Tri scenarija za Srbiju bez ruskog gasa: Šta je moguće, a šta realno
U srpskoj javnosti se "diversifikacija" često svodi na rečenicu: "imamo interkonektor sa Bugarskom". U energetici, međutim, cev nije isto što i izvor.
Foto: 021.rs
Srbija je poslednjih godina dobila novu ulaznu tačku (Niš-Dimitrovgrad), ali je zadržala staru strukturu tako da stabilnost sistema i dalje počiva na ruskom volumenu. Razlog, dakle, nije ideološki, nego matematički, piše Radar.
Pogledajmo najpre kapacitete - šta je tehnički moguće, a šta realno dostupno. Interkonektor Srbija-Bugarska ima kapacitet do 1,8 milijardi kubnih metara godišnje, što je dovoljno tek za 60 odsto godišnje potrošnje Srbije. I to je maksimalni kapacitet cevi, a ne garantovana količina gasa, koja će tim gasovodom stizati.
Dosadašnji okvirni ugovor sa ruskim Gaspromom garantovao je oko 2,2 milijarde kubnih metara godišnje, uz mogućnost da se isporuke sporazumno povećaju. Uz to, na raspolaganju smo imali i skladište Banatski Dvor, čiji je radni kapacitet oko 450 miliona kubika, uz projekat njegovog proširenja na 750 miliona kubika, nakon čega bismo iz njega mogli da koristimo 10 do 12 miliona kubika dnevno.
Slede li restrikcije gasa delovima industrije i nekim toplanama
Iz Azerbejdžana se Evropi isporučuje između 12 i 13 milijardi kubnih metara gasa, zavisno od godine i metodologije, što je važno znati, jer pokazuje da ne postoji "ogroman višak" koji bi mogao da se preusmeri ka Srbiji. Ti brojevi crtaju granicu, a one ukazuju na zaključak da Srbija može da dobije dodatne količine gasa koji nije ruski, ali bez tuđih "viškova", novih ugovora i vremena to nije dovoljno da u potpunosti zameni ruske isporuke.
Zbog svega toga razmotrićemo tri moguća scenarija. Prvi se odnosi na period od naredna tri meseca pri čemu će zima biti svojevrsni stres-test. Šta država realno može da uradi u tako kratkom roku? Da aktivira skladište Banatski Dvor do maksimuma. To pomaže kratkoročno, ali skladište je samo amortizer, ne izvor. Sa 450 miliona kubika radnog gasa, ono kupuje vreme, ne rešava sezonu.
Može i da pojača kupovinu gasa preko Bugarske, na spot tržištu, da pazari ono "što ostane". Te količije interkonektor može fizički da primi, ali problem je nabavka - cene, prioriteti regiona, pa i dostupnost gasa, koji su drugi na vreme ugovorili.
Jedna od mera je i administrativno "gašenje" potrošnje, najpre u delovima industrije (hemijska, proizvodnja keramike, metalurgija, pa i deo prehrambene industrije), zatim restrikcije isporuka za neke toplane koje zavise od gasa i prelazak na alternativna goriva, gde god je to moguće.
Po definiciji, samo gas neće izazvati blackout, ali se može očekivati ekonomski šok, koji podrazumeva skok troškova, prekide proizvodnje, pad izvoza i budžetski pritisak, pa i povećane subvencije za finansiranje toplana. Toplane na gas postaju politički i socijalno pitanje, jer je svaka tona "alternativnog" goriva skuplja ili logistički ograničena, a potrebno je i vreme da se pređe sa jednog na drugi energent.
Prva tri meseca biće ključna i u tom periodu država će morati da se ponaša kao krizni menadžer, a ne kao tržišni igrač. Sistem bi to mogao da preživi, ali će neka cena za to svakako morati da se plati.
Pročitaj još
Trežnjenje i "raspodela gubitaka"
Drugi scenario se odnosi na period od narednih tri do šest meseci, jer u drugom kvartalu krize nestaje iluzija da je problem privremen. Da bi se negativne posledice svele na što manju meru, moraju se ugovoriti dodatne količine preko Bugarske, iz Azerbejdžana ili tečnog naftnog gasa (LNG).
No i tu postoje kočnice, jer su kapaciteti TAP-a i TANAP-a ograničeni i već "zauzeti" dugoročnim ugovorima, a pregovori o većim isporukama traju godinama. Uz to, ni Azerbejdžan nema "neiscrpan rezervoar" za Balkan, jer u EU isporučuje oko 12-13 milijardi kubika, a i evropske potrebe su višestruko veće.
Zato će se kao potreba nametnuti i još dublja racionalizacija potrošnje. Industrija ulazi u režim "radi kad ima", deo potrošača prelazi na struju (što će biti dodatni udar na EPS u vršnim satima), zbog čega će da poraste uvoz struje tokom ledenih talasa.
Ishod tog scenarija biće da energetski inenzivne grane privrede prelazi iz stagnacije u recesiju. Cene gasa biće veće jer se neće utvrđivati kao do sada po naftnoj formuli, već na spot tržištu, a taj trošak postaće deo računice svih firmi i toplana koje koriste taj energent. U toj fazi država više neće moći sve da amortizuje i moraće da bira između subvencija i budžetske stabilnosti.
Dva modela - "krpimo tržište" ili "sistemska adaptacija"
Treći scenario odnosi se na period od narednih šest do 12 meseci i Srbija će morati da se odluči da li su nestašice gasa nova normalnost ili da napravi strateški zaokret. Ako prekid isporuka bude trajao godinu dana, Srbija mora da bira između dva modela.
Ceo tekst nedeljnika Radar pročitajte OVDE.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
NBS: Menjačko tržište ulazi u fazu potpune normalizacije
23.12.2025.•
2
Narodna banka Srbije (NBS) saopštila je danas da, nakon mera koje je sprovela radi očuvanja stabilnosti menjačkog tržišta, tražnja za stranom valutom ulazi u fazu potpune normalizacije.
Objavljeni rokovi za podnošenje zahteva za povraćaj akcize na gorivo za poljoprivrednike
23.12.2025.•
0
Ministarstvo poljoprivrede Srbije objavilo je danas rokove za podnošenje zahteva za refakciju akcize na motorno gorivo koje se koristi za poljoprivredne svrhe, a u zavisnosti od godine izdavanja računa.
NBS: Proveravamo slučaj u kom se banka reklamira kroz privatne poruke korisnika Vibera
23.12.2025.•
1
NBS saopštila je, povodom pritužbi građana da su u privatnim porukama na Viberu primetili da im se posle reči kao što su kredit, banka i slično pojavljuju reklame jedne banke, da preduzima supervizorske aktivnosti.
Kina uvodi carine do 43 odsto na pojedine mlečne proizvode iz Evropske unije
22.12.2025.•
0
Kina uvodi preliminarne carine do 43 odsto na neke mlečne proizvode iz Evropske unije, nakon što je u okviru antidampinške istrage zaključila da su proizvodi subvencionisani, saopštilo je kinesko Ministarstvo trgovine.
Cena zlata prvi put premašila 4.400 dolara, a i srebro "divlja"
22.12.2025.•
0
Cena zlata je danas prvi put premašila 4.400 dolara po unci, podstaknuta rastućim očekivanjima daljih smanjenja kamatnih stopa u SAD i velikom tražnjom za sigurnim ulaganjima.
Kako će Amerikanci reagovati: Oba potencijalna kupca NIS-a imaju jake veze sa Rusijom
22.12.2025.•
30
Dok još traju spekulacije u javnosti ko mi mogao biti budući vlasnik ruskog paketa akcija u NIS-u, te da li će se sa tim složiti ruska i američka strana, postoji još jedna nedoumica oko eventualnog preuzimanja.
Evropska unija smanjuje uvoz nafte i sve više kupuje tečni prirodni gas
21.12.2025.•
2
Evropska unija smanjuje uvoz nafte i sve više kupuje tečni prirodni gas (LNG), posebno iz Sjedinjenih Američkih Država, pokazuju podaci Evrostata za ovu godinu.
Prosečna plata u trećem kvartalu ove godine oko 108.000 dinara
21.12.2025.•
12
Prosečna neto plata u Srbiji za treći kvartal ove godine iznosila je 107.937 dinara i bila je nominalno veća za 11,4 odsto, a realno za 6,9 odsto u odnosu na isti period prošle godine.
Visa i Mastercard isplatiće 167 miliona dolara zbog spornih naknada za korišćenje bankomata
21.12.2025.•
2
Visa i Mastercard pristali su da zajednički isplate 167,5 miliona dolara kako bi okončali grupnu tužbu u kojoj su optuženi da su se dogovarali da naknade za korišćenje bankomata ostanu veštački visoke.
Kina otkrila najveće podmorsko nalazište zlata u Aziji
21.12.2025.•
0
Kina je otkrila svoje prvo podmorsko nalazište zlata, ispod dna Žutog mora, najveće u Aziji, kod poluostrva Đijaodong u provinciji Šandong, piše hongkonški list Saut čajna morning post.
Pod hipotekom više od 223.500 nekretnina privrede i građana
21.12.2025.•
2
Privreda i građani stavili su, zarad garancije otplate kredita, pod hipoteku 223.593 nepokretnosti procenjene vrednosti 8.208,6 milijardi dinara, što je gotovo 70 milijardi evra.
NBS: Nijedna banka u Srbiji nije uvela limit za zamenu evra
21.12.2025.•
2
Narodna banka Srbije je nakon provere sa svim poslovnim bankama koje posluju u Srbiji utvrdila da ne postoje ograničenja u vidu maksimalnog apoena za zamenu evra ili neke druge valute, saopštila je centralna banka.
Bivša ministarka energetike: Ako je neko urušio sporazum o NIS-u, to je Rusija
20.12.2025.•
47
Bivša ministarka energetike Zorana Mihajlović izjavila je da se Srbija nalazi na korak do sekundarnih sankcija zbog Naftne industrije Srbije (NIS) i da je to ozbiljan problem za srpsku privredu i državu.
Vlasnik TikToka predaje kontrolu nad poslovanjem u SAD
19.12.2025.•
0
Kineska kompanija i vlasnica platforme TikTok "BajtDens" saopštila je da će predati kontrolu nad američkim poslovanjem tom aplikacijom grupi investitora iz te zemlje kako bi izbegla zabranu korišćenja u SAD.
Ford u SAD popravlja 270.000 automobila jer mogu sami da krenu
19.12.2025.•
0
Američki proizvođač automobila Ford je pozvao na popravku više od 270.000 vozila pikap i SUV s električnim i hibridnim pogonom, delom godinama prodavanih u SAD.
Nova ekonomija: Vučić obmanuo javnost o iznosu deviznih rezervi, NBS ga ne ispravlja
19.12.2025.•
19
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je naveo netačne podatke o iznosu deviznih rezervi Narodne banke Srbije (NBS), a centralna banka ga nije ispravila, piše Nova ekonomija.
Gorivo pojeftinilo za dva dinara
19.12.2025.•
4
Gorivo u Srbiji pojeftinilo je za dva dinara u odnosu na prethodnih nedelju dana.
Srbija - siromašni bankarski raj
19.12.2025.•
13
Srbija je pravo čudo, potvrđuje to i bankarsko poslovanje u jednoj od najsiromašnijih evropskih država, koje upravo ovde ostvaruju rekordno oplođivanje kapitala.
SAD zabranila uvoz Linglong guma iz Srbije: Sumnja na prinudni rad
18.12.2025.•
54
Američka carinska i granična služba (CBP) izdala je Naredbu o zadržavanju robe (Withhold Release Order – WRO) za automobilske gume koje u Srbiji proizvodi kompanija Linglong International Europe D.O.O. Zrenjanin.
Proizvođač mleka: Ako nam država ne pomogne, đubrivom ćemo zasuti prvo trgovce
18.12.2025.•
7
Proizvođači mleka u Srbiji traže od ministra poljoprivrede Dragana Glamočića da zaštiti domaće tržište od uvoza jeftinog mleka iz Evropske unije, a od trgovaca da smanje marže na mleko i mlečne proizvode.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar