Tri neophodna koraka za lečenje alergija
Testovi za ispitivanje alergija su moćno oruđe alergologa za otkrivanje alergena koji narušavaju zdravlje i kvalitet života građana ali i za postavljanje tačne dijagnoze sa ciljem što boljeg lečenja.
"Alergotestovi mogu da se izvode na koži i iz krvi pacijenta a mi ih nazivamo 'in vivo' i 'in vitro' ispitivanja", kaže za 021.rs alergolog dr Borko Milanović.
Sagovornik 021.rs objašnjava da se većina alergoloških testova sprovodi onda kada se sumnja da je određeni alergen izazivač bolesti.
"Kada ciljamo na potencijalni alergen onda ga nanosimo na površinu kože ili u kožu ili određenim antitelima u samoj krvi određujemo nivo antitela i time suštinski verifikujemo, odnosno, potvrđujemo određenu sumnju kada je u pitanju alergen i time identifikujemo alergijsku bolest”, kaže dr Milanović.
Testiranje, identifikacija i potvrda su tri neophodna koraka za dalju intervenciju lekara da u cilju što adekvatnijeg lečenja pacijenta sa sumnjom na neku alergiju.
Alergološki testovi su veoma značajni za građane i za pacijente, zato što se na taj način identifikuje alergijska bolest.
Najvažnije je prepoznati i identifikovati alergijsku bolest.
"Samim daljim lečenjem takvih pacjenata onemogućuje se da takva jedna bolest napreduje što značajno utiče na zdravstveno stanje samog pacijenta i na njegov kvalitet života", kaže dr Milanović.
Testovi se izvode tako što se kod pacijenata ili na samoj površini kože, najčešće na prednjim stranama podlaktica, nanose određene grupe alergena i potom specijalno dizajniranim iglicama se vrši, takozvano "grebanje" površine kože.
"Nakon izvesnog vremena, vrši se očitavanje rezultata a to znači da dobro edukovan lekar, pedijatar ili internista-alergolog koji se time bave, mogu da prepoznaju da li kod pacjenta postoji alergija i u kom obimu je ona prisutna", ističe on.
Kada govorimo o alergijskim bolestima, veoma je značajno napomenuti da je u poslednje vreme u porastu broj alergičnih pacjenata, ističe naš sagovornik.
Lekari se u praksi najčešće susreću sa alergijama na inhalatorne i nutritvne alergene. Inhalatorni alergeni su alergeni iz vazduha koje dobijamo kao nusproizvod prirodnog okruženja u kome se nalazimo. Nutritivni alergeni su alergeni iz hrane, koje možemo da unesemo u naše telo u svakodnevnoj ishrani.
Respiratorni sistem i koža su najčešće pogođeni alergenima. Alergeni napadaju naš respratorni sistem, odnosno, sistem za disanje a naš nos je najčešće na udaru. Nos je sedište polenske kijavice, odnosno, alergijskog rinitisa.
"Pacijenti sa polenskom kijavicom najčešće imaju svrab nosa, kijanje, zapušen nos, smanjenu prohodnost i onemogućeno disanje kroz nos. S druge strane, kada taj proces napreduje i kada zahvati niže strukture, odnosno, disajne puteve, onda se to zove alergijska astma", napominje dr Milanović.
Alergijska astma se manifestuje otežanim i čujnim disanjem koje se čuje i kao škripanje pri disanju. Doktor Milanović kaže za 021.rs da druge alergijske manifestacije koje su takođe česte su kožne rakcije u vidu takozvane koprivnjače ili urtikarije.
"To su crvene promene po koži koje izazivaju intenzivan svrab i, generalno, značajno utiču na kvalitet života i takvi pacijenti se najčešće hitno javljaju u zdravstvene ustanove jer im je neophodna terapija lečenja takvih simptoma i stanja", objašnjava alergolog.
Alergije narušavaju kvalitet života i ugrožavaju naše vitalne funkcije jer ponekad mogu da otežaju disanje u tolikoj meri da može doći i do gušenja.
Peckanje i svrab očiju, nosa i u usnoj duplji - šta nam je činiti?
Kada imamo takve simptome, najčešće su u pitanju inhalatorni alergeni, odnosno, poleni.
"Sumnje na određeni alergen možemo izraziti u zavisnosti od sezone u kojoj se tegobe javljaju. Rano, s proleća, u vazduhu su najčešće prisutni poleni drveća, potom nastupa polinacija trave, da bi negde u avgustu, septembru dolazi do pojave ambrozije, odnosno, do polinacije same ambrozije", dodaje dr Milanović.
Veći je broj pacijenata koji imaju tegobe koje su "skopčane" sa inhalatornim alergijama, ukazuje dr Milanović i napominje da, kada su u pitanju poslednje dve godine to se ne odnosi generalno na povećanje ukupnog broja obolelih od alergijskih bolesti već su u pitanju klimatska dešavanja.
Porast broja obolelih u poslednje dve godine se vezuje za klimatska dešavanja jer je suštinski period polinacije u poslednje dve godine mnogo duži nego što je bio pre dvadeset godina.
"Ako vam kažem da je pre 20 godina zima trajala do 4 meseca a zima podrazumeva odsustvo inhlatornih alergena, dok se sada zima svodi na svega 4 nedelje, onda nam je jasno da pacjenti koji reaguju na inhalatorne alergene apsolutno reaguju duži vremenski period", ističe sagovornik 021.rs.
Do 2040. godine svaki drugi čovek na Zemlji će biti alergičan.
"Kroz vreme raste broj alergičnih pacjenata s tim da postoji i projekcija da će 2040-te godine svaki drugi stanovnik na zemaljskoj kugli imati neku od alergijskih bolesti", upozorava dr Borko Milanović.
Mikro i makro biote: Naš štit protiv alergija
Na pitanje 021.rs da li se alergije mogu sprečiti ili prevenirati uprkos sve štetnijem uticaju klime i okruženja na čoveka, doktor Milanović odgovara da se u tom smislu može "intervenisati", ali napominje da je, nasuprot tome, porast alergijskih bolesti i veća sklonost ka alergijskom reagovanju "danak u krvi" koji plaća savremeni čovek, odnosno civilizacija koja sa sobom nosi i određeni stil života.
Gledajući kroz vreme, kaže naš sagovornik, porast alergijskih bolesti je produkt sve većeg udaljavanja od prirode.
"Mi kad pogledamo kroz evoluciju, videćemo da je čovek vekovima živeo u jednom drugačijem okruženju, a to okruženje je podrazumevalo brži i češći kontakt sa prirodom već u prvim danima života", ističe on.
On navodi da se ranije živelo i u višečlanim porodicama i da su svi članovi takve porodice ranije dolazili u kontakt sa domaćim životinjama. To se stručno naziva razmenom mikro i makro biote, što su korisne bakterije koje su nas dugo vremena naseljavale i izlagali smo se njima i one su bile naš zaštitni faktor.
Preterana upotreba antibiotika i takozvani "zapadni" stil ishrane poznatiji kao brza hrana takođe čine da smo podložniji alergijskim reakcijama, ističe on.
"Potrebno je što češće i što duže provoditi vreme na otvorenom u prirodi a da deca već kao mala budu naviknuta na prirodu i alergene. Trebalo bi optimizovati ishranu i smanjiti i racionaizovati upotrebu antibiotika", poručuje dr Milanović.
Proces upućivanja pacijenata na laboratorijske alergotestove
"Kada su u pitanju pacijenti kod kojih postoji sumnja ili imaju alergiju na određeni alergen, pre svega je važna primarna zdravstvena zaštita koja prva dolazi u kontakt sa takvim pacijentima. Lekari opšte medicine i pedijatri će prepoznati na osnovu tegoba koje pacijenti izražavaju i na osnovu fizičkog pregleda proceniti da se radi o potencijalnoj alergiji", objašnjava on.
Kada se to verifikuje, lekar izdaje uput, u zavisnosti uzrasta pacijenta. Ako su u pitanju deca, ona se upućuju u Dečju bolnicu u Novom Sadu a kad su u pitanju odrasli pacijenti i u zavisnosti od organskog sistema koji je pogođen alergijom, oni se upućuju ili na Kliniku za dermatologiju ili u Institut za plućne bolesti Kliničkog centra Vojvodine.
"U tim ustanovama, alergolozi ili lekari drugih subspecijalnosti koji se bave alergologijom će evaluirati stanje pacjenta, uradiće sve potrebne krvne i kožne probe koje su neophodne kako bi prepoznali koji alergen je u pitanju i koja alergijska bolest je u pitanju. Zatim, u skladu sa sprovedenim dijagnostičkim procedurama i sa definisanjem samog obolenja, prepisaće se odgovarajuća terapija koja služi da suzbije i da skroz neutrališe alergenski proces kako bi pacjent ozdravio", dodaje dr Milanović.
Prik testovi: Bez razloga za strah od "bockanja"
Prik testovi su jedna od dijagnostičkih procedura koji se sprovode upravo da bi se dijagnostikovao alergen i oni se sprovode tako što se na kožu podlaktice, u vidu kapljica nanose alergeni.
"Potom se jednom specijalno dizajniranom iglicom, vrši više češkanje nego upadanje, a ja kao lekar koji imam više iskustva sa dečijim uzrastom mogu da vam kažem da to najčešće nije bolna procedura. Više postoji strah od igle, gde se pacjenti uplaše same igle i intervencije nego što je sama metoda testiranja neprijatna i bolna", kaže dr Milanović.
Naš sagovornik poručuje da nema razloga za strah od "bockanja" kada se rade alergotestovi ali uz adekvatatan nadzor i uz odgovarajuće terapijske postupke ali i uz odgovarajući stil života, tvrdi da razloga za strah apsolutno nema.
"Alergije su bolesti sa kojima se savremeni čovek suočava i to je nešto što može da se savlada i što može da se stavi pod dobru kontrolu", napominje doktor.
Pročitaj još
Uzroci alergija, klimatske promene i zdravlje dece u urbanim sredinama?
Kada prepoznamo alergen, najbolji način je eliminacija samog alergena i to je izvodljivo ukoliko je u pitanju nutritivni alergen odnosno hrana.
"Tom detetu onda nećemo davati hranu na koju je alergičan. Ali, s druge strane, problem je što ne možemo zabraniti detetu da u toku određenih perioda života da izlaze van kuće i da borave u prirodi a samim tim i da se izlažu alergenima u okruženju gde se ti inhalatorni alergeni i nalaze. Deca bi trebalo što ranije da se izlažu inhalatornim alergenima, da borave na otvorenom i da borave u prirodi", kaže sagovornik 021.rs.
On napominje da kada su u pitanju trudnice, koje su, kaže, jedna od najsenzitivnijih populacija, apsolutno se mora strogo voditi računa koji su to medikamenti koji će im biti prepisani kada je reč o potencijalnim alergenima.
"Apelujem i preporučujem trudnicama da same ne uzimaju lekove ukoliko posumnjaju na neki alergen jer takav vid samomedikacije može da našteti i majci i plodu. U tom smislu, stručan nadzor i stručno vođenje terapije su više nego neophodni", poručuje dr Milanović.
Uzimanje lekova "na svoju ruku"
Uzimanje lekova protiv alergije na svoju ruku ne samo da nije preporučljiva za opštu populaciju već takav pristup može da naruši dijagnostiku ili da ugrozi neke druge procese u organizmu, naglašava sagovornik 021.rs.
"Protivim se kupovinom lekova za alergije na svoju ruku. Kada se sumnja na alergije, neophodno je uraditi tesiranje a potom će vam vaš lekar dati terapiju koja će vam pomoći", naglašava on.
Samolečenje često ima neželjene efekte a jedna od najvećih je česta upotreba kapi za nos koje, vremenom, načine još goru situaciju i dovode do toga da pojedinac koji samostalno uzima kapi za nos u jednom momentu ne može ni da diše kroz nos.
"Česta upotreba kapi za nos može da dovede čak i do perforacije nosne pregrade", upozorava dr Borko Milanović za 021.rs.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Lekari uklonili kamen od 3,1 kilograma iz bešike pacijenta: Bio je veličine nojevog jajeta
18.08.2026.•
0
Lekari na Šri Lanki uklonili su iz mokraćne bešike jednog muškarca kamen težak 3,1 kilogram, za koji veruju da je najveći do sada zabeležen kamen te vrste.
Stručnjak za imunizaciju: Uvođenje tri zasebne MMR vakcine u Americi nije medicinski osnovano
18.08.2026.•
3
Savetnik za vakcine i imunizaciju dr Dragoslav Popović tvrdi da je uvođenje MMR vakcine na tri pojedinačne u Americi neosnovano i da može izazvati nove komplikacije.
U Srbiji šestoro obolelih od groznice Zapadnog Nila
17.08.2026.•
0
U Srbiji je od 1. juna rеgistrоvаnо šеst obolelih od grоznicе Zаpаdnоg Nilа, objavio je Institut zа јаvnо zdrаvljе Srbiје "Dr Milаn Јоvаnоvić Bаtut".
Telo nije šablon: Nova tehnologija za oblikovanje tela od sada dostupna i u Novom Sadu
17.08.2026.•
0
Telo nije šablon, pa ne bi trebalo da bude ni tretman. Time to Shine u Novom Sadu donosi individualno prilagođene neinvazivne tretmane za oblikovanje tela i zatezanje kože, bez igala, modrica i oporavka.
Dve grupe lekova na recept od danas jeftinije
17.08.2026.•
5
U okviru paketa mera pomoći građanima od danas, 17. avgusta biće jeftiniji lekovi za sprečavanje zgrušavanja krvi i za srčane slabosti.
VMA uvodi minimalno invazivnu anesteziju u operacije karcinoma pluća
16.08.2026.•
0
Pacijentkinji sa karcinomom pluća na Vojnomedicinskoj akademiji (VMA) Beogradu je, prvi put u Srbiji, urađena onkološki adekvatna resekcija uz primenu minimalno invazivne anestezije.
Trgovina mumijama na internetu može da bude opasna
16.08.2026.•
0
Trgovina mumificiranim ljudskim ostacima preko interneta mogla bi da predstavlja ozbiljan, a ipak nedovoljno procenjen rizik po javno zdravlje zbog mogućeg prisustva toksičnih materija i mikroorganizama.
Teške mentalne i fizičke bolesti mogu da skrate očekivani životni vek i do 20 godina
16.08.2026.•
0
Očekivani životni vek osoba kojima je dijagnostikovano teško mentalno oboljenje poput šizofrenije ili bipolarnog poremećaja može biti skraćen i do 20 godina u poređenju sa opštom populacijom.
Naučnici uzgajaju organoide od ljudskih ćelija
16.08.2026.•
0
Istraživački centar u Kembridžu će, prema projektu koji je vredan 20 miliona funti (23,4 miliona evra), uzgajati minijaturne ljudske organe za testiranje lekova.
"Mitelšmerc" - simptom koji pogađa milione žena svakog meseca
16.08.2026.•
0
Većina žena dobro poznaje menstrualne grčeve.
Više od 530 ljudi u Španiji tražilo pomoć lekara nakon pomračenja Sunca
16.08.2026.•
1
Više od 530 ljudi širom Španije zatražilo je medicinsku pomoć nakon potpunog pomračenja Sunca u sredu, a većina slučajeva odnosila se na blaže očne tegobe, vrtoglavicu, manje povrede i posledice izloženosti vrućini.
Nemačka zabranjuje alkohol mlađima od 16 godina
16.08.2026.•
1
Vlada Nemačke odobrila je ukidanje izuzetka koji deci od 14 i 15 godina omogućava da uz prisustvo roditelja ili staratelja konzumiraju određena alkoholna pića.
Kineski lekari uz pomoć robota izveli složenu operaciju srca
15.08.2026.•
1
Kineski lekari nedavno su u provinciji Fuđijan izveli složenu operaciju srca uz pomoć robota hirurga, kojim je profesor Vang Jan upravljao sa konzole izvan operacione sale.
Kod komarca u Beogradu otkriven virus Zapadnog Nila
13.08.2026.•
2
Kod jednog komarca ulovljenog na teritoriji beogradske opštine Čukarica, detektovano je prisustvo genoma virusa Zapadnog Nila.
Epidemija ebole u Kongu na putu da postane najsmrtonosnija do sada
13.08.2026.•
0
Trenutna epidemija Ebole u Kongu je na putu da postane najsmrtonosnija u istoriji praćenja ove bolesti, nakon što je među 28.000 zabeleženih slučajeva odnela 11.000 ljudskih žrtava.
Umor posle godišnjeg odmora: Da li promena ritma i ishrane može imati veze sa jodom?
13.08.2026.•
0
Vratili ste se sa odmora, a umesto da se osećate odmorno, teško ustajete, pospani ste i teže se koncentrišete.
Jedan šećer možda pomaže ćelijama raka da se odvoje i šire
11.08.2026.•
4
Hemoterapija je osmišljena da uništi ćelije raka, ali neke od njih ipak prežive tako što ulaze u stanje poznato kao ćelijsko starenje ili senescencija.
Uprava za hranu i lekove SAD predlaže novu proveru aditiva i sastojaka u hrani
10.08.2026.•
0
Uprava za hranu i lekove SAD (FDA) predložila je danas promenu pravila prema kojoj bi proizvođači hrane morali da obaveste FDA pre nego što uvedu nove sastojke i aditive u svoje proizvode.
Paraziti koji možda baš sada žive u vašem telu
09.08.2026.•
0
Vaše telo je stanište. Toplo je, vlažno, puno hranljivih materija i upravo su to uslovi koji svako okruženje čine privlačnim za naseljavanje. A staništa često postaju dom parazitima.
Nova studija: Manji unos proteina mogao bi da doprinese zdravijem starenju
09.08.2026.•
0
Manji unos proteina mogao bi biti ključ za duži i zdraviji život, pokazuje novo istraživanje koje dovodi u pitanje jedno od najrasprostranjenijih uverenja o zdravoj ishrani.
Mikroplastika se nalazi i u našim arterijama
09.08.2026.•
2
Pošto se mikroplastika sve češće pronalazi u različitim delovima ljudskog tela, uključujući kosti i mozak, pitanje više nije da li dospeva u naš organizam, već koliko je taj problem ozbiljan.
Komentari 7
Sonja
Boba
Marijana
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar