Naučnici se bliže vraćanju runastog mamuta: Sada napravili runaste miševe
Plan za oživljavanje mamuta kreće se u dobrom pravcu, kažu naučnici nakon stvaranja nove vrste - runastog miša.
Naučnici američke biotehnološke kompanije "Colossal Biosciences" planiraju da "vrate iz statusa istrebljenih" praistorijske pahiderme (životinje sa debljom kožom – slon, nosorog, nilski konj i tapir, a od izumrlih mamut) tako što će genetski modifikovati azijske slonove da bi im dodali osobine runastih mamuta.
Kako prenosi RTS, nadaju se da će prvo mladunče stići do kraja 2028. godine.
Ben Lam, suosnivač i izvršni direktor kompanije "Colossal", rekao je da je tim proučavao drevne genome mamuta i upoređivao ih sa genomima azijskih slonova kako bi shvatio po čemu se razlikuju i da je već započet rad na menjanju ćelija slonova.
Tim stručnjaka kaže da ima dodatnu podršku za svoj pristup, sada nakon što su stvorili zdrave, genetski modifikovane miševe koji imaju osobine neohodne za život na hladnoći, uključujući dlaku nalik vuni.
"To ništa ne ubrzava, ali je ogromna potvrda", rekao je Lam.
U istraživanju, koje još nije dobilo recenzije od kolega, tim je koristio brojne tehnike za uređivanje genoma kako bi genetski modifikovao oplođena jajašca miša ili modifikovao embrionalne mišje matične ćelije i ubrizgao ih u embrione miša, pre nego što su bili implantirani u surogat-mišice.
Promenama na ciljanim genima dobijeno runo kod miševa
Tim se fokusirao na menjanje devet gena koji kontrolišu boju dlake, njenu teksturu, dužinu ili folikule dlake.
Većina ovih gena je odabrana zato što se već znalo da utiču na dlaku miševa, pri čemu se očekivalo da će indukovane promene proizvesti fizičke osobine slične onima koje su bile prisutne kod mamuta, kao što je zlatna dlaka.
Međutim, dva ciljana gena kod miševa pronađena su i kod mamuta, za koje se smatra da su doprinela stvaranju dlake poput vune. Promene koje su na genima miševa izvršili istraživači osmišljene su tako da miša učine sličnijim mamutu.
Tim je takođe promenio gen koji kontroliše način na koji se masti metabolizuju kod miševa, kako bi bio sličiniji onom koji je pronađen kod mamuta, za koji naučnici sugerišu da bi mogao da igra ulogu u adaptaciji životinje na hladnoću.
Istraživači su ispitivali različite kombinacije ovih gena, tehnikom koja im je omogućavala da naprave čak osam promena na sedam različitih gena u isto vreme.
Krzno je tu, ali šta je sa drugom zaštitom od hladnoće?
Iako mnogi eksperimenti nisu doveli do mladunčadi miševa, mladunci koji su rođeni imali su različite kombinacije karakterističnih tipova dlake uključujući dlaku poput vune, dužu dlaku i zlatno-braon krzno.
Međutim, imali su sličnu prosečnu telesnu masu bez obzira na to da li je gen koji se odnosi na metabolizam masti modifikovan ili ne.
"Efikasnost uređivanja gena je varirala", rekla je Bet Šapiro, direktorka naučnog odseka kompanije "Colossal".
Lam je naglasio da se njegov tim nada da će moći da sprovede testove tolerancije miševa na hladnoću tokom narednih meseci.
Robin Lovel-Bedž, šef odseka za biologiju matičnih ćelija i razvojnu genetiku na Institutu Fransis Krik u Londonu, koji nije bio uključen u istraživanje, pohvalio je tehničke aspekte studije.
Međutim, naveo je da nisu otkriveni mehanizmi pomoću kojih geni utiču na formiranje različitih tipova dlake i da je vraćanje mamuta na Zemlju daleko složenije od jednostavnog menjanja nekoliko gena za toleranciju na hladnoću.
Pročitaj još
Koliko je daleko realnost sa runastim majmunima
Lovel-Bedž ističe da ne samo što je nejasno da li će biti dovoljne genetske modifikacije kako bi se osiguralo da životinje izgledaju kao mamuti, već i da je pitanje da li će se ponašati kao oni.
"Brine me da li je ovo razumna upotreba resursa ili trošenje novca na pokušaje da se spreči izumiranje vrsta", kaže Lovel-Bedž.
Dodaje da je još jedan problem to što trenutno nema rezultata o tome da li modifikovani miševi zaista bolje podnose hladnoću.
"Ipak, imamo neke slatke dlakave miševe. Ne razumemo njihovu fiziologiju, ponašanje itd. Ovo istraživače nije približilo saznanju da li bi mogli da opreme slona korisnim osobinama kakve je mamut imao", objašnjava Lovel-Bedž.
Drugi naučnici ukazuju na to da u ovim eksperimentima nisu korišćeni geni mamuta koji bi bili ubacivani u miševe, već je rad stručnjaka uglavnom uključivao menjanje gena miševa kako bi se dobili poznati efekti na njihovo krzno.
Dr Tori Heridž sa Univerziteta u Šefildu je rekla:
"Postupak za dobijanje slona koji je nalik mamutu predstavlja daleko veći izazov. Stvarni broj gena na kojima će verovatno biti potrebne izmene je daleko veći, a u pitanju su geni o kojima se manje zna – i tek ih treba identifikovati – a surogat-ženka će biti životinja na kojoj se inače ne eksperimentiše".
I dok neki ocenjuju da se oživljavanje mamuta približilo, drugi su veoma skeptični.
"Čini se da vraćanje mamuta neće baš tako skoro biti na vidiku", zaključila je dr Heridž.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Svet životinja
Uginula mačka Ljubica iz Pionira, Crvena zvezda se oprostila od nje
06.02.2026.•
3
Ljubica, mačka koja je 18 godina živela u hali Pionir, uginula je u četvrtak, 5. februara.
VIDEO: Snimljena retka džinovska meduza, može da naraste do 10 metara
06.02.2026.•
1
Retka džinovska meduza, koja može da naraste i do dužine školskog autobusa, snimljena je tokom naučne ekspedicije u Argentini.
VIDEO: Nedavno otkriveni indonežanski piton je najduža zmija ikada izmerena u divljini
05.02.2026.•
1
Ženka mrežastog pitona (Malayopython reticulatus), otkrivena u regionu Maros na indonežanskom ostrvu Sulavesi krajem 2025. godine, zvanično je potvrđena kao najduža zmija ikada izmerena u divljini.
VIDEO Ovo je jedna od naslađih životinja na svetu: Mazna i - otrovna
04.02.2026.•
0
Ugroženi patuljasti lenji lori jedini je poznati otrovni primat na Zemlji.
Kako polarni medvedi na Svalbardu reaguju na topljenje glečera?
03.02.2026.•
0
Iznenađujući rezultati pokazuju kako različite populacije polarnih medveda drugačije reaguju na klimatske promene.
Afrički pingvini masovno umiru od gladi: Iz očaja svoje mlade hrane kamenjem
03.02.2026.•
4
Tokom poslednjih 30 godina populacija afričkih pingvina smanjena je za oko 80 odsto, zbog zagađenja, uništavanja staništa i nestašice hrane.
Tokom snimanja trilogije "Hobit" uginulo bar 27 životinja
03.02.2026.•
0
Oko 27 životinja uginulo je na farmi na Novom Zelandu gde su bili smešteni konji i druga stoka korišćeni tokom snimanja filmske trilogije "Hobit".
Divlji slon ubio turistu na Tajlandu
03.02.2026.•
0
Divlji slon usmrtio je turistu koji je vežbao pored svog šatora u kampu u Nacionalnom parku Kao Jai na Tajlandu.
VIDEO: Iguane zbog hladnoće padaju sa drveća na Floridi
03.02.2026.•
1
Iguane omamljene hladnoćom padale su sa drveća u obično toploj Floridi u nedelju dok su ledeni uslovi pogađali južne američke države, donoseći skoro pola metra snega u nekim područjima.
VIDEO: Mačak Jilpi iz Helsinkija kandidat za najstariju mačku na svetu
02.02.2026.•
2
Mačak Jilpi iz Helsinkija, star 31 i po godinu, kandidat je za titulu najstarije žive mačke na svetu.
Velikim belim ajkulama rastu novi tipovi zuba kako stare
01.02.2026.•
1
Velika bela ajkula je remek-delo evolutivnog inženjeringa.
Vidre napravile dva miliona evra štete na vozilima u luci u Finskoj
01.02.2026.•
1
Nekoliko novih automobila uništile su životinje u finskoj luci Hanko.
Zašto lešinari kruže?
01.02.2026.•
1
Kada kruže, lešinari ne čekaju da umrete, već bi, prema rečima stručnjaka, njihov prizor zapravo trebalo da vam bude dobrodošao zbog koristi koje donose.
Ko ne bi trebalo da ima psa: Pet tipova ljudi kojima ljubimac nije pravi izbor
31.01.2026.•
10
Imati psa nije stvar impulsa, već odgovornosti. Bez vremena, strukture i kontinuiteta u brizi, pas neminovno trpi - što se vidi kroz loše ponašanje ili zanemarivanje.
FOTO: Mačak udomljen, pa postao "direktor" u meksičkoj kompaniji
30.01.2026.•
2
Meksička kompanija udomila je mačka sa ulice koji je ubrzo dobio i ime Inženjer Mjaurisio.
VIDEO: Pande u zoo vrtu u Vašingtonu oduševljene snegom
29.01.2026.•
1
Nacionalni zoološki vrt u Vašingtonu zbog snežnog nevremena od nedelje bio je zatvoren za posetioce, ali njegove najpopularnije stanovnike to nije omelo u zabavi.
Rovčice mogu da smanje svoj mozak za trećinu, a posle ga vrate u normalno stanje
27.01.2026.•
0
U pripremi za zimu, obična rovčica (Sorex araneus) smanjuje svoj mozak za 30 odsto kako bi sačuvala dragocenu energiju.
VIDEO: Japanci se oprostili od poslednje dve džinovske pande koje se vraćaju u Kinu
26.01.2026.•
1
Ljubitelji pandi okupili su se juče u zoološkom vrtu u Tokiju kako bi se oprostili od poslednje dve džinovske pande u Japanu, dugogodišnjeg simbola kinesko-japanskog prijateljstva.
Donete izmene Pravilnika o proglašavanju lovostaja zaštićenih vrsta divljači
25.01.2026.•
1
Pravilnik o proglašavanju lovostaja zaštićenih vrsta divljači izmenjen je kako bi se jasnije definisalo trajanje lovne sezone na zaštićene vrste i osiguralo očuvanje njihovih populacija navodi Ministarstvo poljoprivrede.
VIDEO: Zombi crvi su nestali i to brine naučnike
25.01.2026.•
0
Leševi kitova predstavljaju bogate izvore hrane na inače siromašnom morskom dnu, i uz pomoć crva koji jedu kosti - zombi crva - mogu da održe čitav ekosistem decenijama.
VIDEO: Pas nestao u železničkoj nesreći u Španiji spasen posle četiri dana
25.01.2026.•
0
Pas Boro, koji je nestao za vreme sudara dva voza na jugu Španije, spasen je posle četiri dana i vraćen vlasnicima, preneo je Rojters.
Komentari 1
NS
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar