim one posle učestale voženje brzo nestaju.
Kažnjen sa 2.000 evra zbog preglasnih partizanskih pesama: Navodno jurio komšije sa zvučnikom
21.10.2026.•
4
Muškarac (39) iz okoline Ogulina u Hrvatskoj nepravosnažno je kažnjen sa 2.000 evra zbog preglasnog puštanja partizanskih pesama i druge muzike u dvorištu roditeljske kuće.
Da li je Mont Everest oduvek najviša planina na Zemlji?
20.10.2026.•
2
Mont Everest danas je najviši planinski vrh na svetu, sa nadmorskom visinom od 8.849 metara.
Engleska uvodi novčane kazne za one koji puštaju glasnu muziku u autobusima
20.10.2026.•
2
Putnici koji budu puštali glasnu muziku u autobusima u Engleskoj mogli bi da budu kažnjeni novčanom kaznom do 100 funti (118 evra), u okviru nastojanja vlade da suzbije antisocijalno ponašanje.
Ključ nekadašnjeg doma Pola Makartnija prodat za 6.100 funti
18.10.2026.•
0
Ključ ulaznih vrata kuće u Liverpulu, u kojoj je Pol Makartni proveo tinejdžerske godine i stvarao neke od najpoznatijih pesama Bitlsa, prodat je na aukciji za skoro tri puta više od prvobitne procene.
VIDEO: Napravljene tetovaže koje mogu da nestanu ili promene boju
18.10.2026.•
0
Grupa hemičara razvila je mastilo za tetoviranje FotoTat koje omogućava da sakrijete tetovažu po potrebi, a potom je ponovo učinite vidljivom. I sve to za nekoliko sekundi.
VIDEO Žena provela pet dana u potpunom mraku: Halucinirala, hrana imala drugačiji ukus
18.10.2026.•
1
Profesorka bioinženjerstva dr Kijana Aran provela je pet dana u potpunom mraku i izolaciji kako bi istražila kako odsustvo spoljašnjih nadražaja utiče na ljudski mozak i telo.
Komentari 1
Ташоли
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar