Sve više beba rođenih uz pomoć surogat-majki rizikuje da ostane bez državljanstva

Autor: 021.rs

Život

26.07.2026.

13:50 > 06:50

Sve veći broj ljudi koji koriste usluge surogat-majki u inostranstvu dovodi do toga da je sve više beba izloženo riziku da ostane bez državljanstva, upozoravaju stručnjaci.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Upozorenje je usledilo nakon što je obustavljen petnaestogodišnji pokušaj Haške konferencije za međunarodno privatno pravo (HCCH) da usvoji međunarodnu konvenciju o surogat-majčinstvu. Rad na tom projektu zaustavljen je zbog dubokih podela među državama članicama, piše Gardijan.

Kako sve više starijih žena, istopolnih parova i osoba koje se suočavaju sa neplodnošću želi da postane roditelj, raste i broj dece koju rađaju surogat-majke širom sveta. U većini slučajeva, surogat-majka nosi trudnoću nastalu oplodnjom doniranom jajnom ćelijom ili jajnom ćelijom osobe koja želi da postane roditelj.

Zakoni se značajno razlikuju od države do države. Italija, na primer, potpuno zabranjuje surogat-majčinstvo, dok pojedine američke savezne države dozvoljavaju komercijalno surogat-majčinstvo. U Ujedinjenom Kraljevstvu dozvoljeno je samo "altruističko" surogat-majčinstvo, pri čemu surogat-majka ne sme da primi naknadu veću od troškova koje je imala tokom trudnoće.

Britanske agencije koje posreduju u surogat-majčinstvu tvrde da zastareo pravni okvir u zemlji tera parove da pomoć traže u inostranstvu, gde su propisi koji štite surogat-majke od eksploatacije često slabiji ili uopšte ne postoje. Protivnici surogat-majčinstva smatraju da je takva praksa u svim slučajevima zloupotreba i zalažu se za njenu potpunu zabranu na globalnom nivou.

Profesor Mihael Helner, koji je predsedavao radnom grupom HCCH-a, rekao je da su ogromne razlike u stavovima država članica o etičnosti surogat-majčinstva onemogućile stvaranje međunarodnog pravnog okvira za utvrđivanje roditeljstva u ovakvim slučajevima.

"U ovaj projekat uložio sam deset godina života. Ali ako ne postoji politička volja, nema nikakvog smisla trošiti vreme i novac ljudi. Nedostatak koordinacije među državama stvara probleme deci, a rizik da ostanu bez državljanstva sve je veći", ukazuje on.

Helner upozorava da različiti međunarodni aranžmani mogu dovesti do takozvanog "podeljenog roditeljstva", kada dete u različitim državama ima različite zakonske roditelje, ali i do toga da ostane bez državljanstva.

Stručnjaci objašnjavaju da se to može dogoditi ako država u kojoj je dete rođeno automatski ne dodeljuje državljanstvo po mestu rođenja, dok istovremeno surogat-majčinstvo nije pravno priznato ni u toj državi ni u zemlji u kojoj će dete živeti.

Ne postoje precizni podaci o ukupnom broju dece rođene uz pomoć surogat-majki u svetu, ali je njihov broj u Velikoj Britaniji tokom poslednje decenije naglo porastao. Od 2015. godine broj takvih slučajeva više se nego udvostručio i 2025. dostigao je 981. Većina te dece rođena je u inostranstvu, najčešće u Sjedinjenim Američkim Državama, Ukrajini, Nigeriji, Gruziji, Kolumbiji i Meksiku.

Britanski državljani koji koriste surogat-majke u drugim državama moraju da podnesu zahtev porodičnom sudu kako bi postali zakonski roditelji deteta, a u pojedinim slučajevima potrebno je i da posebno zatraže britansko državljanstvo za dete.

Mod de Bur-Bukikio, predsednica ženevske organizacije "Child Identity Protection" i bivša specijalna izvestiteljka Ujedinjenih nacija za prodaju i seksualnu eksploataciju dece, ocenila je da je neuspeh HCCH-a propuštena prilika da se usvoje jasni međunarodni standardi za priznavanje zakonskog roditeljstva, što je često preduslov za sticanje državljanstva.

"Mnoga od te dece ostaju u pravnom vakuumu, što utiče na njihov pravni status, a on je ključan za njihov identitet. Razlike između zakonodavstava različitih država i dalje predstavljaju veoma veliki problem", rekla je ona.

Tema međunarodnog surogat-majčinstva ponovo je dospela u centar pažnje ove sedmice nakon što je Jens Špan, bivši nemački ministar zdravlja i bliski saradnik kancelara Fridriha Merca, bio primoran da podnese ostavku na stranačku funkciju pošto je otkrio da su on i njegov suprug postali roditelji uz pomoć surogat-majke, iako je ranije javno kritikovao tu praksu, kojoj se njegova stranka oštro protivi.

Među državama koje su učestvovale u radu HCCH-a bile su SAD, Velika Britanija, Australija i Kanada, gde je surogat-majčinstvo dozvoljeno u određenim oblicima, kao i Francuska, Nemačka, Italija i Španija, koje ga u velikoj meri ograničavaju ili zabranjuju.

Bhaskar Mišra, stručnjak UNICEF-a za zaštitu dece, rekao je da se ova organizacija zalaže za jasnije smernice koje bi štitile prava dece rođene međunarodnim surogat-majčinstvom.

"Ako nijedna država ne izda pasoš - ni ona u kojoj je dete rođeno, ni ona u koju treba da ode - postoji mogućnost da dete ostane bez državljanstva. To predstavlja ozbiljan rizik kod međunarodnih sporazuma o surogat-majčinstvu, a broj takvih slučajeva raste veoma brzo", istakao je on.

Godine 2025. jedan visoki britanski sudija upozorio je na rizike međunarodnog surogat-majčinstva nakon što se jedan par četiri godine borio da u Veliku Britaniju dovede dvoje dece koju su u Kipru rodile ukrajinske surogat-majke. Tokom tog perioda deca su praktično bila bez državljanstva.

Tadašnji predsednik Porodičnog odeljenja Višeg suda Endru Mekfarlan rekao je da taj slučaj treba da posluži kao upozorenje da sudovi mogu odbiti da izdaju nalog o roditeljstvu ukoliko je dete rođeno putem komercijalnog surogat-majčinstva u inostranstvu, što može dovesti do toga da dete ostane "trajni apatrid i pravno bez roditelja".

Danska je prošle godine bila primorana da izmeni svoje zakone kako bi omogućila priznavanje roditeljstva u slučajevima surogat-majčinstva u inostranstvu, nakon što je Evropski sud za ljudska prava presudio da dosadašnja praksa krši prava dece.

Specijalna izvestiteljka UN za nasilje nad ženama i devojčicama Rim Alsalem pozvala je na potpunu zabranu surogat-majčinstva u svetu, nazvavši ga "sistemom nasilja, eksploatacije i zlostavljanja žena".

Prema njenim rečima, žene i devojčice koje žive u siromaštvu ili su pogođene krizama i sukobima posebno su izložene eksploataciji, dok naručioci ovakvih aranžmana uglavnom dolaze iz bogatijih zapadnih država.

"Eksploatacija kroz surogat-majčinstvo ne bi bila moguća da ne postoji potražnja ljudi koji naručuju takve usluge, a koji uglavnom dolaze iz bogatijih zapadnih zemalja. Takva dinamika dodatno učvršćuje kolonijalne i diskriminatorne obrasce", rekla je Alsalem.

Dodala je da postoje snažni i dobro finansirani lobiji koji nastoje da normalizuju i legalizuju surogat-majčinstvo širom sveta jer je reč o veoma unosnoj delatnosti.

Mari-Žozef Devilje, koja vodi Međunarodnu koaliciju za ukidanje surogat-majčinstva (CIAMS), rekla je da sarađuje sa ženama koje se kaju zbog svoje odluke i koje tvrde da su bile "prevarene, obmanute i iskorišćene". Navela je slučaj žene koja je bila žrtva trgovine ljudima iz Latinske Amerike u Francusku, kao i Amerikanke koja tvrdi da je njeno dete predato drugim ljudima, a ne onima za koje je verovala da će biti roditelji.

Devilje je rekla da je proučavala i slučajeve žena koje su tokom trudnoće ili porođaja pretrpele ozbiljne zdravstvene komplikacije, uključujući i smrtne ishode.

Sa druge strane, Majkl Džonson-Elis, osnivač agencije "My Surrogacy Journey", koja organizuje surogat-majčinstvo u Velikoj Britaniji, SAD i Meksiku, smatra da međunarodno surogat-majčinstvo može uspešno da funkcioniše ukoliko je etički uređeno i strogo regulisano.

"Ljudi bi trebalo da imaju pravo da izaberu gde i na koji način će postati roditelji putem surogat-majčinstva, pod uslovom da je postupak bezbedan i da nema eksploatacije ili prisile", rekao je on.

On navodi da se na surogat-majku u Velikoj Britaniji čeka oko dve godine, što mnogi ljudi koji se godinama bore sa neplodnošću ne mogu da priušte. Dodao je da njegova agencija preporučuje samo SAD i Meksiko kao zemlje za međunarodno surogat-majčinstvo, dok otvoreno upozorava klijente da izbegavaju druge destinacije.

"Pred britanskim sudovima stalno gledamo slučajeve ljudi koji ostanu zaglavljeni na Kipru, u Gruziji, Ukrajini ili nekim novim destinacijama koje su očigledno eksploatatorske i opasne", rekao je.

Rejčel Vestberi, osnivačica britanske agencije "Nappy Endings", koja je od 2011. godine četiri puta bila surogat-majka, rekla je da očajni budući roditelji sve češće odlaze u inostranstvo, dok se broj država koje pružaju bezbedne uslove sve više smanjuje.

"Ljudi moraju da prestanu da misle da je to nešto što rade samo poznate ličnosti i milioneri. Imamo ljude koji zbog toga podignu novu hipoteku na svoju kuću. Velika je privilegija biti surogat-majka. Kada bi više ljudi znalo koliko surogat-majčinstvo može biti lepo kada se sprovodi na pravi način, mnogo više žena bi se odlučilo da pomogne drugima", zaključila je ona.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

surogat roditeljstvo surogat majčinstvo

Komentari 6

Hronološki Najpopularniji

Vuĺe

27.07.2026 • 05:59

Potpuno odvratno, na svakom nivou

1 2 -1
Ana

27.07.2026 • 04:44

@The Lalosh

Upravo to "želi svoje" je problematično - gde je po tebi opravdana ili etička granica? Kod surogat roditeljstva osobe koje "samo žele svoje" plaćaju ili koriste (da ostavim i tu mogućnost da im neko dobrovoljno "ustupi") TUĐE TELO da bi svoju želju ispunili. Kada je po tebi u redu koristiti drugo ljudsko biće za ispunjenje svoje želje?

4 5 -1
The Lalosh

26.07.2026 • 18:24

Empatija

Ovo troje dole što bi da zabrane, kažu da ima dece koja mogu da se usvoje.
Ili ne znate šta je surogat majčinstvo, ili vas ne zanima što neki par želi da ima SVOJE dete, a ne može prirodnim putem.
Ja ne bih smeo tako lako da se priklonim ni jednoj strani u ovom slučaju. Toliko malo znam o tome, i toliko ima detalja koji mogu da kompletno promene odluku da ne razumem kako neko može tako olako da sudi i bude kategoričan?

5 3 +2

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.