Naučnici veruju da su pronašli "okidač" za epidemiju kancera kod mlađih od 50 godina
Naučnici su otkrili jedinstvene genetske promene u digestivnom traktu obolelih, koje su uzrokovane toksinima koje luče sojevi E. coli.
Foto: Pixabay (ilustracija)
Uobičajeni problemi sa varenjem koje su mnogi iskusili u detinjstvu mogu biti okidač za epidemiju kancera debelog creva među mladim ljudima, ukazuje nova studija.
Poznati lekar otkriva zašto je kancer debelog creva postao pošast i među mladima; fokus je i na nedostatku jednog vitamina.
Kancer debelog creva, koji se dugo smatrao bolešću starih ljudi, sve više pogađa mlade ljude, one u dvadesetim, tridesetim i četrdesetim godinama u SAD i Velikoj Britaniji, fenomen koji je zbunio čak i lekare, prenosi Jutarnji.hr.
Istraživači sa Kalifornijskog univerziteta u San Dijegu sada veruju da su pronašli potencijalnog krivca: E. coli, bakteriju koja se prenosi hranom koja inficira oko 75.000-90.000 Amerikanaca i najmanje 1.500 Britanaca svake godine, prenosi Guardian.
Tim naučnika analizirao je DNK mladih pacijenata sa kancerom debelog creva. Otkrili su jedinstvene genetske promene u svom digestivnom traktu, a čini se da ove promene povećavaju rizik od razvoja tumora. Ove promene su se verovatno razvile tokom detinjstva, dok se telo još razvijalo.
Određeni sojevi E.coli, njih šest, proizvode kolibaktin, toksin povezan sa kancerom, a pronađen je u tumorima pacijenata mlađih od 40 godina.
E. coli koja proizvodi toksin može izazvati krvavu dijareju, grčeve u stomaku, povraćanje i groznicu. U teškim slučajevima može dovesti do dehidracije i hemolitičko-uremičkog sindroma, kao i do povrede bubrega.
Najčešći izvor infekcije E.coli je nedovoljno kuvana mlevena govedina, u kojoj se bakterije mogu širiti tokom obrade.
Međutim, takođe je moguće zaraziti se ovom bakterijom preko lisnatog povrća poput zelene salate ili spanaća. Takvo povrće je često kontaminirano zaraženom vodom ili kontaktom sa stokom.
Sirovo mleko i drugi nepasterizovani mlečni proizvodi takođe predstavljaju rizik, kao i sirovo voće i povrće kao što su jabuke, krastavci i klice.
"Ovi obrasci mutacija su neka vrsta istorijskog zapisa u genomu i ukazuju na izlaganje kolibaktinu u ranom životu kao pokretačku snagu za rani početak bolesti", rekao je Ljudmil Aleksandrov, viši autor studije i profesor ćelijske i molekularne medicine na Univerzitetu Kalifornije u San Dijegu.
On dodaje da to menja način na koji ljudi razmišljaju o kanceru.
"Možda se ne radi samo o tome šta se dešava u odraslom dobu, a na kancer potencijalno mogu uticati događaji iz ranijeg života, možda čak i prvih nekoliko godina. Ulaganje u ovakva istraživanja biće ključno u globalnim naporima da se spreči i leči kancer pre nego što bude prekasno", dodao je on.
Tim je takođe otkrio da mutacije povezane sa kolibaktinom počinju rano u razvoju tumora debelog creva, što je u skladu sa prethodnim istraživanjima koja ukazuju da se ove mutacije javljaju u prvih 10 godina života.
Istraživači planiraju da otkriju kako su deca izložena bakterijama koje proizvode kolibaktin i da li lekovi kao što su probiotici mogu da eliminišu štetne sojeve bakterija.
Tim takođe planira da ispita kako izloženost životnoj sredini kasnije u životu može povećati rizik od kancera debelog creva.
"Ne ostavlja svaki faktor životne sredine trag na našem genomu. Ali kolibaktin to može. U ovom slučaju, čini se da je njegov genetski otisak snažno povezan sa kolorektalnim karcinomom kod mladih osoba", zaključio je Aleksandrov.
Pročitaj još
U svetu je u porastu broj obolelih od kolorektalnog karcinoma, odnosno kancera debelog creva i rektuma, kod osoba mlađih od 50 godina. Predviđa se da bi do 2030. mogao postati vodeći uzrok smrti od kancera kod osoba mlađih od 50 godina u velikom broju zemalja.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
U SAD značajno povećana stopa preživljavanja obolelih od raka
01.02.2026.•
0
U Sjedinjenim Američkim Državama postignut je značajan napredak u borbi protiv raka.
Geni imaju veću ulogu u dugovečnosti nego što se mislilo
01.02.2026.•
1
Genetika određuje čak do 55 odsto životnog veka čoveka, pokazalo je istraživanje objavljeno u naučnom časopisu "Science".
Nedovoljno sna oštećuje moždane ćelije
01.02.2026.•
0
Studija koju su vodili istraživači sa Univerziteta u Kamerinu u Italiji otkrila je da masna izolacija koja štiti neurone može biti oštećena kada ne spavamo, što kompromituje našu mentalnu obradu.
MRI snimci pokazali: Vežbanje zaista podmlađuje mozak
01.02.2026.•
0
Pored boljeg sna, regulacije telesne težine i produženog životnog veka, možda možemo dodati i mlađi moždani profil kao još jedan razlog za vežbanje.
Studija: Seda kosa možda štiti od raka
01.02.2026.•
0
Kako starimo, sve više sedimo, što bi moglo biti znak da telo smanjuje rizik od raka, sugeriše jedna studija.
Koliko je najduže što je neko bio klinički mrtav - a zatim se vratio u život
01.02.2026.•
0
Kada nekome srce prestane da kuca, moždane ćelije počinju da umiru u roku od nekoliko minuta. Ali ponekad, oni ipak mogu da se vrate iz mrtvih.
Nacionalni dan bez duvana: U Srbiji pušenje godišnje odnese 19.000 života
31.01.2026.•
4
Nacionalni dan bez duvana u Srbiji obeležava se danas, a njegov cilj je da ukaže na štetne zdravstvene, socijalne i ekonomske posledice upotrebe duvana.
Za nedelju dana skoro 10.000 slučajeva oboljenja sličnih gripu
30.01.2026.•
0
Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" saopštio je da je u Srbiji od 19. do 25. januara zabeleženo 9.960 slučajeva oboljenja slična gripu.
Šta je najbolje da pijete za zdravlje creva?
30.01.2026.•
1
Dobra hidratacija ključna je za zdravlje celog organizma, ali i za pravilno funkcionisanje digestivnog sistema.
Neophodna modernizacija sistema skrininga raka grlića materice
29.01.2026.•
1
Od raka grlića materice u Srbiji svakog dana premine najmanje jedna žena, a ta bolest se, u velikoj meri, može sprečiti.
Istraživanje: Ljudi koji ostaju budni do kasno imaju veći rizik od lošeg zdravlja srca
29.01.2026.•
1
Ljudi koji prirodno ostaju budni do kasno, poznati kao "noćne sove", imaju lošije zdravlje srca i veći rizik od srčanog i moždanog udara u poređenju sa onima koji rano ustaju.
Naučnici otkrili rani signal demencije skriven u romanima Terija Pračeta
29.01.2026.•
3
Najraniji znaci demencije retko su dramatični.
Osobe koje jedu meso imaju veće šanse da dožive 100 godina, ali postoji jedna caka
29.01.2026.•
0
Ljudi koji ne jedu meso mogu imati manju verovatnoću nego mesožderi da dožive 100 godina, prema nedavnoj studiji.
Listovi na nogama pozvati su i kao "drugo srce": Zašto su toliko važni?
28.01.2026.•
1
Većina ljudi mišiće listova doživljava isključivo kao pomoć pri hodanju, trčanju ili održavanju ravnoteže.
Tri skrivena znaka da nesvesno škrgućete zubima
27.01.2026.•
0
Danju ili noću, mnogi od nas škrguću ili stiskaju zube, a da toga nisu ni svesni.
Studija: Prekomerna težina povećava rizik od vaskularne demencije
27.01.2026.•
1
Prekomerna težina značajno povećava rizik od razvoja vaskularne demencije, prema najnovijoj studiji naučnika u Velikoj Britaniji i Danskoj, preneo je Euronews.
Minaqua pod lupom struke: Mineralna voda sa stručnom potvrdom kvaliteta
27.01.2026.•
0
Kompanija BB MINAQUA, proizvođač prirodne mineralne vode, već godinama opravdava poverenje potrošača zahvaljujući kvalitetu i jedinstvenom mineralnom sastavu svoje vode.
Pametne pilule bi mogle da prijave da li ih pacijenti uzimaju
25.01.2026.•
1
Eksperimentalna tableta može da pošalje signal da je progutana, tvrde istraživači.
Studija: Jedno antitelo može da prepolovi broj migrena
25.01.2026.•
1
Nespecifično antitelo fremanezumab može da smanji za 50 odsto broj napada migrene kod dece, pokazala je najnovija međunarodna klinička studija u kojoj je učestvovao IRCCS San Rafaele u Rimu.
Rak i Alchajmerova bolest retko kad dolaze istovremeno - naučnici istraživali zašto
25.01.2026.•
0
Decenijama su istraživači primećivali da se rak i Alchajmerova bolest retko javljaju kod iste osobe, što je podstaklo nagađanja da jedno stanje možda pruža određeni stepen zaštite od drugog.
Hrvatska uvodi obaveznu vakcinaciju protiv HPV-a
25.01.2026.•
4
Od sledeće godine u Hrvatskoj bi vakcinacija protiv humanog papiloma virusa (HPV) trebalo da bude obavezna, nakon zakonskih izmena koje se planiraju u drugom kvartalu ove godine.
Komentari 4
zztop
Acika
Semiramida
Takođe, tu je i prevara veka zvana veganstvo, jer toliko je bolesnih vegana, i tek se sada vrlo stidljivo o tome priča,ali uglavnom u stručnim krugovima.
Rezime, sve mi ovo deluje kao uvod za prebacivanje na ishranu insektima koji su naravno "puni proteina".
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar