Studija: Najezde bubašvaba povećavaju rizik od astme i alergija
Najezde bubašvaba ne donose samo gadne scene insekata koji mile po zidovima i gmižu po podu – one ispunjavaju domove alergenima i bakterijskim toksinima koji mogu izazvati astmu i alergije.
Istraživači sa Državnog univerziteta Severne Karoline otkrili su da veće najezde donose i više toksina, posebno od ženki bubašvaba. Kada su se posle dezinsekcije štetočine eliminisale, i nivoi alergena i endotoksina naglo su opali, piše RTS.
Otkrića ističu da je suzbijanje štetočina ključno za čistiji i zdraviji vazduh u zatvorenim prostorima.
Istraživači sa Državnog univerziteta Severne Karoline utvrdili su jasnu povezanost između obima najezde bubašvaba u domovima i količine alergena i bakterijskih toksina poznatih kao endotoksini koji se nalaze u unutrašnjem prostoru.
Endotoksini su fragmenti ćelijskog zida bakterija koji se oslobađaju kada bakterije uginu. Pošto bubašvabe konzumiraju širok spektar hranjivih materija, poseduju raznovrsnu crevnu mikrobiotu. Prethodne studije pokazale su da ovi insekti izbacuju velike količine endotoksina preko svog izmeta.
Iako ih i ljudi i kućni ljubimci mogu proizvoditi, istraživači su otkrili da je značajan deo endotoksina pronađenih u kućnoj prašini poticao iz fekalija bubašvaba.
"Endotoksini su važni za ljudsko zdravlje, jer je pokazano da njihovo udisanje izaziva alergijske reakcije. Ranija istraživanja u američkim domovima pokazala su da su nivoi endotoksina mnogo veći u domovima gde su sami stanari prijavili prisustvo bubašvaba; ta povezanost je jača u domovima sa niskim primanjima nego u porodičnim kućama", rekao je Kobi Šal, istaknuti profesor entomologije Blanton Dž. Vitmajr na Državnom univerzitetu Severne Karoline i jedan od koautora studije.
Kako je sprovedeno istraživanje
Istraživanje je sprovedeno u višeporodičnim stambenim kompleksima u Raliju, Severna Karolina. Naučnici su merili stepen najezde, uz nivo alergena i endotoksina u svakom domaćinstvu. Da bi uspostavili početna merenja, uzorci sedimentne i vazdušne prašine sakupljeni su pre početka bilo kakvog tretmana.
Rezultati su pokazali da su zaraženi domovi sadržali visoke količine endotoksina, pri čemu su ženke bubašvaba proizvodile otprilike dvostruko više nego mužjaci.
Pročitaj još
"Ženke jedu više od mužjaka, pa se samim tim iz njihovog izmeta oslobađa više endotoksina", objasnila je Madhavi Kakumanu, istraživač na Državnom univerzitetu Severne Karoline u Šalovoj laboratoriji i koautorka rada. Dodala je i da kuhinje obično sadrže više endotoksina nego spavaće sobe, jer bubašvabe tamo imaju obilje hrane.
Testiranje efikasnosti suzbijanja štetočina
Inficirani stanovi podeljeni su u dve kategorije: netretirani i oni koji su dobili profesionalnu dezinsekciju radi uklanjanja bubašvaba. Istraživači su uključili i kontrolnu grupu stanova bez najezde. Uzorci prašine i insekata ponovo su prikupljeni nakon tri i šest meseci.
Domovi koji nisu bili tretirani konstantno su pokazivali visok nivo i alergena i endotoksina tokom čitave studije. Nasuprot tome, većina stanova u kojima je izvršena dezinsekcija bila je očišćena od bubašvaba i pokazala značajno smanjenje alergena i endotoksina.
"Kada eliminišete bubašvabe, eliminišete i njihove alergene. Malo smanjenje broja bubašvaba ne snižava nivo alergena, jer preostale žive bubašvabe nastavljaju da ih ispuštaju. Endotoksini su se značajno smanjili u domovima gde su bubašvabe eliminisane. Ova studija pokazuje da su bubašvabe najvažniji izvor endotoksina u zaraženim domovima", rekao je Šal.
Šal je naveo da će buduća istraživanja ispitivati kako alergeni bubašvaba i endotoksini deluju u životinjskim modelima astme, kao što su miševi.
"Postoji indikacija da astma može biti teža zbog interakcije alergena i endotoksina. Želimo da vidimo da li je to zaista slučaj kod miševa", naveo je Šal.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Posle koliko stepenika ostanete bez daha: Kada treba da obratite pažnju?
21.10.2026.•
1
Ako se zadišete čim se popnete na jedan ili dva sprata, niste jedini.
Nova AI alatka na osnovu fotografije lica može da predvidi verovatnoću preživljavanja od raka
21.10.2026.•
0
Lekari su razvili alat zasnovan na veštačkoj inteligenciji koji na osnovu jedne fotografije lica može da proceni biološku starost osobe i predvidi verovatnoću preživljavanja kod pacijenata obolelih od raka.
Otkrivena povezanost između zagađenja vazduha i očnih bolesti
20.10.2026.•
1
Analiza 41 studije pokazala je da je veća izloženost zagađenom vazduhu povezana sa povećanim rizikom od glaukoma i katarakte.
Koliko bi deca trebalo da spavaju: Zavisi od uzrasta, godišnjeg doba...
20.10.2026.•
0
Stvaranje zdravih navika spavanja i obezbeđivanje mirnog okruženja za odmor među ključnim su zadacima roditelja.
Kolagen ne može da stvori novu hrskavicu: Evo šta suplementi zaista mogu
20.10.2026.•
1
Preparati kolagena poslednjih godina zauzimaju sve više prostora u apotekama, reklamama i objavama na društvenim mrežama.
VIDEO: Mural Mona Lize sa ožiljcima od mastektomije osvanuo u Milanu
20.10.2026.•
0
Na spoljašnjem zidu milanskog Nacionalnog instituta za tumore (INT) otkriven je mural Mona Lize sa ožiljcima od dvostruke mastektomije.
Batut: U Srbiji registrovano 60 slučajeva groznice Zapadnog Nila
19.10.2026.•
0
U Srbiji je od 1. juna do 18. oktobra registrovano 60 slučajeva obolevanja od groznice Zapadnog Nila, od čega je 49 slučajeva sa neuroinvazivnim oblikom bolesti.
Rak dojke može da se otkrije na vreme: Ovo treba da znate
19.10.2026.•
0
Oktobar je mesec borbe protiv raka dojke, a poruka je jednostavna: da bi se javili na preventivni pregled ne treba čekati tegobe.
Žene koje jedu meso imaju veće šanse da dožive 100 godina, ali postoji važan uslov
18.10.2026.•
0
Novo istraživanje iz Kine pokazalo je da žene koje jedu meso imaju veće šanse da dožive 100 godina nego vegetarijanke.
Studija otkrila povezanost između načina ishrane i čula mirisa
18.10.2026.•
0
Način ishrane mogao bi značajno da utiče na sposobnost prepoznavanja mirisa, pokazuje istraživanje sprovedeno na gotovo 6.700 odraslih osoba.
Jačanje organizma uz jod: Zašto je važan za naše zdravlje?
17.10.2026.•
0
Briga o zdravlju podrazumeva niz svakodnevnih navika, od pravilne ishrane i kvalitetnog sna do fizičke aktivnosti i boravka na svežem vazduhu.
U Srbiji za nedelju dana 6.639 slučajeva oboljenja sličnih gripu, najviše među decom
16.10.2026.•
1
U Srbiji je od 5. do 11. oktobra zabeleženo 6.639 slučajeva oboljenja sličnih gripu, saopštio je Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut".
Nemačka od 2027. povećava porez na tečnosti za elektronske cigarete
15.10.2026.•
1
Nemačka planira da od 2027. godine poveća porez na tečnosti za elektronske cigarete sa sadašnjih 32 na 38 centi po mililitru, a do 2030. godine trebalo bi da dostigne 44 centa.
Naučnik: Ljudi bi mogli da žive vekovima ako bi razvili postupak transplantacije glave
15.10.2026.•
7
Ljudi bi mogli da žive vekovima ukoliko naučnici uspeju da razviju postupak transplantacije glave na drugo telo.
Ako vas bole kolena, kukovi ili kičma, možda bi najpre trebalo da pregledate stopala
15.10.2026.•
0
Bolovi u stopalima, žuljevi i otežano hodanje nisu tegobe koje treba pripisivati samo godinama. I u odraslom dobu moguće je pružiti stopalima odgovarajuću podršku, a ortopedski ulošci mogu pomoći u ublažavanju tegoba.
Uskoro počinje zimsko računanje vremena: Naučnici otkrili zašto je to bolje za naš organizam
14.10.2026.•
16
U nedelju, 25. oktobra, u tri sata ujutru kazaljke se vraćaju na dva sata, a pomeranje sata vraća i pitanje koje godinama izaziva rasprave: da li uopšte treba da menjamo vreme i koje računanje bi bilo bolje zadržati?
Istraživanje o "paradoksu gojaznosti": Osobe sa demencijom možda žive duže, ako imaju višak kilograma
14.10.2026.•
0
Ljudi sa demencijom možda žive duže ako imaju višak kilograma, pokazuje istraživanje.
Bakterije u ustima mogle bi da budu povezane sa brzinom razmišljanja
12.10.2026.•
0
Novo istraživanje naučnika iz Velike Britanije i Belgije otkrilo je moguću povezanost između određenih bakterija na jeziku i brzine kojom ljudski mozak obrađuje informacije.
Institut "Dedinje" postaje edukativni centar
11.10.2026.•
0
Direktor Nacionalnog instituta za srce i krvne sudove "Dedinje" Milovan Bojić izjavio je da taj institut postaje edukativni centar za lekare iz celog sveta.
Žene trpe više bolova od muškaraca
11.10.2026.•
5
Žene osećaju više bolova nego muškarci, bez obzira na to koji deo tela je u pitanju, pokazalo je veliko međunarodno istraživanje objavljeno u naučnom časopisu "Nature Medicine".
Naučnici otkrili ozbiljne nedostatke u istraživanjima o suplementima kolagena
11.10.2026.•
3
Suplementi kolagena, koji se sve češće promovišu kao sredstvo za usporavanje starenja kože, možda nisu ni približno toliko efikasni koliko tvrde njihovi proizvođači.
Komentari 1
Voja
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar