Mesečno uštedimo 4.200 dinara

Zainteresovanost za štednju je na približno istom nivou kao u 2015. godini - prednjače oročena štednja, štednja po viđenju i dečja štednja.

Za 71 odsto građana odvajanje novca na stranu je važno, za 40 odsto njih je veoma važno, a trend štednje u gotovini kod kuće ili u sefu opada, budući da se za tu vrstu čuvanja novca opredeljuje 32 odsto ispitanika, što je pet odsto manje u odnosu na prošlu i 13 odsto manje u odnosu na 2014. godinu.

Štednja je najznačajnija ljudima između 30 i 49 godina.

Jedna petina anketiranih je zadovoljna štednjom, šest odsto je vrlo zadovoljno, dok je onih koji su nezadovoljni ušteđenim novcem 22 odsto. Više od polovine građana izjavilo je da je u protekle dve do tri godine uštedelo istu količinu novca. Trećina njih je uštedela manje, a 13 odsto više u odnosu na prethodni period. Kao razlog za smanjenu štednju ističu povećane troškove života, tvrdeći da su im prihodi ostali nepromenjeni.

Dvadeset i jedan odsto ispitanika ističe da je ukupni prihod njihovog domaćinstva snižen, a 14 procenata njih da je smanjilo štednju zbog povećanih troškova za porodicu.

Građani obazrivi prilikom ulaganja

Kada je reč o ulaganjima, velika većina građana naše zemlje sebe opisuje kao "veoma" ili "prilično" obazrive: gotovo 80 odsto njih bi prihvatilo niže stope prinosa kako bi se zaštitili od gubitka novca. Samo šest odsto smatra da je uglavnom spremno da prihvati rizike zarad većih kamata.

Životno osiguranje, kao vrsta štednog proizvoda je ostalo na istom nivou (devet odsto).

Za šta se štedi?

Glavni motiv za štednju i dalje su stvaranje finansijskih rezervi i odvajanje novca za hitne slučajeve. Iz predostrožnosti štedi 93 odsto građana, 32 procenta ispitanika štedi kako bi sebi moglo "nešto da priušti", dok 20 odsto štedi za odmor i putovanja. Četiri procenta njih ostavlja novac po strani bez posebnog razloga.

I dalje visok procenat ispitanih (90 odsto) tvrdi da u svakom trenutku upravlja svojom finansijskom situacijom, a 79 odsto njih smatra da drži pod kontrolom svoje mesečne izdatke i rashode. Uprkos tome, polovina ispitanika navodi da često potroši više novca nego što je planirano.

U slučaju da se na računu ispitanika iznenada nađe 30.000 dinara, 70 odsto njih bi ovaj novac stavilo u banku, na svoj tekući račun u štednju po viđenju ili bi sredstva oročili na određeni period. Gotovo četvrtina ispitanika bi potrošila svih 30.000 dinara, a u toj odluci prednjače muškarci (njih 30 odsto).

Prvi smo u neplanskom trošenju

U poređenju sa građanima Srbije, prosečna štednja na mesečnom nivou u Rumuniji je 46 evra, u Mađarskoj 52, Hrvatskoj 57, a Austriji 216 evra.

Udeo onih koji su veoma zadovoljni ušteđevinom u Hrvatskoj je na istom nivou kao u našoj zemlji (šest odsto), dok je za procenat viši u Mađarskoj i Rumuniji. U tim zemljama je mnogo veći broj građana koji je potpuno nezadovoljan ušteđevinom - u Hrvatskoj, na primer, 35 odsto u odnosu na 22 procenta u Srbiji.

Naši građani spadaju u obazrivije kad je reč o ulaganju novca, dok smo prvi u neplanskom trošenju. Pedeset i pet odsto stanovnika Srbije su veoma obazrivi pri investiranju, dok je u Hrvatskoj taj postotak 65, u Austriji 43, a Rumuniji 33 procenta.

Polovina ispitanika u Srbiji često potroši više no što je planirala, u Hrvatskoj to čini 45 procenata građana, u Rumuniji 49, Mađarskoj 36, a Slovačkoj 41 odsto, pokazalo je istraživanje o štednim navikama.