Naučnici se bliže vraćanju runastog mamuta: Sada napravili runaste miševe
Plan za oživljavanje mamuta kreće se u dobrom pravcu, kažu naučnici nakon stvaranja nove vrste - runastog miša.
Naučnici američke biotehnološke kompanije "Colossal Biosciences" planiraju da "vrate iz statusa istrebljenih" praistorijske pahiderme (životinje sa debljom kožom – slon, nosorog, nilski konj i tapir, a od izumrlih mamut) tako što će genetski modifikovati azijske slonove da bi im dodali osobine runastih mamuta.
Kako prenosi RTS, nadaju se da će prvo mladunče stići do kraja 2028. godine.
Ben Lam, suosnivač i izvršni direktor kompanije "Colossal", rekao je da je tim proučavao drevne genome mamuta i upoređivao ih sa genomima azijskih slonova kako bi shvatio po čemu se razlikuju i da je već započet rad na menjanju ćelija slonova.
Tim stručnjaka kaže da ima dodatnu podršku za svoj pristup, sada nakon što su stvorili zdrave, genetski modifikovane miševe koji imaju osobine neohodne za život na hladnoći, uključujući dlaku nalik vuni.
"To ništa ne ubrzava, ali je ogromna potvrda", rekao je Lam.
U istraživanju, koje još nije dobilo recenzije od kolega, tim je koristio brojne tehnike za uređivanje genoma kako bi genetski modifikovao oplođena jajašca miša ili modifikovao embrionalne mišje matične ćelije i ubrizgao ih u embrione miša, pre nego što su bili implantirani u surogat-mišice.
Promenama na ciljanim genima dobijeno runo kod miševa
Tim se fokusirao na menjanje devet gena koji kontrolišu boju dlake, njenu teksturu, dužinu ili folikule dlake.
Većina ovih gena je odabrana zato što se već znalo da utiču na dlaku miševa, pri čemu se očekivalo da će indukovane promene proizvesti fizičke osobine slične onima koje su bile prisutne kod mamuta, kao što je zlatna dlaka.
Međutim, dva ciljana gena kod miševa pronađena su i kod mamuta, za koje se smatra da su doprinela stvaranju dlake poput vune. Promene koje su na genima miševa izvršili istraživači osmišljene su tako da miša učine sličnijim mamutu.
Tim je takođe promenio gen koji kontroliše način na koji se masti metabolizuju kod miševa, kako bi bio sličiniji onom koji je pronađen kod mamuta, za koji naučnici sugerišu da bi mogao da igra ulogu u adaptaciji životinje na hladnoću.
Istraživači su ispitivali različite kombinacije ovih gena, tehnikom koja im je omogućavala da naprave čak osam promena na sedam različitih gena u isto vreme.
Krzno je tu, ali šta je sa drugom zaštitom od hladnoće?
Iako mnogi eksperimenti nisu doveli do mladunčadi miševa, mladunci koji su rođeni imali su različite kombinacije karakterističnih tipova dlake uključujući dlaku poput vune, dužu dlaku i zlatno-braon krzno.
Međutim, imali su sličnu prosečnu telesnu masu bez obzira na to da li je gen koji se odnosi na metabolizam masti modifikovan ili ne.
"Efikasnost uređivanja gena je varirala", rekla je Bet Šapiro, direktorka naučnog odseka kompanije "Colossal".
Lam je naglasio da se njegov tim nada da će moći da sprovede testove tolerancije miševa na hladnoću tokom narednih meseci.
Robin Lovel-Bedž, šef odseka za biologiju matičnih ćelija i razvojnu genetiku na Institutu Fransis Krik u Londonu, koji nije bio uključen u istraživanje, pohvalio je tehničke aspekte studije.
Međutim, naveo je da nisu otkriveni mehanizmi pomoću kojih geni utiču na formiranje različitih tipova dlake i da je vraćanje mamuta na Zemlju daleko složenije od jednostavnog menjanja nekoliko gena za toleranciju na hladnoću.
Pročitaj još
Koliko je daleko realnost sa runastim majmunima
Lovel-Bedž ističe da ne samo što je nejasno da li će biti dovoljne genetske modifikacije kako bi se osiguralo da životinje izgledaju kao mamuti, već i da je pitanje da li će se ponašati kao oni.
"Brine me da li je ovo razumna upotreba resursa ili trošenje novca na pokušaje da se spreči izumiranje vrsta", kaže Lovel-Bedž.
Dodaje da je još jedan problem to što trenutno nema rezultata o tome da li modifikovani miševi zaista bolje podnose hladnoću.
"Ipak, imamo neke slatke dlakave miševe. Ne razumemo njihovu fiziologiju, ponašanje itd. Ovo istraživače nije približilo saznanju da li bi mogli da opreme slona korisnim osobinama kakve je mamut imao", objašnjava Lovel-Bedž.
Drugi naučnici ukazuju na to da u ovim eksperimentima nisu korišćeni geni mamuta koji bi bili ubacivani u miševe, već je rad stručnjaka uglavnom uključivao menjanje gena miševa kako bi se dobili poznati efekti na njihovo krzno.
Dr Tori Heridž sa Univerziteta u Šefildu je rekla:
"Postupak za dobijanje slona koji je nalik mamutu predstavlja daleko veći izazov. Stvarni broj gena na kojima će verovatno biti potrebne izmene je daleko veći, a u pitanju su geni o kojima se manje zna – i tek ih treba identifikovati – a surogat-ženka će biti životinja na kojoj se inače ne eksperimentiše".
I dok neki ocenjuju da se oživljavanje mamuta približilo, drugi su veoma skeptični.
"Čini se da vraćanje mamuta neće baš tako skoro biti na vidiku", zaključila je dr Heridž.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Svet životinja
Majmuni pobegli iz prevrnutog kamiona na auto-putu u Misisipiju: Ubijeni svi osim jednog
30.10.2025.•
1
Majmuni koji su se prevozili auto-putem u Misisipiju pobegli su iz kaveza u utorak nakon što se kamion koji ih je prevozio prevrnuo, saopštila je lokalna policija.
Labud poremetio saobraćaj na pruzi u Glazgovu
28.10.2025.•
0
Putnici su se juče na najprometnijoj škotskoj železničkoj stanici u Glazgovu suočili s velikim kašnjenjima u doba najveće gužve, a razlog je bio labud na pruzi.
Zbog učestalih napada medveda u Japanu: Vojska pozvana da pomogne
27.10.2025.•
0
Guverner japanske prefekture Akite, planinskog područja na severu Japana, pozvao je vojsku da pomogne u zaštiti stanovništva od učestalih napada medveda.
Medved se pojavio na ulicama Debra, lovci upozoravaju: Ne trčite, brži je
26.10.2025.•
4
Udruženje lovaca "Stogovo" iz Debra u zapadnom delu Severne Makedonije, izdalo je upozorenje zbog češće pojave divljih životinja u naseljenim područjima, uključujući medvede, divlje svinje i vukove.
Stotine mrtvih mladunaca foka u Australiji: Sumnja se na ptičiji grip
26.10.2025.•
0
Australijski naučnici pronašli su stotine mrtvih mladunaca foka na ostrvu Herd, sa simptomima koji upućuju na ptičji grip, saopštile su vlasti.
VIDEO: Dve džinovske pande vraćaju se u Kinu posle 13 godina u Francuskoj
26.10.2025.•
0
Džinovske pande Huan Huan i Juan Zi, glavne atrakcije zoološkog vrta Boval u Francuskoj, vratiće se sledećeg meseca u Kinu.
VIDEO "Samo posetio rođake": Divlji medved se "ušunjao" u zoo vrt u Kaliforniji
26.10.2025.•
0
Posetioci i zaposleni u zoološkom vrtu Sekvoja park zoo vrt u Kaliforniji doživeli su neobičnu scenu kada se u ograđeni prostor nenajavljeno "ušunjao" divlji crni medved.
VIDEO: Milioni crvenih kraba u migraciji ka Indijskom okeanu, lokalni meštani im pomažu u tome
26.10.2025.•
1
Desetine miliona crvenih kraba započele su godišnju migraciju tokom koje prolaze ulicama i vrtovima na australijskom Božićnjem ostrvu, seleći se prema Indijskom okeanu.
Otkrivena 52 fosila džinovskih pandi u pećini u Kini
25.10.2025.•
0
Ukupno 52 fosila džinovskih pandi otkriveno je u pećini Šuanghe u jugozapadnoj kineskoj provinciji Guejdžou, što Šuanghe čini lokalitetom sa najvećim brojem takvih fosila na svetu.
Dvadeset i sedam kitova se nasukalo i uginulo na Novom Zelandu
23.10.2025.•
0
Dvadeset i sedam kitova pilota uginulo je nakon što su se nasukali na udaljenoj plaži na Novom Zelandu.
Krave koje ispuštaju gasove sa manje metana - deo borbe protiv klimatskih promena
23.10.2025.•
3
Krave koje su uzgajane da proizvode manje metana tokom ispuštanja gasova mogle bi se pokazati kao važan saveznik u borbi protiv klimatskih promena, izjavio je profesor Majk Kofi sa Škotskog ruralnog koledža.
Otkrivene nove morske vrste: Poluprovidni rak veličine badema i mala svetleća ajkula
21.10.2025.•
0
U Australiji su naučnici otkrili dve nove vrste morskih životinja - poluprovidnog raka veličine badema i malu svetleću ajkulu "lampu".
"Pala poslednja tvrđava": Prvi put komarci pronađeni na Islandu
21.10.2025.•
1
Prvi put u istoriji komarci su pronađeni na Islandu, a tri primerka vrste Culiseta annulata pronašao je ranije ovog meseca u svojoj bašti u Kjosu Bjorn Hjaltason.
Španski grad zabranio udomljavanje crnih mačaka pred Noć veštica
19.10.2025.•
1
Španski grad Terasa na severoistoku Katalonije privremeno je zabranio udomljavanje crnih mačaka iz azila da bi se sprečila moguća mračna "ritualna" upotreba tih mačaka tokom Noći veštica.
VIDEO: Kipar ima previše mačaka, negde ih ima koliko i ljudi
19.10.2025.•
0
Kipar se već decenijama naziva "ostrvom mačaka", ali poslednjih godina situacija izmiče kontroli.
VIDEO: Beba krokodil u bazenu luksuznog odmarališta u Kvinslendu
19.10.2025.•
0
U bazenu luksuznog odmarališta u Kvinslendu gosti su ugledali krokodila, koga su čuvari divljih životinja potom uklonili.
"Šarmantna invazija": Rakuni se nekontrolisano šire Francuskom, ulaze u kuće i jedu hranu
19.10.2025.•
0
Rakun, mali simpatični sisar, postaje sve veći problem u Francuskoj, naročito u departmanu Žironda, na zapadu zemlje, prenosi televizija BFM.
FOTO, VIDEO: Napušteno ostrvo na Arktiku utočište desetine polarnih medveda
19.10.2025.•
2
Na krajnjem severu Rusije, jedno malo i gotovo zaboravljeno ostrvo postalo je neočekivano utočište za polarne medvede, nakon što su ga ljudi napustili pre više decenija.
Medvedi za nekoliko meseci ubili sedam osoba u Japanu: Poslednju u oktobru dok je brala pečurke
16.10.2025.•
0
Sedam osoba smrtno je stradalo u napadima medveda od aprila do početka oktobra u Japanu, što je rekordan broj zabeležen u toj zemlji.
Novozelandska kompanija prodaje vino za kućne ljubimce
14.10.2025.•
1
Nakon dana provedenog u patroliranju komšilukom ili čuvanju kuće, kućni ljubimci na Novom Zelandu sada imaju priliku da se opuste na nov način - uz bezalkoholno vino.
VIDEO: Anakonda od pet metara kod brazilskog kupališta, vatrogasci razbijali beton da dođu do nje
14.10.2025.•
0
Anakonda duga oko pet metara pronađena je u nedelju ujutro, 12. oktobra u banjskom centru Rio Kvente, na jugu brazilske savezne države Gojas.
Komentari 1
NS
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar