Šta bi roditelji trebalo da nauče decu pre nego što postanu punoletna?

U Japanu u osnovnim skolama NEMA zaposlene cistacice.
Deca se kuci i u skoli uce da NE bacaju odpad i NE prljaju,a ako se ipak nesto desi pa se isprlja,to pocisti dete koje je isprljalo.
Na taj nacin ta deca sticu odgovornost za sebe i svoju okolinu,da nije uspeh biti bahat,besan i bezobrazan.
Tako formirana deca se skoncentrisu na skolu,znanje ,rad i postovanje zakona,postovanje prijatelja,drzave,postenju.
U japanu, trecoj ekonomiji sveta , zemlji sa 105 miliona stanovnika zivi 28 milijardera.
U srbiji zemlji sa 8500 Evra BDP/stanovniku zive 48 milijardera i 33000 milionera (milioner je 1-999 miliona na racunu):

Прво, родитељи не могу много тога да науче дете, могу само да пробуде могућности, добре или лоше, које дете већ има. Немогуће је дете довека држати под стакленим звоном, оно пре или касније изађе у свет и из света усвоји оно што је у складу с његовом суштином. Послушајте Балашевићеву песму "Утицај рођака на мој животни пут", са првог албума групе Рани мраз.
Друго, васпитавање дечака и девојчица се веома разликује. Девојчице од малена знају шта хоће, оне гледајући одрасле жене само попуњавају информације о томе како да буду то што хоће. Оне од малена разумеју друге и хоће да комуницирају; друга је ствар како користе резултате те комуникације. Имају укус у одевању и свему осталом, осећај за лепо и пристојно (што не значи да никад неће урадити нешто ружно и непристојно). Дечаци се рађају без тога, треба их мукотрпно учити од почетка и све им објашњавати поново и поново. Треба им усадити друштвене вештине, осећај за лепо и, вероватно најважније, научити их да ни у чему не претерују.
Док механичке ствари нису биле тако софистициране, још је и било неке вајде од нас мушкараца, умели смо да убијемо сабљозубог тигра, пооремо њиву, покренемо ауто курблом и сл, а сад кад нам мишићи атрофирају од седења за компјутером, наш посао ће преузети роботи.

Ома да лажу и краду иначе неће бити политичари,коме данас треба образовано дете