Studija: Najezde bubašvaba povećavaju rizik od astme i alergija
Najezde bubašvaba ne donose samo gadne scene insekata koji mile po zidovima i gmižu po podu – one ispunjavaju domove alergenima i bakterijskim toksinima koji mogu izazvati astmu i alergije.
Istraživači sa Državnog univerziteta Severne Karoline otkrili su da veće najezde donose i više toksina, posebno od ženki bubašvaba. Kada su se posle dezinsekcije štetočine eliminisale, i nivoi alergena i endotoksina naglo su opali, piše RTS.
Otkrića ističu da je suzbijanje štetočina ključno za čistiji i zdraviji vazduh u zatvorenim prostorima.
Istraživači sa Državnog univerziteta Severne Karoline utvrdili su jasnu povezanost između obima najezde bubašvaba u domovima i količine alergena i bakterijskih toksina poznatih kao endotoksini koji se nalaze u unutrašnjem prostoru.
Endotoksini su fragmenti ćelijskog zida bakterija koji se oslobađaju kada bakterije uginu. Pošto bubašvabe konzumiraju širok spektar hranjivih materija, poseduju raznovrsnu crevnu mikrobiotu. Prethodne studije pokazale su da ovi insekti izbacuju velike količine endotoksina preko svog izmeta.
Iako ih i ljudi i kućni ljubimci mogu proizvoditi, istraživači su otkrili da je značajan deo endotoksina pronađenih u kućnoj prašini poticao iz fekalija bubašvaba.
"Endotoksini su važni za ljudsko zdravlje, jer je pokazano da njihovo udisanje izaziva alergijske reakcije. Ranija istraživanja u američkim domovima pokazala su da su nivoi endotoksina mnogo veći u domovima gde su sami stanari prijavili prisustvo bubašvaba; ta povezanost je jača u domovima sa niskim primanjima nego u porodičnim kućama", rekao je Kobi Šal, istaknuti profesor entomologije Blanton Dž. Vitmajr na Državnom univerzitetu Severne Karoline i jedan od koautora studije.
Kako je sprovedeno istraživanje
Istraživanje je sprovedeno u višeporodičnim stambenim kompleksima u Raliju, Severna Karolina. Naučnici su merili stepen najezde, uz nivo alergena i endotoksina u svakom domaćinstvu. Da bi uspostavili početna merenja, uzorci sedimentne i vazdušne prašine sakupljeni su pre početka bilo kakvog tretmana.
Rezultati su pokazali da su zaraženi domovi sadržali visoke količine endotoksina, pri čemu su ženke bubašvaba proizvodile otprilike dvostruko više nego mužjaci.
Pročitaj još
"Ženke jedu više od mužjaka, pa se samim tim iz njihovog izmeta oslobađa više endotoksina", objasnila je Madhavi Kakumanu, istraživač na Državnom univerzitetu Severne Karoline u Šalovoj laboratoriji i koautorka rada. Dodala je i da kuhinje obično sadrže više endotoksina nego spavaće sobe, jer bubašvabe tamo imaju obilje hrane.
Testiranje efikasnosti suzbijanja štetočina
Inficirani stanovi podeljeni su u dve kategorije: netretirani i oni koji su dobili profesionalnu dezinsekciju radi uklanjanja bubašvaba. Istraživači su uključili i kontrolnu grupu stanova bez najezde. Uzorci prašine i insekata ponovo su prikupljeni nakon tri i šest meseci.
Domovi koji nisu bili tretirani konstantno su pokazivali visok nivo i alergena i endotoksina tokom čitave studije. Nasuprot tome, većina stanova u kojima je izvršena dezinsekcija bila je očišćena od bubašvaba i pokazala značajno smanjenje alergena i endotoksina.
"Kada eliminišete bubašvabe, eliminišete i njihove alergene. Malo smanjenje broja bubašvaba ne snižava nivo alergena, jer preostale žive bubašvabe nastavljaju da ih ispuštaju. Endotoksini su se značajno smanjili u domovima gde su bubašvabe eliminisane. Ova studija pokazuje da su bubašvabe najvažniji izvor endotoksina u zaraženim domovima", rekao je Šal.
Šal je naveo da će buduća istraživanja ispitivati kako alergeni bubašvaba i endotoksini deluju u životinjskim modelima astme, kao što su miševi.
"Postoji indikacija da astma može biti teža zbog interakcije alergena i endotoksina. Želimo da vidimo da li je to zaista slučaj kod miševa", naveo je Šal.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Jačanje organizma uz jod: Zašto je važan za naše zdravlje?
17.10.2026.•
0
Briga o zdravlju podrazumeva niz svakodnevnih navika, od pravilne ishrane i kvalitetnog sna do fizičke aktivnosti i boravka na svežem vazduhu.
U Srbiji za nedelju dana 6.639 slučajeva oboljenja sličnih gripu, najviše među decom
16.10.2026.•
1
U Srbiji je od 5. do 11. oktobra zabeleženo 6.639 slučajeva oboljenja sličnih gripu, saopštio je Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut".
Nemačka od 2027. povećava porez na tečnosti za elektronske cigarete
15.10.2026.•
1
Nemačka planira da od 2027. godine poveća porez na tečnosti za elektronske cigarete sa sadašnjih 32 na 38 centi po mililitru, a do 2030. godine trebalo bi da dostigne 44 centa.
Naučnik: Ljudi bi mogli da žive vekovima ako bi razvili postupak transplantacije glave
15.10.2026.•
5
Ljudi bi mogli da žive vekovima ukoliko naučnici uspeju da razviju postupak transplantacije glave na drugo telo.
Ako vas bole kolena, kukovi ili kičma, možda bi najpre trebalo da pregledate stopala
15.10.2026.•
0
Bolovi u stopalima, žuljevi i otežano hodanje nisu tegobe koje treba pripisivati samo godinama. I u odraslom dobu moguće je pružiti stopalima odgovarajuću podršku, a ortopedski ulošci mogu pomoći u ublažavanju tegoba.
Uskoro počinje zimsko računanje vremena: Naučnici otkrili zašto je to bolje za naš organizam
14.10.2026.•
16
U nedelju, 25. oktobra, u tri sata ujutru kazaljke se vraćaju na dva sata, a pomeranje sata vraća i pitanje koje godinama izaziva rasprave: da li uopšte treba da menjamo vreme i koje računanje bi bilo bolje zadržati?
Istraživanje o "paradoksu gojaznosti": Osobe sa demencijom možda žive duže, ako imaju višak kilograma
14.10.2026.•
0
Ljudi sa demencijom možda žive duže ako imaju višak kilograma, pokazuje istraživanje.
Bakterije u ustima mogle bi da budu povezane sa brzinom razmišljanja
12.10.2026.•
0
Novo istraživanje naučnika iz Velike Britanije i Belgije otkrilo je moguću povezanost između određenih bakterija na jeziku i brzine kojom ljudski mozak obrađuje informacije.
Institut "Dedinje" postaje edukativni centar
11.10.2026.•
0
Direktor Nacionalnog instituta za srce i krvne sudove "Dedinje" Milovan Bojić izjavio je da taj institut postaje edukativni centar za lekare iz celog sveta.
Žene trpe više bolova od muškaraca
11.10.2026.•
5
Žene osećaju više bolova nego muškarci, bez obzira na to koji deo tela je u pitanju, pokazalo je veliko međunarodno istraživanje objavljeno u naučnom časopisu "Nature Medicine".
Naučnici otkrili ozbiljne nedostatke u istraživanjima o suplementima kolagena
11.10.2026.•
3
Suplementi kolagena, koji se sve češće promovišu kao sredstvo za usporavanje starenja kože, možda nisu ni približno toliko efikasni koliko tvrde njihovi proizvođači.
Naučnici otkrili mesto u Italiji u kojem žene žive izuzetno dugo
11.10.2026.•
0
U malom planinskom mestu Bolotana na Sardiniji, u Italiji, naučnici su otkrili izuzetno visoku stopu dugovečnosti, posebno među ženama.
Skoro polovina muškaraca do 50. godine počinje da ćelavi
11.10.2026.•
1
Kosa je jedna od karakteristika koje definišu sisare. Ona nas greje, štiti kožu od sunca, a na ljudskom temenu raste duže i gušće nego gotovo bilo gde drugde na telu.
Najzdravije namirnice iz japanske kuhinje koje bi trebalo češće da koristimo
11.10.2026.•
0
Japanska kuhinja mnogo je više od sušija i ramena.
Koliko je vremena potrebno vašem telu da svari hranu?
11.10.2026.•
1
Da li ste se ikada zapitali koliko je vremena potrebno da se hrana svari?
Ispiranje nosa slanim rastvorom može skratiti prehladu za dva dana
10.10.2026.•
2
Obična prehlada u proseku traje oko devet dana, a lek koji može jednostavno da je zaustavi ne postoji.
SZO ne preporučuje lekove protiv gojaznosti deci mlađoj od 10 godina
08.10.2026.•
0
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) ne preporučuje deci mlađoj od 10 godina lekove protiv gojaznosti, uključujući GLP-1 injekcije poput Mounjara i Wegovyja, navodi se u novim globalnim smernicama.
EP podržao inicijativu da se sindrom sagorevanja svrsta u profesionalna oboljenja
07.10.2026.•
0
Evropski parlament podržao je poziv da se sindrom sagorevanja na poslu i druga psihosocijalna oboljenja priznaju kao profesionalne bolesti širom Evropske unije.
Iscrpljeni, a ne znate zašto? Burnout se ne pojavljuje preko noći
07.10.2026.•
0
Kada se stres, obaveze i pritisak gomilaju, a vremena za odmor nema dovoljno, iscrpljenost može početi da utiče na zdravlje i svakodnevni život.
Rak kod mladih sve češća pojava, stručnjaci upozoravaju na životne navike
06.10.2026.•
2
Prema analizi Svetskog fonda za istraživanje raka (WCRF), broj slučajeva sedam vrsta raka među osobama mlađim od 50 godina značajno je porastao u Engleskoj, Sjedinjenim Američkim Državama i Holandiji.
Smanjen obuhvat vakcinacijom: Velika epidemija malih boginja u SAD, vanredno stanje u delu države Njujork
06.10.2026.•
4
SAD prolaze kroz najtežu godinu s malim boginjama još od 1991. godine, sa skoro 3.900 prijavljenih slučajeva, pokazuju podaci Centra za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC).
Komentari 1
Voja
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar