Letnje računanje vremena počinje 30. marta
Letnje računanje vremena ove godine počinje 30. marta. To znači da ćemo tog dana u 02.00 časa posle ponoći pomeriti sat na 03.00 časa, odnosno za jedan sat unapred.
Foto: Pixabay (ilustracija)
Letnje računanje vremena, kao i zimsko, svake godine izaziva dosta pažnje, iako se danas sve uglavnom odvija automatski, pa ne moramo brinuti o pomeranju kazaljki na satovima. Ipak, prelazak na letnje računanje vremena može uticati na naše svakodnevne aktivnosti, kao što su saobraćaj, san i poslovni planovi.
Takođe, poznato je da promena vremena može nositi određene zdravstvene rizike, kao što su problemi sa snom, umor i smanjenje produktivnosti u danima nakon pomeranja sata.
Iako se često govori o mogućnosti ukidanja pomeranja sata, trenutni raspored nas i dalje drži u ritmu sa dve promene godišnje - na proleće i na jesen, piše Danas.
Letnje računanje vremena započinje krajem marta, ali tačni datumi se svake godine menjaju. Ove godine, dakle, sat ćemo pomeriti unapred 30. marta u 2 sata ujutru, što znači da ćemo izgubiti sat vremena sna, ali će večeri postati duže.
Za razliku od toga, na zimsko računanje vremena vraćamo se 26. oktobra, kada ćemo sat pomeriti unazad sa 03.00 na 02.00 ujutru.
Tada ćemo dobiti sat vremena sna, ali će dani biti kraći.
Istorijat "promene"
Pomeranje vremena uveo je Bendžamin Frenklin 1784. godine, kao deo plana za uštedu energije, smatrajući da će ljudi u letnjim mesecima trošiti manje svetla i energije ako iskoriste više dnevne svetlosti.
Međutim, ozbiljnija primena letnjeg računanja vremena započela je u Prvom svetskom ratu, kada su mnoge evropske zemlje, uključujući i Veliku Britaniju, usvojile ovu praksu kako bi uštedele energiju tokom rata.
Letnje računanje vremena prva je uvela Nemačka 1916. godine, a nekoliko nedelja kasnije i Velika Britanija.
Obe su tada bile u jeku Prvog svetskog rata i bilo im je vrlo značajno da što bolje iskoriste dnevnu svetlost, a sačuvaju ugalj.
Sledeće godine to je uradila Rusija, a 1918. i Sjedinjene Američke Države. Ipak, u mirnodopskim uslovima to nije zaživelo u Americi.
Pod pritiskom farmera, američki predsednik Vudro Vilson ubrzo je ukinuo letnje vreme, navodeći da se zemlja ponovo vraća "Božjem vremenu".
U Drugom svetskom ratu, letnje računanje vremena je ponovo postalo obavezno, a nakon rata mnoge zemlje nastavile su sa njegovom primenom.
U Sjedinjenim Američkim Državama, praksa letnjeg računanja vremena postala je obavezna 1966. godine Zakonom o standardnom vremenu, dok su evropske zemlje to uvele u periodu nakon 1970-ih.
Pročitaj još
Danas, mnoge zemlje širom sveta i dalje primenjuju letnje računanje vremena, dok neke zemlje, poput Rusije, Argentine i Japana, nisu usvojile ovu praksu.
Zanimljivo je da postoji sve više debate o tome da li je pomeranje vremena još uvek korisno, jer se pokazalo da u nekim slučajevima više donosi štete nego koristi, posebno zbog njegovog uticaja na zdravlje.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Magazin
Zašto zapravo zevamo: Stručnjaci imaju objašnjenje
28.10.2025.•
1
Do relativno nedavno, svrha zevanja nije bila jasna i istraživači i naučnici je i dalje osporavaju.
FOTO U Nemačkoj sve više kafića na grobljima: Nude "jedinstven spoj mira, prirode i refleksije"
28.10.2025.•
2
U Berlinu raste broj kafića koji posluju unutar groblja, a koji su postali popularna mesta okupljanja.
Na današnji dan: Okončana kubanska kriza, osnovan Harvard, umrli Ljuba Tadić i Metju Peri
28.10.2025.•
0
Donosimo vam pregled značajnih i zanimljivih događaja koji su se dogodili na današnji dan, 28. oktobar.
Na današnji dan: U Srbiji osnovana državna pošta, Sadat i Begin dobili Nobela za mir, umro Selenić
27.10.2025.•
0
Donosimo vam pregled značajnih i zanimljivih događaja koji su se dogodili na današnji dan, 27. oktobar.
Svaki građanin EU godišnje proizvede 35 kilograma plastičnog otpada
26.10.2025.•
3
U EU se godišnje proizvede gotovo 80 miliona tona ambalažnog otpada od čega dve petine čine papir i karton, a petinu plastika.
VIDEO: Indija prvi put izazvala veštačku kišu da bi rešila problem sa zagađenjem
26.10.2025.•
1
Regionalna vlada Nju Delhija prvi put je izazvala veštačku kišu iznad Nju Delhija kako bi raspršila toksični smog koji već nekoliko dana obavija glavni grad Indije.
VIDEO: Kako voziti u kružnom toku s više traka?
26.10.2025.•
14
U kružnim tokovima s dve trake, vozači u unutrašnjoj traci neretko na silu pokušavaju da izađu.
Ovo je 10 automobila sa najvećim i najmanjim brojem kilometara "na rezervi"
26.10.2025.•
0
Cene goriva rastu, a sve češće se dešava da vozači pune rezervoar tek kada se upali lampica za rezervu.
Gde je najpovoljniji život iseljenika: Na listi nema evropskih zemalja
26.10.2025.•
2
Dok inflacija i globalna ekonomska neizvesnost i dalje pogađaju mnoge, sve više ljudi nalazi finansijsko olakšanje selidbom u inostranstvo.
Semafori sa četiri svetla bi mogli postati česta pojava: Čemu bi služilo belo svetlo na njima?
26.10.2025.•
1
U svetu brzog tehnološkog napretka gde autonomna vozila (AV), odnosno vozila bez vozača postaju svakodnevica, čak i tako obični objekti poput semafora mogu doživeti dramatičnu promenu.
VIDEO: Mađarska napravila kružni tok koji ne vodi nigde
26.10.2025.•
6
Između mađarskog grada Zalaegerszega i mesta Zalaszentiván izgrađen je kružni tok koji ne vodi nigde, jer put u svakom pravcu završava u polju.
Na današnji dan: Ivo Andrić dobio Nobelovu nagradu, prikazan prvi telefon
26.10.2025.•
0
Pregled značajnih dešavanja kroz istoriju u svetu i kod nas na današnji dan, 26. oktobar.
Na današnji dan: Rođeni Pikaso, Bize i Štraus, umrli Čoser i Vesna Parun
25.10.2025.•
0
Pregled najznačajnijih događaja na današnji dan, 25. oktobar, u svetu i kod nas.
VIDEO: Evo kako su pljačkaši u Luvru napustili zgradu nakon krađe
24.10.2025.•
2
Video snimak pljačkaša, koji su 19. oktobra opljačkali Luvr, a na kome se vidi kako se nakon pljačke spuštaju dizalicom i sedaju na skuter, objavljen je na društvenim mrežama.
Obavezne zimske gume od 1. novembra: Pripremite svoje vozilo za zimu
24.10.2025.•
2
Vozači zimske gume moraju na svoje vozilo da stave do 1. novembra, a iz Auto-moto saveza Srbije (AMSS) apeluju da to urade dok su povoljni vremenski uslovi.
Na današnji dan: Nacisti naredili Jevrejima da nose Davidovu zvezdu, umrli Kristijan Dior i Roza Parks
24.10.2025.•
1
Pregled najznačajnijih događaja na današnji dan, 24. oktobar, u svetu i kod nas.
Evropska komisija za prestanak pomeranja satova dva puta godišnje
23.10.2025.•
5
Dok se Evropljani spremaju da pređu na zimsko računanje vremena ovog vikenda, Evropska komisija je danas branila stav o ukidanju pomeranja satova dva puta godišnje, za šta su se izjasnili i građani.
Na današnji dan: Novi Sad oslobođen od fašističke okupacije, rođen Pele
23.10.2025.•
0
Pregled najznačajnijih događaja na današnji dan, 23. oktobar, u svetu i kod nas.
Evropski parlament usvojio: Vozačke dozvole u EU važe duže, a evo koje su još novine
22.10.2025.•
0
Evropski parlament doneo je juče odluku da podrži nova pravila EU za vozačke dozvole koje bi sada trebalo da važe 15 godina, dok bi se za vozače početnike uveo probni rok od dve godine uz stroža pravila i kazne.
Na današnji dan: Prvi skok padobranom, rođen Franc List, otvoren "Metropoliten", umro Pol Sezan
22.10.2025.•
0
Pregled značajnih dešavanja kroz istoriju u svetu i kod nas na današnji dan, 22. oktobar.
VIDEO: Najbrži voz na svetu dostigao brzinu od 453 km/h u probnoj vožnji
21.10.2025.•
4
Najbrži voz na svetu CR450 započeo je niz probnih vožnji na brzoj pruzi u Kini, dostigavši brzinu od 453 kilometra na sat tokom jedne vožnje.
Komentari 1
Vi
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar