Te nekad neobične mašine sada su svuda i verovatno će i dalje dugo biti potrebne, uprkos velikim promenama u načinima plaćanja u svetu.
Bio je to radikalan potez kada je banka "Barkliz" (Barclays) instalirala bankomate u londonskom predgrađu 1967. godine. Mašina je davala fiksne količine novca, koristeći posebne vaučere, pošto namagnetisana bankovna kartica tada još nije bila izmišljena.
Klijent nije mogao da prenosi novac između računa, a bankarski službenici su ručno upisivali transakcije na kraju svakog dana.
Kako su bankomati postajali rasprostranjeniji, oni su promenili ne samo bankarsku industriju nego i doprineli da se ljudi naviknu na interakcije sa kioscima u zamenu za dobra.
Tako se sada preko mašina kupuju karte za bioskop i podzemnu železnicu, karte za ukrcavanje na letove, samostalno se plaćaju namirnice kupljene u samoposluzi, a onlajn kupovinom proizvodi stižu do kućnih vrata pomoću nekoliko klikova mišem. Sve to je zasnovano na ideji da ljudi mogu da obavljaju rutinske transakcije samostalno bez bankarskog službenika ili kasira.
U vreme kad su nastali, bankomati su bili radikalan koncept. Bankomat je bio prvi uređaj tog tipa, do tada su postojali automati za neke proizvode, ali ne i za usluge.
Bernardo Batiz-Lazo, profesor biznisa i istoričar za bankomate, specijalizacija koja po navodima agencije AP zaista postoji, rekao je da su prvi korisnici bankomata često dva puta proveravali svoj saldo, prvo da vide koliko imaju na računu, a onda ponovo posle podizanja novca da vide da li je to registrovano.
"Bankomati su postali popularni, ali je bilo potrebno dugo vremena da se postepeno ubede klijenti da saznaju nešto o njima i da počnu redovno da ih koriste", objasnio je Bernardo Bariz-Lazo.
Da bi nova usluga privukla narod, angažovan je komičar Redž Varni, koji je tako postao prvi korisnik "Barclays’ De La Rue Automatic Cash System" (DACS), kako je nazvan prvi automat za isporučivanje gotovine klijentima.
Za bankarsku industriju bankomati su značili da banke mogu da budu na hiljadu mesta istovremeno, ne samo u svojim ekspoziturama i da zarađuju milijarde dolara u naplatama troškova za one koji nisu njihovi klijenti.
Iako ljudi sada manje koriste gotov novac i češće koriste kreditne kartice ili plaćaju preko mobilnih telefona, bankomati neće još dugo nestati, bar tako kažu istoričari i industrija tih mašina, što se od te industrije može i očekivati da kaže.
Devon Votson, potpredsednik firme "Dibold Niksdorf" (Diebold Nixdorf) najveći proizvođač bankomata na svetu, kaže da je 85 svih transakcija u svetu i dalje u gotovom novcu.
Noviji bankomati imaju više funkcija nego ikada. Oni prihvataju depozite čekova, mogu da prebacuju novac sa računa na račun, pokazuju stanje na računu, sa njih može da se plati račun sa kreditne kartice ili rata za hipoteku.
NCR, još jedan veliki proizvođač bankomata, navodi da su novi modeli takođe napravljeni da rade više kao pametni uređaji, i rade na dodir.
.jpg "Beogradski region najrazvijeniji - a dobio najviše novca za razvoj")
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar