Naučnici se bliže vraćanju runastog mamuta: Sada napravili runaste miševe
Plan za oživljavanje mamuta kreće se u dobrom pravcu, kažu naučnici nakon stvaranja nove vrste - runastog miša.
Naučnici američke biotehnološke kompanije "Colossal Biosciences" planiraju da "vrate iz statusa istrebljenih" praistorijske pahiderme (životinje sa debljom kožom – slon, nosorog, nilski konj i tapir, a od izumrlih mamut) tako što će genetski modifikovati azijske slonove da bi im dodali osobine runastih mamuta.
Kako prenosi RTS, nadaju se da će prvo mladunče stići do kraja 2028. godine.
Ben Lam, suosnivač i izvršni direktor kompanije "Colossal", rekao je da je tim proučavao drevne genome mamuta i upoređivao ih sa genomima azijskih slonova kako bi shvatio po čemu se razlikuju i da je već započet rad na menjanju ćelija slonova.
Tim stručnjaka kaže da ima dodatnu podršku za svoj pristup, sada nakon što su stvorili zdrave, genetski modifikovane miševe koji imaju osobine neohodne za život na hladnoći, uključujući dlaku nalik vuni.
"To ništa ne ubrzava, ali je ogromna potvrda", rekao je Lam.
U istraživanju, koje još nije dobilo recenzije od kolega, tim je koristio brojne tehnike za uređivanje genoma kako bi genetski modifikovao oplođena jajašca miša ili modifikovao embrionalne mišje matične ćelije i ubrizgao ih u embrione miša, pre nego što su bili implantirani u surogat-mišice.
Promenama na ciljanim genima dobijeno runo kod miševa
Tim se fokusirao na menjanje devet gena koji kontrolišu boju dlake, njenu teksturu, dužinu ili folikule dlake.
Većina ovih gena je odabrana zato što se već znalo da utiču na dlaku miševa, pri čemu se očekivalo da će indukovane promene proizvesti fizičke osobine slične onima koje su bile prisutne kod mamuta, kao što je zlatna dlaka.
Međutim, dva ciljana gena kod miševa pronađena su i kod mamuta, za koje se smatra da su doprinela stvaranju dlake poput vune. Promene koje su na genima miševa izvršili istraživači osmišljene su tako da miša učine sličnijim mamutu.
Tim je takođe promenio gen koji kontroliše način na koji se masti metabolizuju kod miševa, kako bi bio sličiniji onom koji je pronađen kod mamuta, za koji naučnici sugerišu da bi mogao da igra ulogu u adaptaciji životinje na hladnoću.
Istraživači su ispitivali različite kombinacije ovih gena, tehnikom koja im je omogućavala da naprave čak osam promena na sedam različitih gena u isto vreme.
Krzno je tu, ali šta je sa drugom zaštitom od hladnoće?
Iako mnogi eksperimenti nisu doveli do mladunčadi miševa, mladunci koji su rođeni imali su različite kombinacije karakterističnih tipova dlake uključujući dlaku poput vune, dužu dlaku i zlatno-braon krzno.
Međutim, imali su sličnu prosečnu telesnu masu bez obzira na to da li je gen koji se odnosi na metabolizam masti modifikovan ili ne.
"Efikasnost uređivanja gena je varirala", rekla je Bet Šapiro, direktorka naučnog odseka kompanije "Colossal".
Lam je naglasio da se njegov tim nada da će moći da sprovede testove tolerancije miševa na hladnoću tokom narednih meseci.
Robin Lovel-Bedž, šef odseka za biologiju matičnih ćelija i razvojnu genetiku na Institutu Fransis Krik u Londonu, koji nije bio uključen u istraživanje, pohvalio je tehničke aspekte studije.
Međutim, naveo je da nisu otkriveni mehanizmi pomoću kojih geni utiču na formiranje različitih tipova dlake i da je vraćanje mamuta na Zemlju daleko složenije od jednostavnog menjanja nekoliko gena za toleranciju na hladnoću.
Pročitaj još
Koliko je daleko realnost sa runastim majmunima
Lovel-Bedž ističe da ne samo što je nejasno da li će biti dovoljne genetske modifikacije kako bi se osiguralo da životinje izgledaju kao mamuti, već i da je pitanje da li će se ponašati kao oni.
"Brine me da li je ovo razumna upotreba resursa ili trošenje novca na pokušaje da se spreči izumiranje vrsta", kaže Lovel-Bedž.
Dodaje da je još jedan problem to što trenutno nema rezultata o tome da li modifikovani miševi zaista bolje podnose hladnoću.
"Ipak, imamo neke slatke dlakave miševe. Ne razumemo njihovu fiziologiju, ponašanje itd. Ovo istraživače nije približilo saznanju da li bi mogli da opreme slona korisnim osobinama kakve je mamut imao", objašnjava Lovel-Bedž.
Drugi naučnici ukazuju na to da u ovim eksperimentima nisu korišćeni geni mamuta koji bi bili ubacivani u miševe, već je rad stručnjaka uglavnom uključivao menjanje gena miševa kako bi se dobili poznati efekti na njihovo krzno.
Dr Tori Heridž sa Univerziteta u Šefildu je rekla:
"Postupak za dobijanje slona koji je nalik mamutu predstavlja daleko veći izazov. Stvarni broj gena na kojima će verovatno biti potrebne izmene je daleko veći, a u pitanju su geni o kojima se manje zna – i tek ih treba identifikovati – a surogat-ženka će biti životinja na kojoj se inače ne eksperimentiše".
I dok neki ocenjuju da se oživljavanje mamuta približilo, drugi su veoma skeptični.
"Čini se da vraćanje mamuta neće baš tako skoro biti na vidiku", zaključila je dr Heridž.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Svet životinja
Ovo su rase pasa koje imaju najduži životni vek
17.12.2025.•
0
Iako ne postoji precizan način da se predvidi životni vek psa, poznato je da pojedine rase u proseku žive duže od drugih.
VIDEO: Nakon delfina Mimo, u Veneciji primećena mediteranska foka
16.12.2025.•
0
Nakon delfina Mimo, u Venecijanskoj laguni se pojavio primerak - mediteranske foke.
Vlasti Limburga do sada ubile 250 rakuna - planiraju sve da ih potamane
16.12.2025.•
3
Vlasti Limburga, na jugu Holandije, ubile su skoro 250 rakuna u 2024. i 2025. godini, a procenjuje se da je u ovoj provinciji ostalo između 50 do 100 jedinki.
VIDEO: Japan se oprašta od pandi blizanaca: Lei Lei i Sjao Sjao idu kod roditelja u Kinu
15.12.2025.•
0
Popularne pande blizanci iz zoološkog vrta u Tokiju, koje su vlasništvo Kine, biće vraćene u tu zemlju krajem januara, saopštila je danas gradska vlada Tokija.
Morski ježevi kod Kanarskih ostrva na ivici izumiranja zbog nepoznate bolesti
15.12.2025.•
1
Vrsta morskih ježeva koja je značajna za ekosistem nalazi se gotovo na ivici izumiranja zbog pojave nepoznate bolesti na Kanarskim ostrvima, pokazala je najnovija studija.
VIDEO: Mladunci ugroženog amurskog tigra prvi put izašli iz skloništa u Moskvi
15.12.2025.•
0
Moskvoski zoološki vrt objavio je snimak dva mala amurska tigra rođena u avgustu ove godine, a video prikazuje njihov prvi izlazak iz skrovišta u otvoreni prostor Centra za reprodukciju retkih vrsta.
Studija: Genetske promene pomažu polarnim medvedima da se prilagode toplijoj klimi
15.12.2025.•
0
Istraživanje naučnika sa Univerziteta Istočne Anglije pokazalo je da promene u DNK polarnih medveda mogu da igraju ulogu u njihovoj sposobnosti da se prilagode visokim temperaturama.
Bojazan da su poslednje jedinke najugroženijeg orangutana na svetu stradale u poplavama na Sumatri
15.12.2025.•
0
Naučnici su zabrinuti da su kritično ugroženi Tapanuli orangutani nestali nakon ciklona Senjar koji je 25. novembra pogodio Sumatru.
Interpol: Zaplenjeno 30.000 životinja u akciji protiv šverca
11.12.2025.•
0
Globalna operacija protiv ilegalne trgovine florom i faunom dovela je do zaplene gotovo 30.000 živih životinja i identifikovanja 1.100 osumnjičenih, saopšteno je iz Interpola.
Nova vrsta sićušne žabe boje bundeve otkrivena u šumama Brazila, nazvana po predsedniku te zemlje
11.12.2025.•
2
Duboko u planinama južnog Brazila, svetlonarandžasta žaba, dugačka nešto više od centimetra, iskače u centar pažnje.
VIDEO: Ovako izgleda kada se hrani jato od stotinak ajkula
10.12.2025.•
1
Stotine ajkula pojavile su se u plitkim vodama kod Bajron Beja na istočnoj obali Australije, privučene velikim jatima sitne ribe.
VIDEO: Pas Ozi je novi rekorder - ima najduži jezik na svetu
10.12.2025.•
0
Ozi, mešanac mastifa iz Oklahoma Sitija, oborio je Ginisov svetski rekord za najduži jezik među živim psima.
Naučnici otkrili kako flamingosi zapravo love plen
09.12.2025.•
1
Deluju mirno i poznati su po gracioznom izgledu, ali su nedavna istraživanja otkrila da su flamingosi veći predatori nego što se mislilo – plen hvataju stvarajući mini-vrtloge ispod površine vode.
U jednoj kući u Belgiji pronađeno 150 tarantula, među njima i najotrovniji pauk na svetu
09.12.2025.•
1
Oko 150 tarantula pronađeno je u privatnoj kući u oblasti Šarlroa, gde su bile držane u čašama od jogurta i sličnim posudama, saopštio je belgijski centar za zbrinjavanje divljih životinja "Natuurhulpcentrum".
Predložili da se zakonom uvede obaveza da vlasnici minimum tri puta dnevno šetaju svoje pse
09.12.2025.•
2
Vođenje pasa u šetnju je neizbežan deo posedovanja kućnog ljubimca, ali bi vlasnici ljubimaca u Delaveru uskoro mogli biti primorani da izlaze u više šetnji dnevno sa svojim četvoronožnim prijateljima - i to po zakonu.
Zoo vrt u Finskoj dobio dve ženke polarnog medveda
09.12.2025.•
0
Zoološki vrt Ranua dobio je dva nova polarna medveda, a reč je o ženkama Inuvik i Kari, koje su stigle u Finsku iz Francuske i Danske u četvrtak uveče brodom, nakon čega su nastavile putovanje kamionom do Ranue.
VIDEO Pet vekova od istrebljenja: Dabrovi se ponovo pojavili u Norfolku
08.12.2025.•
0
Prvi put od kako su dabrovi istrebljeni u 16. veku, u okrugu Norfolk na istoku Engleske primećen je i snimljen divlji dabar kako vuče balvane i granje da napravi branu i svoju jazbinu na reci Vensum kod Penstorpa.
Studija pokazala: Mladi mravi "mole" da budu ubijeni kada su bolesni
07.12.2025.•
2
Bolesni mladi mravi ispuštaju miris koji poručuje radilicama da ih unište kako bi zaštitile koloniju od infekcije, saopštili su naučnici, dodajući da kraljice ne rade to i ne prave ovu žrtvu.
Kafić sa mačkama u Virdžiniji privremeno zatvoren: Mače izazvalo poplavu
06.12.2025.•
1
Kafić sa mačkama "Purrfect Bean" u Ričmondu u Virdžiniji privremeno se zatvara do kraja godine nakon što je jedno mače izazvalo poplavu i veliku štetu u prostoru, saopštili su vlasnici.
Policija u Nemačkoj nije uspela da "privede" odbeglu kravu: Šest meseci uživala pored jezera
04.12.2025.•
2
U Bavarskoj je jedna krava pobegla iz stada sa pašnjaka i mesecima uživala u novostečenoj slobodi među stabljikama trske pored jezera.
VIDEO: Uginuo Klod - jedan od retkih albino aligatora na svetu i maskota San Franciska
04.12.2025.•
1
Jedan od nekoliko albino aligatora koji postoje na svetu i nezvanična maskota San Franciska uginuo je, saopštila je Kalifornijska akademija nauka u San Francisku.
Komentari 1
NS
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar